P OSLOVNI SISTEMI U TURIZMU

1. POSLOVNI SISTEMI U TURIZMU Doc. dr Angelina Njeguš MASTER STUDIJSKI PROGRAM Beograd, 2007/2008.

2. Uvod • Naziv Vaše organizacije • Vaše ime, prezime i zanimanje • Dosadašnja iskustva u korišćenju informacionih tehnologija • Očekivanja od predavanja i master studija uopšte • Kako planirate da primenite stečena znanja?

3. Informaciona tehnologija-Osnovni pojmovi - Informaciona tehnologija IT komponente na primeru turizma Informacioni sistem

4. Informaciona tehnologija (IT) • Opisuje kombinaciju računarske tehnologije (hardware i software), telekomunikacione tehnologije, netware, groupware i humanware. • Hardware – fizička oprema kao što su mehanički, magnetski, elektronski ili optički uređaji. • Software – predefinisane instrukcije koje kontrolišu rad računarskih sistema ili elektronskih uređaja. Softver koordinira rad hardverskih komponenata u jednom informacionom sistemu. Softver inkorporira standardne softvere kao što su operativni sistemi ili aplikacije, softverski procesi, veštačka inteligencija i inteligentni agenti i korisnički interfejs. • Telekomunikacije – prenos signala duž različitih distanci koji uključuju i prenos podataka, slika, glasova koristeći radio, televiziju, telefoniju i druge komunikacione tehnologije. • Netware – oprema i softver neophodni za razvoj i podršku mreže računara, terminala i komuniokacionih kanala i uređaja. • Groupware – komunikacioni alati kao što su e-mail, videokonferencije i dr., koji podržavaju elektronsku komunikaciju i kolaboraciju između grupa. • Humanware – intelektualni kapaciteti neophodni za razvoj, programiranje, održavanje i rukovanje tehnologijom. Humanware inkorporira znanje i ekspertizu.

5. IT komponente na primeru turizma

6. Informacioni sistem • Informacioni sistem je uređeni i integrisani skup podataka, procesa, interfejsa, mreža i tehnologija koja su u međusobnoj korelaciji u cilju podrške i poboljšanja svakodnevnih poslovnih operacija, a takođe i u cilju podrške menadžmentu u rešavanju poslovnih problema i donošenja odluka. • Informacioni sistemi treba da budu strategijski, odnosno da ispunjavaju ciljeve i strategiju poslovanja. • Strategijski informacioni sistemi (Strategic Information Systems, SISs) su sistemi koji pomažu organizaciji da stekne konkurentnu prednost kroz doprinos strategijskim ciljevima organizacije i/ili njenoj sposobnosti da znatno poveća svoje performanse i produktivnost. • Konkurentna prednost je prednost u odnosu na konkurenciju u pogledu troškova, kvaliteta ili brzine koja vodi ka kontroli tržišta i povećanju profita.

7. Poslovanje u digitalnoj ekonomiji “Pritisci” na poslovanje organizacije Poslovanje u digitalnoj ekonomiji Šta sve nudi Internet World Wide Web Web tehnologije

8. “Pritisci” na poslovanje organizacije • Poslovno okruženje je kombinacija socijalnih, pravnih, ekonomskih, fizičkih i političkih faktora koji utiču na aktivnosti poslovanja. • Značajne promene u bilo kojim od ovih faktora dovodi do stvaranja poslovnog “pritiska” na organizaciju. • Postoje tri tipa poslovnog pritiska sa kojima se organizacija suočava i to pritisci tržišta, tehnologije i društva: Tržišni pritisak: • Globalna ekonomija i jaka konkurencija • Promena prirode radne snage • Moćni klijenti. Tehnološki pritisak: • Tehnološke inovacije i zastarelost • Suviše informacija. Socijalni pritisak: • Regulacija (Statuti, uređenje, propisi) Vlade • Trošenje na socijalne programe • Zaštita od terorističkih napada • Etnička pitanja.

9. Poslovanje u digitalnoj ekonomiji • Digitalna ekonomija je ekonomija zasnovana na digitalnim tehnologijama uključujući komunikacione mreže (Internet, Intranet i extranet), računare, softvere i drugu tehnologiju. • Na Zapadu u poslednjih nekoliko godina popularno je koristiti termine koji počinju sa slovom e (electronic – elektronsko), a koje podrazumevaju različite nove tehnike i tehnologije poslovanja na Internetu. • E-poslovanje (engl.e-business) podrazumevaelektronsko upravljanje poslovnim funkcijama (npr., kupovina i prodaja roba i usluga, opsluživanje klijenata, saradnja sa poslovnim partnerima). • Tendencije e-poslovanja su pre svega povećana brzina promene u poslovanju, smanjenje značaja udaljenosti kao parametra u poslovanju, smanjenje vremenskih disproporcija, veština upravljanja, značajne promene odnosa od prodavca ka kupcu, globalizacija tržišta, otvorenost sistema, interdisciplinarnost, zaštita intelektualne svojine itd. • Infrastruktura za e-business je tzv. mrežno računarstvo (engl. Network Computing), koji povezuje računare i druge elektronske uređaje putem telekomunikacionih mreža. Ovi računari mogu biti povezani na globalno mrežno okruženje, poznato kao Internet, ili povezani lokalno unutar organizacije, tzv. Intranet. Mnoge kompanije povezuju svoj Intranet sa nekim od poslovnih partnera putem mreže koja se zove Extranet.

10. Šta sve nudi Internet? • Internet je globalna mreža računara/računarskih mreža koji komuniciraju i razmenjuju podatke putem TCP/IP protokola obezbeđujući nekoliko usluga tzv. Web servisa. • Protokoli su pravila i tehničke procedure koje upravljaju komunikacijom i saradnjom umreženih računara. • TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) protokol omogućava komunikaciju između računara na kojima su instalirani različiti operativni sistemi. • Servisi Interneta se mogu grupisati: • Osnovni servisi (e-mail, FTP, Telnet i dr.) • Javni servisi (News, IRC, WWW i dr.) • Servisi za pretraživanje (Searchalot, Google, AOL-Netfind, WAIS i dr.) • Sigurnosni servisi (PGP(Pretty Good Privacy), SSH (Secure Shell) i dr.) • Sistemski servisi (Ping, X-windows i dr.)

11. World Wide Web - WWW • World Wide Web ili kraće Web je termin koji se koristi da opiše međupovezanu kolekciju hipertekstualnih dokumenata i multimedijalnog sadržaja dostupnih na Internetu. • Pomoću teksta, grafike, multimedije i povezanih datoteka, WWW formira džinovsku mrežu lako dostupnih podataka. • Web omogućava da “skočite” sa strane na stranu na Web mreži. • Web strane se čuvaju na Web serverima koji predstavlja računar povezan na Internet i u stanju je da ispunjava zahteve koji mu se upute na posebnom jeziku komunikacije, po imenu HTTP (HyperText Transfer Protocol).

12. Struktura Web prezentacije • Kolekcija međusobno povezanih Web strana se naziva Web sajtom. • Svaka Web strana, uključujući Home Page ima jedinstvenu adresu koja se zove “univerzalni resurs lokator” (Universal Resource Locator – URL). • URL daje tip usluge koja se koristi i putanju do fajla koji se traži. Opšti format adrese je tip://host.domen/putanja/ime_fajla. • Prvi deo URL (http) odgovara određenom protokolu koji se koristi. Drugi deo odgovara domain name ili DNS adresi, koja se prevodi u numeričku IP adresu kada se da zahtev za prenosom podataka. Informacija desno od domain name-a (/tutorial/default.html) je staza do izvora i uključuje naziv i tip fajla koji se želi prikazati ili preuzeti.

13. Korišćenje klijent tehnologija • Da bi pristupili informacijama na Webu možete koristiti Web browser-e, Internet protokole i newsgroup-e. • Web browseri omogućavaju pretragu Interneta, slanje i primanje e-mail poruka, prikazivanje Internet sadržaja i dr. Mogu se koristiti dva metoda za pristup informacijama na Webu i to search engines ili portali: • Search engines – alati za pronalaženje specifičnih informacija na Webu. • Portal – je Web sajt koji nudi širok niz resursa i servisa, kao što su email messages, forumi, search i online sajtovi za kupovinu. Korišćenje portala je lakše od searchengine-a zato što su informacije sortirane i unapred uređene. • Newsreaders omogućavaju pristup i pridruživanje online diskusionim grupama. • Postoji mnogo Internet protokola, kao što su HTTP, HTTPS (Secure), FTP, NNTP (Network News Transfer Protocol), SMTP i dr., koji omogućavaju komunikaciju sa drugim računarima povezanih na Internet. • Bilo koji fajl se može locirati na Internetu korišćenjem sistem adresiranja fajlova (file-addressing system) nazvanog Uniform Resource Locator (URL).

14. Korisnički PC (engl. User PC) – • Multimedijalni PC opremljen tako da može da šalje i prima različite audio i video podatke. • Neke od komponenti su: • Zvučna kartica/Mikrofon/Zvučnici, MIDI. Poznati proizvođači istih su: Creative Labs/SoundBlaster. • Video/Grafika za 3D grafiku, video, playback. Poznati proizvođači: Matrox, Diamond Multimedia. • Video kamera: Connectix i dr. Arhitektura Interneta - 1

15. Korisnička komunikaciona oprema – komunikaciona oprema koja je locirana na korisničkoj ili korporacijskoj lokaciji. • 1.     Telefonska linija – Analogni Modem. Proizvođači: Rockwell, US Robotics i dr. • 2.     Telefonska linija – ISDN. • 3.     Telefonska linija – DSL. • 4.     Kablovski modem. • 5.     Električne linije. • 6.     Satelitske veze. • 7.     LAN. • 8.     Ruteri. Proizvođači: Cisco, Ascent, Bay Networks i dr. • 9.     Firewalls (zaštitni zidovi). • Mnoge korporacije svojim zaposlenima takođe obezbeđuju korisničke usluge, kao što su DNS, Email, Usenet i dr. Arhitektura Interneta - 2

16. Povezuje korisničku lokaciju sa provajderom (ISP). • Komunikaciona linija – RBOCS. • Kablovska. • Satelitska – DirecPC. • Power line – Digital PowerLine by Nortel. • Bežična veza. • Proizvođači opreme: Nortel, Lucent, Newbridge, Siemens. Arhitektura Interneta - 3

17. ISP POP – Gornja ivica mreže provajdera, gde se prihvataju veze od korisnika i vrši autentifikacija. • Korisničke usluge – usluge koje koristi većina korisnika pristupajući Internetu. • Domain Name Server. • Email Host. • Usenet Newgroups. • Specijalne usluge kao što su Telnet, FTP i dr. • Ovi serveri zahtevaju brze interfejse i ogromna i brza skladišta. • Remote ports: Ascent, Cisco i dr. Arhitektura Interneta - 4

18. Kičmeni stub provajdera (ISP) - Kičmeni stup provajdera međusobno povezuje POP ISP i ISP sa drugim ISP i spoljnim sadržajima. • 1.Veliki kapaciteti opticaja (engl. Large capacity circuits). • 2.Provajderi kičme. • 3.Ruteri. • 4.ATM Switches. • 5.Sonet/SDH Switches • 6.Gigaswitch. • 7.Network Access Points - NAP. • Online sadržaj – host sajtovi sa kojim je korisnik u vezi. • 1.Web Server platforme. • 2.Serveri zahtevaju brze interfejse i ogromna i brza skladišta. Arhitektura Interneta - 5

19. Poreklo online sadržaja – Originalni »real-world« izvori online informacija. • 1.Postojeće elektronske informacije dobijene iz nasleđenih sistema. • 2.Tradicionalni odštampani izvori koji su skenirani i konvertovani u elektronski format. • 3.Mnogi tipovi audio i video programa se emituju putem Interneta. • 4.Internet telefonija sve više raste. • 5.Drugi interesantni uređaji koji su kontektovani na Internet. Arhitektura Interneta - 6

20. Intranet predstavlja lokalnu mrežu, najčešće unutar jedne kompanije, koja korišćenjem Internet tehnologija omogućava zaposlenima da međusobno komuniciraju, koriste dokumentaciju i arhivu ili razvijaju aplikacije. Kada kompanija želi da deli svoje poslovne informacije za svojim dobavljačima, klijentima i drugim partnerima onda im ona dozvoljava ograničeni pristup svom Intranetu. Intranet koji je parcijalno dostupan autorizovanim korisnicima putem Interneta ili drugim sredstvima naziva se Extranet. Postavljanjem extraneta kroz Internet je mnogo lakše i ekonomičnije nego postavljanje iznajmljenog komunikacionog linka između dve kompanije. Međutim, extranet je manje bezbedan neko privatni Intranet zato što dozvoljava mogući pristup neautorizovanim korisnicima. Intranet i extranet

21. Pregled Web tehnologija

22. Osnovna obeležja HTML-a • Snaga World Wide Web-a leži u dvema skraćenicama: HTTP i HTML. • HTTP (engl. HyperText Transfer Protocol) je jednostavan protokol komunikacije koji služi za prenos informacija između dva računara. Nastao je radi obezbeđivanja načina objavljivanja i prihvatanja HTML hipertekstualnih stranica. HTTP je protokol tipa “zahtev/odgovor” između klijenta i servera. Klijent koji daje HTTP zahtev kao što su Web browseri i server koji odgovara na njegove zahteve, a na kome se nalaze HTML fajlovi. • HTML (engl. HyperText Markup Language) - relativno jednostavan jezik za opis stranice baziran na daleko kompleksnijem SGML-u (engl. Standard Generalized Markup Language), koji je u vreme stvaranja HTML-a bio u širokoj upotrebi. • HTML jeste kompjuterski jezik, ali se njime ne kreiraju nikakvi programi, nego se radi o pisanom nizu naredbi za već napravljen program koji će obaviti te radnje za koje je predviđen i napravljen, a koje mu se naređuju HTML jezikom. Ti programi su tzv. browseri ili čitači kao što su Netscape Navigator, Itnernet Explorer, Opera, Mosaic i sl. • Na šta se odnosi izraz HyperText Markup Language? • Hipertekst znači tekst koji sadrži veze (linkove) ka drugim tekstovima, tj. tekst koji ne mora imati linearnu strukturu. U stvari, HTML služi za prikaz hipermedijskih dokumenata, tj. hiperteksta koji nije ograničen samo na tekst, već može sadržati i slike, animaciju ili zvuk. • Markuplanguage (jezik za označavanje) je samo način da se podaci o dokumentu, recimo o hipervezama i formatiranju, smeste u sam dokument. Jezici za označavanje često koriste oznake koje se nalaze u tekstu i sadrže uputstva za prikazivanje. • HyperText Markup Language – HTML, jeste poseban sistem oznaka kojima se saopštavaju podaci o dokumentu. Datoteke, koje sadrže HTML sadržaje, imaju ekstenzije html ili htm.

23. Osnovna obeležja HTML-a (nastavak) • Kako se ti posebni podaci za formatiranje i povezivanje čuvaju u tekstualnom dokumentu? • Oni se čuvaju u oznakama (engl. tags) koji izgledaju kao par uglastih zagrada <>. U ovim uglastim zagradama se upisuju HTML naredbe koje razumeju čitači. Izgled tih oznaka i značenje svake od njih određuje specifikacija pod nazivom HTML. • HTML služi za opis logičke strukture dokumenta. To se postiže kombinovanjem ključnih reči - tagova (eng. tags) i sadržaja koji treba da se prikaže. Sadržaj se prikazuje pomoću čitača Web-a (engl. browser) i od konkretnog browser-a zavisi konačan prikaz dokumenta. • HTML dokumenta se mogu kreirati pomoću običnih tekst-editora ili posebnih alata (MS FrontPage, Netscape Composer, DreamWeaver itd). • HTML dokumenti imaju precizno određenu strukturu: <HTML> <HEAD> <TITLE>Ovde upisujete naslov vašeg web sajta</TITLE> </HEAD> <BODY> Ovde se nalazi sav multimedijalan sadržaj koji čini vašu Web prezentaciju </BODY> </HTML>

24. Izgled sekvenci za formatiranje • Osnovne sekvence za formatiranje imaju sledeći izgled: • <title>Zaglavlje</title> • <h1>Naslov, najveća slova</h1> • <h6>Naslov, najmanja slova</h6> • <p>Početak pasusa • <hr>Horizontalna linija • <ul>Uvučeno</ul> • <li>Element liste • <b>Bold</b> • <em>Italik</em> I još ponešto: • <img src=“slika.jpg” height=100 width=100 border=10 align=middle> • <ahref=“www.singidunum.ac.yu">Singidunum univerzitet </a>

25. XML versus HTML • HTML obezbeđuje samo vizuelni prezentacioni sloj za brouzere i ne bavi se sadržajem podataka. • XML se bavi samo sadržajem podataka, a ne i njihovim načinom prikazivanja. • XML definiše samo šta su podaci, a ne i šta će se sa njima raditi.

26. XML vs HTML

27. Šta je XML? • Proširivi markerski jezik (Extensible Markup Language - XML) je jezik za komunikaciju na Internetu koji se prevashodno koristi za upravljanje, prikazivanje i organizovanje podataka. • XML dokumenta se uglavnom sastoje iz tagova i teksta. • XML omogućava definisanje, prenos, validaciju i integraciju podataka između aplikacija i između organizacija. • Iako se zvanično naziva jezikom, XML nije jezik, već standard za pravljenje jezika koji odgovaraju XML-ovim kriterijumima. XML opisuje sintaksu koja se koristi za pravljenje sopstvenih programskih jezika. • Fleksibilnost XML-a omogućava neograničen broj načina na koji se mogu struktuirati podaci kako bi mogli da zadovolje potrebe bilo kakvih aplikacija. • Odavde i potiče termin proširivi, jer je svakome data sloboda da, koristeći ovaj jezik, po sopstvenoj želji markira podatke. • Razvijeni su mnogi projekti sa ciljem izrade industrijski standardizovanih rečnika koji treba da opisuju razne tipove podataka. • Na primer, vektorska grafika promenljive veličine (Scalable Vector Graphics, SVG) predstavlja XML-ov rečnik za opisivanje dvodimenzionalne grafike. • MathML je XML-ov rečnik za opisivanje matematike kao osnove za komunikaciju među računarima.

28. Hijerarhije u XML-u • XML grupiše informacije po hijerarhiji, čija struktura se naziva stablo, svi delovi stabla koji imaju decu se nazivaju grane, a delovi bez dece su listovi. • Stavke u dokumentima su međusobno povezane odnosima roditelj/dete i rođak/rođak. Ove stavke se nazivaju elementima. • Na primer:

29. Programski jezik JAVA • Java je programski jezik koga je razvio Sun Microsystems. • Specifikacija Jave obuhvata: • Specifikaciju jezika Java • Specifikaciju Java virtuelne mašine • Java virtual maschine je deo softvera koji se ponaša kao virtuelni CPU, interpretirajući, a potom izvršavajući instrukcije bajt koda. JVM predstavlja specifikaciju platforme za izvršavanje Java programa u čijoj osnovi se nalazi programski model izmišljenog procesora • Sun Microsystems je stavio u javno vlasništvo JVM interpreter, kompajler i skup drugih razvojnih alata grupisanih u paket pod nazivom Java Development Kit (JDK). • Pomoću Jave se mogu napraviti dve vrste programa: • Aplikacija – samostalni program za rešavanje jednog ili skupa problema koji se izvršava na računaru pod njegovim operativnim sistemom. • Aplet – dinamički interaktivni program koji se izvršava pomoću čitača u okviru Web stranice klijenta. Obezbeđuju animaciju, dvosmernu komunikaciju, korišćenje grafike, slika, zvuka itd. Apleti su skladišteni na serveru i prenose se do klijenta kada se pristupi <applet> tagu u okviru HTMLa.

30. Primer jezika JAVA

31. Elektronsko poslovanje Šta je e-poslovanje Povećanje profita sa e-poslovanjem Oblasti e-poslovanja Komponente e-poslovanja

32. Šta je ePoslovanje? E-poslovanje (eBusiness) povezuje kritične poslovne sisteme direktno sa klijentima, zaposlenima, partnerima i dobavljača putem intraneta, extraneta i Weba.

33. Povećanje profita sa e-poslovanjem • U poslovnom svetu top menadžment mora da vodi računa o profitu i uštedama troškova, zbog čega se e-poslovanje mora posmatrati kao investiciona strategija i kao alat za olakšavanje trgovinskih relacija. Slika 1. Linija rasta prihoda primenom e-tehnologija

34. Elektronska trgovina • Kada govorimo o e-poslovanju tada podrazumevamo sledeće oblasti: elektronska trgovina, elektronsko plaćanje, elektronske komunikacije, elektronsku proizvodnju i elektronsku distribuciju. Elektronska trgovina (eCommerce) • E-trgovina se može objasniti kao obavljanje poslovnih transakcija elektronskim putem. To podrazumeva: prodaju robe i usluga, prihode od reklame i elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu, novac i usluge u prometu. • Modeli e-trgovine su: • Biznis prema biznisu (Business to Business – B2B) – firme su kupci i prodavci; • Biznis prema kupcu (Business to Customer – B2C) – prodavci su firme, a kupci su pojedinci; • Kupac prema kupcu (Consumer to Consumer – C2C) – pojedinac prodaje poizvode ili usluge drugim pojedincima; • Preduzeće prema zaposlenima (Business to its Employees – B2E) – firma koristi e-trgovinu interno kako bi poboljšala svoj rad; • E-vlada (e-government: Government to Business – G2B, Government to Citizens – G2C, Government to Government – G2G i Government to Employees – G2E) – vlada obezbeđuje usluge firmama, građanima, drugim vladinim organizacijama i interno svojim zaposlenima; • Mobilna trgovina (vođenje e-trgovine putem bežičnih uređaja, na primer putem PDA, mobilnog telefona ili laptopa i dr.).

35. Poslovna praksa e-trgovine

36. E-plaćanje i e-komunikacije Elektronsko plaćanje • Elektronska plaćanja podrazumevaju transfer novca i izvršenje plaćanja primenom informacionih i komunikacionih tehnologija. • Elektronska plaćanja velikih vrednosti obavljaju se upotrebom privatnih računarskih mreža kao što su SWIFT ili FEDWIRE. Dok elektronska plaćanja malih vrednosti se obavljaju primenom platnih kartica, elektronskih čekova i elektronske gotovine. Elektronske komunikacije • Elektronska komunikacija se najčešće obavlja korišćenjem servisa Interneta, EDI-a, EANCOM-a, XML-a itd. EDI (engl. Electronic Data Interchange) podrazumeva razmenu standardizovanih poslovnih dokumenata u obliku elektronskih poruka. EDI omogućava uštedu u troškovima papira, brzu i sigurnu razmenu dokumenata i doprinosi olakšanom čuvanju poslovnih dokumenata. • EANCOM je EDI standard obezbeđen i prilagođen od međunarodne organizacije EAN za globalno korišćenje u oblasti trgovine. • Za razmenu podataka između poslovnih subjekata, koriste se i Internet servisi kao što su Web, elektronska pošta, diskusione grupe, videokonferencija i dr. • Danas za razmenu podataka se sve više upotrebljava XML (Extensible Markup Language) jezik komunikacije koji se prevashodno koristi za upravljanje, prikazivanje i organizovanje podataka. XML omogućava definisanje, prenos, validaciju i integraciju podataka između aplikacija i između organizacija.

37. E-proizvodnja i e-distribucija Elektronska proizvodnja • U međunarodnom poslovanju elektronski proizvodi predstavljaju potpuno nove proizvode koji se odlikuju sledećim karakteristikama: • imaju digitalni oblik, • elektronski se proizvode i • elektronski se distribuiraju. • Najbitniji elektronski proizvodi su: računarski programi (softveri), digitalizovana multimedija (muzika, filmovi i slike), računarske igrice i elektronske knjige. Elektronska distribucija • Elektronski proizvodi nastaju i egzistiraju u informacionim sistemima i dostavljaju se krajnjem korisniku elektronskom (tzv. download-ovanje) ili čak fizičkom distribucijom.

38. Komponente e-poslovanja

39. IT arhitektura e-poslovanja

40. Poslovno rešenje: CRM • Srž svakog uspešnog poslovanja čine lojalni i profitabilni klijenti • Upravljanje odnosima sa klijentima (Customer Relationship Management - CRM): • Kontinualni dijalog sa klijentima • Personalizovane usluge potreba i očekivanja klijenata • Pristup u realnom vremenu svim informacijama o klijentima kroz organizaciju • Upravljanje aktivnostima prodaje (generisanje prioriteta, upravljanje teritorijom i organizovanje timova, kontaktiranje, rukovanje porudžbinama) • Upravljanje znanjem (omogućava se pristup resursima informacija kao što su korporativni priručnici, slajdovi prodavaca, telefone kompanija, podatke o industriji i konkurenciji, isečci iz štampe, šabloni za pisanje ponude itd.) • Customer Relationship Management (CRM) – uključuje metodologije, strategije, softver i web sposobnosti koje pomažu preduzeću da organizuje i upravlja odnosima sa klijentima. Kompanije koriste ovaj pristup kako bi bolje shvatile želje i potrebe njihovih klijenata.

41. Studija slučaja: Microsoft CRM • Demo na lokaciji: http://www.microsoft.com/BusinessSolutions/content/demos/MSCRMdemos/full_demo.htm

42. Poslovno rešenje: ERP • Enterprise Resource Planning (ERP) – predstavlja softver koji integriše i automatizuje sve aspekte poslovanja preduzeća – počevši od planiranja, proizvodnje, prodaje i finansija do marketinga, pružanja usluga klijentima, upravljanja ljudskim resursima i slično. Adekvatno uvođenje ERP softvera omogućava vođenje poslovanja efektivnije i efikasnije, kao i brže reagovanje na promene u okruženju čime se ostvaruje prava konkurentska prednost na tržištu. • ERP sistemi uvode najbolje poslovne prakse, tj. najbolji način izvođenja posla u okviru poslovnih funkcija preduzeća. • ERP imaju za cilj da skladište poslovne informacije samo jedanput, u formi u kojoj se omogućava pristup od strane više različitih korisnika, a u cilju donošenja različitih tipova odluka. • Na domaćem tržištu, u poslednjih nekoliko godina, najzastupljeniji ERP sistemi su: SAP R/3, Oracle Applications, Microsoft Dynamics NAV, HansaWorld, Datalab PantheonTM i mnogi drugi. • Demo na lokaciji: http://www.microsoft.com/BusinessSolutions/Navision/Demos/BusinessAnalytics/index.html

43. Demo: http://www.microsoft.com/dynamics/nav/demos/5_0/index.html

44. Poslovno rešenje: SCM • Svrha upravljanja lancima snabdevanja (Supply Chain Management, SCM) je da se dostigne integrisano planiranje kroz aktivnosti lanca snabdevanja. • SCM podrazumeva planiranje i upravljanje tokom dobara i usluga, informacija i novca kroz lanac snabdevanja, počevši od nabavke sirovina do finalnih proizvoda u rukama klijenata. • Sistemi upravljanja lancima snabdevanja kontinualno povezuju aktivnosti nabavke, proizvodnje i distribucije proizvoda od dobavljača ka kupcima. Sa jednim SCM sistemom i kontinualnim popunjavanjem dobara na skladištu, eliminišu se zalihe, a proizvodnja započinje tek onda kada se dobije porudžbina. • Prednosti elektronskog lanca vrednosti (eSupply Chain) su smanjena vremena ciklusa, prisnija veza sa partnerima, rast prihoda, smanjenje troškova i vremena proizvodnje, optimizovano upravljanje zalihama, efikasnija distribucija i kolaborativniji proces poslovanja.

45. Elektronski lanac snabdevanja

46. eTurizam • Sistem turizma • IT i turizam • Koncept i domeni e-turizma • IT kao jezgro industrije turizma • Lanac vrednosti i uticaj IT-a na turizam

47. Sistem turizma

48. IT i turizam • Informacione tehnologijei turizam su dva ključna katalizatora koji omogućavaju da dinamičke, inovativne i obrazovne zajednice i organizacije komuniciraju i budu u interakciji sa spoljnim svetom. • Turizam se veoma brzo širi i postaće jedna od najdominantnijih industrija današnjice, a kao rezultat toga zahteva se bolji kvalitet i efikasniji prenos informacija. S druge strane, IT nudi nove alate i mehanizme za upravljanje informacijama. • Globalna koncentracija i horizontalna integracija turističkih organizacija dovele su do razvoja multinacionalnih kompanija koje nude usluge na nekoliko geografskih regiona. Na primer, Bass organizacija radi sa više od 3000 hotela u više od 100 zemalja pod brend nazivima Intercontinental, Holiday Inn i Crown Plaza. • Novonastalo poslovno okruženje usled difuzije IT-a neminovno utiče na sistem turizma. Nastaje termin elektronskog turizma (eTurizam) koji digitalizuje sve procese i lance vrednosti u turizmu, hotelijerstvu, putničkim i katering industrijama.

49. Koncept i domeni e-turizma • Elektronski turizam objedinjuje upravljanje poslovanjem (Business Management), informacione tehnologije i turizam.

50. IT i turizam • Informacione tehnologijei turizam su dva ključna katalizatora koji omogućavaju da dinamičke, inovativne i obrazovne zajednice i organizacije komuniciraju i budu u interakciji sa spoljnim svetom. • Turizam se veoma brzo širi i postaće jedna od najdominantnijih industrija današnjice, a kao rezultat toga zahteva se bolji kvalitet i efikasniji prenos informacija. S druge strane, IT nudi nove alate i mehanizme za upravljanje informacijama. • Globalna koncentracija i horizontalna integracija turističkih organizacija dovele su do razvoja multinacionalnih kompanija koje nude usluge na nekoliko geografskih regiona. Na primer, Bass organizacija radi sa više od 3000 hotela u više od 100 zemalja pod brend nazivima Intercontinental, Holiday Inn i Crown Plaza. • Novonastalo poslovno okruženje usled difuzije IT-a neminovno utiče na sistem turizma. Nastaje termin elektronskog turizma (eTurizam) koji digitalizuje sve procese i lance vrednosti u turizmu, hotelijerstvu, putničkim i katering industrijama.