ANAMNESTIČKE STUDIJE I STUDIJE PRESEKA

1. ANAMNESTIČKE STUDIJE I STUDIJE PRESEKA prof. dr Sandra Šipetić-Grujičić Institut za epidemiologiju, MF Beograd

2. Tipovi studija • OPSERVACIONE STUDIJE • DESKRIPTIVNE STUDIJE • ANALITIČKE STUDIJE A) ANAMNESTIČKE STUDIJE B) KOHORTNE-PROSPEKTIVNE I RETROSPEKTIVNE STUDIJE C) STUDIJE PRESEKA • INTERVENTNE STUDIJE EKSPERIMENTALNE STUDIJE

3. Vreme Pravac istraživanja Izloženi slučajevi (bolesni) Neizloženi Populacija Izloženi kontrole (osobe bez bolesti) Neizloženi Anamnestičke studije, studije slučajeva i kontrola (Case-control study) Studija slučajeva i referentnih ispitanika (poredbenika)

4. Postupak izvodjenja studije Izbor grupe obolelih i kontrola Prikupljanje podataka Analiza dobijenih podataka

5. Izbor grupe obolelih Utvrditi kriterijum za izbor ispitanika koji će biti obuhvaćeni studijom Kriterijumi na kojima se zasniva dijagnoza moraju da budu jasno definisani Poželjno je da se uključe samo novooboleli

6. Obolele osobe mogu da budu identifikovane na osnovu • Registra • Ambulantno-polikliničkih izveštaja • Bolničkih protokola • Prijava bolesti • Sistematskih pregleda • Skrininga • Dijagnoze lekara privatne prakse • Drugo

7. Kriterijumi SZO za postavljane dijagnoze dijabetesa

8. Kriterijumi za postavljanje dijagnoze • Arterijska hipertenzija (140/90 mm Hg) • Maligni tumor (histopatološka verifikacija) • Psorijaza (prvi simptomi i znaci bolesti počeli do pre godinu dana)

9. Izbor kontrolne grupe 1. Pacijentiizistezdravstveneustanove: Bezobziranadijagnozu Isključujućiobolele od odredjenihbolesti Uključujućiosobesablagimilislučajnonastalimstanjima Pregledaniioznačenizdravim 2. Pacijenti van tezdravstveneustanove: Uzorakopštepopulacije Prijateljiilipoznanici Kolegesaposla Susedi Članoviporodice (braća-sestre, bračni par)

10. Intrauterina infekcija rubelom i katarakta • 1940. god. Norman Gregg, oftalmolog je uočio da 90% dece sa kataraktom je imalo intrauterini razvoj u toku epidemije rubele. • PITANJE? • Da li možemo na osnovu njegove opservacije da konstatujemo da je intrauterina infekcija rubelom dovela do pojave katarakte kod ove dece?

11. Intrauterina infekcija rubelom i katarakta Serija slučajeva

12. Intrauterina infekcija rubelom i katarakta *uzorak populacije primer 1, primer 2

13. VAŽNOST ADEKVATNOG IZBORA KONTROLNE GRUPE Pušenje i rak pluća Kontrolna grupa: • Osobe sa emfizemom pluća • Uzorak svih drugih hospitalizovanih osoba • Uzorak opšte populacije Da li smo izabrali adekvatnu kontrolnu grupu? Da li je rizik od pušenja precenjen ili potcenjen?

14. VAŽNOST ADEKVATNOG IZBORA KONTROLNE GRUPE Da li konzumiranje kafe predstavlja faktor rizika za nastanak raka pankreasa? Kontrolna grupa: osobe sa ezofagitisom i ulkusom želuca Da li smo izabrali adekvatnu kontrolnu grupu? Da li je rizik od konzumiranja kafe precenjen ili potcenjen?

15. PODACI ANAMNESTIČKIH STUDIJA MEČOVANI –individualno ili grupno NEMEČOVANI

16. Prikupljanje podataka o izloženosti u prošlosti za anamnestičku studiju Šansa da su oboleli bili izloženi= a/c OR= a/c / b/d Šansa da su kontrole bile izložene= b/d Unakrsni odnos (Odds ratio) ili odnos šansi OR = ad/bc

17. Unakrsni odnos OR = ad/bc OR = 1 - nema povezanosti izmedju posmatrane izloženosti i bolesti OR > 1 – pozitivna povezanost; moguća uzroćna veza OR < 1 – negativna povezanost; moguća protektivna, zaštitna uloga

18. Primer 1. Talidomid i malformacije ekstremiteta beba (Mellin & Katzenstein, 1962) Ispitivanje veze izmedju upotrebe talidomida i defekata ekstremiteta beba rodjenih 1959. i 1960. godine u Nemačkoj (1961. godine sprovedena studija)

19. Primer 2. Pušenjeirakpluća – mečovanastudija(Doll & Hill) vezaizmedju pušenjairakapluća 649 muškaracai 60 ženasadijagnozomrakapluća iistibrojkontrola, mečovanihpopolu, uzrastu (+/-5 god.) ivremenuprijema u istubolnicu

20. Oboleli od raka pluća u odnosu na pol i broj popušenih cigareta na dan

21. Oboleli od raka pluća u odnosu na pol i broj popušenih cigareta na dan

22. Kontrolna grupa % nepušača % ispitanika koji su dnevno pušili 1-4 5-14 15-24 25+ cigareta Hospitalizovani pacijenti 7,0 4,2 4,2 43,3 13,4 Uzorak opšte populacije 12,1 7,0 44,2 28,1 8,5 Učestalost pušenja u dve grupe

23. Uzrast (godine) Oboleli n=105 Dečaci Devoj. Br. % Br. % Kontrole n=210 Dečaci Devoj. Br. % Br. % 0-4 12 22 7 13 23 22 13 12 5-9 13 24 20 38 26 24 41 40 10-14 22 41 22 42 44 42 42 40 15-16 6 11 3 6 13 12 8 8 ukupno 53 100 52 100 106 100 104 100 Primer 3. Faktori rizika za nastajanje dijabetesa tipa 1 (Šipetić i sar.)

24. Varijable p RR 95%IP Stresni dogadjaji 2+/1/0 Psihološke disf. 2+/1/0 Neredovno vakcinisanje Infekcije 6 mes. pre dg bolesti Viši stepen obrazovanja oca 0,0000 0,0019 0,0270 0,0003 0,0255 3,48 2,15-5,65 2,15 1,33-3,49 16,98 1,38-208,92 4,23 1,95-9,17 1,50 1,05-2,14 Nezavisni faktori rizika za nastajanje IZDM prema rezultatima MLRA

25. Varijable p RR 95%IP Ultrazvučni pregledi Konzumiranje nitrozamina -majka Konzumiranje alkohola -otac Poz. porodična anamneza za tip 1 DM Poz. porodična anamneza za tip 2 DM 0,0505 0,0003 0,0018 0,0000 0,0000 0,42 0,17-1,00 4,33 1,95-9,61 3,80 1,64-8,78 20,04 4,73-84,81 5,52 2,45-12,46 Nezavisni faktori rizika za nastajanje IZDM prema rezultatima MLRA

26. Primer 4. Adenokarcinom vagine i dietilstilbestrol Poredjenjeanamneze 8 mladihženakojesuobolele od adenokarcinomavaginesakontrolnimgrupama, utvrdjeno je da sunjihovemajketokomtrudnoćeuzimaleestrogene- dietilstilbestrolzbogkrvarenjailiprethodnihpobačaja.

27. Oboleli Kontrola1 Kontrola2 Kontrola 3 Kontrola 4 DA DA DA DA DA DA DA NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE NE Primer 4. Adenokarcinom vagine i dietilstilbestrol

28. Anamnestička: Grupa obolelih Kontrolna grupa Problem izbor kontrolne grupe Procenjuje rizik Za različite faktore rizika Traje kratko Jeftina Broj ispitanika mali Greške prisećanja Za retka oboljenja Nema osipanja podataka Etičnost nije sporna Kohortna: Grupa izloženih Grupa neizloženih Nije problem izbor neizloženih Direktno izračunava rizik Za više različitih bolesti Traje dugo Skupa Broj ispitanika velik Nema grešaka prisećanja Za česta oboljenja Osipanje podataka Etičnost je sporna Poredjenje anamnestičke i kohortne studije

29. Studija preseka ili prevalencije (Cross-sectional study)

30. Faze izvodjenja studije su • Definisanje ispitivane populacije • Prikupljanje podataka • Utvrdjivanje prevalencije o prisustvu poremećaja zdravlja i pretpostavljenih uzroka Cela populacija Piloti Studenti Univerzitetski profesori Učenici prvih razreda........

31. Dizajn studije preseka Slično anamnestičkoj studiji Prevalencija ekspozicije medju obolelima i neobolelima Primer: EKG-KSO i holesterolemija, glikemija, BMI itd. Slično kohortnoj studiji Prevalencija obolelih medju eksponiranim i neeksponiranim Primer: Pušaćii nepušaći, prevalencija osoba sa KSO, dijabetesom, malignim oboljenjima

32. Hipertenzija i ishemijska bolest srca (klinički pregled i/ili EKG) (jedna opština) Prevalencija H medju B 6000/8600=0,69 Prevalencija H medju Z 3600/7400=0,49 RR =1,41 Analiza podataka je kao u kojoj studiji? Kako bi izračunali rizik da je u pitanju nereprezentativan uzorak?

33. Hipertenzija i ishemijska bolest srca (klinički pregled i/ili EKG) (jedna opština) Prevalencija H medju Izloženima 6000/9600=0,62 Prevalencija H medju Neizloženima 2600/6400=0,41 RR =1,51 Analiza podataka je kao u kojoj studiji?

34. Prednosti studije preseka nad anamnestičkim: Uzorak opšte populacije Manje nepouzdane o izloženosti Prednosti studija preseka nad kohortnim studijama: Kratko vreme izvodjenja Jeftine

35. Nedostaci studija preseka Teško je odrediti smer uzročno-posledične veze (gojaznost i diskopatija) Dobijena veza ne mora da bude tačna (aerozagadjenje i HOBP) Problem efekata lečenja (so i KP) Ne koristi se za retke bolesti i one bolesti koje kratko traju

36. Studije preseka-kada se primenjuje Za sagledavanje zdravstvenih potreba populacije Izučavanje poremećaja koji su genetski odredjeni i nepodložni promenama (HLA sitem...), kao i statični segmenti populacije (gušavost) Za istraživanja kada se ekspozicija ne menja tokom vremena i kada je latentni period kratak (hronične bolesti )

37. Primeri studija preseka Diskopatija i gojaznost Aerozagadjenje i hronična respiratorna oboljenja Konzumiranje soli i hipertenzija Nivo holesterola u krvi i KSO Hipotireoza i koncentracija joda u vodi za piće

38. Zdravstveno stanje stanovništva u R. Srbiji 2000. godine

39. Zdravstveno stanje stanovništva u R. Srbiji 2000. godine • 17.06.-10.07.2000. godine • Mesna zajednica – 15 domaćinstava • Dva puta pokušavano da se anketira isto domaćinstvo • Anketiranje od sedišta MZ i to od 5. stana pa nadalje • Kontrola rada na terenu

40. Zdravstveno stanje stanovništva u R. Srbiji 2000. i 2006. godine REZULTATI ISTRAŽIVANJA

41. Prevalencija (%) predgojanih i gojaznih u Srbiji, 2000. i 2006. Izvor: Istraživanje zdravlja stanovnika R. Srbije, 2000. i 2006.

42. Prevalencija (%) faktora rizika kod stanovnika Srbije, 2000. i 2006. % % Faktori rizika Izvor: Istraživanje zdravlja stanovnika R. Srbije, 2000. i 2006.

43. Navike Osobe sa Osobe sa migrenom nemigrenskom gl. Br. % Br % Prosečan br. obroka dnevno ˂3 3 ˃3 Prosečan br. časova spavanja dnevno ˂7 7-8 ˃8 Pušaći • 73 30 261 26 • 135 55 602 59 • 37 15 162 16 • 49 20 137 13 • 167 68 704 69 • 12 177 17 • 113 46 422 40 Navike studentkinja beogradskog univerziteta sa migrenskim primarnim glavoboljama (1943-245) p ns s ns

44. KLJUČNA PITANJA

45. Šta je jedinica posmatranja u: • Ekološkim studijama? • Anamnestičkim studijama? • Studijama preseka?

46. U okviru kojih studija • testira se hipoteza o faktoru/ima odgovrnim za nastanak odredjenog poremećaja zdravlja?

47. O kojoj studiji je reč? • U cilju istraživanja potencijalnih faktora rizika za nastanak primarnog infarkta miokarda korišćena je epidemiološka anamnestička studija. • Grupu obolelih od primarnog infarkta miokarda činile su osobe od 35 do 80 godina, koje su u periodu od 2002-2006. godine prvi put hospitalizovane u Urgentnom centru u Beogradu zbog kliničke manifestacije infarkta miokarda. • Ovom studijom obuhvaćeno je 100 obolelih. • Kontrolnu grupu činile su zdravse osobe (100 ispitanika).

48. O kojoj studiji je reč? • Introduction: Cardiovascular diseases count about 40% of all causes of deaths in most of the European countries. The most common cardiovascular diseases are ischaemic heart diseases and stroke. • Aim: The aim of this study was to analyze trend mortality from specific cardiovascular diseases in period 1991-2007. • Material and method: For the data analysis we used crude, age-specific and standardized mortality rates. Standardized mortality rates were calculated using European standard population.

49. Klinička značajnost kompjuterizovane tomografije (CT) u dijagnostici disekcije aorte O kojoj studiji je reč? Sn = a/(a+c) =45/48 x 100=94% Sp= a/(a+c) =27/31 x 100= 87% PV+ =a/(a+b) =45/49 x 100=92% PV- = d/(c+d) =27/30 x 100=90% Sveukupna tačnost= (45+27)/79 = 0.91

50. Pristrasnosti u tumačenju rezultata • Pristrasnost izbora • Informativna pristrasnost • Pridruženost (confounding) (odnos izmedju dve promenjive je zamagljen uticajem treće promenjive koja je povezana sa obe prethodne) Veza izmedju raka pankreasa i kafe je pogrešno uočena jer je ignorisan uticaj pušenja.