5. Istraživanje i razvoj proizvoda

1. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS 5. Istraživanje i razvoj proizvoda

2. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Nosioci razvoja Razvoj jednog društva i njegov opšti životni standard u velikoj meri zavisi od razvoja privrede, zbog čega se njenom razvoju, u svim zemljama sveta, posvećuje velika pažnja i značaj. Razvoj privrede može biti neplaniran (stihijski, kao posledica slučajnih događaja) i manje (tržišno) ili više (planski) organizovan.

3. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Projektanti su neposredni stvaraoci novih proizvoda. Zahvaljujući svojoj maštovitosti, osmišljavaju i definišu osnovne tehničke karakteristike i strukturu proizvoda a zatim, na osnovu tih podataka, konstruktori izrađuju konstrukcionu dokumentaciju. Projektanti moraju biti izvanredni poznavaoci funkcije i karakteristika proizvoda kao celine, dok ne moraju detaljno poznavati funkciju i karakteristike njihovih elemenata, mada oni obično i to znaju jer su projektanti, po pravilu, bivši konstruktori.

4. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Dizajneri, na osnovu definisanih parametara i strukture proizvoda, definišu oblik proizvoda. Dizajneri moraju biti usko specijalizovani i veoma dobro informisani o postojećoj konkurenciji, stanju tehnike i opštim tehnološkim mogućnostima kompanija u kojima se planira izrada tih, novih, proizvoda.

5. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Konstruktori, na osnovu ranije definisanih osnovnih parametara i strukture proizvoda, zahvaljujući svojoj umešnosti, obrazovanju i iskustvu, konstruišu nove ili usavršavaju već postojeće proizvode, sa istim ili nešto drugačijim tehničkim karakteristikama. Konstruktori moraju biti usko specijalizovani i veoma dobro informisani o stanju tehnike i opštim tehnološkim mogućnostima kompanija u kojima se planira izrada tih, novih, proizvoda.

6. Šefovi konstrukcije usmeravaju i usklađ|uju rad između projektanata i konstruktora ili između vodećih inženjera, projektanata i konstruktora u konstrukcionim biroima, a ujedno sarađuju i sa ostalim odelenjima i službama u kompaniji. Oni obično i kontrolišu i overavaju konstrukcionu dokumentaciju tako da i oni, pored projektanata i konstruktora, neposredno odgovaraju za njen kvalitet. Šefovi konstrukcije moraju, pored dobrog poznavanja funkcije i karakteristike proizvoda koji se konstruiše, poznavati i mogućnosti pojedinih projektanata i konstruktora, što je veoma važno kod preuzimanja nekog novog posla i ugovaranja rokova završetka, a moraju poznavati i tehnološke mogućnosti kompanija, gde će se konstruisani proizvod izrađivati. Za obavljanje ovog posla potrebno je izvesno iskustvo, rutina i sklonost. Po pravilu, šefovi konstrukcije su bivši projektanti ili konstruktori. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS

7. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Tehnolozi su neposredni kreatori postupka izrade svakog proizvoda i od njihovog znanja i inventivnosti u velikoj meri zavisi kako će se, koliko kvalitetno i po kojoj ceni izrađivati neki proizvod.

8. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Šefovi tehnologije usmeravaju i usklađuju rad između tehnologa, a ujedno sarađuju i sa ostalim odelenjima i službama u kompaniji. Oni obično i kontrolišu i overavaju tehnološku dokumentaciju tako da i oni, pored tehnologa, odgovaraju za njen kvalitet. Šefovi tehnologije moraju, pored dobrog poznavanja tehnoloških mogućnosti kompanije, poznavati i mogućnost pojedinih tehnologa, što je veoma važno kod preuzimanja nekog novog posla i ugovaranja rokova završetka. Za obavljanje ovog posla potrebno je izvesno iskustvo, rutina i sklonost. Po pravilu, šefovi tehnologije su bivši tehnolozi.

9. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Šefovi razvoja kreiraju razvoj, usklađuju rad između odelenja konstrukcije, tehnologije, konstrukcije alata, prototipskog odelenja, laboratorije za ispitivanje i kontrolisanje. Za obavljanje ovog posla potrebno je veliko iskustvo, dobro poznavanje proizvoda i tehnoloških mogućnosti kompanije, dobro poznavanje tržišta, poznavanje konkurentskih kompanija, poznavanje kooperanata i njihovih mogućnosti, poznavanje poslovnih partnera i sl. Šefovi razvoja su, najčešće, bivši šefovi konstrukcije, mada to nije i pravilo.

10. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Direktori razvoja postoje u velikim kompanijama i za njih važi sve ono što je rečeno i za šefove razvoja. Od njih se očekuje velika samoinicijativa, velika samostalnost, odgovornost, odlučnost, detaljno pozavanje proizvodnog programa i sl. Oni svakako ne mogu poznavati svaki proizvod u detalje ali moraju poznavati njihove osnovne tehničke karakteristike i opšte mogućnosti kompanije, kooperanata, konkurencije i tržišta u celini. Oni moraju, znajući opšte interese kompanije i njene mogućnosti, da iniciraju i usmeravaju razvoj kompanije ka ostvarenju svih planom postvaljenih ciljeva uz postizanje što povoljnijih finansijskih rezultata. Od njihovog rada u velikoj meri zavisi uspeh kompanije.

11. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Direktori programa ili proizvoda (menadžeri proizvoda) postoje u svim velikim kompanijama i u okviru razvoja vode razvoj pojedinih proizvoda ili grupe proizvoda. Obično su podređeni direktoru razvoja, mada mogu biti i iznad njega.

12. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Stručni saradnici sarađuju sa svim strukturama počev od konstruktora do tehničkog direktora, dopunjuju njihov rad i pomažu im da konstrukcija bude kvalitetna i na vreme gotova.

13. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Naučni savetnici sarađuju sa šefovima konstrukcije, razvoja, tehničkim i generalnim direktorom, pomažu im u kreiranju razvoja, prate razvoj konkurentskih kompanija, procenjuju moguće pravce razvoja i sugerišu u kom pravcu bi se mogao odvijati budući razvoj. Prave razne analize i izveštaje koji potpomažu stručnom kolegijumu da donese što pravilnije odluke o daljem razvoju.

14. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Tehnički direktori usmeravaju razvoj kompanije, organizuju i koordiniraju rad razvoja i proizvodnje. Od njih se zahteva velika odgovornost, veliko iskustvo, dobro poznavanje kompanije, kooperanata, konkurencije i poslovnih partnera.

15. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Direktori marketinga prate ponašanje proizvoda na tržištu, donose odluke u usavršavanju postojećih proizvoda, uvođenju novih i povlaćenju starih. Od njih se zahteva veoma dobro poznavanje, proizvoda, tržišta, kooperanata i konkurencije.

16. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Generalni direktori moraju biti veoma samostalne, snažne, smele, ambiciozne i odgovorne ličnosti, koje praktično vode poslovanje cele kompanije, pa prema tome i razvoja i marketinga. Direktor razvoja vodi razvoj dok generalni direktor u saradnji sa svojim saradnicima donosi konačnu reč vodeći računa o uspešnom poslovanju i opštem interesu kompanije.

17. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Razvoj u kompanijama U metaloprerađivačkoj industriji o razvoju se može govoriti pri: razvoju proizvoda, razvoju tehnologija, razvoju alata, razvoju merne i kontrolne opreme, konstrukciji elemenata u održavanju i konstrukciji elemenata u remontu.

18. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Razvoj proizvoda predstavlja osnovnu delatnost inženjera. Za sprovođenje razvoja potrebno je veoma dobro poznavanje proizvoda, njegovih funkcija i karakteristika. Pored toga, potrebno je poznavati sva rešenja sličnih proizvoda vodećih svetskih proizvođača, za šta je potrebno posedovati kataloge i uzorke tih proizvoda, a potrebno je često posećivati sajmove i izložbe, sve značajnije simpozijume iz dotične oblasti, pratiti patentne glasnike, stručne časopise i sve druge stručne publikacije, u kojima se mogu naći korisne informacije o proizvodu.

19. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Razvoj tehnologija predstavlja veoma značajnu aktivnost koja je usmerena na iznalaženje savremenijih, ekonomičnijih, kvalitetnijih i produktivnijih postupaka izrade.

20. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Razvoj alata se vrši s ciljem da se izrade što kvalitetniji, produktivniji i ekonomičniji alati. Naime, da bi se omogućila izrada pojedinih delova, a time i proizvoda u celini, neophodno je posedovati odgovarajuće standardne i specijalne alate. Ti specijalni alati se konstruišu u posebnim konstrukcionim biroima, tzv. konstrukcijama alata, koji se zatim, nakon razrade tehnologije, izrađuju u specijalizovanim odeljenjima tzv. alatnicama. Treba imati u vidu da alati imaju veliki uticaj na troškove proizvodnje i kvalitet finalnog proizvoda zbog čega se oni moraju neprestano usavršavati, kako bi se što više smanjili troškovi proizvodnje, a sve u cilju smanjenja cene finalnog proizvoda, odnosno, povećanja profita.

21. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Razvoj merne i kontrolne opreme vrši se u cilju omogućavanja ili uprošćavanja merenja i kontrolisanja pojedinih delova. Danas postoji izuzetno velik broj standardnih mernih instrumenata, međutim, kod složenijih proizvoda, često je potrebno posedovatirazne merne sisteme sa kojima se vrši njihovo ispitivanje.

22. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Konstrukcija delova u službi održavanja. U toku eksploatacije proizvodne i ostale opreme vremenom dolazi do njenog oštećenja, zbog čega je služba održavanja zadužena da je dovede u ispravno stanje. S obzirom da je nabavka rezervnih delova, ponekad, veoma složena ili su rezervni delovi skupi ili je reč o relativno staroj mašini, za koju proizvođač više ne isporučuje delove, često je potrebno izraditi nove (rezervne) delove na osnovu oštećenih delova (uzoraka).

23. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Konstrukcija delova u službi remonta U službi remonta vrši se opravka oštećenih i istrošenih proizvoda. Pri tome treba razlikovati remont sopstvenih proizvoda od remonta konkurentskih proizvida, za koje je, ponekad, veoma teško obezbediti rezervne delove, već ih treba posebno napraviti. Izvođač remonta za te delove, po pravilu, ne poseduje odgovaraju}u konstrukcionu dokumentaciju, već se ona mora posebno izraditi (najčešće samo snimiti) na osnovu oštećenih delova (tj. uzoraka).

24. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Strategija razvoja, inovacije i licence Neosporno je da su vlasnici kompanije dužni da definišu svrhu, misiju i osnovne ciljeve kompanije, dok je njegovo rukovodstvo (menadžeri) obavezno da propiše poslovnu filozofiju, poslovnu politiku, strategiju i taktiku poslovanja kojom će se ostvariti predviđena svrha, misija i ciljevi, a koju su dužni da sprovode svi zaposleni u kompaniji.

25. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Svrha Misija Svrha i misija moraju biti realni, ostvarivi i dugoročni, pošto se na osnovu njih definišu ciljevi i sve ostale aktivnosti u kompaniji. Definisanje cilja Poslovna filozofija Politika kompanije Strateški i taktički plan Program mera Godišnji plan

26. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Inovacije Podinovacijomse, unajširemsmislureči, podrazumevauvođenjenečegnovog. Svetskaiskustvapokazujudaseusavremenomprivrednomidruštvenomrazvojumoguodržatiiuspešnorazvijatisamoonekompanijekojesudovoljnobrzeiinovativneusvomrazvoju (stalnouvodenovine). Akokompanija želidapostojiirazvijase, moraprihvatitiovekarakteristikedanašnjegsveta. Stogajekomotnostilenjiduševnimirpotrebnozamenitineprekidnimstvaralačkimrazmišljanjem: kakodasekompanijanajefikasnijeuključiusvetskukonkurenciju.

27. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Sa stanovišta inicijativnosti razlikuju se: - kompanije inovatori, koje stvaraju nove ideje, - kompanije inicijatori, koje usvajaju nove ideje, - neodlučne kompanije, koje oklevaju u primeni novih ideja, i - lenje kompanije, koje ne uvode nikakve novine.

28. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Odnosno, postoje: - kompanije pokretači, - kompanije sledbenici i - indiferentne kompanije, kojima je svejedno da li će uvesti neku novinu.

29. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Pod novim proizvodom se podrazumeva: - potpuno nov proizvod, koji je nastao kao rezultat pronalaska, - proizvod koji je nov samo za dotičnu kompaniju, a koji se, inače, izrađuje u okviru drugih kompanija, - novooblikovan proizvod, tj. proizvod koji je neznatno izmenjen u odnosu na ranije rešenje (obično drugačiji dizajn ili kvalitetniji proizvod ili proizvod sa manjim troškovima), čija je funkcija u suštini ostala ista, - proizvod sa novom upotrebljivošću, predstavlja proizvod koji se sa izvesnim prilagođavanjem može koristiti i u druge svrhe, - proizvod u novoj ambalaži i sa novim imenom, - proizvod nov za kupca, obično predstavlja onaj proizvod koji je do tada bio namenjen samo izvozu.

30. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Statistika pokazuje da je za stvaranje jednog novog proizvoda, koji će imati veliku potražnju i biti sposoban da donosi dobit, potrebno oko 55 do 60 dobrih ideja, koje se mogu naći unutar kompanije ili u okviru spoljašnjih izvora ideja.

31. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Unutrašnji izvori ideja su: - poboljšanje kvaliteta postojećih proizvoda (na primer, primena kvalitetnijeg materijala), - usavršavanje postojećih proizvoda (na primer, bolje obavljanje osnovne funkcije), - izmena dizajna, - proširenje asortimana, - izrada dopunskih programa, - organizovano stvaralaštvo grupe inženjera, - sistematsko podsticanje ideja i predloga od strane drugih službi (prodaje, marketinga, proizvodnje, servisa, itd.), - organizovano prikupljanje inovacija i patenata u okviru preduzeća.

32. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Spoljašnji izvori ideja su: - rezultati rada naučno - istraživačkih instituta i laboratorija, - praćenje aktivnosti konkurencije, - praćenje aktivnosti kompanija koje nisu direktni konkurenti, - praćenje zahteva kupaca, - prikupljanje ideja od sadašnjih i potencijalnih kupaca, - rešavanje žalbi (reklamacija) kupaca, - praćenje spiskova proizvoda koji se uvoze, - pretraživanje patentnih informacija, - konsultovanje naučnih radnika i inženjera iz drugih preduzeća, - konsultovanje stručnjaka sa univerziteta i instituta, - stručna literatura, - razne stručne asocijacije, profesionalna udruženja, privredna komora i sl., - specijalne konsultantske organizacije (konsalting preduzeća), itd.

33. Slika 5.1 Održavanje baze znanja kompanije Prikupljanjem informacija odnaručioca Angažovanjem dobrihstručnjaka Licence, ugovori, patenti Praćenje razvoja tehnologije Istraživanje sopstvenog tržišta Baza znanja kompanije Druge kompanije, konkurenti, snabdevači, naručioci Simpozijumi, konferencije, itd. Istraživačko razvojni rad unutar kompanije Publikacije, baze podataka FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS

34. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS U principu, pre nego što kompanija pristupi realizaciji nekog novog proizvoda treba da: - utvrdi potrebu za novim proizvodom odnosno uslugom, - utvrditi koliko se novi proizvod uklapa u razvojnu politiku kompanije, - utvrdi kolika i kakva su investiciona ulaganja potrebna, - utvrdi da li će i na koji način novi proizvod uticati na plasman već postojećih proizvoda, proveri da li i konkurencija ulazi u razvoj sličnih proizvoda, tačno utvrdi zahteve tržišta radi sagledavanja potrebnog asortimana, nivoa kvaliteta, količine, cene, rokova isporuke, servisibilnosti, odgovornosti proizvođača i dr., - tačno utvrdi zahteve neposrednih korisnika i njihova očekivanja, - proveri da li novi proizvod ispunjava sve zahteve važećih standarda i propisa, - utvrdi moguće kanale distribucije i proanalizira njihove zahteve, i sl.

35. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Pored toga, kompanija mora da ustanovi: - ko su kupci, šta oni žele, da li su oni zadovoljni, koji su zahtevi problematični, šta treba uraditi da se ti problemi otklone, itd., - ko su prodavci, - ko su konkurenti, - koja je oprema potrebna za proizvodnju dotičnog proizvoda, - kakva radna snaga je potrebna, - kakva su ulaganja potrebna, - kakva se rentabilnost može očekivati i - sve ostalo što može da obezbedi uspešno poslovanje kompanije.

36. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS U okviru zahteva treba razlikovati: - osnovne zahteve (funkcija, kapacitet, kvalitet), - dopunske zahteve (mali utrošak energije, visok stepen iskorišćenja, jednostavno održavanja, itd.) i - lične zahteve i želje (oblik, boja i sl.).

37. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Licence Pod licencom se podrazumeva odobrenje da se neki pronalazak, novi proizvod ili tehnologija, koristi. U principu, svaki pronalazak se zaštićuje patentom i njegova primena nije dozvoljena bez saglasnosti pronalazača. Kupovinom patentnog prava stiče se saglasnost da se patent koristi. Međutim, patentom se zaštićuje samo jedan deo pronalaska, dok je ostatak obično sadržan u okviru konstrukcione i tehnološke dokumentacije, koji se može dobiti samo kupovinom licence.

38. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Prednosti koje se dobijaju kupovinom licence su: - dobija se jedno savremeno rešenje, koje se možda ne bi moglo dobiti sopstvenim razvojem, - preskače se jedan vremenski period koji bi morao biti utrošen na razvoj dotičnog proizvoda ili tehnologije. - menjaju se shvatanja i navike, posredstvom poslovnih kontakata i obuke ljudi, - uvodi se nova organizacija rada, - podstiče se na razmišljanje o uvođenju novih tehnika i metodologija, koje su prisutne i okružuju, itd.

39. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Pri kupovini licence potrebno je voditi računa da se: - kupi savremena licenca ili tehnička dokumentacija. Naime, poznato je da se često prodaje ono što je prevaziđeno ili oni proizvodi i tehnologije čiji je životni vek pri kraju, - u ugovoru o kupovini licence mora biti što manje ograničavajućih klauzula po kupca, - licenca mora biti dinamična u celom vremenu trajanja ugovora, što znači da kupac dobija sve inovacije i poboljšanja za dotični proizvod, a ne statična, - u ugovoru obavezno mora stajati klauzula o obuci kadrova raznih profila, da bi se licenca što pre i što bolje osvojila, itd.

40. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Nedostatci kupovine licence su: - mogućnost da se kupi zastarela licenca, - ograničenja u pogledu prodaje proizvoda izrađenih po licenci, - ograničenja u pogledu primenjenih sirovina i poluproizvoda, itd.

41. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Prednosti sopstvenog razvoja su: - omogućava se ponuda jednog sasvim novog proizvoda, - zemlja se oslobađa uvoza dotičnih proizvoda, - nezavisnost pri prodaji proizvoda u druge zemlje, - povećava se nezavisnost razvoja od uvozne tehnologije, - kompanija postaje sposobna za transfer tehnologije u druge zemlje, - afirmišu se sopstveni kadrovi, - indirektno se utiče na razvoj drugih naučnih disciplina, - nezavisnost pri održavanju sopstvenog proizvoda, itd.

42. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Nedostatci sopstvenog razvoja: - mogućnost da nova rešenja u startu budu lošija od licencnog, - nepostojanje tradicije u novoj proizvodnji može da utiče na kvalitet proizvoda, - otežan plasman, jer često marka prodaje proizvod, itd.

43. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Stvaralački proces U okviru razvoja stvaralaštvo dolazi do posebnog izražaja. Stvaralaštvo se može definisati kao uspešan polet misli izvan granica poznatog. Ono dopunjuje znanja i omogućuje stvaranje proizvoda koji nisu bili poznati ranije. Stvaralački konstruisani proizvodi su najčešće izrađeni od već poznatih elemenata, ili na već poznatim principima, spajajući te principe na neki novi, originalan, način. Pri stvaralaštvu je potrebno obratiti pažnju na modifikaciju situacije.

44. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Čovek sa stvaralačkom crtom neprestano izučava potrebe društva i industrije i sagledava mogućnost stvaranja originalnih rešenja. Na primer, kao različiti vidovi novina mogu se navesti: - promena performansi proizvoda, povećanje najveće putne brzine vozila, - promena aplikativnih svojstava proizvoda, povećanje zapremine prtljažnog prostora kod vozila, - promena postprodajnog servisa, povećanje broja besplatnih servisa vozila, - promena promotivnog imidža proizvoda, primena motora koji rade sa bezolovnim benzina, - promena raspoloživosti proizvoda, ugradnjom pokretnog krova kod kabriolet vozila, - promena cene proizvoda, uvođenjem novih tehnologija u proizvodnji vozila.

45. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Upravljanje stvaralačkim radom Do danas još ne postoji jasno definisan način stvaralačkog razmišljanja ljudi. Međutim, neosporno je da ono mora biti: - sadržajno (tj. da daje odgovor na pitanje ŠTA), - prostorno (da daje odgovor na pitanje GDE), - vremensko (da daje odgovor na pitanje KADA), - metodološko (da daje odgovor na pitanje KAKO).

46. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Generisanje ideja Skoro svaka stvaralačka ideja nastaje iz većeg broja manje značajnih ideja. Ako se analizira dovoljno veliki broj alternativa, to je verovatnoća pronalaženja stvaralačkih rešenja veća. Proces, posredstvom kojeg se to postiže naziva se "formiranje ideja". Za pronalaženje stvarno korisnih varijanti rešenja postavljenog zadatka potrebna je brižljivost, stvaralačka misao, unutrašnja disciplina i smelost zamisli. Postoje: - heurističke metode i - algoritamske metode.

47. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Za iznalaženje novih ideja projektantima stoje na raspolaganju više metoda, od kojih su najpoznatije: - analiza prirodnih sistema, na primer, bioloških, - analiza poznatih tehničkih sistema, - metoda asocijacije, - metoda uživljavanja u ulogu, - dijagram ideja, - matrica ideja, - metoda bujice ideja, - metoda 635, - opšta metodologija pronalaženja novih ideja, - metoda propisivanja željenih karakteristika, - metoda ciljne cene (Target Costing metoda), - metoda traženja greške, - metoda kataloga, itd.

48. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Metoda analize prirodnih sistema Analizom prirodnih sistema do sada se došlo do niza veoma korisnih i značajnih rešenja. Priroda je neiscrpan izvor ideja i uvek joj se treba vraćati jer se u njoj, nesumnjivo, nalaze izvori mnogih novih tehničkih rešenja. Priroda i zakoni koji vladaju u njoj inspirišu maštu pronalazača čime doprinose iznalaženju rešenja za mnoge nove proizvode.

49. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Metoda analize poznatih tehničkih sistema Zahvaljujući zakonu "relativne postojanosti" moguće je, na osnovu postojećih proizvoda, sagledati karakteristike nekih novih proizvoda. Mada je poznata sentenca starogrčkih filozofa "sve teče - sve se menja", njoj se u odre|enoj meri suprotstavlja zakon o relativnoj postojanosti. Na primer: uvek se cenilo zlato i srebro. Ukoliko se neki proizvod podvrgava zakonu relativne postojanosti, postoji mogućnost utvrđivanja nastanka neke izmene i veličine njenog obima. Analizom poznatih tehničkih sistema omogućava se proširenje tehničkih znanja koja, često, doprinose dolasku do novih tehničkih rešenja.

50. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 5. ČAS Metoda asocijacije Jedna od boljih metoda formiranja novih ideja je metoda asocijacije. Asocijacija, ili veza između ideja, je pojava koja se sastoji u tome što čovek, koji gleda, sluša, proba ili pipa nešto, što mu je u tom trenutku dostupno, istovremeno zamišlja šta bi, nešto drugo, moglo biti slično tome. Veza između ideja može dati najbolje efekte u tom slučaju kada stvaralačka zamisao može da se koristi drugim idejama i kada se jedna ideja rađa na osnovu drugih ideja.