Institut za slavistiku Univerziteta ,, Karl Franc ‘’ u Gracu 5 . Andrić ev simpozijum

1. Institut za slavistiku Univerziteta ,, Karl Franc ‘’ u Gracu 5. Andrićev simpozijum ,, Na Drini ćuprija ‘’ Višegrad, 4-6. oktobar 2012. Zajedništvo u razlikama: suživot stanovnika Višegrada u dodiru različitih nacionalnosti i veroispovesti u romanu ,, Na Drini ćuprija ‘’ Ive Andrića Maja Savić

2. Sadržaj: • Značaj legendi u osvetljavanju čovekove duhovnosti • Značaj prijateljstva po mogućnost postizanja duhovnog saglasja različitih nacionalnosti i veroispovesti • Simbolizam Mosta • Mitološka vizija u komunikaciji čoveka i Mosta: mogućnost plodotvornog dijaloga različitih nacionalnosti i veroispovesti

3. - Između psihologije čoveka i socijalnog refleksa stvarnosti postoji nerazlučiva veza. • U osvetljavanju međuljudskih odnosa Andrić poziva istoriju i mitologiju za matičnog svedoka čovekove duhovnosti. • Arhetipski slojevi palimpsesta čovekove duhovnosti postupno se otkrivaju u romanu sve do samih antropoloških i ontoloških slojeva u začeću istorijski priznavane, ili legendom opisane psihologije i sociologije čoveka.

4. ,, (...) između života ljudi u kasabi i (...) mosta postoji prisna, vekovna veza. • Njihove sudbine su tako isprepletane da se odvojeno ne daju zamisliti i ne • mogu kazati. Stoga je priča o postanju i sudbini mosta u isto vreme i priča • o životu kasabe i njenih ljudi (...) ‘’ (Andrić, 20). • Pod slojem eksplicitnog značenja međuzavisnosti sudbina nagoveštava se iskonska, drevna prisnost i međuuslovljenost čije postanje seže do u simbolizam mitskih slojeva.

5. Upravo mitski sloj romana, legendarni sloj, više i magnetski snažnije od istorije, šejtanski kognitivnije, plete i gradi drevne i velike istine o čoveku i međuljudskim odnosima. • Legende koje se vezuju za postanak i gradnju mosta deca su znala, piše Andrić, ,, oduvek, nesvesno, kao da su ih sa sobom na svet doneli, onako kao što se molitve znaju, ne sećajući se ni od koga su ih naučili ni kad su ih prvi put čuli ‘’(Andrić, 12).

6. Nacionalno kolektivno pamćenje, poniklo na zajedničkoj tradicionalnoj osnovi, predstavlja snažno sugestivan činilac sinteze i zajedništva ljudi, budući da se kodovi tradicionalnog kolektivnog nasleđa od strane svake individue osećaju kao prisno svoji. • Suživot više nacionalnosti i veroispovesti se utoliko pokazuje kao lakši i smisleniji, ukoliko dozvoljava religijsku i običajnu samostalnost i autentičnost svake nacije ponaosob.

7. - Legende imaju saznajno - otkrivalački značaj u osvetljavanju čoveka. - Predstavljajući jezgro sličnosti, istovetnosti u percipiranju tradicionalnog nasleđa i stvarnosti, nacionalne legende se u suštinskom, u biti negde na simboličkoj ravni dodiruju otkrivajući zajedničku, multikulturološku, mitološku osnovu koja izražava misaonu i emocionalnu čovekovu strukturu, tako, zadirući do u sam koren ljudskih strahova, nadanja i htenja.

8. - Uprkos velikoj i čudnoj borbi ,, koja se u ovoj Bosni vekovima vodila između dve vere, a pod vidom vera za zemlju i vlast i svoje sopstveno shvatanje života i uređenja sveta ‘’ (Andrić, 102), - uprkos svim verskim i kulturološkim različitostima, ipak, pokazuje nam Andrićevo delo, postoji objedinjavajući činilac, činilac zajedništva, istovetnosti ili sličnosti: legenda, mit, priča, verovanje u nju, u njenu drevnu, magijsku moć reinkarnacije nacionalnog značaja i nacionalne istorijske veličine.

9. Kraljević Marko i Radisav, ili, pak, Đerzelez Alija i šejh - Turhanija jesu uzvišeni, izdvojeni pojedinci koji predstavljaju za okupirane, odnosno za okupatore, oličenje nacionalne epske, herojske veličine. • - Oni simbolički izražavaju ono što je suštastveno isto u svakom čoveku, bez obzira na nacionalnu pripadnost i versku opredeljenost: želju za nesputanošću i duhovnom slobodom.

10. - Dve su scene u romanu koje neposrednije kazuju o mogućnosti postizanja skladnog, harmoničnog odnosa više nacionalnosti i veroispovesti. To su: • Scena u kojoj je opisan veliki povodanj • Scena susreta zakonoša na mostu

11. Prvi ljudi iz čaršije, pošto su smestili čeljad po kućama, tursku po turskim, hrišćansku i jevrejsku po hrišćanskim, sede, okupljeni u velikoj prizemnoj sobi u Hadži - Ristanovoj kući. (...) Izmešani Turci, hrišćani i Jevreji. Snaga stihije i teret zajedničke nesreće približili su ove ljude i premostili bar za večeras onaj jaz koji deli i jednu veru od druge i, naročito, raju od Turaka. Suljaga Osmanagić, gazda Petar Bogdanović, Mordo Papo, pop Mihailo, krupni, ćutljivi a duhoviti paroh, gojazni i ozbiljni Mula Ismet, višegradski hodža, i Elias Levi, zvani Hadži Liačo, jevrejski hambaša (...). Stvara se topao i uzak krug, kao jedna nova egzistencija, sva od stvarnosti a sama nestvarna (...) (Andrić, 88-89).

12. Ni pre ni posle njega nije bilo ni u jednom redu ljudi i ni u jednoj veri čoveka koji je uživao ovako opšte poštovanje i imao ovakav ugled kod svih kasabalija bez razlike vere, pola i godina, kao ovaj pop koga su oduvek svi zvali ’đedo’. Za celu kasabu i za sav srez on je oličenje srpske crkve i svega onoga što narod naziva i smatra hrišćanstvom. I više od toga, svet u njemu gleda prototip sveštenika i starešine uopšte (...). To je čovek (...) velikog srca, zdrava razuma, vedra i slobodna duha. Njegov osmejak (...) je neopisivi i neprocenjivi osmejak snažnog, blagorodnog čoveka koji živi u miru sa samim sobom i sa svim oko sebe; njegove krupne zelene oči stegnu se tada u usku zagasitu prugu iz koje biju zlatne iskre. (...) on prolazi kroz čaršiju, kao da je sveštenik ove kasabe pored mosta i vaskolikog brdovitog kraja, i to ne od pedesetak godina unazad i ne po svojoj crkvi samo, nego od iskona, od drevnih vremena (...) (Andrić, 150-151).

13. Kao izrazito duševnog čoveka Andrić će predstaviti i Mula Ibrahima: (...) Mula Ibrahim je bio nadaleko poznat sa svoje dobrote i duševnosti. Iz celog tog čoveka izbijala je blagost i vedrina (...). On je privlačio sebi sve one koji su opterećeni bolešću, sirotinjom ili kakvom bilo drugom nevoljom. (...) On nije odbijao nikad nikoga (...) (Andrić, 151-152).

14. Čekajući dolazak komandanta austrijske vojske, opisuje Andrić, Mula Ibrahim i pop Nikola pogledali bi se ,, s vremena na vreme kao da se očima sporazumevaju ‘’. • (...) I sad su se njih dvojica dobro razumeli, iako nisu reči progovorili. Pop Nikola je znao koliko je Mula - Ibrahimu teško, a Mula Ibrahim je znao da popu nije lako (Andrić, 154-155). • Pogled predstavlja prizmu na kojoj se prelamaju, ukrštavaju i očitavaju sva značenja i sva zvučanja duhovnog, unutrašnjeg života.

15. - Prijateljski odnos Mula Ibrahima i popa Nikole zasnovan je na pomirenosti nečega, reklo bi se, gotovo nepomirljivog, na prevazilaženju i premošćavanju viševekovnog jaza verske i nacionalne različitosti. - Takav odnos, očitavajući međusobno duhovno prepoznavanje i približavanje individua, analoškom simboličkom vezom dobijajući značenje potencijalne opštosti, otvara i mogućnost međunacionalnog izmirenja, - postizanja duhovnog saglasja.

16. - Mogućnost postizanja duhovnog saglasja, ustoličenja u ljudima i među ljudima vrhovnog, apsolutnog, te i konačnog principa suštinama ovaploćenog života, - mogućnost postizanja zajedništva, u delu se snažno sugestivno implicira posredstvom simboličkih tragova - implikatora arhetipske, mitske matrice metafizičkog značenja i značaja Mosta.

17. Gradnja mosta, kao stvaranje, u simboličkom mitološkom ključu posmatrano, ponavlja kosmogonijski akt stvaranja sveta, čime je prvobitni Haos simbolički ponovo napušten i savladan. • Već sam položaj, položaj iznad zemlje a ispod neba, iznad reke, a temeljom u njoj, atribuira most kao međuprostor, kao granični, te i inicijacijski prostor zemnog i onostranog delanja. • Sofa od kamena, ,, isturena i uzvišena petnaestak metara iznad zelene hučne reke ‘’, piše Andrić, ,, lebdi u prostoru, nad vodom ‘’ ( Andrić, 18).

18. Kapija i Srednji stub ,, dočaravaju vertikalni kosmički model iz drevnosti ’’. • Kapija i Most ,, stvaraju sliku jednog svojevrsnog mitskog Centra ’’. • Iz Centra se ,, komunicira i s transcedentnim ’’, budući da je vertikalni model ,, spona mikrokosmosa sa makrokosmosom ’’. • Simbolika broja lukova upućuje na ,, jedinstvo neba i zemlje ’’. (Džadžić 1995: S. 136-159) • Lukovi sami, u simetričnosti i skladnosti svog spoja, kao da sugerišu ideju o prvobitnom jedinstvu, poretku i duhovnom izgledu čoveka.

19. Mogućnost oslobođenjautamničenih i nevinih iskonskih suština u čoveku otvara se pred kasabalijama zahvaljujući duhovnom susretu neba i zemlje, - zahvaljujući otvorenosti kapije ka božanskom.

20. Zaključak: Ideja o cikličnom obnavljanju sveta i života, o naizmeničnom ponavljanju, oživljavanju arhetipskih homolognih situacija, shema i značenja dozvoljava mogućnost pomirenja svetova i postizanja duhovnog zajedništva, dozvoljava – čovekovo prepoznavanje čoveka, bez obzira na različitost u pogledu nacionalne pripadnosti i verske opredeljenosti. Možda, ipak, ne postoje dva sveta između kojih nema i ne može biti ni pravog dodira ni mogućnosti sporazuma. Život utemeljen na osnovama humaniteta, pokazuju nam Mula Ibrahim i pop Nikola, pomera granicu među sličnostima i različitostima.

21. Literatura: Andrić 1988: Andrić, Ivo. ,, Na Drini ćuprija ‘’. Sarajevo: Svjetlost; Beograd: Prosveta. Džadžić 1995: Džadžić, Petar. Mitsko u Andrićevom delu. Hrastova greda u kamenoj kapiji. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Jeremić 1965: Jeremić, Dragan. ,, Ivo Andrić ‘’. U: Jeremić, Dragan. Prsti nevernog Tome. Beograd: Nolit.S. 9-77. Milošević 1978: Milošević, Nikola. ,, Ivo Andrić i njegova ‘bodlja u srcu’ ‘’. U: Milošević, Nikola. Zidanica na pesku. Književnost i metafizika. Beograd: Slovo ljubve. S. 149-162. Zec 1994: Zec, Petar. ,, Na Drini ćuprija ‘’. U: Andrićev teatar senki. Beograd: Izdavačko preduzeće ‘’ Rad ’’. S. 41-55.