KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE STEPENA DEGRADIRANOSTI ŠUMA I MELIORATIVNOG ZAHVATA

1. KRITERIJUMIZA ODREĐIVANJE STEPENA DEGRADIRANOSTI ŠUMAIMELIORATIVNOG ZAHVATA

2. Utvrdjene i razradjene kriterijume (na osnovu konkretnih, lako prepoznatljivih parametara) potrebno je imati • Za utvrdjivanje -vida degradacije -stepena degradiranosti -uzroka degradacije • Za pravilan izbor odgovarajućih meliorativnih zahvata • Za njihovu pravilnu primenu

3. Posledice neutvrđenih kriterijuma • Neodgovarajuće definisanje degradiranih šuma po stepenu degradiranosti • Primena često subjektivnih okularnih ocena • Primena radikalnih mera rekonstrukcije (čistih seča i supstitucija vrsta) • Čak i ako je bilo ekonomski racionalnije i biološki opravdanije primeniti konverziju uzgojnog oblika

4. Kategorije parametara • Svaka od navedenih grupa rašlanjena je detaljnije na više konkretnih pokazatelja

5. 1. Sastojinske karakteristike • Grupa najvažnijih kriterijuma (parametara)

6. 1.1. Poreklo sastojine • Utvrditi poreklo na kome zasnivati meliorativni zahvat • Usastojinama mešovitim po poreklu utvrditi stepen zastupljenosti stabala semenog porekla • Cilj gazdovanja i primena određenog uzgojnog zahvata zavisi od broja stabala semenog porekla i njihovog kvaliteta • Nekada je veoma teško odrediti poreklo stabala

7. Određivanje porekla sastojine • pisana dokumenta • usmena kazivanja(pamćenje odredjenih dogadjaja) • sastojinsko stanje(vizuelna dijagnostika) - spoljašnje karakteristike • - unutrašnje karakteristike

8. Poreklo sastojine Klasifikacija sastoj. prema zastupljenosti stab. semenog porekla

9. Poreklo sastojine • U očuvanim se može gazdovati kao sa sastojinama semenogporekla • Ako nema dovoljno kvalitetnih stabala semenog porekla a ima dovoljno kvalitetnih stabala izdanačkog porekla, - kao cilj gazdovanja je prevođenje sastojine u viši uzgojni oblik (konverzija) • U sastojinama lošeg kvaliteta - potpuno degradirane - restitucija ili supstitucija

10. 1.2. Sastav sastojine i smeša • U mešovitoj degradiranoj sastojini neophodno je utvrditi : • da li ima i koliko stabala ekonomski vredne (glavne) vrste drveća • na njoj će se zasnivati meliorativni zahvati

11. Degradirane bukove i hrastove šume razvrstane u 4 stepena degradiranosti Stepen degradiranosti sastojine u zavisnosti od zastupljenosti stabala glavne vrste

12. Sastav sastojine i smeša • U sastojini ima preko 80% stabala glavne vrste(očuvane) • meliorativni postupak se odredjuje na osnovu porekla stabala, sastojinskog stanja i stanja zemljišta • stanje se može sanirati primenom klasičnih uzgojnih mera • Veoma degradirane sastojine (ispod 50% stabala glavne vrste) - restitucija ili supstitucija

13. 1.4. Razvojna faza (starost) sastojine • Jedan od veoma važnih kriterijuma na osnovu koga se odredjuje metod i način meliorativnih zahvata • Razvojne faze sastojine u gajenju šuma

14. Razvojna faza (starost) sastojine • Pri melioraciji degradiranih šuma, one se mogu grupisatiu dve kategorije • mladje sastojine(mlade i srednjedobne) pri konverziji se neguju • starije sastojine (dozrevajuće i zrele) pri konverziji se već može vršiti obnavljanje

15. Razvojna faza (starost) sastojine Prečnik stabla kao kriterijum za klasifikaciju sastojine (tehničke krakteristike)

16. Razvojna faza (starost) sastojine • Moguće nedoumice • srednji prečnik nekada nije odraz konkretnog sastojinskog stanja • Primeri iz prakse: 1. Degradirana šuma bukve “raznodobna sa tri generacije stabala” • Dg mlađih, najkvalitetnijih stabala je 12 cm, (mlade sastojine, i treba je negovati) • Dgstarih stabala je iznad 25 cm - zrele sastojine -seče obnavljanja 2. Degradirana sastojina hrasta kitnjaka, starosti 60 godina (dozrevajuća - zrela) • Dg najkvalitetnijih stabala je 12 cm (mlade sastojine za negu),iako su to sastojine pri kraju ophodnje za izdanačke šume, (već treba započeti proces obnavljanja) • Navedeni kriterijum je samo orijentacioni pomoćni pokazatelj

17. 1.5. Kvalitet sastojine • Jedan od osnovnih - najznačajnijih parametara • Zastupljenoststabala odredjenih morfoloških, bioloških i tehničkih krakteristika • Kvalitet stabala utvrdjuje se na osnovu - kvaliteta debla - kvaliteta krune

18. Odredjivanje kvaliteta sastojine • Delikatan, stručan, odgovoran i nimalolak posao • Od tog zavisimeliorativni postupak - izborodgovarajućih uzgojnih mera • Zavisi od stručnosti i iskustva procenjivača • Cilj - izbegavanje, smanjenje subjektivnosti i eventualnih grešaka • Postoje i primenjuju se odredjene orijentacione norme - kriterijumi • Zamena subjektivnih procena objektivnim kriterijumima • Pružaju odredjenu sigurnost procenjivaču za grupisanje razlika u variranju fenotipskih krakteristika stabala

19. Procena kvaliteta staba(debla i krune) • Vrši se najčešće okularno • Neki elementi se mogu i meriti • Primenjenjuje se, uglavnom, trostepena ili četvorostepena klasifikacija

21. Kvalitet stabla i debla • Jedan od osnovnih parametara za procenu kvaliteta sastojine i odredjivanja daljeg uzgojnog postupka sa njom

22. Pravost rasta • Osnovni tipovi izgleda stabala mogu biti modifikovani • Najčešći vidovi modifikacija su sledeći: • Klekast izgled • Zmijast izgled • Sabljast izgled • Saoničast izgled • Bajonet • Kandelabr • Lira

23. Pravost rasta • Pravost rasta stabla odredjuje se na osnovu smera i intenziteta zakrivljenosti debla i može biti • pravo deblo, ako je osa (osovina) debla, posmatrana iz dva unakrsna pravca, ravna • umereno zakrivljeno deblo, ako zakrivljenost ose postoji u jednoj ravni (sa jedne strane), zakrivljenost visine luka je do jednostruke vrednosti prečnika debla u osnovi krivine, a sa druge ravno • krivo deblo, ako je osa debla zakrivljena u dve ravni (posmatrano iz dva unakrsna pravca), ili ako je jednostrana zakrivljenost veća od navedene u prethodnoj kategoriji

24. Usukanost debla • Odredjuje se u zavisnosti od toga pod kojim uglom žica drveta seče ravan radijalnog preseka, i može biti: • ne postoji • mala usukanost – do10% (na 1 m visine stabla do 10 cm odstupanja žice drveta) • srednja usukanost – 10-20% • velika usukanost – veća od 20%

25. Rašljavost • Nastaje kao posledica oštećivanja terminalnog vrha stabla • Često dve naspramne – bočne grane preuzmu njegovu ulogurazviju se u dva približno jednaka ogranka (kraka) • Rašljavost može biti: - ne postoji -niska – javlja se ispod 1/3 visine stabla - srednje visoka – od 1/3 do 2/3 visine stabla - visoka – javlja se na visini iznad 2/3 visine stabla

26. Mehanička oštećenja debla • Nastaju - pri seči okolnih stabala - kao posledica mrazopucina - od oštećenja od vetra, snega, leda, groma • Intenzitet oštećenja je sledeći: • bez oštećenja – zdravo, tj, dobro deblo • umereno oštećenje – dužine do 0,5 m i širine do 1/10 prečnika debla na mestu oštećenja • veliko oštećenje – oštećenje duže od 1 m ili šire od 1/10 prečnika debla, oštećenja od groma, mrazno rebro, prelom stabla

27. Zdravstveno stanje debla • Ocenjuje se opšte zdravstveno stanje • zdravo (dobro zdravstveno stanje) – bez vidljivih oboljenja • umereno dobro zdravstveno stanje – lokalna pojava truleži, oštećenja od insekata, rak rane • loše zdravstveno stanje – proces truleži na deblu, pojava karpofora gljiva duž debla, opala kora, intenzivan proces sušenja debla

28. Čistoća debla od grana • Ocenjuje se na osnovu dužine čistog debla od grana i pojave vodenih izbojaka • deblo čisto od grana, živića nema ili su pojedinačni • umerena čistoća debla – na deblu se nalaze pojedinačne suve grane ili živići u manjim grupama, na dužini debla do 3 m • mala čistoća debla (velika obraslost) – na većem delu debla nalaze se suve grane ili delovi grana, živići se nalaze na delu većem od polovine njegove dužine

29. Kvalitet debla Kombinacijom navedenih parametara dobija se - prosečna ocena fenotipskog izgleda i kvaliteta stabla, - za praktičnu upotrebukoristi tri grupe kvaliteta debla 1. Dobro deblo (kvalitetno) - ima sve navedene pozitivne feniotipske karakteristike 2. Loše deblo - ima suprotne (negativne) fenotipske karakteristike 3. Srednje dobro - ima srednje karakteristike

30. Kvalitet krošnje (krune) • Ocenjuje se - na osnovu njenog izgleda - uporedjivanjem sa prirodnim izgledom i eventualnim modifikacijama

31. Najčešće modifikacije osnovnog izgleda krošnje • Barjak (zastava) • Živići (vodeni izbojci) • Sušika (suhovrhost) • Šubarak • Skresak • Čungar • Kišobranast izgled

32. Ocenjivanjekvaliteta krune

33. Dužina krune • Apsolutna dužina krune(m) - deo stabla kontinuelno obrastao živim primarnim granama od njene osnove (početka) do vrha stabla • Relativna dužina krune (stepen krošnjatosti) % • Izuzetno dužina krune može biti jednaka visini stabla(stabla na osami) • U praksi se smatra da je optimalna dužina krune četinara od 1/4 do 1/3 ukupne visine stabla a da normalno razvijena nije duža od 1/2 visine

35. Klasifikacija stabala prema dužini krune: - veoma dobra kruna, čija je dužina izmedju 1/2 - 1/3 visine stabla (50-33%) - dobra kruna, dužine 35 - 60% visine stabla (1/3-2/3) - loša kruna, sa dužinom većom od 60% ili manja od 20 % visine stabla (2/3 ili 1/5 visine stabla) - stabla bez krune – kresanici, prelomi

36. Širina krune • Izražava odnos između prečnika krune i ukupne visine stabla • Može primeniti sledeća klasifikacija: - stabla sa krunom optimalne širine, koja je jednaka ili manja od 15-20% (1/5) visine stabla - stabla sa dobro razvijenom krunom – širina krune iznosi 20-25% (1/4-1/5) visine stabla - stabla sa lošom krunom – širina krune je jednaka ili veća od 1/3 (33%) ili manja od 10% visine stabla (stešnjena)

37. Oblik krune • Odredjuje se na osnovu više parametara 1.Vertikalnog izgleda profila krune 2. Stepena zdepastosti (vitkosti) 3. Simetričnosti krune 4. Izgleda osnove krune

38. 1. Vertikalni izgled profila krune • Prirodni oblik pravilno razvijene krune karakterističan je za svaku vrstu, i može biti: • Nepravilan (grmast) - simpodijalan način grananja: brestovi, hrastovi, platan, dud i dr. • Piramidalan oblik krune - dužina grana se smanjuje ukoliko su one na većoj visini. Forme piramidalne krune: -širokopiramidalni oblik krune: smrča, jela, duglazija, kedar i dr. -uskopiramidalni (vretenast) oblik krune: jablan, omorika, čempres i dr. -cilindrična forma piramidalne krune:piramidalne forme nekih topola

39. 1. Vertikalni izgled profila krune c)Ovalan oblik: divlji kesten, pitomi kesten, ariš i dr. d) Jajast oblik krune: lipa, jova, crveni hrast i dr. e) Obrnuto jajast (objajast) oblik krune: bela vrba, crna topola, sremza itd. f) Loptasti oblik krune: gorski javor, klen, poljski brest i dr. g) Žalostan (viseći) oblik krune: žalosna vrba, žalosna forma vez bresta itd. • Odstupanje od prirodnog oblika istovremeno ozančava deformaciju krune

40. 2. Odnos širine i dužine krune (stepen zdepastosti – vitkosti) • Na osnovu ovog elementa kruna može biti: - uska kruna – stepen vitkosti krune manji od 0,5, tj. širina krune je dvostruko manja od njene dužine - umereno široka kruna – stepen vitkosti 0,6-0,8 - široka (zdepasta) kruna – stepen vitkosti iznad 0,8

42. 3. Simetričnost krune(odnos dužine naspramnih grana) • Kruna može biti simetrična ili asimetrična (jednostrano razvijena - ekscentrična): - simetrične krune – naspramne grane su približno iste dužine - umereno asimetrične, kada je razlika u dužini naspramnih grana do 50% - veoma asimetrične – razlika u dužini naspramnih grana veća od 50%

43. 4. Izgled osnove krune • Pokazatelj stepena deformacije krune u vertikalnoj ravni • Dopunski parametar pri proceni njenog kvaliteta • Pri ovom elementu osnova krune može biti ravna i stepeničasto razvijena: - nedeformisana (ravna) – osnova krune u istoj ravni; - umereno vertikalno deformisana – osnova krune u dve ravni u razmaku do 1/3 dužine krune; - veoma deformisana – osnova krune u dve ili višeravni razmaka preko 1/3 dužine krune

44. Mehanička oštećenja ili oboljenja krune • Intenzitet oštećenja je sledeći: - bez oštećenja – zdrava kruna ili sa pojedinačnim oštećenjem grančica i bez vidljivih oboljenja - umereno oštećenje ili oboljenje – oštećenje (lom) ili oboljenje primarnih grana do 10% i vrh neoštećen - jako oštećenje – intenzitet oštećenja veći od 10%, vrh oštećen, prelomljen ili odsečen, trajna deformacija krošnje, sušenje grana, suva stabla

45. Debljina grana • Pokazatelj sastojinskog stanja i kvaliteta stabala • Procenjuje se u donjoj trećini dužine krune • Klasifikacija se zasniva na odnosu prosečnog prečnika (debljine) grana do stabla i prečnika stabla: - tanke grane – ako je njihova maksimalna debljina do 10% prečnika stabla - umereno (srednje) debele grane – maksimalna debljina grana 15-20%prečnika stabla - debele (jake) grane- maksimalna debljinaiznad 20% a prosečna iznad 10% od prečnika stabla

46. Klasifikacija krune po kvalitetu - svrstavaju u četiri grupe: • Dobre (kvalitetne) krune • Loše krune • Srednje dobre krune • Stabla bez krune

47. Odredjivanje kvaliteta sastojine • Na osnovu kvaliteta debla i krune • Mogu podeliti u sledeće grupe: 1. Dobre sastojine – imaju više od 2/3 stabala navedenih pozitivnih fenotipskih karakteristika 2. Srednje kvalitetne – imaju izmedju 1/3 i 2/3 kvalitetnih stabala 3. Loše sastojine – imaju manje od 1/3 kvalitetnih stabala 4. Veoma loše sastojine – kvalitetnih stabala je manjeod 10%

48. 1.6. Zdravstveno stanje sastojine • Jedan od osnovnih parametara za utvrđivanje stepena degradiranosti sastojine • Ocenjuje se kompletno zdravstveno stanje sastojine i preovlađujući uzrok degradacije • Pri tome se može koristiti sledeća klasifikacija: 1. Dobro zdravstveno stanje (zdrave sastojine) - pojedinačna stabla obolela ili oštećena, 2. Umereno dobro - do 20% stabala oboleleo ili oštećeno, 3. Loše zdravstveno stanje - 20-50% stabala obolelo ili oštećeno, 4. Vrlo loše - više od 50% stabala lošeg zdravstvenog stanja

49. 1.7. Struktura sastojine • Broj stabala • Distribucija po debljinskim stepenima • Distribucija po biološkim razredima • Specifičan dopunski kriterijum za odredjivanje stepena degradiranosti sastojine

50. 1.7.1.Raspodela stabala po debljinskim stepenima • Najbolji pokazatelj strukture je frekvencijska krivulja raspodele stabala • Karakteristična linija raspodele stabala kod jednodobnih šuma -ima približno zvonolik oblik (binomna raspodela) -maksimum zastupljenosti stabala oko srednjeg sastojinskog prečnika