1 / 13

Kvalitetno obrazovanje za Rome: Zaustavljanje kruga socijalnih nejednakosti

Kvalitetno obrazovanje za Rome: Zaustavljanje kruga socijalnih nejednakosti. Mihai Surdu Fond za obrazovanje Roma Beograd, 2. jun 2009. Kvalitet obrazovanja. Faktori koji odr eđuju kvalitet obrazovanja :

boyce
Download Presentation

Kvalitetno obrazovanje za Rome: Zaustavljanje kruga socijalnih nejednakosti

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Kvalitetno obrazovanje za Rome: Zaustavljanje kruga socijalnih nejednakosti Mihai Surdu Fond za obrazovanje Roma Beograd, 2. jun 2009.

  2. Kvalitet obrazovanja Faktori koji određuju kvalitet obrazovanja: • a) resursi za obrazovanje (nastavni plan i program, udžbenici, školske zgrade, infrastruktura, itd.) • b) obrazovni procesi (nastava, organizacija učionice) • c) ishod obrazovanja ili postignuća učenika

  3. Segregacija u školi i kvalitet obrazovanja Negativne posledice koje su povezane sa segregacijom u obrazovanju: • Niži standardi nastavnog plana i programa • Loši uslovi školske infrastrukture u romskim školama i nedostatak školskih objekata/prostorija • Prenatrpanost • Nedostatak kvalifikovanih prosvetnih radnika za discipline koje pružaju profitabilne veštine kao što su jezici i IT • Niska očekivanja prosvetnih radnika u pogledu romskih učenika • Nedostatak poverenja roditelja u školske institucije i kao posledica toga nisko angažovanje u školskim aktivnostima

  4. Pristup obrazovanju i kvalitet obrazovanja (1) • Dva blisko povezana pitanja kada se radi o segregaciji u školi i učionici • Napuštanje škole i neupisivanje u školu su racionalan izbor jer je segregirana škola lošeg kvaliteta • Empirijska istraživanja pokazuju da je, u skoro svim slučajevima, segregacija u školi pitanje kvaliteta u pogledu tri pomenute komponente • Empirijska činjenica su fiktivne škole, segregirane romske škole koje postoje samo na papiru, gde su i učitelji i učenici odsutni većinu školskog vremena • Ove škole daju učenike koji ne stiču osnovne veštine pisanja i čitanja čak i u ciklusu nižeg srednjoškolskog obrazovanja

  5. Pristup obrazovanju i kvalitet obrazovanja(2) • Ove škole, umesto da nadomeste socijalnu ugroženost, one je povećavaju, rade na nastavljanju kruga socijalnih nejednakosti koje imaju za cilj da transformišu romsku etničku grupu u nižu klasu • Učenici koji završe segregirane škole niskog kvaliteta, čak i ako dobiju diplome ne mogu dobiti dobro plaćene poslove jer im nedostaju veštine • Segregacijom škola obrazovni sistemi u regionu reprodukuju socijalnu strukturu u kojoj su mnogi smešteni na najnižim nekvalifikovanim poslovima sakupljanja smeća ili kao sezonski radnici u poljoprivredi ili su zavisni od socijalne pomoći

  6. Zašto unapređivanje kvaliteta obrazovanja u segregiranim romskim školama ne uspeva? • Veoma visoki troškovi i nedostatak održivosti tokom vremena • Visok rizik da se segregirane škole opet vrate na niže standarde nakon kraja projekta • Većina novca uloženog u obuku učitelja/nastavnika je izgubljena zbog čestog menjanja zaposlenih • Nepoverenje romskih roditelja zbog duge istorije slabih postignuća u segregiranim školama • Niska očekivanja učitelja/nastavnika i dalje preovladavaju • Stigma koja prati učenike i učitelje/nastavnike u segregiranim školama i dalje ostaje prisutna Iskustva pokazuju da ulaganje u segregirane romske škole ne poboljšava značajno pohađanje škole, ne smanjuje stopu napuštanja škole i ne poboljšava postignuća u školi.

  7. Pristup REF-a desegregaciji Visok nivo legitimnosti u romskim zajednicama Održivi pristup boljoj školskoj infrastrukturi, kvalifikovani nastavnici i nastavni plan i program kao u redovnim školama Poboljšanje redovnosti pohađanja nastave od strane romskih učenika i smanjenje napuštanja škole Poboljšanje rezultata romskih učenika u školi kao što to pokazuju rezultati istraživanja u Bugarskoj i Mađarskoj Pozitivan efekat kao rezultat toga što su zajedno sa decom različitih socijalno ekonomskih prilika i kultura Podizanje očekivanja nastavnika u pogledu romskih učenika i njihovih budućih školskih postignuća Izbegavanje stigme zbog raspoređivanja u posebne romske razrede/škole ili u specijalne škole Ekonomska dobrobit za društvo od ranih investicija u integrisano obrazovanje kao što to pokazuju rezultati istraživanja u Bugarskoj i Mađarskoj

  8. Evaluacija projekata desegregracije u Bugarskoj koji su finansirani od strane REF-a (BHC-REF 2008)

  9. Evaluacija OOIH programa, Mađarska, 2005-2007Gabor Kezdi i Eva Suranyi, Centralno-evropski univerzitet CEU

  10. Evaluacija OOIH programa, Mađarska, 2005-2007(2) Program OOIH imao je pozitivne efekte na: • Veštine čitanja kod učenika • Upis učenika u srednju školu • Na samopoštovanje učenika, lokus kontrole i koping • Na socijalnu distancu ne-romskih učenika od njihovih romskih vršnjaka (manja distanca) Efekti nisu veliki ali oni su zastupljeni u svim dimenzijama i pozitivni za sve učenike (Rome and ne-Rome, ugrožene i neugrožene) Mehanizmi su složeni • Obrazovanje usmereno na učenike i autonomija učenika su važni Program ponekad (ali ne uvek) prekida negativan efekat na sastav učenika • U mnogim slučajevima rezultati su upečatljivi samo ako udeo Roma ostane ispod 30% • Pokazalo se da inter-rasni kontakt uvek povećava toleranciju ne-Roma

  11. Šta je još potrebno van obrazovnog sistema? • Pravni pristup zabrane segregacije izgleda ne daje očekivane rezultate sam po sebi, ako nije praćen aktivnim romskim civilnim društvom koje će se baviti ovim pitanjem na nivou zajednice • S druge strane, kada romski NVO postanu implementatori mera desegregacije, njihova uloga i kapacitet da budu kritički glas su smanjeni • Mediji treba da budu viđeni kao potencijalan uticajan akter u smanjenju socijalne distance i promeni mentalnih obrazaca kako bi se pripremio teren za desegregaciju

  12. Šta još…?(2) • Pritisci Evropske unije delvali su kao podsticaj kada se države nalaze u pred pristupnoj fazi. Čim uđu u EU taj pritisak nestaje. • Novi pritisak na države članice za ubrzavanje i povećanje obima procesa desegregacije treba da se ogledaju u uslovima vezanim za trošenje strukturnih fondova. • U nacionalnom zakonodavstvu trba da postoje finansijske i administrativne sankcije za osoblje zaposleno u obrazovanju za koje se otkrije da stvaraju situacije u školi i učionici u kojima je prisutna segregacija.

  13. Hvala na pažnji! E-mail: msurdu@romaeducationfund.org Website: http://romaeducationfund.hu/

More Related