Ova prezentacija će Vas provesti kroz uvodni deo predmeta.

1. Računari Ova prezentacija će Vas provesti kroz uvodni deo predmeta.

2. PODATAK • Podatak je činjenica, pojam ili događaj predstavljen, zapisan ili registrovan na unapred ugovoren način. Može biti analogni ili diskretni. • U analognom obliku je ako je zadat pomoću fizičke veličine koja se menja neprekidno, a čija je vrednost funkcionalno zavisna od podatka. • U diskretnom obliku je kada je zadat pomoću prekidnih fizičkih veličina koje imaju samo određene oštro odvojene vrednosti. • Za obradu na računarima podaci se zadaju u diskretnom obliku. • Ako je podatak zadat samo pomoću cifara onda se kaže da je predstavljen u cifarskom ili digitalnom obliku.

3. KADA JE PODATAK U ANALOGNOM OBLIKU ? a) Ako je zadat pomoću fizičke veličine koja se neprekidno menja. b) Ako je njegova vrednost funkcionalno zavisna od podatka. c) Ako je zadat pomoću fizičke veličine koja se neprekidno menja a čija je vrednost funkcionalno zavisna od podatka.

4. KADA JE PODATAK U DISKRETNOM OBLIKU ? a) Kada je zadat pomoću prekidnih fizičkih veličina koje imaju samo određene oštro odvojene vrednosti. b) Kada je zadat pomoću neprekidnih veličina koje su međusobno oštro odvojene. c) Nijedno od ponuđenih.

5. INFORMACIJA • Informacija predstavlja smisao dodeljen podacima na osnovu dogovora za njihovo predstavljanje. • Informacija je namerno stvoren skup podataka koji zajedno čine određeni smisao. • Podatak je objektivna stvar koja se javlja u prirodi, dok je informacija subjektivna jer postoji samo ako preko nje saznajemo nešto novo. • Informacija se može smatrati gotovim proizvodom koji je nastao obradom jedne ili više sirovina što kod nas predstavlja podatak.

6. INFORMACIJA JE SUBJEKTIVNA KADA : a)se javlja u prirodi. b)je gotov proizvod. c)kada primalac preko nje saznaje nešto novo.

7. OBRADA PODATAKA • Sistematska primena operacija nad podacima naziva se obrada informacija ili obrada podataka. • Skup podataka daje informacije ali i skup informacija daje novu informaciju. • U procesu obrade podataka vrši se prikupljanje, analiza, obrada, skladištenje, dostavljanje podataka radi njihovog korišćenja. • Ako se obrada vrši automatskim sredstvima tada se naziva automatska obrada podataka.

8. PROCES OBRADE PODATAKA GENERISANJE ULAZ UNOŠENJE PAMĆENJE OBRADA OBJEKAT DOSTAVLJANE IZLAZ KORIŠĆENJE

9. ŠTA SE VRŠI U PROCESU OBRADE PODATAKA ? a)Prikupljanje, dostavljanje i analiza. b)Analiza, obrada i skladištenje. c)Prikupljanje, analiza, obrada, skladištenje i dostavljanje.

10. UREĐAJI ZA OBRADU PODATAKA • Mašina ili automat je uređaj koja bez neposrednog učešća čoveka izvršava određene operacije. • Mašina koja funkcioniše prema unapred zadanom programu naziva se programski upravljana mašina. • Programski upravljana mašina koja nad podacima izvršava relativno jednostavne brojčane operacije naziva se računar. • Računarski sistem predstavlja skup uređaja koji kao celina obrađuju podatke. • Računarski sistem se sastoji od dve osnovne komponente: hardver - hardware softver - software

11. PROGRAMSKI UPRAVLJANA MAŠINA JE : a)uređaj koji bez neposrednog učešća čoveka izvršava određene operacije. b) mašina koja funkcioniše prema unapred zadanom programu. c)mašina koja nad podacima izvršava relativno jednostavne brojčane operacije.

12. RAČUNARSKI SISTEM PREDSTAVLJA : a)Skup uređaja koji kao celina ostvaruju obradu podataka. b) Programski upravljanu mašinu. c)I pod a i pod b je tačno.

13. HARDVER I SOFTVER • Hardver predstavlja fizičke delove ili komponente računarskog sistema. • Softver predstavlja programsku podršku, to je skup programa u računarskom sistemu. • Deli se na: -sistemski softver (svi programi koji pomažu korisnicima da upravljaju računarom) -aplikacioni softver (čine ga svi programi namenjeni za rešavanje konkretnih problema korisnika)

14. ŠTA PREDSTAVLJA HARDVER ? a) Skup programa u računarskom sistemu. b)Fizičke delove ili komponente u računarskom sistemu. c)Programsku podršku.

15. APLIKACIONI SOFTVER ČINE: a)Programi namenjeni za rešavanje konkretnih problema korisnika. b)Programi koji pomažu korisnicima da upravljaju računarom. c) Fizičke delove ili komponente.

16. ISTORIJSKI RAZVOJ RAČUNARA • Razvoj računara se opisuje pomoću generacija računara : I generacija:1946-1955 - nova tehnologija- elektronske cevi - novi proizvod- komercijalni elektronski računari II generacija: 1956-1963 -nova tehnologija- tranzistori -novi proizvod- jeftiniji i manji računari III generacija: 1964-1977 -nova tehnologija- mikro kola ( MSI i SSI ) -novi proizvod- mini računari

17. IV generacija: od 1978 do današnjih dana - nova tehnologija- integralna kola ( VSI ) • novi proizvod- personalni računari i radne stanice • od ove godine počinje masovna proizvodnja računara i povezivanje u mreže V generacija: od 199X do današnjih dana - nova tehnologija- paralelna obrada • novi proizvod- višeprocesorski paralelni računari U svakoj novoj generaciji ubrzan je rad procesora, povećana je memorija, poboljšan je sistemski softver.

18. OD KOJE DO KOJE GODINE TRAJE III GENERACIJA RAČUNARA ? a) 1946- 1955 b) 1964- 1977 c) 1978 do današnjih dana d) 1956-1963

19. KOJI SU NOVI PROIZVODI U II GENERACIJI ? a)Više procesorski paralelni računari. b) Jeftiniji i manji računari. c) Mini računari.

20. Po načinu predstavljanja podataka: - analogni - digitalni Po nameni računara dele se na: - univerzalne računare - namenske ili specijalne računare Po mogućnosti obrade, snage procesora, cene: - personalni računari - radne stanice - mreže - serveri - mini računari - glavni računari - super računari PODELA RAČUNARSKIH SISTEMA

21. KAKO SE DELE RAČUNARI PREMA NAMENI? a) Na analogne i digitalne. b)Na glavne računare i super računare. c)Na univerzalne računare i na namenske računare.

22. DISKRETNO PREDSTAVLJANJE PODATAKA • Skup znakova je konačan neprazan skup različitih elemenata. Znak predstavlja elemenat skupa znakova. Niska (niz) znakova ili reč predstavlja konačan broj redom zapisanih znakova iz skupa znakova. • Dužina niske predstavlja broj znakova niske. Prazna niska ne sadrži ni jedan znak. • Kodiranje predstavlja postupak stvaranja potrebnog broja niski, za određen broj znakova, gde se svakom elementu jednoznačno dodeljuje jedna niska.

23. Skup pravila po kome se opisuje neki element određenog skupa naziva se kod. Svaka korišćena niska naziva se kodna reč. Kod opisuje vezu između svakog elementa, polaznog skupa i kodne reči. Ova veza je jednoznačna, jer postoji potreba dekodiranja. Ravnomerni kodovi su kodovi kod kojih sve kodne reči imaju istu dužinu. Binarno kodiranje predstavlja kodiranje sa elementima binarne azbuke (0,1). Odgovarajući kod se zove binarni kod. Ako je K dužina binarnog koda, tada ima K2 različitih kodnih reči.

24. Minimalno binarno kodiranje je kodiranje za koje se u kodnim rečima koristi minimalni broj binarnih pozicija potreban za kodiranje svih elemenata skupa. • Minimalni broj potrebnih binarnih pozicija K se računa kao K=log2n n - ukupan broj elemenata (najmanji ceo broj, veći ili jednak dobijenom decimalnom broju)

25. ŠTA PREDSTAVLJA NISKA? a)Konačan broj redom napisanih znakova iz skupa znakova. b)Elemenat skupa znakova. c) Broj znakova.

26. ŠTA PREDSTAVLJA KODIRANJE? a) Skup pravila po kome se opisuje neki elemenat određenog skupa znakova. b)Postupak stvaranja potrebnog broja niski, za određen broj znakova, gde se svakom elementu jednoznačno dodeljuje jedna niska. c)Vezu između svakog elementa, polaznog skupa i kodne reči.

27. MINIMALNO BINARNO KODIRANJE JE : a) Kodiranje kod koga sve kodne reči imaju istu dužinu. b)Kodiranje od binarne azbuke. c)Kodiranje za koje se u kodnim rečima koristi minimalni broj binarnih pozicija potrebnih za kodiranje svih elemenata skupa.

28. PREDSTAVLJANJE BROJNIH PODATAKA • Brojni podaci su oni podaci koji su zadani pomoću brojnih vrednosti: celobrojni, sa fiksnom tačkom, sa pokretnom tačkom. • Pozicioni brojni sistem je sistem u kome svaka pozicija ima svoju težinu. • Brojni sistemi: • BINARNI B={0,1} • OKTALNI B={0,1,2,3,4,5,6,7} • DECIMALNI B={0,1,2,3,4,5,6,7,8,9} • HEKSADECIMALNI B={0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F}

29. PREDSTAVLJANJE CELIH BROJEVA • Za predstavljanje celih brojeva koristi se 32 pozicija. • S (pozicija najveće težine) predstavlja predznak broja. • Ako ceo broj preveden u binarni ima manje od 31 cifre onda se dopisuje potreban broj beznačajnih nula s leve strane. • Ako je S:=0 radi se o pozitivnom broju, ako je S:=1 radi se o negativnom. 31 0

30. FIKSNI ZAREZ n-1 n-2 0 -1 -m • Položaj binarne tačke u predstavljanju binarnog broja se usvaja pri projektovanju računara i on je fiksan. • Fiksni zarez može da se nalazi odmah posle bita za predznak. Tada se može prikazati binarni broj koji ima apsolutnu vrednost 1. Sa ovim prikazom se smanjuje relativna greška prikazanog broja. s - predznak c - ceo deo broja r - razlomljeni deo broja

31. HEKSADECIMALNI SISTEM JE: a)B={0,1,2,3,4,5,6,7} b)B={0,1,2,3,4,5,6,7,8,9} c)B={0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F}

32. STANDARDNI KODOVI • Standardni binarni kodovi služe za znakovno predstavljanje podataka u računaru. Najčešće se koristi ISO 7 odnosno ’’aski’’ (ASCII) kod. • Logički kodovi su definisani sa dve vrednosti: T (true) i F (false). • EBCDIC - prošireni binarno kodirani decimalni kod koji je definisao IBM. • Kodovi za grafičke podatke služe za generisanje, pamćenje, obradu i vizuelni prikaz podataka na ekranu. Grafički podaci se pamte RASTERSKI i VEKTORSKI.

33. RASTERSKI I VEKTORSKI PRIKAZ GRAFIČKIH PODATAKA • Kod vektorske grafike slika se pamti kao skup određenog broja elementarnih geografskih oblika (polilinije i polimarkeri). • Kod rasterske grafike slika se pamti tačka po tačka u rasteru. Raster je dvodimenzionalna mreža tačaka. • Postoji: - Crno bela slika što ima 2 nijanse, 1 bit. - Crno bela sa sivim nijansama što ima 256 nijansi, 8 bita. - Slika u boji koja ima 16 miliona boja, 24 bita (3x8 bita).

34. ZA ŠTA SLUŽE STANDARDNIBINARNI KODOVI? a) Služe za definisanje vrednosti ’’true’’ i ’’false’’. b) Služe za predstavljanje polilinija i polimarkera. c)Služe za znakovno predstavljanje podataka u računaru.

35. ŠTA SE MOŽE PRIKAZATI SA 24 bita? a) Crno bela slika. b) Crno bela slika sa sivim nijansama. c) Slika u boji.

36. ČESTITAMO!!! USPEŠNO STE SAVLADALI UVODNI DEO PREDMETA RAČUNARI