340 likes | 660 Views
Oporezivanje i raspodela dohotka. Sadržaj predavanja. Raspodela poreskog tereta: opšte napomene Modeli parcijalne ravnoteže Modeli opšte ravnoteže. Raspodela dohotka. Normativno pitanje: Da li je poreski teret pravedno raspodeljen?
E N D
Sadržaj predavanja • Raspodela poreskog tereta: opšte napomene • Modeli parcijalne ravnoteže • Modeli opšte ravnoteže
Raspodela dohotka • Normativno pitanje: Da li je poreski teret pravedno raspodeljen? • Pozitivno pitanje: Kako porezi utiču na raspodelu dohotka?
Primer • Cena jedne boce vina je 1000 din. • Država uvodi fiksni porez od 100 din po boci i naplaćuje ga od trgovca. • Ko snosi poreski teret ako: • Trgovac ne promeni cenu? • Ako trgovac nakon uvođenja poreza promeni cenu na 1100 din? • Ako trgovac nakon uvođenja poreza promeni cenu na 1030 din?
Zakonska i ekonomska raspodela • Zakonska raspodela poreskog tereta • Pokazuje ko je prema zakonu u obavezi da plati porez. • Ekonomska raspodela poreskog tereta • Promena u raspodeli realnog dohotka izazvana porezom. • Prevaljivanje poreza • Razlika između zakonske i ekonomske raspodele poreskog tereta.
Poreski teret snose samo ljudi • ... akcionari, radnici, zemljovlasnici, potrošači. • Funkcionalna raspodela dohotka • Raspodela dohotka između grupa pojedinaca na osnovu inputa (faktora) koje unose u proces proizvodnje. • Raspodela dohotka po veličini • Način na koji se ukupan dohodak raspodeljuje na različite dohodne grupe. • Ostali načini klasifikacije • Po regijama, nacionalnoj ili rasnoj pripadnosti, polu, starosti, itd.
Uticaj načina formiranja cena • Važni su izvori dohotka i načini njegovog korišćenja (porezi utiču na potrošače i proizvođače vina) • Kako porezi menjaju cene? • Različiti modeli formiranja cena daju različite procene raspodele poreskog opterećenja. • Vremenska dimenzija analize: • Kratkoročna i dugoročna raspodela poreskog tereta.
Uticaj namene poreskih prihoda • Distributivni efekti poreza zavise od toga kako država troši novac • Diferencijalna raspodela poreskog tereta • Promena raspodele kada se jedan porez zameni drugim pri nepromenjenom obimu državnog budžeta. • Osnova za poređenje je paušalni porez • Njegova visina ne zavisi od ponašanja pojedinca. • Apsolutna raspodela poreskog tereta • Analizira efekte nekog poreza kada se ne menjaju ni drugi porezi ni državni rashodi.
Progresivnost poreza • Prosečna poreska stopa • Odnos plaćenih poreza i dohodaka • Proporcionalni porez • Sistem oporezivanja u kojem je prosečna poreska stopa pojedinca jednaka bez obzira na nivo dohotka. • Ako se prosečna poreska stopa povećava s rastom dohotka sistem je progresivan; • Ako se smanjuje, sistem je regresivan. • Granična poreska stopa • Prirast poreza pri maloj promeni dohotka.
Mere progresivnosti poreskog sistema • I0, I1: dva različita nivoa dohotka (I1>I0) • T0, T1: stvarne poreske obaveze za nivoe I0 iI1
Mere progresivnosti poreskog sistema: Primer • I0 = 800, I1 = 1000 • T0 = 200, T1 = 300 • Kakav je efekat povećanja poreskih obaveza svih građana za 20%?
Modeli parcijalne ravnoteže • Istražuju samo jedno tržište (ono na kome se porez uvodi), dok efekte mogućeg prelivanja na druga tržišta ignorišu.
Jedinični porezi • Porezi koji se utvrđuju kao fiksni iznos po jedinici kupljenog proizvoda. • Raspodela tereta jediničnog poreza: • Ne zavisi od toga da li se uvodi za potrošače ili proizvođače. • Zavisi od elastičnosti ponude i tražnje.
Jedinični porez uveden na strani tražnje Cena S Cena koju plaćaju potrošači f k Pg g poreski prihod P0 m Početna cena Pn n h Cena koju dobijaju proizvođači u D D’ Q0 Q1 Količina
Jedinični porez uveden na strani ponude S’ Cena S j u Cena koju plaćaju potrošači Pg Pi poreski prihod P0 Početna cena Pn Cena koju dobijaju proizvođači D Qi Q1 Q0 Količina
Jedinični porez kada je ponuda savršeno neelastična S Cena Cena koju dobijaju dobavljači smanjuje se za celokupan iznos poreza u Pg=P0 poreski prihod Pn D D’ Q0 Količina
Jedinični porez kada je ponuda savršeno elastična Cena Cena koju plaćaju potrošači povećava se za celokupan iznos poreza u Pg poreski prihod Pn=P0 S D D’ Q1 Q0 Količina
Ad valorem porezi • Porezi čija stopa predstavlja određeni procenat cene. • Primeri: • Porez na dodatu vrednost • Porez na dobit • Porezi na promet • Porezi na imovinu
Raspodela tereta ad valorem poreza Cena S Pg poreski prihod P0 Pn D D’ Q0 Količina
Porezi na faktore proizvodnje • Doprinosi za socijalno osiguranje • Oporezivanje kapitala • Poreski teret u zatvorenoj privredi • Porez na kapital u otvorenoj privredi
Raspodela tereta doprinosa za socijalno osiguranje S Visina zarade wg=w0 w1 D D’ L0 = L1 Broj radnih sati
Oporezivanje proizvoda u odsustvu konkurencije • Monopol • Oligopol
Uvođenje jediničnog poreza monopolisti Cena MXX P0 ATCX Pn ATC0 DX DX’ MRX Količina X0 X1 MRX’
Raspodela poreskog tereta i kapitalizacija • Kapitalizacija • Proces kojim se tok poreskih obaveza uključuje u cenu imovine. • Primer: Efekat uvođenja poreza na zemljište na njegovu cenu. PR = R0 + R1/(1 + r) + R2/(1 + r)2 + … + RT/(1 + r)T PR’ = (R0 – u0) + (R1 – u1)/(1 + r) + (R2 – u2)/(1 + r)2 + … + (RT – uT)/(1 + r) u0 + u1/(1 + r) + u2/(1 + r)2 + … + uT/(1 + r)T
Modeli opšte ravnoteže • Istražuju načine na koji su različita tržišta međusobno povezana. • Ukoliko se ne pojednostavi, ovo može biti veoma složen zadatak. • U mnogim slučajevima korisni rezultati mogu da se dobiju na osnovu modela u kojem postoje samo: • dva proizvoda (na primer, prehrambeni i industrijski) • dva faktora proizvodnje (kapital i radna snaga) • U takvom modelu postoji devet mogućih poreza ad valorem. • Četiri od njih su selektivni (plaćaju se samo kada se neki faktor koristi za određenu namenu).
Ekvivalentnost poreza • tKF = porez na kapital koji se koristi u proizvodnji prehrambenih proizvoda • tKM = porez na kapital koji se koristi u proizvodnji industrijskih proizvoda • tLF = porez na radnu snagu koja se koristi u proizvodnji prehrambenih proizvoda • tLM = porez na radnu snagu koja se koristi u proizvodnji industrijskih proizvoda • tF = porez na potrošnju prehrambenih proizvoda • tM = porez na potrošnju industrijskih proizvoda • tK = porez na kapital u oba sektora • tL = porez na radnu snagu u oba sektora • t = opšti porez na dohodak
Harberger-ov model • Pretpostavke: • Tehnologija • Elastičnost supstitucije • Kapitalna intenzivnost • Radna intenzivnost • Ponašanje ponuđača faktora: maksimizacija prinosa i savršena mobilnost=> isti prinos u sim sektorima • Tržišna struktura: savršena konkurencija, puna flaksibilnst cena =>prinos svakog faktora=graničnom proizvodu • Ukupna ponuda faktora je fiksna • Preferencije potrošača su identične • Okvir za raspodelu poreskog tereta: razmatra se raspodela tereta diferencijalnog poreza
Analiza različitih poreza • Porez na robu (tF) • Porez na dohodak (t) • Opšti porez na radnu snagu (tL) • Selektivni porez na faktore proizvodnje (tKM) • Efekat na proizvodnju • Efekat supstitucije faktora