Preraspodela dohotka

1. Preraspodela dohotka

2. Teme • Razlozi za preraspodelu dohotka od strane države • Distributivni efekti rashoda • Nejednakost raspodele dohotka u Srbiji • Socijalna politika (politika preraspodele dohotka) u Srbiji

3. Razlozi za preraspodelu dohotka • Povećanje društvenog blagostanja: • jednostavni utilitarizam • maksimin kriterijum • Pareto-efikasna preraspodela dohotka • Neindividualistički stavovi: • preterana nejednakost je apriori nepoželjna • robni egalitarizam

4. Jednostavni utilitarizam • Blagostanje društva zavisi od blagostanja njegovih članova, što se predstavlja funkcijom društvenog blagostanja: W=F(U1,U2,...,Un) • U skladu sa utilitarističkim stavom dohodak treba preraspodeljivati sve dok se povećava W • Smer i intenzitet raspodele zavisi od oblika funkcije blagostanja • Moguće je pretpostaviti da je društveno blagostanje zbir korisnosti pojedinaca: W=U1,+U2, +...+Un

5. Jednostavni utilitarizam • Pretpostavke određivanja raspodele dohotka koja maksimira blagostanje: • pojedinci imaju identične funkcije korisnosti, koje zavise samo od njihovog dohotka • funkcije korisnosti imaju opadajuću graničnu korisnost dohotka • ukupan raspoloživi dohodak je fiksan • ...implikacija: maksimum društvenog blagostanja se postiže pri potpuno ravnomernoj raspodeli dohotka • iz prethodnog proizilazi da bi država trebala da preraspodeljuje dohodak sve dok se ne dostigne stanje potpune jednakosti

6. 0 Jednostavni utilitarizam: moguća optimalna raspodela dohotka Polovo povećanje korisnostl Piterova granična korisnost Polova granična korsinost Povećanje društvenog blagost. e f Piterovo smanjenje korisnosti Uzeto od Pitera i dato Polu d c Max društvenog blagost. MUPiter MUPol 0 0’ b a I* Polov dohodak Piterov dohodak

7. Maksimin kriterijum • Društveno blagostanje zavisi od korisnosti pojedinaca čiji je nivo korisnosti najmanji: W = Minimum(U1, U2, ....Un) • ...raspodela dohotka treba da bude savršeno ravnomerna, osim ako odstupanje od jednakosti ne poboljšava dobrobit najsiromašnijeg pojedinca • Filozof Džon Rols - koncept početnog položaja: • imaginarna situacija u kojoj ljudi ne znaju kakav će biti njihov položaj u društvu • ljudi u početnom položaju pravično i nepristrasno rasuđuju o distributivnim ciljevima • maksimin kriterijum štiti ljude od krajnje nepovoljnih ishoda

8. Pareto-efikasna preraspodela dohotka • Ako korisnost pojedinaca zavisi ne samo od njihovog dohotka nego i od dohotka drugih pojedinaca preraspodelom dohotka može da se ostvari Pareto-poboljšanje • ...sve dok je zadovoljstvo onih koji daju siromašnima veće od smanjenja njihove korisnosti usled smanjenja dohotka • neefikasno je da bogati pojedinci sami daju sredstva siromašnima - preraspodela bi bila nedovoljna zbog problema besplatnog korisnika • zbog toga država treba da obaveže sve bogate pojedince da deo dohotka, kroz poreze, daju siromašnima • Preraspodela dohotka je opravdana sa ličnog stanovišta zbog toga što postoji rizik da praktično bilo ko postane siromašan • Preraspodelom dohotka se doprinosi socijalnoj stabilnosti

9. Neindividualistički stavovi • Preraspodela dohotka se može obrazlagati čak i ako se ne prihvataju individualistički stavovi o društvu - npr. ako se zastupa organski stav • Mnogi pojedinci smatraju da je preterana nejednakost raspodele dohotka nepoželjna čak i kada doprinosi povećanju društvenog blagostanja • Platon je smatrao da odnos između najbogatijeg i najsiromašnijeg pojedinca treba da bude najviše 4:1 • Sa stanovišta robnog egaliterizma određene vrste roba treba da budu dostupne svima

10. Ostala razmatranja • Procesi nasuprot ishodima • Raspodelu dohotka treba vrednovati prema procesima u kojima se ostvaruje, a ne prema rezultatima • Pravedna je svaka raspodela dohotka koja je ostvarena u pravičnim procesima koji obezbeđuju jednake šanse za sve • Društvena mobilnost • Stavovi pojedinaca prema raspodeli dohotka zavise kako od njihovog aktuelnog stanja tako i od njihove perspektive • Korupcija • Velika nejednakost može da dovede do podrivanja pravnih, političkih i regulatornih institucija • Postoje dokazi o pozitivnoj korelaciji između stepena nejednakosti i korupcije

11. Distributivni efekti rashoda • Distributivni efekti rashoda odnose se na uticaj politike javnih rashoda na raspodelu realnog dohotka • Efekat relativnih cena: • ukoliko se subvencije siromašnim odobravaju za kupovinu određene robe (npr. zakup stanova) to može da promeni relativnu cenu te robe • ukoliko cene subvencionisanih dobara porastu, korist od subvencija je manja od iznosa subvencije • Da li transferi u naturi vrede jednako kao i novčani transferi? • Da, samo ako su dobijeni u količini koju bi pojedinac kupio kada bi dobio novčani transfer jednak tržišnoj vrednosti dobijene robe • Transferi u naturi imaju veće administrativne troškove

12. Slučaj 1. Transferi u naturi donose manju korisnost od novčanog transfera H 420 Druga dobra mesečno E3 340 A F U 300 E1 260 B D 20 60 150 210 Funte sira mesečno 40

13. Slučaj 2: Transferi u naturi donose istu korist kao i novčani transferi H 420 Druga dobra mesečno A F 300 E5 168 E4 136 B D 82 126 150 210 Funti sira mesečno

14. Razlozi za transfere u naturi • Iako transferi u naturi mogu da donesu niži nivo korisnosti i imaju veće administrativne troškove oni se opravdavaju zbog: • robnog egalitarizma • paternalizma • odobravanje transfera u naturi smanjuje zloupotrebe • transferi u naturi su korisni za proizvođače određenih proizvoda (hrana, stanovi) kao i za birokrate kojima daju diskreciona prava – oni lobiraju za takve programe

15. Raspodela dohotka i socijalna zaštita u Srbiji

16. Nejednakost u raspodeli dohotka u Srbiji • Nejednakost u raspodeli dohotka je opšta karakteristika svih društava • Osnovni indikatori nejednakosti su: • raspored domaćinstava po decilima • Lorencova kriva • Džini (Gini) koeficijent • U Srbiji 10% najbogatijih domaćinstava ostvaruje 10 puta veći dohodak nego 10% najsiromašnijih • Ipak stepen nejednakosti u Srbiji je na nivou Regiona Izvor: Studija o životnom standardu u Srbiji 2002-2007. godina

17. Nejednakost u raspodeli dohotka u Srbiji Izvor: kalkulacije na osnovu “Studija o životnom standardu u Srbiji 2002-2007. godina”

18. Nejednakost u raspodeli dohotka u Srbiji Džini indeks po zemljama • Džini koeficijent predstavlja najčešće korišćenu meru nejednakosti • koeficijent = 0 – apsolutna jednakost • koeficijent = 1 – apsolutna nejednakost • Posmatrano na nivou sveta Džini koeficijent se kreće u intervalu do oko 25% u skandinavskim i nekim srednje-evropskim zemljama i do oko 60% u nekim afričkim i srednje/južno američkim zemljama • Prema vrednosti Džini koeficijenta Srbija se nalazi na nivou proseka zemalja regiona Izvor: sajt Swivel

19. Siromaštvo u Srbiji • Procenat siromašnih u određenoj zemlji računa se na osnovu linije siromaštva • Linija siromaštva uključuje izdatke za hranu kao i izdatke za odeću, obuću, higijenu i pokućstvo, zdravstvene usluge i obrazovanje • Linije siromaštva u različitim zemljama su različite • Osnovni izvor podataka o siromaštvu u Srbiji je Anketa o životnom standardu Izvor: Studija o životnom standardu u Srbiji 2002-2007. godina

20. Sistem socijalne zaštite u Srbiji • Sistem socijalne zaštite u Srbiji uključuje preko 20 programa • Programi se mogu grupisati u dve osnovne grupe: • programi zasnovani na proveri imovinskog stanja (materijalno obezbeđenje porodica - MOP i dečji dodatak) • programi koji nisu zasnovani na proveri imovinskog stanja (pomoć borcima, naknada zarade porodiljama, dodatak za negu i pomoć, roditeljski dodatak i dr.) • Ukupna izdvajanja za socijalnu zaštitu u Srbiji su znatno niža nego u zemljama Regiona • Srbija troši za socijalnu zaštitu oko 2% BDP, zemlje Regiona 3,4%, a članice EU 2,5% BDP

21. Javni rashodi za socijalnu zaštitu u Srbiji i novim članicama EU Izvor: Svetska banka

22. Struktura izdvajanja za socijalnu zaštitu u Srbiji • Struktura rashoda za socijalnu zaštitu u Srbiji je neodgovarajuća • U 2008. godini samo 23% socijalne zaštite odnosilo se na programe koji su uslovljeni materijalnim stanjem, od čega: • materijalno obezbeđenje porodice učestvuje sa 7%, a • dečji dodaci učestvuju sa 16% • Sredstva za socijalnu pomoć su relativno dobro targetirana tj. najveći deo sredstava primaju siromašne porodice: • oko 46% korisnika ovih programa pripada grupi od 20 % najsiromašnijih • oko 70% korisnika svih programa pripada grupi od 40% najsiromašnijih • naročito je dobra targetiranost MOP-a - 60% sredstava dobijaju pripadnici grupe od 20% najsiromašnijih

23. Struktura izdvajanja za socijalnu zaštitu u Srbiji u 2008. godini

24. Osnovni pravci reformi • Prema preporukama Svetske banke osnovni pravci reformi su: • povećanje izdataka za MOP –program koji je najdirektnije usmeren na smanjenje siromaštva • zadržavanje na sadašnjem nivou ili povećavanje izdataka za dečje dodatke • smanjenje administrativnih barijera za programe koji su uslovljeni imovinskim cenzusom (naročito važno za Rome, interno raseljena lica i dr.) • smanjenje regresivnosti naknada zarada za vreme porodiljskog odsustva

25. Zaključci • Preraspodela dohotka – jedna od bitnih funkcija savremene države • Različiti stavovi (za i protiv) intervencije države • Različiti stavovi o formi intervencije • Nejednakost raspodele dohotka u Srbiji umerena • Rashodi za socijalnu politiku u Srbiji manji nego u EU • Neophodna reforma pojedinih segmenata socijalne politike u Srbiji