Preraspodela dohotka

1. Preraspodela dohotka

2. Razlozi za preraspodelu dohotka • Mogući razlozi za preraspodelu dohotka su: • Povećanje društvenog blagostanja: • jednostavni utilitarizam • maksimin kriterijum • Pareto-efikasna preraspodela dohotka • Neindividualistički stavovi: • preterana nejednakost je apriori nepoželjna • robni egalitarizam

3. Jednostavni utilitarizam • Blagostanje društva zavisi od blagostanja njegovih članova, što se predstavlja funkcijom društvenog blagostanja: W=F(U1,U2,...,Un) gde je sa W označeno društveno blagostanje, sa U korisnost pojedinaca, a sa F(·) neka funkcija korisnosti. • U skladu sa utilitarističkim stavom dohodak treba preraspodeljivati sve dok se povećava W • Kakva, kolika i u kom smeru treba da bude preraspodela dohotka zavisi od oblika funkcije blagostanja • Moguće je pretpostaviti da je društveno blagostanje zbir korisnosti pojedinaca: W=U1,+U2, +...+Un

4. Jednostavni utilitarizam • Da bi se odredila raspodela dohotka koja maksimizira W neophodne su dodatne pretpostavke • Neke od mogućih pretpostavki su: • pojedinci imaju identične funkcije korisnosti, koje zavise samo od njihovog dohotka • funkcije korisnosti imaju opadajuću graničnu korisnost dohotka • ukupan raspoloživi dohodak je fiksan • Na osnovu zbirne funkcije blagostanja i prethodnih pretpostavki, maksimum društvenog blagostanja se postiže pri potpuno ravnomernoj raspodeli dohotka • iz prethodnog proizilazi da bi država trebala da preraspodeljuje dohodak sve dok se ne dostigne stanje potpune jednakosti

5. 0 Jednostavni utilitarizam: moguća optimalna raspodela dohotka Polovo povećanje korisnostl Piterova granična korisnost Polova granična korsinost Povećanje društvenog blagost. e f Piterovo smanjenje korisnosti Uzeto od Pitera i dato Polu d c Max društvenog blagost. MUPiter MUPol 0 0’ b a I* Polov dohodak Piterov dohodak

6. Validnost pretpostavki • Kritičari smatraju da nije moguće oceniti da li pojedinci imaju identične funkcije korisnosti • Zastupnici smatraju: • da je jednakost funkcija korisnosti razumna pretpostavka • neki smatraju da identičnost funkcija korisnosti treba tretirati kao etički stav, a ne psihološki • Osporava se pretpostavka o opadajućoj graničnoj korisnosti dohotka: • ako je npr. granična korisnost dohotka konstantna tada se preraspodelom ne može povećati blagostanje • Osporava se pretpostavka da je ukupan dohodak društva fiksan: • ako korisnost pojedinaca zavisi ne samo od dohotka nego i od dokolice, preraspodela može da smanji ukupnu količinu dohotka

7. Maksimin kriterijum • Prema maksimin kriterijumu društveno blagostanje zavisi od korisnosti pojedinaca čiji je nivo korisnosti najmanji: W = Minimum(U1, U2, ....Un) • U skladu sa maksimin kriterijumom raspodela dohotka treba da bude savršeno ravnomerna, osim ako odstupanje od jednakosti ne poboljšava dobrobit najsiromašnijeg pojedinca • Filozof Džon Rols smatra da ovaj kriterijum ima posebnu etičku vrednost u skladu sa njegovim konceptom početnog položaja, koji se definiše kao: • imaginarna situacija u kojoj ljudi ne znaju kakav će biti njihov položaj u društvu • Rols veruje da ljudi u početnom položaju pravično i nepristrasno rasuđuju o distributivnim ciljevima • maksimin kriterijum štiti ljude od krajnje nepovoljnih ishoda

8. Kritike Rolsovih stavova • Najvažnije kritike Rolsovih stavova: • početni položaj je imaginarna situacija, i nije relevantan za stavove pojedinaca u realnom svetu • izbor maksimin kriterijuma u uslovima početnog položaja pre održava sebične interese pojedinca nego etičnost • izbor maksimin kriterijuma implicira da ljudi imaju potpunu averziju prema riziku • Feldstajn ukazuje da bi maksimin kriterijum bio zadovoljen i u situaciji kada bi se neznatno poboljšalo blagostanje najsiromašnijih, a pogoršalo blagostanje svih ostalih, osim nekolicine koji bi postali ekstremno bogati • ovakva raspodela ne deluje etično

9. Pareto-efikasna preraspodela dohotka • Ako korisnost pojedinaca zavisi ne samo od njihovog dohotka nego i od dohotka drugih pojedinaca preraspodelom dohotka može da se ostvari Pareto-poboljšanje • Pareto poboljšanje se ostvaruje sve dok je zadovoljstvo onih koji daju siromašnim veće od smanjenja njihove korisnosti usled smanjenja dohotka • Ako korisnost svakog pojedinca zavisi od nejednakosti dohotka raspodela dohotka može se smatrati javnim dobrom: • neefikasno je da bogati pojedinci sami daju sredstva siromašnima • preraspodela bi bila nedovoljna zbog problema besplatnog korisnika • zbog toga država treba da obaveže sve bogate pojedince da deo dohotka, kroz poreze, daju siromašnima

10. Pareto-efikasna preraspodela dohotka • Preraspodela dohotka je opravdana sa ličnog stanovišta zbog toga što postoji rizik da praktično bilo ko postane siromašan • Preraspodelom dohotka se doprinosi socijalnoj stabilnosti: • preterano siromaštvo podstiče kriminalne aktivnosti, štrajkove i druge oblike društvenih konflikata

11. Neindividualistički stavovi • Preraspodela dohotka se može obrazlagati čak i ako se ne prihvataju individualistički stavovi o društvu - npr. ako se zastupa organski stav • Mnogi pojedinci smatraju da je preterana nejednakost raspodele dohotka nepoželjna čak i kada doprinosi povećanju društvenog blagostanja • Platon je smatrao da odnos između najbogatijeg i najsiromašnijeg pojedinca treba da bude najviše 4:1 • Sa stanovišta robnog egaliterizma određene vrste roba treba da budu dostupne svima

12. Ostala razmatranja • Postoje stavovi prema kojima dohodak nije zajednička svojina koju društvo može da preraspodeljuje kako želi • Stoga raspodelu dohotka treba vrednovati prema procesima u kojima se ostvaruje, a ne prema rezultatima • Prema ovim stavovima pravedna je svaka raspodela dohotka koja je ostvarena u pravičnim procesima koji obezbeđuju jednake šanse za sve • Postoje mišljenja da je tržišna raspodela pravedna, jer ona nagrađuje veliki rad, štednju, kreativnost i dr. • Problemi: da li je moguće vrednovati procese bez njihovih rezultata? Da li je moguće obezbediti jednake uslove za sve? Da li tržište koje ima mnoge nesavršenosti generiše pravičnu raspodelu dohotka?

13. Ostala razmatranja • Preraspodela dohotka od strane države nije opravdana ako postoji visok stepen društvene mobilnosti • Stavovi pojedinaca prema raspodeli dohotka zavise kako od njihovog aktuelnog stanja tako i od njihove perspektive • U SAD postoji relativno visoka mobilnost: • od onih koji su 1984. godine bili u najnižoj dohodnoj grupi samo njih 40% je ostalo u toj grupi i 1993. godine • od dece koja su krajem 60-tih godina pripadala najsiromašnijoj dohodnoj grupi čak 60% se 90-tih godina nalazilo u višoj dohodnoj grupi

14. Ostala razmatranja • Preterana nejednakost može da bude posledica privilegovanog položaja pojedinaca • Bogati pojedinci mogu kroz korupciju da podrivaju pravne, političke i regulatorne institucije • Postoje dokazi o pozitivnoj korelaciji između stepena nejednakosti i korupcije • Privilegovano bogaćenje podriva ekonomski rast i stvara potencijal za društvene konflikte

15. Distributivni efekti rashoda • Distributivni efekti rashoda odnose se na uticaj politike rashoda na raspodelu realnog dohotka • Efekat relativnih cena: • ukoliko se subvencije siromašnim odobravaju za kupovinu određene robe (npr. zakup stanova) to može da promeni relativnu cenu te robe • ukoliko cene subvencionisanih dobara porastu, korist od subvencija je manja od iznosa subvencije • Javna dobra: • teško je proceniti korist siromašnih ili bogatih od ulaganja države u javna dobra kao što je odbrana

16. Distributivni efekti rashoda • Država često siromašnima odobrava transfere u naturi: deli im određene proizvode ili bonove za njihovu kupovinu • Postavlja se pitanje da li transferi u naturi vrede jednako kao i novčani transferi? • Ako korisnici nemaju pravo da preprodaju dobijenu robu transferi u naturi vrede jednako kao i transferi u novcu samo ako su dobijeni u količini koju bi pojedinac kupio pod uslovom da je dobio novčani transfer jednak tržišnoj vrednosti dobijene robe • Prema nekim istraživanjima naturalni transfer od 1 $ vredi kao i novčani transfer od 0,8 $ • Osim toga transferi u naturi imaju veće administrativne troškove

17. Slučaj 1. Transferi u naturi donose manju korisnost od novčanog transfera H 420 Druga dobra mesečno E3 340 A F U 300 E1 260 B D 20 60 150 210 Funte sira mesečno 40

18. Slučaj 2: Transferi u naturi donose istu korist kao i novčani transferi H 420 Druga dobra mesečno A F 300 E5 168 E4 136 B D 82 126 150 210 Funti sira mesečno

19. Razlozi za transfere u naturi • Iako transferi u naturi mogu da donesu niži nivo korisnosti i imaju veće administrativne troškove oni se opravdavaju zbog: • robnog egalitarizma • paternalizma • odobravanje transfera u naturi smanjuje zloupotrebe • transferi u naturi su korisni za proizvođače određenih proizvoda (hrana, stanovi) kao i za birokrate kojima daju diskreciona prava – oni lobiraju za takve programe

20. Raspodela dohotka i socijalna zaštita u Srbiji

21. Nejednakost u raspodeli dohotka u Srbiji • Nejednakost u raspodeli dohotka je opšta karakteristika svih društava • Osnovni indikatori nejednakosti su: • raspored domaćinstava po decilima • Lorencova kriva • Džini (Gini) koeficijent • U Srbiji 10% najbogatijih domaćinstava ostvaruje 10 puta veći dohodak nego 10% najsiromašnijih • Ipak stepen nejednakosti u Srbiji je na nivou Regiona Izvor: Studija o životnom standardu u Srbiji 2002-2007. godina

22. Nejednakost u raspodeli dohotka u Srbiji Izvor: kalkulacije na osnovu “Studija o životnom standardu u Srbiji 2002-2007. godina”

23. Nejednakost u raspodeli dohotka u Srbiji Džini indeks po zemljama • Džini koeficijent predstavlja najčešće korišćenu meru nejednakosti • U slučaju apsolutne jednakosti Džini koeficijnt ima vrednost 0, a u slučaju apsolutne nejednakosti vrednost 1 • Posmatrano na nivou sveta Džini koeficijent se kreće u intervalu do oko 25% u skandinavskim i nekim srednje-evropskim zemljama i do oko 60% u nekim afričkim i srednje/južno američkim zemljama • Prema vrednosti Džini koeficijenta Srbija se nalazi na nivou proseka zemalja regiona Izvor: sajt Swivel

24. Siromaštvo u Srbiji • Procenat siromašnih u određenoj zemlji računa se na osnovu linije siromaštva • Linija siromaštva uključuje izdatke za hranu kao i izdatke za odeću, obuću, higijenu i pokućstvo, zdravstvene usluge i obrazovanje • Linije siromaštva u različitim zemljama su različite • Osnovni izvor podataka o siromaštvu u Srbiji je Anketa o životnom standardu Izvor: Studija o životnom standardu u Srbiji 2002-2007. godina

25. Siromaštvo u Srbiji • Linija siromaštva u Srbiji u 2007. godini iznosila je 8.883 dinara po potrošačkoj jedinici • Prema Anketi o životnom standardu u Srbiji je u 2007. godini živelo 6,6% ljudi ili oko 490 hiljada sa dohotkom nižim od linije siromaštva • U 2007. godini procenat siromašnih je prepolovljen u odnosu na 2002. godinu - uglavnom usled privrednog rasta • Ako bi se linija siromaštva podigla za 20% u 2007. godini, procenat siromašnih bi iznosio oko 12% ili oko 900 hiljada stanovnika • U 2007. godini procenat siromašnih je bio naročito visok među Romima (blizu polovina), raseljenim licima (14,5%), domaćinstvima bez zaposlenih članova (oko 12%), seoskom stanovništvu (9,8%)

26. Sistem socijalne zaštite u Srbiji • Sistem socijalne zaštite u Srbiji uključuje preko 20 programa • Programi se mogu grupisati u dve osnovne grupe: • programi zasnovani na proveri imovinskog stanja (materijalno obezbeđenje porodica - MOP i dečji dodatak) • programi koji nisu zasnovani na proveri imovinskog stanja (pomoć borcima, naknada zarade porodiljama, dodatak za negu i pomoć, roditeljski dodatak i dr.) • Ukupna izdvajanja za socijalnu zaštitu u Srbiji su znatno niža nego u zemljama Regiona • Srbija troši za socijalnu zaštitu oko 2% BDP, zemlje Regiona 3,4%, a članice EU 2,5% BDP

27. Javni rashodi za socijalnu zaštitu u Srbiji i novim članicama EU Izvor: Svetska banka

28. Struktura izdvajanja za socijalnu zaštitu u Srbiji • Struktura rashoda za socijalnu zaštitu u Srbiji je neodgovarajuća • U 2008. godini samo 23% socijalne zaštite odnosilo se na programe koji su uslovljeni materijalnim stanjem, od čega: • materijalno obezbeđenje porodice učestvuje sa 7%, a • dečji dodaci učestvuju sa 16% • Sredstva za socijalnu pomoć su relativno dobro targetirana tj. najveći deo sredstava primaju siromašne porodice: • oko 46% korisnika ovih programa pripada grupi od 20 % najsiromašnijih • oko 70% korisnika svih programa pripada grupi od 40% najsiromašnijih • naročito je dobra targetiranost MOP-a - 60% sredstava dobijaju pripadnici grupe od 20% najsiromašnijih

29. Struktura izdvajanja za socijalnu zaštitu u Srbiji u 2008. godini

30. Osnovni pravci reformi • Prema preporukama Svetske banke osnovni pravci reformi su: • povećanje izdataka za MOP –program koji je najdirektnije usmeren na smanjenje siromaštva • zadržavanje na sadašnjem nivou ili povećavanje izdataka za dečje dodatke • Smanjenje administrativnih barijera za programe koji su uslovljeni imovinskim cenzusom (naročito važno za Rome, interno raseljena lica i dr.) • Pogoršanje ekonomske situacije povećava potrebu za sredstvima za socijalnu zaštitu siromašnih

31. Osnovni pravci reformi • Smanjenje regresivnosti naknada zarada za vreme porodiljskog odsustva • naknada je sada jednaka stvarnoj zaradi, a maksimalno iznosi pet prosečnih zarada • maksimum bi mogao da bude jednak trostrukoj prosečnoj zaradi • skraćenje perioda dobijanja beneficija • beneficije sada traju 1 godinu za prvo i drugo dete, a 2 godine za treće i četvrto dete