180 likes | 702 Views
Internet prezentacija predmeta. Prezentacija predmeta se može naći na adresi: http://elektron.tmf.bg.ac.yu/elektrotehnika U okviru prezentacije studenti mogu naći primere zadataka koji će biti zadavani na mini testovima, kao i druge podatke o predmetu. Literatura.
E N D
Internet prezentacija predmeta • Prezentacija predmeta se može naći na adresi: http://elektron.tmf.bg.ac.yu/elektrotehnika • U okviru prezentacije studenti mogu naći primere zadataka koji će biti zadavani na mini testovima, kao i druge podatke o predmetu. Literatura • Dejan Bajić Električna i elektronska kola, uređaji i merni instrumenti (osnovi elektrotehnike) I • Dejan Bajić Električna i elektronska kola, uređaji i merni instrumenti (osnovi elektrotehnike) II • Mladen Cvetković, Aleksandar Kojović, Jelena Novaković, Miroslav Živković, Dragan Mitraković Zbirka zadataka iz elektrotehnike sa elektronikom • Aleksandar Kojović, Tatajana Petrović, Željko Kotanjac, Dragan Mitraković Praktikum za laboratorijske vežbe iz elektrotehnike sa elektronikom
Plan rada • Plan: 2 časa predavanja u toku celog semestra, 2(do 3) časa računskih vežbi u toku prvih 9 nedelja nastave, 2 časa laboratorijskih vežbi u toku poslednjih 6 nedelja nastave. • Grupe studenata sa računskih vežbi se dele na dve grupe od po do 12 studenata za izradu laboratorijskih vežbi. Grupe će biti formirane na osnovu rezultata sa mini testova. • Postoji 6 laboratorijskih vežbi koje studenti rade u paru. Laboratorijske vežbe su uslov za polaganje ispita. • Program predavanja i vežbi je usklađen i neophodno je redovno pohađanje nastave da bi student uspešno položio ispit. • Student može maksimalno da izostane sa 25% časova predavanja i vežbi, što podrazumeva maksimalno izostanak sa 3 dvočasa predavanja, 2 dvočasa računskih vežbi i jedne laboratorijske vežbe. U suprotnom predmet mora ponovo slušati naredne školske godine.
Mini testovi • Tokom semestra biće održano osam mini testova. Šest mini testova će biti održano u okviru računskih vežbi, a dva u okviru predavanja. • Mini testovi će trajati oko 10-30 min (u zavisnosti od oblasti koja se obrađuje). • Mini testovi se ocenjuju sa 0 do 10 poena. Rezultat jednog od mini testova (sa minimalnim brojem poena) neće ulaziti u konačnu ocenu. • Student na mini testovima može maksimalno imati 70 poena. Ukoliko student na mini testovima ima najmanje 36 poena i uspešno je odradio laboratorijske vežbe može direktno da izađe na završni ispit (usmeni deo ispita). • Studenti koji imaju manje od 36 poena, a uspešno su odradili laboratorijske vežbe moraju da polažu popravni kolokvijum (pismeni deo ispita). • Studenti koji nisu zadovoljni ostvarenim brojem poena na mini testovima takođe mogu da polažu popravni kolokvijum.
Laboratorijske vežbe • Laboratorijske vežbe se ocenjuju sa 0 do 10 poena. • Studenti su obavezni da pročitaju pravila za rad laboratorijskih vežbi koja će biti objavljena na sajtu predmeta i na oglasnoj tabli predmeta pre početka vežbi. • Student na laboratorijskim vežbama može maksimalno imati 60 poena. Student je uspešno odradio laboratorijske vežbe ako na njima ima najmanje 31 poen. • Studenti koji imaju manje od 31 poen na laboratorijskim vežbama obavezni su da predmet ponovo slušaju naredne godine.
Uslovi za polaganje ispita • Preduslovi za polaganje završnog ispita su: • Položeni ispiti Matematika I i II • Položeni ispiti Tehnička fizika I i II • Uslovi za polaganje završnog ispita su: • Minimalno 36 poena na mini testovima (ili 51% na popravnom kolokvijumu) • Minimalno 31 poena na laboratorijskim vežbama • Dobijeni potpisi profesora i asistenta (uz ispunjena prethodna dva uslova za dobijanje potpisa neophodno je i redovno pohađanje nastave)
Formiranje ocene • Studenti koji ostvare više od 90% svih predispitnih obaveza oslobođeni su polaganja završnog ispita i dobijaju ocenu 10. • Student na završnom delu ispita mora da ostvari najmanje 51% poena. • Konačni broj poena se formira prema sledećoj formuli: POENI = Mini testovi x 0.5 + Laboratorijske vežbe x 0.5 + Završni ispit x 0.35 • Konačna ocena se formira na sledeći način: 51-60 poena - ocena 6, 61-70 poena - ocena 7, 71-80 poena - ocena 8, 81-90 poena - ocena 9, 91-100 poena - ocena 10.
Osnovi analize složenih linearnih električnih kola jednosmerne struje • Postojanje i razvoj elektrotehnika bazira na izvesnom broju eksperimentalno određenih zakona • Za analizu linearnih kola jednosmerne struje potrebno je poznavati svega tri zakona: • Omov zakon iz 1826. godine • Prvi Kirhofov zakon iz 1845. godine • Drugi Kirhofov zakon iz 1845. godine
Naelektrisanje u električnom polju • Definicija električne struje • Nosioci pokretljivog električnog opterećenja u metalima su slobodni elektroni • Smer njihovog kretanja pod dejstvom električnog polja je suprotan smeru polja • Posmatramo veoma dugačku žicu od homogenog metala u homogenom električnom polju • Elektroni se kreću u suprotnom smeru od polja • Smer struje je konvencionalno usvojen i suprotan je smeru kretanja elektrona, odnosno poklapa se sa smerom električnog polja
Napon • Napon (U, E): Rad koji je potreban da se jedinično pozitivno nalektrisanje od tačke nultog potencijala (u beskonačnosti) prebaci u neku tačku elektrostatičkog polja je brojno jednak potencijalu te tačke. Napon (elektromotorna sila, EMS) predstavlja razliku potencijala dve tačke elektrostatičkog polja. • Jedinice: V, kV, mV, μV Struja • Struja (I): Brzina proticanja naelektrisanja • Jedinice A, mA, μA, kA • Konvencija za proticanje struje je da struja protiče od pozitivnog potencijala (+) ka negativnom potencijalu (-) • Napon se definiše uvek između dve tačke, dok se struja definiše kroz element ili provodnik
Otpornost i provodnost • ρ- specifična otpornost, Ωm • bakar -Ωm • aluminijum - Ωm • gvožđe - Ωm • Recipročna vrednost otpornosti je provodnost G • Jedinica električne provodnosti je simens, S • Specifična provodnost , S/m
Omov zakon • Eksperimentalno je utvrđeno da je napon na krajevima provodnika direktno srazmeran intezitetu struje koja teče kroz provodnik • Konstanta srazmernosti naziva se otpornost provodnika (R) • Otpornost standardno ima vrednosti od 1 Ω do 20 MΩ Pojedini elementi imaju otpornost reda mΩ • Omov zakon: potencijalna razlika (napon) U između krajeva jednog metalnog provodnika srazmerna je proizvodu njegove otpornosti R i struje I koja teče kroz provodnik
Generatori Idealni strujni generator Idealni naponski generator Realni strujni generator Realni naponski generator
Prvi Kirhofov zakon • Prvi Kirhofov zakon se bazira na principu neprekidnosti stuje. • Čvor je stecište tri ili više strujnih provodnika. • Prvi Kirhofov zakon: Algebarski zbir struja u provodnicima koji se sastaju u jednom čvoru jednak je nuli.Struje koje ulaze u čvor su negativnog, a struje koje izlaze iz čvora su pozitivnog predznaka.
Drugi Kirhofov zakon • Kontura (zatvorena strujna putanja) se sastoji od dve ili više strujnih grana koje mogu da poseduju izvore EMS i u kojima se nalaze otpornosti, nosioci elektrootpornih sila, tj. padova napona. • Drugi Kirhofov zakon: Zbir svih elektromotornih i elektrootpornih sila u jednoj konturi električnog kola jednak je nuli. • Usvaja se pozitivan smer obilaska konture i smer proticanja struje kroz svaku granu koja je sastavni deo posmatrane konture. • EMS su pozitivne ako se njihov smer poklapa sa pozitivnim smerom obilaska konture. Padovi napona su negativni kada je smer struje isti sa usvojenim pozitivnim smerom obilaska konture.
Rad i snaga • Pod dejstvom homogenog električnog polja u provodniku će na slobodne elektrone delovati mehanička sila: • Rad ove sile na dužini provodnika l je: • Snaga (brzina vršenja rada) potrebna za održavanje struje u provodniku tokom vremena t je:
Snaga • Jedinica: W (J/s)