V. Dijagrami objekata

1. V.Dijagrami objekata Pokazuju vezu medu objektima radi opisa statickih karakteristika modela

2. Dijagrami objekata uprava : Organizacija racunovodstvo : Organizacija nastavici : Organizacija Pero : Osoba Marko : Osoba

3. KONKRETAN PRIMER DIJAGRAMA OBJEKATA

4. VI.Dijagrami komponenti Skup komponenti i njihovih relacija (biblioteke fajlova, funkcije izvrsnih fajlova ili koncepti u softverskim paketima

5. Dijagrami komponenti Upotreba:Modeliranje koda programa,Modeliranje izvrsnih verzija softvera,Modeliranje baza podatakaModeliranje prilagodljivih (adaptivnih) sistema

8. VII.Dijagrami razmestaja komponenti Prikazuje topologiju sistema, raspored komponenti po cvorovima mreze

9. KLIJENT SERVER MREŽA KLIJENT KLIJENT primer

10. DIJAGRAM RAZMESTAJA KOMPONENTI

11. Zadatak 1. • Dijagramom razmeštaja predstaviti konfiguraciju mreze, pod pretpostavkom da se studenti mogu prijavljivati za neke kurseve iz biblioteke, studentskog doma ili sa bilo kog racunara iz glavne zgrade. Sve to treba da se odrazi na stanje u bazi podataka koja se nalazi na serveru.

12. Zadatak 1. (rešenje)

13. II.Dijagrami interakcija (dijagram sekvenci (redosleda)+dijagram kolaboracije(saradnje)) Pokazuju saradnju, vezu i komunikaciju grupe objekata u sistemu cije se ponasanje opisuje

14. Opsti elementi kod dijagrama sekvenci (redosleda) Zivotna crta objekta Aktivacija Poruka

15. UOPSTENI PRIMER DIJAGRAMA SEKVENCI (redosleda) Tekstualni opis “koreografije” komunikacije aktera sa sistemom

16. Zadatak 2. • Dijagramom sekvenci opisati scenario za štampanje zapisnika za ispit.

17. UOPSTENI PRIMER DIJAGRAMA SARADNJE (KOLABORACIJE)

18. Zadatak 3. • Dijagramom saradnje (kolaboracije) opisati scenario za formiranje zapisnika za polaganje ispita.

19. Zadatak 4. (rešenje)

20. Dijagramiinterakcije SekvencijalniKomunikacioni Instance (objekti) Kada se salju poruke ? Ko kome salje poruke ?

21. UML Modeli i dijagrami   State Diagrams State Diagrams Dijagrami klasa Use Case Diagrams Use Case Diagrams State Diagrams Dijagrami slučajeva korišćenja State Diagrams Use Case Diagrams Dijagrami objekata Use Case Diagrams Dijagrami sekvenci Scenario Diagrams State Diagrams Scenario Diagrams State Diagrams Dijagrami komponenti Dijagrami kolaboracije Modeli  Component Diagrams  Scenario Diagrams Component Diagrams Scenario Diagrams Dijagrami rasporeda (razmestaja) Dijagrami stanja Dijagrami aktivnosti 

22. Statički pogledi Dijagrami interakcija Dinamički pogledi Modeli, pogledi i dijagrami State Diagrams State Diagrams Class Diagrams Use Case Diagrams Use Case Diagrams State Diagrams Use Case Diagrams State Diagrams Use Case Diagrams Object Diagrams Use Case Diagrams Sequence Diagrams Scenario Diagrams State Diagrams Scenario Diagrams State Diagrams Component Diagrams Collaboration Diagrams Models Component Diagrams Scenario Diagrams Component Diagrams Scenario Diagrams Deployment Diagrams Statechart Diagrams Activity Diagrams

23. Sta se UMl-u zamera? • Cestoimakomplikovanunotaciju • Pojedini dijagrami, sam za sebe, nekadasadrzineprecizneelemente • Statickidijagrami • Notacija je cestoproblematicnada bi bilaintuitivnai user-frendly

25. Uloga sistem analiticara

26. Izveštaj o izvodljivosti projekta sačinjavaju sledeće analize: • organizaciono – operativna-kadrovska izvodljivost, • tehničko - tehnološka izvodljivost, • vremenska izvodljivost, • ekonomska izvodljivost. Vlastiti razvoj IS ili kupovina IS

27. Od cega zavisi uspeh IS • Planiranja i pripreme aktivnosti u vezi sa uvodjenjem IS (aktivnosti sistem analiticara) • Rad ostalih clanova tima koji dalje razvijaju IS • Korisnici-Otpor prema promenama –efekat “kuvane zabe” • Podrske nadredjenih

28. Nije se dobilo ono sto se ocekivalo 􀂄 Uspeh projekta može izostati zbog različitihrazloga i u različitim stepenima - nekada jeneuspeh vidljivo katastrofalan, a nekada samodelimičan.􀂄 U jednom izveštaju navedeno je da u SADvrednost neuspelih projekata iznosi 81 mlrddolara godišnje.􀂄 U Velikoj Britaniji je na samo jednom neuspelomprojektu (London Stok Market Taurus system)izgubljeno 480 miliona funti.

29. Zašto informatički projekti ne uspevaju? • Pomanjkanjeresursa 24,7% • U projekt nisu bili uključeni odgovarajući korisnici 18% • Pomanjkanje potpore menedžmenta 12,4% • Otpori od strane korisnika 10,1% • Loša analiza organizacije 7,9% • Neusklađenost s promenama u okolini 6,7% • Neusklađenost projekta s poslovnim planovima 6,7% • Nejasna odgovornost za sprovodjenje projekta 6,7% • Lošodabir IT alata 3,3%

30. Prosečno koštanje projekta prema The CHAOS Report [Standish Group, iznosi: velike kompanije 2,32 miliona $, srednje kompanije 1,33 miliona $ i male kompanije 434 hiljade $. Prosečno prekoračenje troškova je 189%, a prosečno prekoračenje rokova 222%. Prekinutih projekata je 31,1%.

31. Zašto Informacioni sistemi propadaju 1? London Ambulance Service’s Computer Aided Dispatch (1991) Zadatak: Sistem koji je nakon poziva na broj telefona hitne pomoći (999) trebao da locira mesto s koga je poziv upućen, pronadje i obavestiti najbliža 3 vozila Hitne pomoći u Londonu, proceni vreme dolaska na cilj i formira nalog za odlazak sa svim potrebnim podacima (konačnu odluku donosi dispečer) Cijena: 1,1 milion funti Sistem aktiviran u septembru 1992. 26-27.10. 1992 – 2900 poziva za jedan sat, zagušenje, netačne lokacije vozila, ponavljanje poziva, pad sistema = 20-30 nespasenih Problemi: 1h nakon početka rada novog sistema, sistem je ‘pao’ i nastao je informacioni haos. Hitna pomoć se vratila na stari, ‘ručni’ način rada s karticama… Sistem je pao zbog preopterećenosti, jer se testirao na 50-ak poziva, a samo u prvom satu ‘žive’ upotrabe pristiglo je blizu 3000 poziva na 999

32. Zašto Informacioni sistemi propadaju 2? Avio kompanija – ComAir Otkazao transakcioni IS Avio kompanije za vremebožićnih praznika Inf. sistem se sastojao od prastarih IBM-ovih AIX servera. Sistem nije otkazao zbog starosti servera nego zbog SBSovasoftvera koji nije bio predviđen za od 32.000 odlaganjaletova, koliko ih je bilo tog meseca zbog brojnih oluja. Problemi: Hiljade Amerikanaca je božićne praznike proveločekajući u holovimma, štete, tužbe, narušen ugled….

33. Zašto Informacioni sistemi propadaju 3? Adidas – novi sistem distribucije i logistike, 1999 Bar-kodiranje svakog proizvoda, upotraba bežičnih uređaja ukamionima, viljuškarima, itd.. trebala je da omogući brži protokinformacija i veliku uštedu u procesu logistike Softver koji je upravljao sistemom nije radio kako treba (softver jeisporucivala outsourcing kompanija – partner u projektu) Neprimerena dokumentacija sprečavala je Adidasove ITstručnjake da poprave programe. Adidas je krenuo u primenu novog sistema pre nego što jeprojekt bio gotov Problemi: prekid distribucije proizvoda na par mjeseci nasvetskom nivou, velika kašnjenja u isporukama, veliki pad prodaje(kod nekih distributera i za 90%), …

34. ''Šta može da krene loše?'' • Od tri grupe ljudi puno zavisi krajnji ishod: • 􀂄 krajnji korisnici, • 􀂄 grupa menadžera • 􀂄 projektanti ’Razumni ljudi se prilagodjavaju svetu oko sebe. Nerazumni ljudi pokušavaju da svet prilagode sebi. Dakle, sav progres zavisi od nerazumnih ljudi’’ Bernard Shaw

35. Nezadovoljstvo - sa aspekta krajnjeg korisnika: • 􀂄 ''Koji sistem? Ja ne vidim novi sistem?'‘ • 􀂄 ''Možda radi, ali je užasan za upotrebu!'‘ • (radi sporo, nepuzdano, oskudne poruke o greškama, ...) • 􀂄 ''Sve je lepo, ali da li radi nešto korisno?'‘

36. Nezadovoljstvo - sa aspektamenadzera: • '􀂄 ''Da sam znao konačnu cenu, nikad se ne bih složio!'‘ • (Kašnjenjem se, npr, cena drastično povećava) • 􀂄 ''Nema koristi ako nam ga sad isporučite – bio nam je • potreban prošlog aprila!'‘ • (Kašnjenjem projekta, sistem se može učiniti beskorisnim.) • 􀂄 ''U redu, to radi –ali instalacija je bila tako loša da joj moje • osoblje više nikad neće verovati!'‘ • (Jedna teška havarija sistema može da uništi poverenje.) • 􀂄 ''Kao prvo, ja ga nisam želeo!'‘ • (Apatija i opstrukcija mogu da budu rezutat upotrebe neželjenog • sistema.) • 􀂄 ''Sad se sve promenilo – potreban nam je potpuno novi • sistem!'‘ • (Kašnjenjem projekta može se doći do promenjenih zahteva.)

37. “Ja sam oduvek bio za progres! Samo sam protiv promena.” Mark Twain

38. Nezadovoljstvo - sa aspekta projektanta: • 􀂄 ''Napravilismoonoštosuonireklidažele!'‘ • (Korisnik ne smedamenjazahteve u tokuizradeprojekta.) • 􀂄 ''Nijebilodovoljnovremenada se uradineštobolje!'‘ • (Vremeibudžetmogudaograničekvalitetproizvodaprojekta.) • 􀂄 ''Ne krivite me -nikadaranijenisam radio funkcionalnu ni objektno • orijentisanuanalizu!'‘ • (Svakiposaounutarprojektamoradaradiekspert.) • 􀂄 ''Reklismoda je to nemoguće, alinikonijeslušao!'‘ • (Nezadovoljstvoprojektanatausvojenimrešenjemprojektamožeda • rezultuje u lošemproizvodu.) • 􀂄 ''Sistem je dobar - korisnicisu problem!'‘ • (Projektantimogubitipristrasniprivrednovanjusistema.)

40. Trendovi razvoja IS: • stalno povećanje odnosa performanse/cena, a posebno u odnosu na trend cene rada, • razvoj informacione infrastrukture primenom bežične i tehnologije optičkih vlakana, • mrežni računarski koncept sa dominantnom klijent/server arhitekturom, • grafički i korisniku prilagodjen pristup računaru i njegovim resursima, • značajno povećanje kapaciteta memorije, • porast značaja multimedija i korišćenja INTERNETA, • porast značaja novih sistema baziranih na neuronskim mrežama i ekspertnim sistemima, • porast značaja objektno orijentisanog pristupa, • dalje povećanje kompaktnosti računara, • distribuirane baze podataka će postati integralni deo korporacijske klijent/server baze podataka.

41. DSS-IS zapodrskuodlucivanju • DSS sukompleksnikompjuterskiprogramikojinaosnovuulaznihpodatakaizbazepodataka, primenomrazličitihmatematičkihmodela, mogudapredvideponašanjerealnogsistema u nekimbudućimokolnostima. Osnovniciljevi DSS-a su: • Pomažeizvršiocima u procesuodlučivanja,• Podržavaali ne zamenjujeodlučivanjemenadžmenta, i• Poboljšavaefikasnostlogističkihodluka.

42. DSS ne razumeju Ne razumeju

43. DSS-vrste

44. STRUKTURA DSS-A • Komponente današnjih DSS-a su: • Podsistem za podatke i za upravljanje podacima • Podsistem za modele I za upravljanje modelima • Podsistem dijaloga– korisnički interface

45. Podaci: unutrašnji i spoljašnji Drugi računarski zasnovani sistemi Upravljanje podacima Upravljanje modelima Upravljanje znanjem Korisnički interface Korisnik Arhitektura DSS-a

46. Podsistem podataka i upravljanja podacima • Podsistem za upravljanje podacima se sastoji iz: • Baze podataka • Sistema za upravljanje podacima • Recnika podataka • Upita

47. Podsistem modela i upravljanja modelima • Podsistem za upravljanje modelima se sastoji iz: • Baze modela • Sistema za upravljanje bazom modela • Recnika modela • Komandnog procesora za izvrsenje modela.

48. Podsistem dijaloga i upravljanja dijalozima • Podsistem-korisnicki interfejs pokriva sve aspekte komunikacije izmedju korisnika i sitema za podrsku odlucivanju. Dakle ne odnosi se samo na hardver i softver vec na faktore koji se ticu lakoce koriscenja sistema , pristupacnost sistema i faktore vezane za covek-masina interakciju.

49. DSS • Primeri različitih DSS-a • − DSS za upravljanje saobraćajem u gradovima− DSS za projektovanje ruta vozila− DSS za projektovanje reda vožnje− DSS za poremećaje reda letenja− DSS za rasporedjivanje pretovarnih operacija− DSS za planiranje i upravljanje proizvodnjom− DSS u računovodstvu− DSS za procenu troškova− i drugi.

50. Prednosti DSS • Povecan broj mogucih alternativa • Bolje razumevanje problema • Brz odgovor na nepredvidljive situacije • Sposobnost sprovodjenja Ad hoc analiza • Bolja komunikacija • Efikasan timski rad • Usteda u vremenu • Efikasnija upotreba informacija • Bolja kontrola…