Z aključci o ličnosti i emocionalno- socijalnom funkcionisanju OOS

1. Zaključci o ličnosti i emocionalno- socijalnom funkcionisanju OOS Prof .dr V.Radoman F A S P E R

2. Dobijene karakteristike OOS u empirijskim istraživanjima • Trebalo bi da se uzmu fleksibilno jer je ličnost razvojna kategorija koja se dinamično menja pod uticajem socijalnih činilaca (šta društvo preduzima za njihovu inkluziju), neposrednog okruženja posebno porodice, edukacije i re(habilitacije), dakle može da se menja u zavisnosti od opšteg intervencionog tretmana od strane stručnjaka i društva u celini. • Trebalo bi da se tretiraju kao pojačane i naglašene tendencije a ne kao odlika svakog pojedinca OS • OOS nisu sve slične već postoje velike individualne razlike • Slika koju danas daju surdopsihološka istraživanja je parcijalna i mozaička (nedovoljno sagledavanje celovitosti već parcijalno istraživanje segmenata ličnosti)

3. Najčešće specifične tendencije karakteristika ličnosti OOS Koje su dobili istraživači sa polja surdopsihologije i na osnovu kliničkog iskustva i opservacija u životnim situacijama su :

4. 1.Socijalna prilagođenost i socijalno ponašanje • Socijalna neprilagođenost, socijalna nezrelost gluvih. Sticanje i razvoj veće socijalne zrelosti kod nagluvih • Ponašanje OOS (posebno dece) je nedovoljno socijalizovano, neodgovarajuće poštovanje socijalnih normi, pojačana impulsivnost, agresivnost. Moralni razvoj gluvih pokazuje zaostajanje

5. 2. Nedovoljna emocionalna prilagođenost • Emocionalna nezrelost • Emocionalna labilnost i povišenost emocionalnih reakcija • Emocionalna zavisnost u odnosima sa značajnim emocionalno važnim figurama • Mnoštvo frustracija i konflikata u odnosima sa drugima

6. 3. Neprilagođenost pojma o sebi • Osećanje manje vrednosti • Nezadovoljstvo sobom • Problemi u identifikaciji sa čujućim roditeljima (i nekad problemi u seksualnoj identifikaciji) • Nagluva deca i adolescenti manifestovali veću neprilagođenost self koncepta nego gluvi vršnjaci (Radoman 2001)

7. 4. Egocentrizam • Okrenutost sebi i nedostatak brige za druge • Oštećena empatička sposobnost (teškoća uživljavanja u osećanja i situacije i stanja u kojima se nalaze drugi

8. 5. Naglašena impulsivnost, • naglašena agresivnost i izlivi besa (acting out) • Težnja ka neposrednoj gratifikaciji i neposrednom zadovoljenju impulsa i potreba (princip zadovoljstva nasuprot principa realnosti)

9. 6. Ograničena interesovanja i nedovoljna motivacija za aktivnosti • Nedovoljan spektar raznorodnih interesovanja za aktivnosti u kojima oštećen sluh ne predstavlja objektivbu prepreku • Nedovoljna motivacija da se učestvuje u mnogobrojnim i raznovrsnim životnim aktivnostima

10. 7. Rigidnost u ponašanju • Kruto, nefleksibilno i bez razumevanja i prilagođavanja specifičnoj situaciji, slede rigidno, naučene obrasce ponašanja i određena pravila i nametnute norme

11. 8. Teškoće savladavanja kriza tokom životnog ciklusa • OSOS je češće i više izložena negativnim iskustvima koja karakterišu životne prekretnice tj. krize koje predstavljaju izazov za svaku ličnost ali i priliku za rast i razvoj • Dete sa oštećenim sluhom i njegovi roditelji (mnogo snažne podrške )moraju da ulože mnogo više napora i truda u savladavanju ovih kriza, kako bi dete sa OS izraslo u zrelu ličnost sa uspešno ostvarenim identitetom

12. 9.Psihopatološke tendencije • Povećan broj poremećaja ponašanja , emocionalne neprilagođenosti kod dece OS • Kod odraslih gluvih uočavaju se pojačane tendencije socijalne nezrelosti,socijalnog povlačenja, depresivnih reakcija i niske samoprocene. Od mentalnih oboljenja je samo povišen broj organskih psihoza i psihoza kombinovanih sa mentalnim zaostajanjem • Nagluvi odrasli i kasnije ogluveli pokazuju više tendencija neurotskog tipa i eventualno paranoidnih tendencija