FAKULTET POLITI ČKIH NAUKA, Beograd

1. FAKULTET POLITIČKIH NAUKA, Beograd INFORMATIKA VIRTUALNI PROSTOR NA INTERNETU Prof. Dr Vladimir Štambuk Asistent Mr Nebojša Mrdja 2005/2006 (inovirano XII 09)

2. VIRTUALNI PROSTOR NA INTERNETU • Virtualnu stvarnost odredjuje tehnologija. • Realnost je odredjena presecanjem vremena i prostora. • Vilijam Gibson (“Neuromancer”, 1984): “Sajberspejs” je prostor u kome mediji deluju zajednički i u potpunosti nas okružuju. • Rejngold (1993) sajberprostor (isto što i sajberspejs) definiše kao pojam za konceptualni prostor u kome se reči, ljudski odnosi, bogatstvo i moć iskazuju kompjuterski posredovanom komunikacijom (CMC). • Sajberprostor je u stvari prostor koji se nalazi u virtualnoj stvarnosti. Sajberprostor je u virtualnoj stvarnosti neka vrsta prostora stanja.

3. TEHNOLOGIJA UMESTO MAŠTE, ZANOSA, NARKOTIKA • Virtualnog prostora nema bez postojanja realnog. Virtualni prostor ne može da postoji sam za sebe, pa ni virtualno vreme. Da bi postojao virtualni prostor mora biti "deo" realnog prostora, kao njegova tehnološka emanacija. To isto važi za vreme u virtualnom prostoru. Ona što je novo, jeste situacija da vreme u virtualnom prostoru postoji kao sastavni deo događanja u tom prostoru. • Čovek ne ide u "paralelnu" virtualnu realnost koristeći se maštom, zanosom, narkoticima, već tehnologijom – računarima i Internetom. Za razliku od prethodnih oblika virtualnosti, koji su se često i pre svega izvodili u ljudskom mozgu bez prisustva drugih, jer su drugi "eventualno" mogli biti samo posmatrači spoljnih manifestacija, savremena virtualna stvarnost se realizuje uz podršku i učestvovanje drugih.

4. NOVI VIRTUALNI “REALNI” PROSTOR – EPOHALNA PROMENA • Sa nastankom mreža po kojima "jure" podaci i informacije došlo je do epohalne promene. Ta promena nije jednostavna, prosta, niti tek jedna od dodataka realnosti. Promena označava nešto što do tada nije postojalo. Stvorena je nova realnost, drugačija od one do tada poznata a ipak realnost. Ta realnost jeste realnost kao i ona koju smo kao ljudi poznavali do sada. Ona je ipak drugačija jer zahvata drugačiji prostor i drugačije vreme. Kao i u realnoj realnosti, i u toj virtuelnoj, dešavaju se procesi, stvaraju se odnosi, sve je kao i u realnom svetu, a ipak je to novi virtualni "realni" prostor. • Na taj način stvoren je novi svet sličan onom pesničkom i vizionarskom. Stvorena je virtualna stvarnost koja se kao poezija nalazi „među javom i med snom“. • Ta nova realnost je dobila ime virtualna stvarnost, virtualan prostor. Virtualnu stvarnost je stvarnost određena tehnologijom. To je stvarnost koja postoji samo onda kada koristimo savremenu informatičku tehnologiju. • Nerazumljivu novost koju je računar doneo, a pojačao ga je Internet, pa ga ponudio čulima i razumu čoveka novog milenijuma, je virtualni prostor.

5. Jednostavno rečeno ukoliko nema informacionih tehnologija ( računara, softvera, Interneta i telekomunikacionih veza) nema ni virtualnog prostora. • Virtualni prostor, sajber prostor, onakav kakav se pojavljuje sa nastankom i razvojem IT, je prostor kakav do sada nije postojao. On je realan jer se kao realan emanira u odnosu na čoveka i njegov prostor stanja. On je virtualan jer omogućuje čoveku da kao fizičko biće, stvara nove emanacije sebe, svog prostora i vremena i to izvan fizički određenih veličina. • Ono što je posebno važno i o čemu treba posebice promisliti jeste da je virtualni prostor proširio ne samo polje misaonog već i polje moralnog. • Blogovi postaju mesta sveobuhvatnog moralisanja, filozofiranja savremenog sveta. Tu se sve više stvaraju uslovi za građenje onoga šta će se misliti i kako će se misliti.

6. Naš realni prostor se proširio za još jedan specifičan prostor. Neko će se možda upitati da li je virtualan prostor unutar našeg realnog prostora, da li je na njega naslonjen,ili je možda čak i izvan njega, kako mnogi propovedaju. • Naravno tek ostaje da se ove dileme razjasne. Ona što je ipak jasno, jeste da pored prostora na koji smo navikli, onog fizičkog, danas postoji i ovaj novi – virtualni. • Virtualni prostor nije nepostojeći - nerealan. On nije van realnosti. Kada bi taj virtualni prostor bio izvan realnosti, onda se sa njim ne bi moglo komunicirati. Takav izmišljenim, nepostojeći prostor ne bi bilo moguće koristiti za masovno komuniciranje, što je sada slučaj. Ono što ne postoji, osim kao maštanje jednoga čoveka, ne može da postane prostor za komuniciranje mnogih. To je barem jasno i logično – a i praksi potvrđeno.

7. U Virtualnom svetu "nepromenljive varijable" u najboljem slučaju mogu biti IP adresa ili avatar kojeg pojedinac preuzme, izmisli ili napravi za sebe. Sa kime komuniciramo na Internetu nikada nije sigurno. Ne znamo mesto, vreme, pol, karakteristike, našeg sagovornika. O njoj ili njemu ( ako je to uopšte bitno) znamo samo ono što nam ona ili on kažu o sebi. To međutim nije bitno svojstvo same komunikacije. Njena odlučujuća karakteristika je, ne sa kim komuniciramo, već to što komuniciramo. • To što ne znamo sa kim komuniciramo, ili imamo neku maštovitu predstavu sa kim razgovaramo, ne znači da je takav sistem komunikacije nerealan, nepostojeći. To samo znači da je drugačiji od onoga na koji smo kao ljudi vekovima navikli. • Mi komuniciramo u virtualnom prostoru sa "tehnologijom". • To što se nastoji ustanoviti da je virtualni prostor realan nikako ne znači da se time tvrdi da je to najbolje od svih rešenja. Daleko od toga. Kakve su sve moguće posledice za pojedinca, njegove zajednice, društvo, navike, vrednosti, je nešto što ostaje otvoreno i o čemu vredi raspravljati i razmišljati.

8. VIRTUALNA ZAJEDNICA • Glavnu novost koju sobom nosi virtualna stvarnost jeste mogućnost stvaranja virtuelnih zajednica. Rejngold je u knjigi “Virtualna zajednica – kako se okućiti na elektronskoj granici” (1993) postavio i razradio pojam virtualne zajednice oslanjajući se na iskustvo mreže WELL. • Virtualna zajednica je zajednica onih koji dele zajedničke interese a ne zajednički prostor • Nastanak virtualnih zajednica se sociološki tumači činjenicom da se ljudski život odvija u tri prostora • u prostoru gde živimo, • u prostoru gde radimo, i • u prostoru u kome se skupljamo radi druženja. • Naglasak na maštu, na mogućnost imaginarnog jeste jedna od osnovnih karakteristika virtualne zajednice a druga važna karakteristika je u tome što se u virtualnoj zajednici mogu ostvariti sve potrebe za druženjem.

9. ŠTA KARAKTERIŠE VIRTUALNU ZAJEDNICU • Svaka virtualna zajednica ima sledeće karakteristike: • da je to virtualno mesto sastajanja ljudi koji imaju slične interese, • da se ti ljudi sastaju na “trećem mestu” uz pomoć računara, odgovarajućeg softvera i mreža za prenos podataka, • da se na tom mestu (adresi) redovno sastaju radi razmene ideja, • da se na taj način stvaraju zajednice koje predstavljaju odnos mnogih sa mnogima, • stanovnici virtualne zajednice su lojalni svojoj zajednici, • oni provode dosta vremena u komuniciranju sa svojom zajednicom, i • oni direktno i neposredno učestvuju u razvoju svoje virtualne zajednice. • Virtualna zajednica se realizuje uz pomoć tehničkih sredstava, omogućava odredjeni stepen anonimnosti i koristi se uz veliko prisustvo mašte.

10. VRSTE VIRTUALNIH ZAJEDNICA • Skoro svaka nova virtualna zajednica od 1985 do sredine devedesetih prošlog veka je po pravilu imala svoju sopstvenu mrežu koja se oslanjala na računar, telefon i modem a softverski je počivala na specifičnim programskim rešenjima koja su često bila proizvod samih članova virtualne zajednice. U tom procesu su nastale tri vrste virtualnih zajednica: • MUD, • sobe za razgovor, i • 3-dimenzionalni prostor. • Zbog razvoja e-trgovine postoje mišljenja da se razvijaju i nove virtuelne zajednice koje se pre svega odnose na: • virtualna preduzeća, i • virtualno tržište. • “Igrice” stvaraju virtualne sisteme velike složenosti i izrazite realnosti i umnogome su doprinele hardverskom napretku računara u poslednjih nekoliko godina. • Iz iskustva vezanih za razvoj virtualnih zajednica, razvoja igrica nastale su igre vezane za političke zajednice.

11. RAZLIKA IZMEDJU WEB SAJTA I VIRTUALNE ZAJEDNICE • Posetioci web stranica dobijaju podatke, ilustracije i sve drugo što te stranice nude čime se stvaraju pojedinačni linkovi izmedju domaćina i posetioca. • Posetioci web stranica ne mogu putem njih da komuniciraju sa drugim posetiocima. • Kada se radi o virtualnoj zajednici onda posetioci pristupaju nekom web sajtu kao stanovnici datog virtualnog prostora. • Virtualna zajednica se zasniva na masovnom CMC mnogih sa mnogima. • U virtualnim zajednicama učesnici mogu medjusobno da komuniciraju, a osnovna svrha virtualnih zajednica i jeste u tome da se omogući medjusobno komuniciranje stanovnika virtualne zajednice.

12. BUDUĆI RAZVOJ VIRTUALNIH ZAJEDNICA • Virtualne zajednice sve više poprimaju 3-d oblike. • Dalji razvoj tehnologija će dovesti do smanjenja troškova komuniciranja i obezbediće se skoro “realna situacija” u komunikaciji. • Kao što je pojava telegrafa, telefona omogućila decentralizaciju u proizvodnim, upravljačkim i administrativnim procesima, dalji razvoj virtualnih zajednica će omogućiti bitnu dislokaciju pojedinih institucija, preduzeća i ustanova. • Stvoriće se uslovi da ljudi na drugačiji i bolji način organizuju svoje prostore za življenje (prvi prostor) a da mesta rada (drugi prostor) više ne dominiraju kao centralne poluge odlučivanja o prostornom i svim drugim strukturama življenja. • Nesumnjivo će to uticati i na treći prostor, onaj u kome ljudi provode svoje slobodno vreme.