Gorana Teofilovi ć Srpski pogledi u XVIII i XIX vijeku

1. Gorana TeofilovićSrpski pogledi u XVIII i XIX vijeku gorana.teofilovic@edu.uni-graz-at WS2011 Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität GrazSprachwissenschaftliches SE (BKS) (Die nationale Sichtweise des Verhältnisses zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen) O.Univ.-Prof. Mag. Dr.phil. Tosović Branko

2. Inhalt • Historischer Überblick • Dositej Obradović • Pismo Haralampilu (1783) • Vuk Stefanović Karadžić • Srbi svi i svuda (1836) • Pismo Platonu Atanackoviću (1845) • Bečki književni dogovor (1850) • Srbi i Hrvati (1856)

3. Đuro Daničić • Razlike između jezika srpskoga i hrvatskog‘ (1857) • Evstatin Mihajlović • Nekoliko reči o sajedinenju knjižestva Srbskog s Horvatskim (1863) • Laza Kostić • Poruka Đuri Daničiću (1880)

4. Stojan Novaković • Negovanje jezika srpskog (1888) • S. M. D. • Hrvati i jezik srpski (1895) • Zusammenfassung

5. Historischer Überblick Serbien unter den Osmanen • Ab 1526 herrschen die Osmanen über Serbien • 1593 ersten serbischen Aufstände • 1689 serbische Aufständische drängen bis nach Sarajevo und Skopje vor • Es folgt ein Rückzug  seobe

6. Von 1718–1739 nördlicher Teil Serbiens unter den Habsburgern • Ab 1739 wieder Osmanisches Reich • Erste Versuche des Nationalbewusstseins • Um 1804 erster serbischer Aufstand unter Đorđe Petrović  Karađorđe

7. 1813 von den Osmanen niedergeschlagen • 1815 zweiter serbischer Aufstand unter Miloš Obrenović • 1817 erfolgreich beendet

8. Fürstentum Serbien • 1830 Knjaz Miloš Obrenović • Ab 1833 Fürstentum Serbien • 1867 unter Mihajlo Obrenović wurden die Osmanen besiegt • 1878 Berliner Kongress  unabhäniges Fürstentum

9. Dositej Obradović • 1739 in Čakovo geboren • 1811 in Belgrad gestorben • Schriftsteller, Philosoph, Pädagoge, Volksaufklärer und Gründer der Uni Belgrad • Orthodoxes Kloster Hapovo • Reisen durch Europa und Kleinasien • Studiert in Halle und Leipzig (1783 erstes Buch „Život i priključenija“)

10. Dositej Obradović • Seine Ideen: • Wissen und Ideen unter das Volk bringen • Gebrauch der Volkssprache in der Literatur • Befreiung der Frau • Bild 1

11. Dositej Obradović Pismo Haralampilu (1783) „[…] koja je nam korist od jednog jezika kojega u celom narodu od deset hiljada jedva jedan koko valja razume i koji je tuđ materi mojej i sestram?... Nek nauče! […]“

12. Vuk Stefanović Karadžić • 26. Oktober 1787 in Tršić geboren • 7. Februar in Wien gestorben • Philologe, wichtigster Sprachreformer, ethnologe, Dichter, Übersetzer und Diplomat • Um 1813 geht Karadžić nach Wien • Serbische Volkssprache • „Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano.“

13. Übersetzung des neuen Testamentes in die serbische Volkssprache inkl. Orthographie Gesetzesbuch für das Fürstentum Serbien Rückkehr nach Wien Bild 2 Vuk Stefanović Karadžić

14. Vuk Stefanović Karadžić Srbi svi i svuda (1836) „U pomenutijem ovdje mjestima biće najmanje oko pet miliona duša naroda, koji govore jednim jezikom, ali se po zakonu (religiji) dijele na troje: [...] Tri miliona ima zakona Grčkoga,[...]; od ostala dva miliona može biti da bi se moglo uzeti da su dvije trećine zakona Turskoga, a jedna trećina Rimskoga.“

15. Vuk Stefanović Karadžić „[...] jer ako neće da budu Srbi, oni nemaju nikakvoga narodnoga imena. Da reknu da su jedni Slavonci, drugi Dalmatinci, treći Dubrovčani, to su sve imena od mjesta u kojima žive i ne pokazuju nikakvoga naroda,[...],da reknu da su Hrvati, ja bih rekao da ovo ime po pravdi pripada samo Čakavcima, [...] ,i kojijeh se jezik malo razlikuje od Srpskoga [...].“

16. Vuk Stefanović Karadžić „Od onijeh pak Turskog zakona ne može se još ni iskati da misle sta o ovome srodstvu; ali ako se među njima škole podignu, makar i na Turskome jeziku, i oni će odmah priznati da nijesu Turci nego Srbi.“

17. Vuk Stefanović Karadžić „U Dalmaciji na suhoj zemlji (osim samoga primorija i ostrva), gdje je bilo srce Hrvata, danas nema nikakoga naroda koji bi se po jeziku razlikovao od Srba, [...] , ja mislim da su ovi primorci i ostrvljani ostaci ili potomci straijeh Hrvata.“

18. Vuk Stefanović Karadžić „Iz svega ovoga što je ovdje kazano vidi se da se Južni Sloveni svi osim Bugara po jeziku dijele natroje: Prvi su Srbi, koji govore što ili šta[...] i na kraju slogova imaju o mjesto l; drugi su Hrvati, koji mjesto što ili šta govore ča[...] i na kraju slogova ne promjenjuju l na o[...]; treći su Slovenci, [...],koji mjesto što govore kaj[...].“

19. Vuk Stefanović Karadžić Pismo Platonu Atanackoviću (1845) „A kad bismo ce dogovarali, koji bi narječje bilo najpriličnije da ga u pisanju knjiga svi primimo, ja bih rekao ovo južno: ono od zapada u Srijemu dopire do Vukovara i uz Dunavo gotovo do Budima, a od juga u Srbiji gotovo do Biograda.“

20. Bečki književni dogovor (1850) „[...] da ne valja miješajući narječja graditi kojega u narodu nema, nego da je bolje narodnijeh narječja izabrati jedno da bude književni jezik;“ „Jednoglasnice smo priznali da je najpravije i najbolje primiti južno narječje da bude književno;“

21. Vuk Stefanović Karadžić Srbi i Hrvati (1861) „Šta ćemo u ovome smislu kazati za današnju Hrvatsku kraljevinu? U njoj, osim vojničke granice, koja još upravo ne pripada njoj, i gdjekoga primorskog Čakavca, nema Hrvata ni jednoga, nego su samo Slovenci i gdjekoji Srbin.

22. Vuk Stefanović Karadžić Tako je Hrvatska kraljevina samo političko i geografičko ime, kao n.p. Švajcerska. Ne bi li po tome pravije bilo da se u našemu jeziku ljudi koji sasavljaju Hrvatsku kraljevinu ne zovu Hrvati nego Hrvaćanin, kao u Švajcerskoj što se zovu Švajceri i Nijemci i Francuzi i Talijani?

23. Vuk Stefanović Karadžić Ja mislim da bi ovo ime primio svaki Srbin i Slovenac a i Nijmac i Mađar koji bi u Hrvatskoj makar gdje stanovao, jer bi pored njega svaki mogao zadržati i ime svojega plemena ili naroda.“

24. Vuk Stefanović Karadžić „Hrvati po pravilu se mogu zvati: 1) svi Čakavci; 2) Kekavci u kraljevini Hrvatskoj. Srbi po pravilu mogu se zvati svi Štokavci makar koje vjere bili i makar gdje stanovali.“

25. Đuro Daničić • 6. April 1825 in Novi Sad geboren • 17. November 1882 in Zagreb gestorben • Philosoph • Studierte Sprachwissenschaften in Wien • Ab 1856 arbeitet er als Bibliothekar in Belgrad • 1865 verlor er seine Stelle und ging nach Zagreb

26. Seine Werke: Rat za srpski jezik i pravopis (1847) Mala srpska gramatika (1850) Srpska sintaksa (1858) Oblici srpskoga jezika (1863) Bild 3 Đuro Daničić

27. Đuro Daničić Razlike između jezika Srbskoga i Hrvatskog‘ Slova samoglasna: A • Mesto Srpskome e Hrvati imaju a u ovim rečima: jazik, jatra, žadan, čado, začati E • Mesto Srpskoga a imaju Hrvati e u rečima: resti, kresti, vrebac, lebud

28. Evstati Mihajlović Nekoliko reči o sajedinenju knjižestva Srbskog s Horvatskim (1863) „[...] u školama našima i latinicu i kirilicu, pak´ćemo znati mi njiove, a oni naše knjige čitati.“ „I mi izbirajmo za literalno narječie ono, koje je od drugihsavršenie i kojimsu se do danas‘ ponajviše spisatel‘i naši služili;

29. Evstati Mihajlović a to je narjučie serbsko-podunavsko.“ „[...] i prostije srbske reci, koje se zasad pri sajedinenju tom literalnom od braće naše Horvata lakse razumeti mogu, poče upotrebljavati, a mnoge udesne reči i izraze iz narjačija Horvatskog primili, i usvojili.“

30. Evstati Mihajlović „od tog doba počinjemo pisati: • urednik‘ mesto učrednik‘ • u obziru, u pogledu, u smotrenju • da pače i što više • u kraj i pored • Na jednaknačin • Nepomični i nepokretni • Otačbina i otečestvo[…];“

31. Evstati Mihajlović • istok i vostok • čestvovoati i poštovati • jasno i javno • štampa i pečatnja • slika, mirovina, namira, bitno, učionica, ustanova i t. d.

32. Laza Kostić • 12. Februar 1841 in Kovilj geboren • 26 November 1910 in Wien gestorben • Schriftsteller, Dichter, Journalist, Dramaturg und Politiker • Studiert an der Uni in Pest (Jus) • Gründer der „Ujedinjene omladine“

33. Seine Werke Maksim Crnojević (1868) Pera Segedinac (1882) Uskokova ljubav ili Gordana (1890) Osnovalepoteusvetusosobnimobziromnа srpske narodne pesme (1880) Bild 4 Laza Kostić

34. Laza Kostić Poruka Đuri Daničiću (1880) „[…] kad i on veli (Đuro Daničic): da hrvatski jezik ne treba uzimati kao zaseban jezik, jer onaj jezik što se govori u provincijalnoj Hrvatskoj, to je samo nastavak slovenskog (kranjskog), a onaj sto se govori u hrvatskoj krajini to jeprosto srpski [...];“

35. Laza Kostić „Razlog mu (Đuri Daničiću) mogao samo biti politički i to književno-politički.“ „Pa je li Daničićev književno-politički smer imao kakav uspeh? Da sada ama baš nikakvog. Od srpskih književnika i novinara još se gde-gde može čitati kompromisna fraza:

36. Laza Kostić srpsko-hrvatska književnost, al´u tako zvanih hrvatskih pisaca, t.j. onih što pišu srpski jezik latinicom, nestala je ta fraza, u koliko je nekada bilo, sasvim bez traga.“ „Po tome se vidi, da taj smer ne samo da nije imao željnog uspeha, nego je postigao baš protivno od onog što je hteo (Đuro Daničić).“

37. Stojan Novaković • 1. November 1842 in Šabac geboren • 18. Februar 1915 in Niš gestorben • Politiker, Diplomat, Philologe, Literaturhistoriker, Präsident der „Srpskakraljevska akademija“ • 1865 gründet er die Zeitschrift „Vila“ • 1869 „Srpska bibilografija za novu književnost1741-1867“

38. 1871 „Istorija srpske književnosti“ Bild 5 Stojan Novaković

39. Stojan Novaković Negovanje jezika srpskoga(1888) „Publikacije južnim govorom na ovoj se strani moraju uzeti kao izuzeci. Na zapadu međutim, i to od Drine na zapad, u svima publikacijama Cetinja, Sarajeva, Dubravnika, Zadra, Oseka, i Srbi i Hrvati, i katolici i pravoslavni služe se u kjniževnosti južnim govorom,

40. Stojan Novaković pa govorilo se u okolini južnim ili zapadnim, kajkavskim, čakavskim ili štokavskim govorom. Ovaj vek uneo je toliko napretka, što su na zapadu pred srpskim štokavskim i južnim govorom, kojim su stari Dubrovčani najpre počeli služiti se, u književnosti iščezlo mnoge razlike zapadnoga, kajkavskog i čakavskog govora.“

41. Stojan Novaković „[...] dve glavne polovine istočnog govora: sremsko-mačvanska i moravsko-kosovska...“ „[...] ,da treba reći s ovoga mesta da razvitku jednoga i drugoga govora ne treba stavljati nikakve prepretke, da ih treba jednako držati u potpunoj ravnopravnosti.“

42. Stojan Novaković „Još 1845 Vuk nije smatrao za nemogućno da ostanu neprestano oba govora, i tom prilikom je napisao znamenite reči: I stari su Grci u najvećem cvijetu svoje književnosti, pisali različitijem narječijama, između kojijeh je bila mnogo veća razlika nego u nas.“

43. Stojan Novaković „Još lakše se to može tražiti kad se uzme na um, da je celo pitanje o izgovoru jednoga staroslovenskoga glasa.“ „Što se tiče južnoga i istočnoga izgovora, vreme će pokazati hoće li se moći jedan od njih izviti iznad drugoga i hoće li moći koji od njih nadvladati.“

44. S.M.D. Hrvati i jezik srpski (1895) „..., mi ćemo ipak govoriti na ovom mestu o štokavštini, smatrajući je kao pravi i posebni narodni jeziv u potpunom, smislu. Jednom rečiju hoćemo da govorimo o jeziku, kojim od uvek govore Srbi, a za koji dans mnogi vele, da je ne samo srpski nego i hrvatski.“

45. S.M.D. „...,svaki narod morao imati i svoj narodni jezik; a dosledno tome niti bi moglo biti naroda bez svoga jezika, niti opet jezika bez svoga naroda. No pokazalo se, da i ovome može biti izuzetka, naime da može i sasvim obratno biti.“

46. S.M.D. „[...] ,da oni Srbi, koji ne stanuju na političkom teritoriju, koji se zove Srbija, samo zato nisu Srbi, što žive recimo: u Hrvatskoj i Slavoniji, u Austriji, u Ugarskoj, u Turskoj ili recimo u Bosni i Ercegovini.“ „Pojam pokrajinskog imena, [...], ili pojam državljanstva, [...], to su čisto geografski i politički pojmovi.“

47. S.M.D. „Pre svega jezik, kojima Srbi govore, [...],bez razlike političkih i geografskih međa jeste štokavština.“ „Počećemo dakle sa bosanskim spomenicima i to samo zato, što iz Bosne potiču najstariji spomenici, napisani štokavštinom.“

48. S.M.D. „Konstantin Porfirogenit kaže, da su Bosnu i Ercegovinu naselili Srbi i to sve od Drine, pa nešto malo dalje da istok preko Vrbasa. Šta više zbog toga, što u Bosni žive Srbi, njemu je i Bosna takođe Srbija. Tako on kaže u svom delu: da Hrvatska na jugu i istoku graniči na Srbiju i to tako da je Srbija južno od reke Cetine, a istočno od hlijevanjske županje.“

49. S.M.D. „ Godine 926. bio je u Spljetu crkveni sabor, [...], na tom saboru bili su prisutni i Srbi i to većinom iz današnje južne Dalmacije i današnje Ercegovine. Sam papa pisao je pismo srpskom knezu Mihailu Viševiću, [...],vladaru Zahumlja, [...];“

50. S.M.D. „I po ovom se vidi, kako su i u Rimu čak znali da ima Srba ne samo u Bosni i Ercegovini nego i u Dalmaciji.“ „[…], no pravoslavlje je više i više raslo, dok je katoličanstvo i bogumilstvo sve više i više gubilo; a bogumilsto se najzad sa svim i izgubilo. I tako Srbi u Bosni i Ercegovini ostaše i docnije pod Turcima, kao privrženice tri verama: [...];“