170 likes | 311 Views
Za razmisluvawe i... Dejstvuvawe Razlikata pome|u bogatite i siroma{nite dr`avi ne e vo godinite na postoewe na dr`avata. Ova tvrdewe se doka`uva so postoeweto na dr`avi kako Indija i Egipet koi kako dr`avi postojat pove}e od 2000 godini i se siroma{ni. Od druga strana pak,
E N D
Za razmisluvawe i... Dejstvuvawe Razlikata pome|u bogatite i siroma{nite dr`avi ne e vo godinite na postoewe na dr`avata.
Ova tvrdewe se doka`uva so postoeweto na dr`avi kako Indija i Egipet koi kako dr`avi postojat pove}e od 2000 godini i se siroma{ni.
Od druga strana pak, Kanada, Avstralija i NovZeland koi so svoite skromni 150 godini postoewe denes se razvieni i bogati dr`avi.
Razlikata pome|u bogatite i siroma{nite dr`avi ne le`i nitu vo prisutnosta na prirodnite resursi na edna dr`ava.
Japonija poseduva ograni~ena teritorija koja e 80% planinska, neprikladna e za zemjodelie i sto~arstvo, no sepak e vtora sila vo svetskata ekonomija! Taa dr`ava e kako ogromna plove~ka fabrika koja uvezuva surovini od celiot svet, a izvezuva gotovi proizvodi.
Drug primer e [vajcarija! Taa nema poliwa so kakao, no go pravi najdobroto ~okolado vo svetot! Na svojata mala teritorija taa odgleduva dobitok i se zanimava so zemjodelie samo 4 meseci vo godinata. Pokraj ovoj nedostatok taa proizveduva mle~ni proizvodi od vrven svetski kvalitet. Kako mala dr`ava taa emituva slika na bezbednost, red i trud. Zaradi ova taa dr`ava e svetskiot sef.
Stopanstvenici od bogatite dr`avi koi komuniciraat so svoite kolegi od siroma{nite dr`avi uka`uvaat deka ne postoi zna~ajna intelektualna razlika pome|u niv.
Nitu rasata, nitu bojata na ko`ata ne igraat nikakva uloga. Emigrantite od siroma{nite dr`avi koi bile etiketirani kako mrzlivi vo svoite tatkovini se produktivnata sila vo bogatite dr`avi.
Toga{ vo {to e razlikata?
Razlikata e vo na~inot na odnesuvaweto na lu|eto. Na~in na odnesuvawe koj e oformuvan niz godinite na nivnoto tendenciozno obrazovanie i kultura.
Preku analizirawe na odnesuvaweto na lu|eto vo bogatite i razvieni dr`avi otkrivame deka golemo mnozinstvo od tie lu|e gi sledat slednive principi vo nivnite `ivoti:
1. Etika, kako osnoven princip. 2. Integritet. 3. Odgovornost. 4.Po~ituvawe na zakonite i pravilata. 5. Po~ituvawe na pravata na drugite. 6. Trudoqubivost. 7. Poriv za {tedewe i investirawe. 8. Volja za akcija. 9. ^uvstvo za navremeno izvr{uvawe na svoite zada~i. 10. Doblest
Vo siroma{nite dr`avi samo mal broj na lu|e se pridr`uvaat do ovie deset osnovni principi vo nivniot sekojdneven `ivot.
Nie ne sme siroma{ni od nemawe na prirodni resursi ili zatoa {to prirodata ili nekoj drug bil surov so nas.
Nie sme siroma{ni poradi na{iot na~in na odnesuvawe. Nam ni nedostasuva volja za da se pridr`uvame kon niv, no i da gi u~ime na{ite deca na tie osnovni, funkcionalni principi koi gi imaat prifateno bogatite i razvieni dr`avi.
Ako ne ja prepratite ovaa poraka nekomu ni{to nema da vi se slu~i. Nema da vi umre mileni~eto, nitu }e imate lo{a sre}a sedum godini, nitu }e se razbolete. NI[TO LO[O NEMA DA VI SE SLU^I!
Dokolku si ja sakate svojata dr`ava ispratete ja ovaa mala, no silna vistina do {to e mo`no pove}e lu|e. Neka znaat zo{to sme siroma{ni i neka znaat {to treba da napravat za svoe dobro.