Teorija poduzeća

1. Teorija poduzeća

2. Ekonomski profit • Ekonomski profit= prihod – ekonomski troškovi • Ponašanje koje maksimizira profit: • Izabrati metodu proizvodnje koja minimizira troškove proizvodnje za danu količinu outputa • Izabrati cijenu proizvoda koja maksimizira prihod za danu količinu outputa • Izabrati količinu outputa koja maksimizira profit

3. Ekonomski troškovi • Uključuju najam, nadnice, sirovine, kamate, deprecijaciju ali i: • Oportunitetni trošak novca koji je vlasnik vezao u poslu • Oportunitetni trošak vlasnikovog vremena • Ekonomski profit razlikuje se od računovodstvenog (računovodstveni troškovi ne uključuju oportunitetne troškove)

4. Normalni i supernormalni profit • Normalni profit je razina računovodstvenog profita koja je potrebna da bi se dobilo da je ekonomski profit =0 • Supernormalni profit – kada je ekonomski profit pozitivan (>0)

5. Granični prihod (MR) • Granični prihod je povećanje ukupnog prihoda uzrokovano povećanjem outputa za jednu jedinicu • MR=d(ukupni prihod)/d(output) • MR negativan ako je potražnja neelastična • MR krivulja je padajuća i strmija od krivulje potražnje (osim u slučaju savršene konkurencije i cjenovne diskriminacije) • Cijena pada s povećanjem outputa

6. Granični trošak (MC) • Povećanje ukupnog troška uzrokovanog povećanjem outputa za jednu jedinicu • MC=d(trošak)/d(output) • Oblik krivulje graničnog troška varira (za razliku od MR) – ovisi o industriji • Točka ravnoteže se postiže kad je MC=MR

7. Fiksni i varijabilni faktori • Proizvodni faktori su dobra koja se koriste da bi se proizveo output (rad, strojevi, zgrade, sirovina, energija, itd.) • Varijabilni faktori: oni čija razina se može mijenjati u kratkom roku (nestručna radna snaga, sirovine) • Fiksni faktori: oni čija se razina ne može mijenjati kratkoročno (kapital)

8. Dugoročni i kratkoročni efekti • Kratkoročno razdoblje: ono u kojem su moguće samo djelomične prilagodbe • Fiksni faktori su fiksirani, nije moguće izaći s tržišta • Dugoročno razdoblje: ono u kojem su moguće potpune prilagodbe • Svi inputi mogu biti varirani

9. Kratkoročni i dugoročni granični trošak • Kratkoročni granični trošak (SMC) je povećanje ukupnog troška uzrokovanog povećanjem outputa za jednu jedinicu u kratkom razdoblju (kratkoročno) • Dugoročni granični trošak (LMC) je povećanje ukupnog troška uzrokovanog povećanjem outputa za jednu jedinicu u dugom razdoblju (dugoročno) • U kakvom su odnosu LMC i SMC? • LMC < SMC (ako se počinje s optimalnom razinom kapitala ) • LMC je “položenija” krivulja

10. Kratkoročni i dugoročni prosječni trošak • Prosječni trošak = ukupni trošak/količina outputa • Kratkoročni prosječni trošak = ukupni kratkoročni trošak/količina outputa • Dugoročni prosječni trošak = ukupni dugoročni trošak/količina outputa

11. Maksimizacija profita • Maksimalni profit se postiže za količinu outputa koje se dobije kada se izjednače granični trošak i granični prihod MR=MC • Ako je MC>MR tada treba smanjiti output • Ako je MC<MR tada treba povećati output • Dugoročni profit: MR=LMC • Kratkoročni profit: MR=SMC

12. Ekonomija razmjera (economies of scale) • Opisuje situaciju kada dugoročni prosječni trošak pada s povećanjem outputa • Mogući razlozi: • Raspoređivanje fiksnih troškova • Specijalizacija • Financijski razlozi • Manja nabavna cijena • popratni proizvodi • Potpuno korištenje strojeva moguće samo pri velikim outputima

13. Disekonomija razmjera (diseconomies of scale) • Opisuje situaciju kada dugoročni prosječni trošak raste s povećanjem outputa • Mogući razlozi: • Velike tvrtke trebaju više menadžera • Teško motivirati zaposlenike • Kvaliteta resursa (velike količine – pada kvaliteta) • Fizičke disekonomije razmjera (avion za 900 ljudi ili za 450 ljudi)

14. Funkcija proizvodnje Pokazuje maksimalne količine proizvodnje nekog proizvoda koje se uz danu tehnologiju mogu ostvariti ulaganjem određenih količina proizvodnih faktora Q = f (X1,X2,….Xn)

15. Funkcija proizvodnje Pretpostavljamo da poduzeće proizvodi jednu vrstu proizvoda s dva faktora, radom (L) i kapitalom (K), pa jednadžba proizvodne funkcije izgleda ovako: Q = f (L, K) Kratki rok - faktor K fiksan, faktor L varijabilan Dugi rok - oba faktora varijabilna

16. Funkcijaproizvodnje-kratki rok Ukupna proizvodnost (TP) - rezultat angažiranja varijabilnog faktora, dok količinu drugog faktora držimo konstantnim Prosječna produktivnost rada (APL) – jednaka je ukupnom proizvodu po jedinici utrošenog rada:

17. Funkcijaproizvodnje-kratki rok Granična proizvodnost rada (MPL) - promjena ukupnog proizvoda po jedinici promjene utrošenog rada: Elastičnost proizvodnje u odnosu na rad (EL) - pokazuje sposobnost proizvodnje da više ili manje reagira na promjenu neke veličine koja je s njom u međuovisnosti:

18. Granični proizvod rada (MPL) • MPL je povećanje u ukupnom outputu koje se dobije dodavanjem još jedne jedinice rada (npr. zapošljavanjem još jednog zaposlenika), ako su svi drugi proizvodni faktori nepromijenjeni – vezano uz kratkoročnu analizu • Nakon nekog vremena MPL počne padati • Povoljni efekti podjele rada prestaju nakon određene količine proizvoda • Kapital je fiksiran kratkoročno, količina kapitala koja je na raspolaganju svakom zaposleniku se smanjuje

19. Proizvodnja s jednim varijabilnim faktorom (radom) Rad (L) Kapital (K) TP (Q) APL MPL 0 10 0 --- --- 1 10 10 10 10 2 10 30 15 20 3 10 60 20 30 4 10 80 20 20 5 10 95 19 15 6 10 108 18 13 7 10 112 16 4 8 10 112 14 0 9 10 108 12 -4 10 10 100 10 -8

20. proizvod D 112 C Ukupni proizvod B 60 A 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 rad

21. 35 30 25 20 15 10 5 0 120 112 100 80 60 40 20 0 količina (Q) količina (Q) B C A B M D D • 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 rad (L) rad (L) Faze proizvodnje Ukupni proizvod Granični proizvod Prosječni proizvod

22. Funkcija proizvodnje-dugi rok Proizvodna funkcija s dva varijabilna čimbenika grafički se prikazuje pomoću izokvanti Izokvanta - krivulja koja povezuje različite kombinacije dvaju proizvodnih faktora (rad i kapital) koje poduzeće može upotrijebiti da proizvede određenu razinu proizvodnje

23. Izokvanta rad 1 20 40 55 65 75 2 40 60 75 85 90 3 55 75 90 100 105 4 65 85 100 110 115 5 75 90 105 115 120 kapital1 2 3 4 5

24. Izokvanta K E 5 4 3 A B C 2 Q3 =90 D Q2 =75 1 Q1 =55 1 2 3 4 5 L

25. Osobine izokvanti • što je udaljenija od ishodišta to je veća količina proizvodnje • izokvante se nikad ne sijeku • izokvanta je negativno nagnuta* • konveksne su u odnosu na ishodište* * u relevantnom području

26. 0 Izokvante kada su inputi savršeni supstituti Kapital A B C Q1 Q2 Q3 Rad

27. Kapital K1 0 L1 Rad Izokvante kada su inputi savršeni komplementi C Q3 B Q2 A Q1