Tragovima E x Ponta i Nemira u romanu Na Drini ćuprija ( Putevima zla , bola , patnje i samoće )

1. TragovimaExPontaiNemirauromanuNaDrinićuprija(Putevimazla, bola, patnjeisamoće) Jovana Davidović Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Doktorske studije-metodika nastave

2. Nedoglednaandrićevskaposlanica bolu • Crnjanski: Andrić kao fanatik bola; bol kao život i kao ljubav; • Raznolikisuimnogibolovikojizadešavajuljudenaovojzemlji(Ex Ponto, 11) • Stranice posvećenesvimaonimakojisustradaliistradajuradidušeinjenihvelikihivječnihzahtjeva(Ex Ponto, 11) • Andrićevabesedaobolujeneprestana, baškaobesedaozlu, patnjiisamoći... • NedoglednaAndrićevskaposlanicabolarodilaseizsnažnogretorskogpitanjanaprvojstraniciEx Ponta: • Jelivamsedogodilodavamuzmusve ― aštasečovekunemožeuzeti? ― idavamnadušupoložeteškuiodurnurukuidavamuzmuradostivedrinuslobodnaduha; isamusrčanostkojaostajekaoposljednjiiočajnidarsudbine, davamuzmuidaučineodvasnemoiprezavoropče?(Ex Ponto, 11).

3. Danak u krvi-deo mozaika o bolu • Slikakrvavepovorkekojučinesvežaipreplašenalicaugrabljenihdečakakojavireizsepetanakonjima, kojisasobomodkućeodnosesamojednoparčepite, zatimslikamajkikojeraspamećeneiuplakanejurezapovorkom, zapevaju, naričuijauču, odolevajućiudarcimabičevaaginihpodanikasuharija, akojesumoralekodskeleodustatiodsvogjurcanja. Jedinoštoimjepreostalojestenaobalisuzamazalivatiposlednjipogledkapovorci, kojaimodovodijedinca, kojićeuskoropostatituđinac, deokrvničkogsveta. Baštunakrajuteslikemoglibisenaćistihovi: Neumoljivokruteinepomičneplaninegledajusoblačnavisa. Visokoukočenonebo. Tvrdanemilosrdnazemlja. Neništasenećedogoditit! Ne, planinesenećesoriti! Neboćeostatigordoihladnonavisini!(Ex Ponto, 11― 12), kaoi stihovi: KakosuslabeljudskerukeikakotvrdomožedaspavaBog(Nemiri, 96). • PomenutaslikasavršenoseuklapaiuAndrićevestihoveomajci: Najvišeinajtežemiježaomajke. Žaomijemojemajkeinjenihzaludnihbolova, mukainadanja. Misleliljudiikadakakvajenoćmajcikojaznadajojjejedinisindopaogvožđaituđinovenemilosneruke.(Ex Ponto, 16).

4. Plodonosan bol • Međutim, tašestagodinadankaukrviibolkojijesobomdonelabiojeplodonosan. CrnaprugaugrudimaMehmedpašeSokolovića, jednogodonihpreplašenihdečakaizsepeta, darovalajeDrinimost. Timmostompašajespojiomestosvogporeklasamestomsvogživotaiizbrisaoonuskelukodkojesebedaisvakanezgodakupeitaložebezprestanka, premostiostrmeobaleizluvodumeđunjima. • Mostbimogaobitispomenikbolusvihmajkikojesutustrmuobaluizluvoduzalivalesvojimsuzama. Utehanjihovombolu. Pobedanadzlomkojejetajboldonelo. MostjeodgovornaAndrićevopitanje: Ogdjejeonmuklariječ, tiha, nerazumljiva, dobrariječ, štosvijetliumrakukaomali, malioganjkojisenikadnegasi? Gdjejeriječutehe? (Ex Ponto, 17).

5. Trijumfdobranadzlom • Abiagajepravooličenjeoneteškeiodurnerukeizveć navedenogodlomka, kojajeuzimalakasablijamaradostivedrinuslobodnogduha, krvavinaopakčovek. AbiagajedokazistinitostiAndrićevemisli: Ljudi suuvelikojvećinijadnastvorenja. Svojusrećugradenavarkama, azlimočimagledajuokosebe[...]ljudisumiteškiinjinasurovostipodlost. (Ex Ponto, 32). • Doksestihovi: Takoseteškoživi, takosekratkoživi, pajošdobrapolovicatogteškogikratkogživotanamprođeumržnjiinesporazumima. Oh, ugasitemržnju! Ljudi sunamapotrebniinikakose, nikakonemožeživetibezopraštanja. (Ex Ponto, 35) pridružujuAndrićevomopisuodnosaAbiageiPljevljaka, punomnerazumljivemržnje, odvratnosti, strahainepoverenja. TajnerazumniibezrazložnistrahjepremaprvomAndrićevompoetskomzapisupokretačljudskihdelovanja: Moždajeupočetkubiloidrugihmotiva, alidanasjeglavnistrah. Odstrahasuljudizliisuroviipodli.(Ex Ponto, 44). • Mržnjaneostajenekažnjenu. Pljevljakjeodstrahaimržnjesasvimpoludeo, dokseAbiaginojobestistalonakraj, tejesmenjenamirnim, zdravimipoštenimArifbegomiliMisirbabom. Pobedilojedobro, pajesveišlobržeiboljenegozaAbiaginavremena.

6. Fata Avdagina • Imalajesvepreduslovezasreću. Lepa, bistrairečita: Mudralisi, lijepalisi, LijepaFatoAvdagina!(NaDrinićuprija, 104) • Međutim, onajepotvrdiladajeistinada je: Čudno, kakojemalopotrebnodabudemosrećniijoščudnije: kakonamčestobaštomalonedostaje! (Ex Ponto, 50) • MoždajetomaloštojenedostajalobilonjenosmeloinesmotrenoizazivanjesudbineodgovoromdaćebitiMustajbegovaondaKadVeljiLukuNezukesiđe. Utehuislobodupronašlajeusmrti. Nijepronašlaodgovornapitanjekojejemučiloipisca: Kažitemigdjeimaljubavi! Kažitemigdjedabježimodzla, kažite: gdjedasesklonimodmržnje! (Ex Ponto, 59) • Jednaodonihkojisustradaliradidušeinjenihvelikihivječnihzahtjeva. Njena pričastajeuprvoretorskopitanjemladogAndrića: Jelivamseikaddogodiloda, bačeniizkolosjekarečetesvagdašnjici: zbogom, idasevinete, nošenistrašnimvihorom, zaprepaštenikaoonajkomesetloizmiče?(Ex Ponto, 11)

7. Raspetaizmeđuočevogdaisvogne, Fatajeutoplim, asvežimvelilugovskimnoćimaživelanekimdrugim, životom, životomkojijenijeteraonamučneizbore: Noću, kadbipodizgovoromdatrebadaposvršavajošnekeposloveostajalasama, noćuseprednjomotvaraosvet, bogat, punsvetlostiiradosnihpromena, nepregledan [...]alinoćuteknoćukadoživeiplanunebesa, otvarasebeskrajnostisilnasnagatogsvetaukomeseživčovekgubiinemožedaseprisetinikudajepošaoništahoćeništatrebadaradi. Tusesamoživi, istinski, vedroidugo; tunemarečikojeteškoobavezujuzaceoživot, nismrtonosnihbezizlaznihpoložaja, sakratkimrokomkojineumoljivotečeiističe, asasmrćuisramotomkaojedinimizlazom. Datunijekaoudnevnomživotugdeonoštojejednomrečenoostajeneporecivo, aobećanjeneizbežno. Tujesveslobodno, beskrajno, bezimenoinemo.(NaDrinićuprija, 108-109).

8. SličnotomejeipesničkisubjektuEx Pont-uživeotekkadsklopioči: Atuzamojimvjeđama ― sklopimlisamooči ― živisvaveličinaživotaisvaljepotasvijeta. Sveštojeikadsamotaklooči, usneirukemojesvejeumojojsvijestiživoisvijetlonatamnojpozadinipatnje. Raskošiljepotaživotaživeneuništivoumeni(Ex Ponto, 16). • DokuNemirimaAndrićkaže: Iovdjedopirenemir. Čestozadrhtiovoavisokakućanabrijegu ― odtemeljadokrovaprođekaojeza― laganoimuklo; iuvijekjebudnakaosveštojeodljudskerukestvoreno. Unoćikadležimbudannajednomosjetimdrhtajodvjetra, hukamora, dalekogtopotailimeninepoznatoggibanja. Zasklopljenimočimaizazivammirbosanskešumevlažnalista, gdjeusjenikojasenemijenja, rastiumiranjeležeuporedo. Alzemljasvugdjevara(Nemiri, 141).

9. PesničkisubjekatuEx Pont-ukojiiporedsaznanjadaživetiznačislagativarkunavarkubiradaživi. Nemirisezavršavajurečima: Izasvihmojihgorkihriječi, ipakiuvijekkrijeseljudskolicesasvojomželjomzasrećom. (Nemiri, 144). Fataipakbirausnuće, birasmrt. Njenu smrtpratićutanje. ĆutanjekaoznakpoštovanjaprematragičnostFatinelepoteiveličinižrtve. Poslednjiizrazsvihmisliinajjednostavnijiobliksvihnastojanjaje ― šutnja. Zavoliosamjezasavživot, akadumineživotpoložićemišutnja, dobramajka, blijederukenaočiiutonućeutamisvaovajadovitapriča, kaoštoumireikratakinerazumljivzvukutišini(Ex Ponto, 33).

10. Fedun • PostojisličnostizmeđuFatineiFedunoveborbesasudbinom. Fatasedrznulaprotivstegapatrijahalnogmorala, aFedunprotivkrutevojnediscipline. Takosuijednoidrugoizazvalisudbinuprotivsebe. Sličnisuipohrabrostiudonošenjupresudasebi. Osimtogapovezujeihitoopasnomesto, mestosakogaseFatabacilausmrt, jemestonekomejeFedunazavelaturskadevojčica, jednaodonihkojejeliričarAndrićnazvaoNepomućenaRadostŽivota(Ex Ponto , 47), jednaodonihkojanijedošlanazakazansastanakičijesečekanjepretvorilouočaj. • RetorskopitanjeKoznaodsrećnihislobodnih, štajetosamoća? (Ex Ponto, 13) našlojesvojuverzijuiupričioFedunovojnesreći: Okonjegajerastaokrugsamoćeitešketišinekojisestvaraokočovekakogaudarinesreća, kaookobolesneživotinje (NaDrinićuprija, 174).

11. FedunjebiodokazdajezaistaprevelikajeipreteškazajednogčovekatasnagaimudrostkojomgaBogiskušava (Nemiri, 93). • FedunovasahranasličnajeopisusahraneNikoleBalteuEx Pont-u: Doksudvagrobarabrzoradila, onisustajalijošnekolikotrenutakaokogroba[...](NaDrinićuprija, 176) Sahranilisugabrzoirazišlise[...] (Ex Ponto, 38) • IjednaidruganašlaseiuPogrebnojpesminaročitouposlednjimstihovima: Umračnomneznanomgrobupočivabezimenizlikovac, dobromujejerneživi, anadnjimmojapjesmagoriuogorčenjuisamilosti. (Nemiri, 109).

12. Ćorkan • Ćorkanovasudbinazačelaseustihu: Oholostmenosilakaovetar(Ex Ponto, 12). GlavnazabavakasablijamajeĆorkanovatuga. Nikadtopla, niiskrenarazgovora(Ex Ponto, 43), samoUbijse, Ćorkane!(NaDrinićuprija, 205). • Opkoljensvijetom, kojimijetuđimalodobrohotan, jasesabiremusebiiosjećamsaminapušten. Sampodvelikimravnodušnimnebom, vansvakecjeline, vansvakogdruštva, kakosamuvijekživio, nezaštićenprivilegijamanikakveklase, bezzanimanja, bezbudućnosti, bezrodbineiprijateljakojibimoglipomoći (Ex Ponto, 34). • IgromnazaleđenojivicimostaĆorkanježeleoadobijepriznanjedajeiončovek. Njom seonsvetiozasvepromašajeuživotu, zapatnjukojunosiodrođenjakaouklet: Takobivadaseljudirodeicioživotdrhteodnevidljivainepoznataudarca (Nemiri, 143).

13. ĆorkanjeprogovorioiulirskomAndriću: Javaisan, kaodvaogledaladodajumojuboljednodrugom.[...] Inemadrugeistinedojedne: bola, nidrugestvarnostidopatnje, bolaipatnjeusvakojkapljivode, isvakojvlatitrave, usvakombridukristala, isvakomzvukuživaglasa, usnuinajavi, uživotu, priježivotaivaljdaposliježivota.(Nemiri, 123) • Ćorkanovapobedatrajesamokolikotrajetiridamiranje. Jedinogajeonouzvisiloiznadonihkojisusesladilinjegovombolom, onihkojisugaponižavaliiunižavali. Silaskomnavišegradskidrum, čarolijapobedeprestaje. Ikadseprobudim, gle, bolmojjučerašnjijenasvommestu, kaokamen(Nemiri, 123). Svejetosamokratakružansan, tajgovoropobjedama. Nemaporazanipobjedanegokaouvijekisvuda, kodporaženihjednakokaoikodpobjedika, napaćeniponiženčovjek(Nemiri, 104).

14. Na putevima samoće • Lotikinasamoćavezujesezanjenukancelarijuukojojjeprovodilasvojeslobodnečasoveiživelaonajdrugi, skrovitideosvogaživotakojijepripadaosamonjoj(NaDrinićuprija, 187 – 188). Ondakadanijeimalasnagenidapišenidačitapismairačune, negojeprostoodlaziladomalogprozoradasenadišesvežegvazduhasarekeinagledavitkogimoćnogkamenogluka, komeseobraćalautrenucimakadjetražilaodmoraisvežine (NaDrinićuprija, 188 – 189). • Alihodžajesvojuborbenost, jetkostiogorčenjegasioismirivaoutišiniisamoći, utrenucimasmirenezamišljenostiukojojmunikonijepotrebaniukojojsumu, naprotiv, sviljuditeškiinasmetnji(NaDrinićuprija, 216 – 217). Utimtrenucimaonjepotpunozaštićenodsvegaštomožedadoneseovajživot, tupronalazisebe, svojumisaoosudbinisvetaihoduljudskihstvari, azaboravljasveostalo(NaDrinićuprija, 217).

15. OdlomciukojimaAndrićopisujetrenutkesamoćeLotikeiAlihodže, nastavljajusenamisaolirskogAndrićaoćutanju: [...]udeskojimijesveuzeodarovaomijeovušutnjudamibudeštitpremaljudima, utjehausvimdogađajimaiisceljenjeduši. Utojtišinišutnjejesvemoje[...] Posljednjiizrazsvihmisliinajjednostavnijiobliksvihnastojanjaješutnja. Zavoliosamjezasavživot, akadumineživot,položićemišutnja, dobramajka, blijederukenaočiiutonućeutamisvaovajadovitapriča[...](ExPonto, 24)

16. Metodički deo • Drugi deo rada sastojaće se iz metodičkog obrazloženja i pripreme za časove obrade, koja će biti u znaku opredeljenja, za istraživačku nastavnu metodu. • Biće ponuđen novi model obrade Andrićevog romana Na Drini ćuprija, kroz komparaciju sa njegovim poetskim zapisima. • Ponuđen model biće primenljiv i na druga dela ovog pisca. • Cilj ovakve nastavne obrade jeste prevazilaženje krize čitanja i postavljanje novih temelja u nastavi književnosti.

17. Metodičko deo • Što se tiče nastavne obrade ove teme na časovima Srpskog jezika i književnosti, ona će biti u znaku opredeljenja pre svega za istraživačku nastavnu metodu, čija je suština u samostalnom radu učenika na rešavanju problemskih i istraživačkih zadataka. Časovi će biti organizovani po principu grupnog rada. Uloga nastavnika je „uloga organizatora, tj lica koje nalazi adekvatne zadatke, podstiče na rad, usmerava, kontroliše i organizuje diskusiju”(Marinković, 2003, 76). • U pitanju je „interaktivna nastava, koja podrazumeva kooperativni rad koji ostvaruju grupe ili timovi”(Ilić, 2006: 668) Stoga će pre obrade ove teme učenici biti podeljeni u grupe, a svaka od njih dobiće svoje istraživačke zadatke.

18. Što se tiče grupa njihovi članovi „samostalno, a svakako i uz konsultovanje sa nastavnikom, određuju vođu grupe, dele zaduženja, dogovaraju se, pomažu i pripremaju zajednički izveštaj”(Nikolić, 2009: 131). • Istraživački zadaci su ti koji upućuju na „traganje za nečim nepoznatim”(Marinković, 2003: 32). Ova vrsta zadataka „ima visoku vaspitnu i obrazovnu vrednost, jer u velikoj meri angažuje misli i emocije učenika, pomaže njihovom razvoju i trajnom usvajanju znanja, inspiriše na veća zalaganja razvija radoznalost, interesovanja za stvaralaštvo, osposobljava za samoučenje, unosi sigurnost i samopouzdanje”(Isto).

19. Istraživačkim zadacima učenici se podstiču da „u primanju umetničkog teksta maksimalno iskoriste i razviju svoje sposobnosti. Pomoću njih se sistematično stimuliše i izoštrava čitalačka pažnja i pobuđuje kritička istraživačka radoznalost. Oni stavljaju učenike u položaj samostalnih istraživača.”(Nikolić, 2009: 273). I ne samo to, „istraživački zadaci su za učenike dragocena stručna i metodička pomoć da se blagovremeno i valjano pripreme za tumačenje književnog dela”(Isto: 230). • Ovi zadaci nazivaju se još i „pripremnim”(Nikolić, 2009: 273), jer „predstavljaju pripremnu radnju”. Tip su „konkretnih pripremih zadataka”, koji su „deo sistematskog učeničkog motivisanja i samostalnog rada na izučavanju književnog dela”(Ilić, 2006: 212). Spadaju i u dugoročne domaće zadatke i kao takvi zahtevaju dugotrajno motivisanje učenika.(Isto: 166).

20. Ovakvom nastavnom obradom ostvarila bi se dva osnovna nastavna principa kreativne natave, „princip istraživanja i stvaranja” i „princip zanimljivosti” (Marinković, 2003: 23) i kao takva ima za cilj za cilj „razvijanje radoznalosti, orginalnosti i fluentnosti ideja učenika”(Isto: 86) Učionica u ovakvom tipu nastavne obrade postaje radionica. „Ovde se uči ― radeći”, a rad liči na igru sa dodeljenim posebnim ulogama, što „pogoduje ličnosti učenika i stimuliše ih na rad”(Ilić: 2006: 668).

21. S obzirom na to da „U životu i obrazovanju za život i rad izuzetan značaj ima ljubav prema knjizi i čitanju, jer dobra knjiga ima veliku moć ― unosi lepotu i snagu u čovekov duh, budi radoznalost, uči da se voli svet.”(Marinković, 2003: 209) „razvijanje ljubavi prema knjizi i čitanju jedan je od osnovnih zadataka moderne škole. Mlade ljude nismo pripremili za život ako u ovome ne uspemo.”(Isto: 213). Ovakva nastavna obrada upravo ima za cilj razvijanje ljubavi prema čitanju i knjizi, bežeći od slabosti analize književnog teksta u nastavi kao što su prepričavanje, parafraziranje, istoriografska, biografska i sličnih područja. „Najčešće se dešava da učenici ne dožive lepotu i snagu teksta, da prođu uglavnom mimo njih.”(Isto: 211)