KOGNITIVNE TEORIJE

1. KOGNITIVNE TEORIJE Teorije učenja- biheviorizam Teorije informacija- kognicija Teorije promene- psihoterapija

2. Osnovni koncepti • Kognitivni mehanizmi- posreduju između stimulusa i reakcije (emocija i ponašanja) • Teorija informacija- proces: • procena značaja (selekcija), • značenje (interpretacija), • vrednovanje (evaluacija)

3. Pravci (škole) • George Kelly- Teorija ličnih konstrukata • AlbertEllis- Racionalno-emocionalno- bihejvioralna terapija (REBT) • Aron Beck- Kognitivna terapija • Selidžman- Teorija naučene bespomoćnosti • Bandura-Socijalno-kognitivna perspektiva • Lazarus- Coping strategije, teorija stresa • Grinder i Bandler- NLP- neurolingvističko programiranje • Mahoni- tehnike rešavanja problema

4. Teorija ličnih konstrukata- Džordž Keli (1955) • Začetnik konstruktivističke metateorije u psihologiji - paradigma 80-90-tih. • “Čovek nije posetilac stvarnosti koji otkriva njene apsolutne i objektivne karakteristike, već je učesnik u interakciji koja oblikuje i njega samog i samu realnost” • Sličnost sa teorijom razvoja saznanja, Pijažeovim konceptom akcionih šema

5. Osnovna načela • Konstruktivistički alternativizam -kumulativni fragmentalizam -metateorija • Sva naša viđenja sveta podložna su promeni i preispitivanju. Događaji nisu nezavisni od posmatrača. • “Događaji su podložni onolikom broju konstrukcija koliko vaša domišljatost dopušta. • Ne znači da je svaka konstrukcija jednako dobra • Konstruišući sadašnje događaje, stvaramo osnov za anticipiranje budućih

6. Osnovna načela • Sržna tendencija- nastojanje da se predviđaju i nadziru događaji • “Procesi neke osobe su psihološki kanalisani načinima na koji ta osoba anticipara događaje.” • anticipatorna i delatna svojstva- percepcija (kognicija) i akcija su koimplikativne • Konstrukti su mentalne apstrakcije koje omogućavaju razlikovanje među događajima (sličnost dve pojave i istovremeno različitost od treće).Dihotomni oblik sa suprotnim značenjima (dobar-loš) • kontrast neizbežan činilac značenja

7. Model čoveka naučnika • Posmatra, postavlja hipoteze, validira ih i izvodi zaključke, pravi generalizacije za buduća ponašanja. U tom procesu pravi i greške. Način viđenja/konstruisanja događajauslovljava: • način ponašanja • problemei konflikte svakodnevnog života • poremećaje

8. Racionalno-emocionalno- bihevioralna terapija - REBT- A. Elis (1955) ABC model • A-aktivirajući događaj - interpretacija • B-verovanja- evaluacije • C-reakcija- emocije, ponašanje • pogrešno je da C automatski sledi iz A • C je(ne)adaptivno zavisno od (i)racionalnih kognicijaza koje je vezana reakcija  

9. Uverenja-B • Uverenja o sebi, drugima ili životu Racionalna: • poželjnost, preferencija; Iracionalna: • apsolutistički zahtev (moram, ne smem) • derivati (užasavanje, ne mogu podneti, globalno vrednovanje, uvek-nikad)

10. Disputacija iracionalnih uverenja A-B-C-D-E D- (dispute) preispitivanje, rasprava iracionalnih uverenja • da li je moje uverenje u skladu sa realnošću? koji dokazi to podržavaju? • da li je logično da samo zato što ja ne bih voleo da se to desi, to i ne sme da se desi? • koliko mi je korisno da tako mislim? gde će me to uverenje dovesti?

11. Disputacija derivata • Užasavanje- da li je to stvarno najgore što može da se desi? Zar stvarno nema gorih stvari u životu? Na skali od 1 do 100 užasnih događaja, na kom mestu bi bila ova situacija? • LFT- da li zaista ne mogu to da podnesem? Gde je dokaz da ne mogu... • Globalno vrednovanje- da li moj/njegov postupak govori o meni kao celoj osobi? Da li moj neuspeh govori da sam potpuno bezvredna osoba? • Generalizacije- da li je to uvek tako? da li su svi takvi?

12. Ljudska priroda • Hedonistički ciljevi- ka postizanju zadovoljstva i izbegavanju bola- • kratkoročni i dugoročni hedonizam • Autorefleksivnost- sposobnost da misle o svom mišljenju, osećanjima i ponašanju- svesni postojanja, menjanje i unapređivanja postojanja

13. Teorija naučene bespomoćnosti-Selidžman J. Rotter - Lokus kontrole • Eksterni i interni lokus kontrole- uticaj na ponašanje, postignuće, emocije M. Seligmen- Naučena bespomoćnost • Nekontrolabilni nepovoljni događaji- • Percepcija nedostatka kontrole • Generalizacija pasivog ponašanja, bespomoćnost • eksperimenti sa psima, posmatranje ljudi (logori, posao, zatvor, soc. Institucije) • Atribucioni stil - optimizam (nada + funkcionalno ponašanje)- zdravlje, uspeh “najbolje uspeva”, • iluzorni optimizam (“to se meni ne može desiti”)

14. Socijalno-kognitivna perspektiva - Albert Bandura Perspektiva kognitivnog i socijalnog učenja • Procesi učenja – uslovi formiranja R (modelovanje, potkrepljenje, uslovljavanje) • Kognitivni procesi -interpretacija stimulusa • Socijalni uticaji- relevantni stimulusi • Interaktivno dejstvo na specifično ponašanje u specifičnoj situaciji

15. Reciprocitet uticaja - interakcionizam S O R • 1. Ličnost (O) bira različito okruženje (S) koje oblikuje R • 2. Ličnost (O) interpretira S i način reagovanja (R) • 3. Ličnost (O) pomaže kreiranju situacija (S) na koje reaguje (R)

16. Samoefikasnost • procena samoefikasnosti- kritičan kognitivni medijator akcije • samoefikasnost je opažena sposobnost za suočavanje sa specifičnim situacijama. • procena o posedovanju sposobnosti za izvršenje ponašanja koje je pogodno za odredjeni zadatak ili situaciju.

17. Samoefikasnost Percepcija samoefikasnosti podrazumeva: • koje aktivnosti su neophodne (one aktivnosti za koje misle da nemaju sposobnosti, izbegavaju se) • koliko napora je neophodno uložiti u datu situaciju; • koliko dugo se može izdržati u suočavanju sa teškoćama; • emocionalne reakcije koje osoba anticipira;

18. Izvori samoefikasnosti • Iskustvo-najuticajniji izvor, izgrađuje verovanje o sopstvenoj efikasnosti. Otporna samoefikasnosti zahteva iskustvo u prevazilaženju teškoća. Lako dolaženje do uspeha- lako obeshrabrivanje pri neuspehu. • Učenje po modelu- kada drugi uspešno ili neuspešno koriste odredjene strategije, osoba počinje da veruje da i ona ima ili nema kapacitete za uspeh.

19. Izvori samoefikasnosti • Socijalni pritisak i podrška-ako je osoba uveravana od strane drugih da može uspeti, ulaže više napora • Fizička i emocionalna stanja-loše raspoloženje ili manjak snage utiču na opažanje slabih sposobnosti i nisku efikasnost.