Stara – nova vest Putin optužen za plagijat svog doktorata Mar t 26, 2006 , The Sunday Times

1. Stara – nova vest • Putin optužen za plagijat svog doktorata • Mart 26, 2006, The SundayTimes • Naslov teze: “The Strategic Planning of Regional Resources Under the Formation of Market Relations” • 20 strana ključnog poglavlja prepisana

2. O tome kako država da upravlja svojim prirodnim resursima • Neoprostivo na Zapadu, čak i za političare • Senator Džo Bajden - 1988 ukrao delove govora Nila Kinoka, britanskog šefa Laburista

3. NEIL KINNOCK at Welsh Labour Party conference May 1987: • "Why am I the first Kinnock in a thousand generations to be able to get to university? Was it because our predecessors were thick? Does anybody really think that they didn't get what we had because they didn't have the talent or the strength or the endurance or the commitment? Of course not. It was because there was no platform upon which they could stand" • JOE BIDEN IN Sept 1987 during his first presidential campaign: • "Why is it that Joe Biden is the first in his family ever to go a university? Why is it that my wife... is the first in her family to ever go to college? Is it because our fathers and mothers were not bright? ...Is it because they didn't work hard? My ancestors who worked in the coal mines of northeast Pennsylvania and would come after 12 hours and play football for four hours? It's because they didn't have a platform on which to stand."

4. A sad je Bajden potpredsednik vlade, dakle nije fatalno

5. 2. Šta se dešavasa BDP kada se vlasnik male firme oženisasvojomsekretaricom i prestane da jojdajeplatu, iako ona i dalje obavljaistiposao? .

6. BDP pada, jer se njen rad ne plaća

7. (S-I)+(T-G)= (X-Z) • akoprivatnaštednja u nekojzemljiprevazilaziprivatne investicije (S > I), ne znamo: • Da li je netoizvoz pozitivan • ili će državnibudžetbiti u def. • ili 1+2!

8. (S-I)+(T-G)= (X-Z) • Ako znamo da je (S-I)>0 • nemogućeje znati • (1) da li je budžetski deficit izazvanrastom štednje, dok kurs”drži” spoljnu ravnotežu • (2) štednja je u ravnoteži uz dvojne deficite • (3) pad I, recesija, pad T, • suficit TR i/ili fiskalni deficit ili oba!!! • U poslednjoj koloni rast (S-I) je posledica pada I

9. tu se ogledarazlikaizmeđumerenja i interpretacijepodataka. To je istovremenorazlikaizmeđuprivrednihbilansa i ekonomije. • Vidi kasniji slajd sa Krugmanom

10. (S-I)+(T-G)= (X-Z) • SAD -3.6-2.5-6.1 2006 • −4,7 1,0 −3,7 1999 • U SAD i privatnisektori javni sektor beležedeficit, trošeći mnogo više nego što zarađuje. • Republikanci prave def, demokrate suficit

12. (S-I)+(T-G)= (X-Z) • Japan 6.1-2.23.9 2006 • 10,3 −7,6 2,7 1999 • Situacija u Japanu je potpunosuprotna. Obilanvišakpriv. sektorapokriva deficit javnog

13. Posmatrano • u celini, Evropskaunija sve više liči • na Japan, ali su neravnoteže manje EU 1999 2,8 −2,5 0,3

15. TB + KB + IDT = 0. • tekućikapitalniintervencije • bilans bilans na deviznomtržištu • Ova jednačina u praksi nikad nije tačna • Zašto? Izvori podataka su različiti • TB sa carine, • KB banke i finansijske institucije • IDT iz centralne banke. • Zato se uvode “greške i propusti”

16. 2. mehanizma: IDT≠0 i IDT=0 Deficit TB • pokriva se ili sa privatnih računa ili iz državih izvora.

17. Ako je TB<0: • odliv deviza, tj. višak ponude domaćeg novca • Moguća su dva ishoda • cb želi da spreči devalvaciju • i prodaje devizne rezerve (IDT>0) • Cb ne interveniše, IDT=0, • ali privatni finansijski račun prelazi u suficit

18. Otkud suficit na KB, tj. priliv kapitala? Ako deficit na TB potraje • Stranci koriste nizak kurs da kupe domaću aktivu, imamo suficit na KB – • Ovo se upravo dešava u Velikoj Britaniji • Depresirana valuta povećava izvoz, te se smanjuje deficit na TB • isto • Ili deficit nestaje, ili je privatni kapitalni bilans u plusu,ili oba

19. Krugman: SDI ne smanjuju deficit na spoljnom računu, naprotiv, deficit = prilivu!!! • To je računovodstveno tačno • Ali to nije ekonomija

20. 2 mehanizma • IDT=0 • Priliv kapitala – apresijacija – rast deficita+odliv kapitala u druge zemlje - do iznosa priliva kapitala • IDT ≠0 • Priliv kapitala – apresijacija – zvanične intervencije – kupovina $ ≡ zajam drugoj vladi,

21. Kako se beleži u TB Francuske • Tunižaninkoji radi u Marsejušaljenovacsvojojporodici u Tunis. • deficit jednostranih transfera

22. FrancuskikoncernPežo plaća dividendefinskomrezidentu. • deficit u nerobnom bilansu (jenostrani transfer)

23. CbbankaFrancuskekupujedanskekrune da bi sprečila pad njenogkursa u Kopenhagenu • višak na računu ITD

24. Profit američkekompanije Owen Corning reinvestira se u filijaliFontenblo u Francuskoj. • Višak na računu direktnih investicija

25. • RezidentFrancuske koji živi u Kolmaru, gradu u Alzasu, prošvercujekući stereo uređajkupljen u Frajburgu (Nemačka • Deficit na računu “greške i propusti”

26. 7. U tokuposlednjih pet godina, u Švedskoj su bruto porezičinilioko 60% BDP. I pored toga, raspoložividohodakje u istomperiodu takođe iznosiooko 60% BDP. Kako se ovo može objasniti? Poglavlje 3Privredni rast

27. Yd=Y-T, T=tY+Ta-TR • Porezi 0.6Y, raspoloživi dohodak 0.6Y • Ovde se očito radi o bruto-porezu, tY+Ta=0.6Y • Ako su porezi 0.6Y, onda je raspoloživi dohodak • Yd=Y-(tY+Ta) +TR= • 0.6Y=0.4Y+TR • TR=0.2Y 0.6

28. . „Radniciiz pograničnihzona koji rade u inostranstvu, a stanuju u domovini, smanjuju BDP jeršaljukući veliki procenatsvojihzarada.” Komentarišite.

29. “ZemljamaEU nije potrebnastatistikaplatnogbilansa. SAD ihnemaju, pa sasvimlepožive”. Dajtesvojkomentarovogstava. • SAD ima jedinstvenu fiskalnu politiku

30. „Legalizovanjedrogapovećalo bi BDP i poreskeprihode, ali bi pogoršalo platni bilans.” Komentarišite. • Tačno za BDP i poreske prihode, kratkoročno. Na duži rok, uticalo bi na pad BDP. Ne bi pogoršalo PB jer je to već sadržano u greškama i propustima. • Holandija?

31. Poglavlje 3 Privredni rast

33. ‚ • Godišnjastoparasta od 2% u tokudvadeset godina postaje od 49%, • a nakonpolavekaukupnastoparastabiće 170% • zato stagnaciju ne treba zanemarivati!!!

34. krajem14. veka Kina bilanajrazvijenijazemljasveta, • Inovacije poput računovodstva, baruta, kompasa, pisaćemašine i porcelana • Pa ipak u tokunarednihšestvekovaživotni standard Evropepovećao se 25 , a u Kini samo 7x

35. 1990-ih počela da ostvarujegodišnjestoperasta od fenomenalnih 10.2%! • Ako nastavi, njenaprivreda će se udvostručavatisvakesedmegodine, • tako da bi Kina lakomogla da do kraja 2025 godinedostigne standard siromašnijihčlanica EU.

36. Zašto je Kina vekovimastagnirala, dok je privredaEvropecvetala? Zašto je Kina bukvalno “eksplodirala” 1990. godine? • opšte je prihvaćeno da bi kineski model bio neizvodljiv da Kina nije odlučila da otvorisvojuprivredu i privuče strane direktne investicije. • identičnustvarnavodeistoričari kada govore o privrednomzaostajanjuKine i povezujugasadogađajem iz 1433, kada je Admiral Zheng He potopio 3500 velikihplovihbrodova iz dinastije Ming.

37. Politika “zatvorenogsavršenstva”, • strah od prodiranjaMongola, • manjaknovca u državnojkasi, • kao i dubokonepoverenjetrgovaca koji su se najvišeobogatilimeđunarodnomplovidbom • sve je to rukovodilokineske vlasti da izolujuzemlju od inostranihuticaja, sastrašnimposledicama. • Za mnogeekonomisteovaj primer najboljegovori o potencijalnimrizicimaneobuzdane anti-globalizacije.

38. Isti razlog navode autori za vekovno zaostajanje Indije

39. životnogstandarda uZapadnojEvropiporastao je 33x, dok je u Kini, porastaosamo 4,7 puta. 2009 EU38804, Kina3650 GDP per capita*, 1500-2001 1500 1820 1950 2001 Western Europe 771 1,204 4,579 19,256 China 600 600 439 3,583 *In 1990 international Geary-Khamis dollars Sources: See p. 47 of text. T.3.1.a GDP per capita1500-2001

41. Dekompozicija po R. Solow-u 1913-1987 Note: an adjustment has been made for the modernization of productive kapital Table 3.5

43. Pet zakonomernosti – empirijske regularnosti • Bronzana medalja pripada radu – zaposlenost pada kada je merimo u časovima

44. Output-rad (Y/L) u tri zemlje Zakonomernost broj 1: output per capita i kapitalna intenzivnost permanentno rastu Figure 3.1 (a)

45. (K/L) u tri zemlje Figure 3.1 (b)

46. Zakonomernost broj 2: K i Y se trkaju za zlatnu medalju, a onda (K/Y) ne pokazuje stematski trend pokazuje se da je tosamopribližno tačno. Pa ipak, iako kapitalni koeficijentbaš i nije konstantan, ovde svakako nema onakvihstabilnih i nedvosmislenih povećanja koja smo videlikod Zakonomernosti br. 1.

47. Table 3.2 Source: Maddison (1995)

48. Zakonomernost broj 3: satnice stalno rastu • ključno obeležje procesa rastapredstavlja dramatičan pad u broju radnih časova po zaposlenom

49. Average hourly earnings (nominal) Consumer Price Index Average hourly earnings & the CPI Hourly earnings in 2004 dollars