1 / 30

FORME DOKOLICE

FORME DOKOLICE. Doc dr Predrag Cveticanin 17.04.2014. PROVOD U RESTORANIMA (DINING OUT ) KAO FORMA DOKOLICE. Doc dr Predrag Cveticanin 17.04.2014. HRANA. Ishrana je ujedno i fizička nužnost i kul t urno polje u kome se odvijaju kompleksni socijalni rituali.

Download Presentation

FORME DOKOLICE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. FORME DOKOLICE Doc drPredragCveticanin 17.04.2014

  2. PROVOD U RESTORANIMA (DINING OUT) KAO FORMA DOKOLICE Doc drPredragCveticanin 17.04.2014

  3. HRANA • Ishrana je ujedno i fizička nužnost i kulturno polje u kome se odvijaju kompleksni socijalni rituali. • Kulturna uslovljenost onoga što je jestivo (KlodLevi-Stros) • Ishrana u restoranimanije nova socijalnakonvencija, ali se njenkarakterdrastično promenio u savremenomdobu, od nekadašnjenužnosti za one koji putuju i nemaju mogućnosti da biraju kako će se hraniti,do nove forme zabave i moćnog dela industrija dokolice

  4. INDUSTRIJA HRANE • U savremenoj studiji lanaca brze hrane (Schlosser: 2002) navedeni su podaci koji pokazuju da Amerikanci troše više novca na brzu hranu nego na visoko obrazovanje, kompjutere, kola, filmove, knjige ili magazine. • Proizvodnja, marketing i potrošnja hrane predstavljaju novu industriju koja ima izuzetno važan uticaj na sve aspekte društvenog života i na lokalnom i na globalnom nivou. • Industrija hrane je globalna, ekonomski i politički veoma moćna i politički aktivna u zaštiti vlastitih interesa slično industrijama alkohola i duvana.

  5. ISHRANA IZVAN KUĆE • Popularnost ishrane izvan kuće predstavlja značajan ekonomski fenomen u savremenom svetu. U nedavnoj studiji (Nestle, 2002) ukazano je da se u razvijenom svetu, dva od tri dnevna obroka kupuju i konzumiraju izvan kuće • Popularnost savremenih restorana često se povezuje sa promenjenim formama porodice i povećanim brojem zaposlenih žena. • Štaviše, često se za porodice u kojima oba roditelja rade izlazak u restorane koristi za stvaranje osećanja porodičnog života i zajedništva (što je dovelo do pojave specijalizovanih porodičnih restorana)

  6. POLITIKA ISHRANE • Na početku XX veka poruke koje su stizale od javnih zdravstvenih institucija bile su da se jede više hrane i što češće u toku dana, u cilju unpređenja zdravlja stanovništva. Ovakve poruke doprinele su razvoju masovne industrije hrane. • Nasuprot tome, danas, na početku XXI veka, poruka zdravstvenih agencija je da se jede što manje hrane, u pokušaju da se spreči epidemija gojaznosti koja predstavlja jedan od najznačajnijih zdravstvenih rizika današnjice.

  7. ESTETSKI I SOCIJALNI ZNAČAJ HRANE • Razvoj industrije hrane nije doveo samo do povećanja tržišta hrane u kvantitativnom smislu,nego i do razvijanja očekivanja vezanih za hranu kao neprestani izvor novina i zabave, kao i estetizacije hrane u televizijskim programima i magazinima posvećenim hrani. • Šta, kako, kada i s kim jedemo predstavljaju iskaz o našem ukusu, identitetu i socijalnom položaju (Bourdieu: 1984)

  8. U RESTORANU • U restoranima se ne konzumira samo hrana, već su izlasci prevashodno prilika za socijalizaciju, za vlastito prikazivanje i posmatranje drugih (bez opasnosti da će se to smatrati neprimerenim) • U restoranu se svako može pretvarati da je bogat, moćan i urban(as if – „kao da“ karakter igre – Huizinga) • To na mnogo načina čini restorane pretečom Industrije zabave.

  9. ISTORIJA RAZVOJA RESTORANA • Preteče modernih restorana - kafane - postojale su u Konstantinopolju (Istambulu) već oko 1560. godine, da bi se potom proširile širom Evrope tokom XVII veka. • Tako je u Londonu 1663. godine bilo 82 caffea, a samo šest decenija kasnije 1734. godine više od pet stotina. • Restorani u današnjem smislu prvi put su se pojavili u Parizu, krajem XVIII veka.

  10. RESTORANI • Nasuprot kafeima i krčmama,restorani su obezbeđivali privatne prostore za obroke u formi posebnih stolova, gde su se gosti mogli izdvojiti u vlastitu zajednicu (nasuprot dugim, zajedničkim stolovima u krčmama) • Neki od restorana bili su uređeni tako da su se sastojali od privatnih separea, koji su omogućavali specifično osećanje prIvatnosti u javnom prostoru.

  11. FORME RESTORANA • U savremenim društvima postoji mnoštvo restorana, koji se uglavnom mogu svesti na tri osnovna tipa: • Lance restorana • Bistroe ili caffee • Luksuzne restorane za proslave

  12. LANCI RESTORANA • Lanci restorana pojavili su se 1920-ih i 1930-ih i ostali su popularni sve do današnjih dana. • Njihova popularnost bazirana je na jednostavnom obećanju: da nude uvek istu hranu, da je ta hrana čista i pouzdana i da ukratko, kada se nađete u njima, neće biti (neprijatnih) iznenađenja (Schlosser, 2002). • McDonald’s ,verovatnojedan od najpoznatijih lanaca restorana, jednako je poznat zbog svojih proizvoda (hamburgera i profita) i zbog svoje KISS (‘Keep It Simple, Stupid’) filozofije.

  13. BISTRO/CAFFE RESTORAN • Ključna stvar u bistro restoranima je pogoditi stil svoje potencijalne publike (od uređenja restorana, ponašanja konobara, hrane i pića) • Utoliko je ono što se prodaje u bistroima pre svega individualni doživljaj koji ti klijenti očekuju, a od sposobnosti vlasnika da „pročita“ šta njihova publika želi zavisi uspeh ovih restorana.

  14. LUKSUZNI RESTORANI • Treću kategoriju restorana čine luksuzni restorani, poznati zbog svog dugog trajanja, lokacije, poznatih kuvara ili vrhunskog vinskog podruma • Ovi tipovi restorana su obično skupi, predstavljaju turističke atrakcije i obično se koriste za jednokratno za proslave značajnih događaja i godišnjica.

  15. PORODIČNA DOKOLICA Doc drPredragCveticanin 17.04.2014

  16. PRIVATIZACIJA DOKOLICE • U savremenom svetu najveći broj ljudi provodi svoju dokolicu kod kuće u krugu porodice i bliskih prijatelja (teza o privatizaciji) • To predstavlja razliku u odnosu na prethodne istorijske perode u kome su ljudi pre tražili komunalna iskustva i provodili slobodno vreme u društvu i na javnim mestima. • Faktori koji su tome doprineli uključuju strah od kriminala i nasilja na javnim mestima, dostupnost vrhunske elektronske opreme za kućnu zabavu, veću geografska mobilnost i ublažavanje hijerarhijskih odnosa u porodici.

  17. ISTORIJA PRIVATIZACIJE DOKOLICE • Po mnogima, međutim, tehnološki i socijalni uticaji na kraju XX i početku XXI veka u manjoj meri objašnjavaju privatizaciju dokolice, nego društveni i kulturni procesi koji su se odvijali od XIII do XVII veka. • Privatno, porodično i na decu usmereno slobodno vreme rezultat je raspada komunalnog javnog života, promenjene koncepcije detinjstva i modernog shvatanja porodice u klasnom društvu.

  18. PORODIČNA DOKOLICA • Od XVIII veka imamo tendenciju da se porodica izdvaja iz društva i njemu suprotstavlja kao izolovana grupa roditelja i dece, čiji je cilj da pomognu održanju i unapređenju porodičnih resursa i posebno razvoju sposobnosti dece da uspeju u svetu. • U ovom vremenu su se rodili moderni pojmovi domaćinstva, privatnosti, izolacije od ostatka društva i porodične dokolice.

  19. KLASNA DOKOLICA • Treba, pri tom, imati na umu da je porodična dokolica prvenstveno vezana za srednje klase. • U svetu ovih klasa, postao je zadatak žene/majke/domaćice da (uz pomoć slugu) stvori mesto za odmor i razonodu, „raj u bezdušnom svetu“ za supruga i decu. • Ova „Ideologija familizma“ sa centralnom ulogom žene vremenom se, sa smanjenim brojem dece, proširila i na manje imućne pripadnike srednje klase. • Na drugoj strani, pripadnici radničke klase nastavili su da slobodno vreme provode u javnoj sferi, po pabovima, kafanama, restoranima i ulicama u susedstvu.

  20. PORODIČNI RITUALI • U kreiranju porodične dokolice posebnu ulogu imaju porodični rituali, poput dolaska oca (danas i majke) sa posla, porodični obroci, porodični odlasci u crkvu, izleti vikendima, zajedničko provođenje vremena za praznike (Božić, Uskrs, Novu godinu) ili pak zajednički godišnji (letnji i zimski) odmori. • Oni imaju i funkciju kreiranja prihvatljivog iskustva cikličnog vremena u mehaničkom, linearnom vremenu modernog doba.

  21. ISTRAŽIVANJA PORODIČNE DOKOLICE • Istraživanja porodične dokolice nisu dovoljno zastupljena, prvenstveno jer je dokolica u startu koncipirana kao primano individualni fenomen. • Postojeća istraživanja uglavnom su posmatrala porodičnu dokolicu u pozitivnom svetlu, kao dobru za porodicu i za individualni razvoj (za porodičnu stabilnost, porodične interakcije i individualno zadovoljstvo, a zanemarivala su negativne aspekte porodične dokolice. • Moglo bi se reći da su se istraživanja pre usmeravala na „ideal porodične dokolice“, nego na stvarno životno iskustvo.

  22. RODNA ISKUSTVA PORODIČNE DOKOLICE • Pre 1980-ih istraživači su posmatrali dokolicu kao oblast aktivnosti racionalnih individualnih agenata u van-radnom vremenu • Feministički autori su ukazali da, iako je koncipirana kao da se odnosi na sve, ova konceptualizacija dokolice je bazirana na muškom iskustvu • Za njih su iskustva žena u porodici, posebno njihova odgovornost za rad u kući i za odgajanje dece bili polazište za kritiku tradicionalnog pojma dokolice, kao vremena i aktivnosti izvan radnog vremena.

  23. RODNI KARAKTER DOKOLICE • Bella (1989) ukazuje da „ideologija familizma“, koja se nalazi u osnovi ideala porodične dokolice, zamagljuje rad koji obavljaju žene da bi obezbedile porodičnu dokolicu i argumentuje da većinu onoga što smatramo porodičnom dokolicom u stvari predstavlja rad žena da obezbede odmor i razonodu drugim članovima porodice. • Po njoj, to je najvidljivije u pripremanju specijalnih porodičnih događaja, poput rođendanskih proslava, piknika, porodičnih odmora ili porodičnih proslava ili proslava praznika (Božića, Uskrsa, Novih godina, itd).

  24. KRITIKA IDEOLOGIJE FAMILIZMA • Ideologija familizma, monogamne heteroseksualne porodice sa decom, i porodične dokolice, koja je rođena sa kultom domaćinstva srednje klase u XIX veku, kritikovana je danas i zbog toga što ne obuhvata danas sve mnogobrojnija iskustva drugačijih formi porodičnog života (heteroseksulane porodice bez dece, homoseksualni parovi sa i bez dece, porodice sa samo jednim roditeljem, itd)

  25. DOKOLICA I OBRAZOVANJE doc dr Predag Cvetičanin 17.04.2014

  26. OBRAZOVANJE I DOKOLICA • Obrazovanje i dokolica su važni domeni života ljudi. Na prvi pogled oni se mogu posmatrati kao međusobno isključujući: dok se dokolica povezuje sa slobodom i relaksacijom, dotle je obrazovanje povezano sa učenjem i uglavnom usmereno na radno usavršavanje. • Međutim, obrazovanje može biti formalno i neformalno i može biti preduzeto i izvan institucionalnih (školskih) okvira.

  27. VEZA OBRAZOVANJA I DOKOLICE • Teoretičari ukazuju na veze koja postoje između ova dva domena. Parker (1979) ističe dva tipa veza između obrazovanja i dokolice: • Prva se tiče obrazovne filozofije koja pripremu za zadovoljavajuću dokolicu smatra jednim od važnih ciljeva obrazovanja; • Druga se odnosi na obezbeđivanje da aktivnosti učenja u sebi imaju zanimljive elemente koji učenje približavaju dokolici (obrazovanje kao dokolica) • Obrazovanje i dokolica su povezani kroz njihov doprinos razvoju ličnosti

  28. ODNOS OBRAZOVANJA I DOKOLICE • Kelly (1996) je definisao odnos dokolice i obrazovanja kao komplementaran. • Obrazovanje obezbeđuje sposobnosti za različite forme dokolice i izlaže one koje uče određenim iskustvima dokolice. • S druge strane, obrazovanje koje nije usmereno na sticanje znanja, nego se posmatra kao proces celoživotnog učenja usmerenog na lični razvoj i obogaćivanje predstavlja jednu značajnu formu dokolice. • Jedna od značajnih veza ovih aktivnosti ostvaruje se i kroz obrazovanje za dokolicu (leisure education)

  29. OBRAZOVANJE ZA DOKOLICU • Od 1970-ih teoretičari ukazuju da je u društvu koje je sve više usmereno prema dokolici suštinski važno pripremiti pojedince za zadovoljavajuću i smislenu dokolicu. • To bi podrazumevalo usvajanje vrednosti, interesa, ukusa i veština, kao i vlastito upoznavanje, koji bi omogućili ljudima da koriste dokolicu na kreativne i nagrađujuće načine, čak i bez oslanjanja na organizovane resurse (u industriji dokolice) • Krajnji cilj ovog obrazovanja bi bio unapređenje kvaliteta života ljudi.

  30. PRIMERI • http://www.youtube.com/watch?v=1ieiGjBELAY • http://www.youtube.com/watch?v=PMLUbaHkJ9U • http://www.youtube.com/watch?v=slwgXXVXM3I • http://www.youtube.com/watch?v=wSKDBbJr2AQ • http://www.theatlantic.com/magazine/archive/2012/05/six-rules-for-dining-out/308929/

More Related