510 likes | 747 Views
Osnove elektronske trgovine. Prof. Milan M. Milosavljević Elektrotehni čki fakultet Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje. CILJEVI. Defin icija e- k omerc a i razlika u odnosu na e-b iznis
E N D
Osnove elektronske trgovine Prof.Milan M. Milosavljević Elektrotehnički fakultet Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje
CILJEVI • Definicija e-komerca i razlika u odnosu na e-biznis • Identifikacija jedinstvenih svojstava e-komerc tehnologije i njen značaj za ukupno poslovanje • Opis osnovnih tipova e-komerca • Razumevanje osnovnih mehanizama koji su pokretalie-komerc u tzv. I era razvoja
CILJEVI • Razumevanje uspeha i neuspeha E-komerc I faze razvoja • Identifikacija faktorakoji odredjuju fazu II E-komerca • Opis osnovnih tematskih okvira za studiranjeE-komerca • Identifikacija osnovnih akademskih disciplina koje doprinose razvoju e-komerca
Amazon.com: pre i posle • Najpoznatija e-komerc kompanija • Smišljena po ideju Jeff Bezosa 1994 • Otvorena u Julu 1995 • Četiri odredjujuća razloga za kupovinu • Selekcija (1.1 milion naslova) • Pogodnost (bilo kad, bilo gde) • Cena (veliki popusti na bestselerima) • Servisi (automatsko naručivanje, praćenje i dobijanje informacija o isporuci)
Prihodi i zarada Prihodi Zarada 1996 $15.6 Million ($6.24 Million) 1997 $148 Million ($31 Million) 1998 $610 Million ($125 Million) 1999 $1.6 Billion ($720 Million) 2000 $2.7 Billion ($1.4 Billion) Amazon.com: pre i posle
E-komerc i E-biznis E-komerc obuhvata • Digitalno omogućene komercijalne transakcije izmedju organizcija i pojedinaca. • Digitalno omogućene komercijalne transakcije obuhvataju sve transakcijezasnovane na digtalnoj tehnologiji • Komercijalne transakcijese odnose narazmenu vrednosti preko organizacionih ili individualnih granicau zamenu za proizvode i servise
E-komerc i E-biznis E-biznis obuhvata • Digitalno omogućene transakcije i procese u okviru jedne organizacije uz pomoć i pod kontrolom njenog informacionog sistema • E-biznis ne obuhvata comercijalne transakcije izvan organizacionih granica gde se vrši razmena vrednosti
Jedinstvenost E-komerc tehnologije i njen značaj za poslovanje E-komerc: • sveprisutnost • globalna dostupnost • rad zasnovan na univerzalnim standardima • omogućava informaciono bogatstvo • interaktivnost • povećava informacionu gustinu • omogućava personalizaciju
Sedam jedinstvenih svojstava E-komerc tehnologije i njihov značaj za poslovanje
Promena odnosa izmedju informacionog bogatstva i dostupnosti
Najvažniji oblici E-komerca • Prema odnosu na tržištu • biznis-to-Consumers (B2C) • biznis-to-biznis (B2B) • Consumer-to-Consumer (C2C) • Prema tehnologiji • Peer-to-Peer (P2P) • Mobilni komerc (M-komerc)
Biznis-to-Consumer E-komerc • Najčešće diskutovani oblik • Online preduzeća teže da direktno pristupe individualnim potrošačima • Potrošači u USA su potrošili $65 milijardi u 2001.
Biznis-to-Biznis E-komerc • Preduzeća se orjentišu na prodaju drugim preduzećima • Najveći oblik e-komerca • $800 milijardi transakcija u 2002 • Primarno obuhvata razmenu izmedju prduzeća • Razvijaju se i drugi modeli • e-distributori • infomediaries • B2B servis provajderi
Consumer-to-Consumer E-komerc • Omogućava potrošačima direktnu medjusobnu trgovinu • Procena vrednosti ovog tržišta je oko 15 milijardi $ u 2004. • Consumer: • priprema proizvod za tržište • stavlja proizvode na aukciju ili prodaju • oslanja se na tržišne posrednike koji obezbedjiju kataloge, pretraživače i servise za kompletiranje transakcija
Peer-to-Peer E-komerc • Omogućava korisnicima Interneta razmenu fajlova i drugih računarskih resursa • Primer: Napster • Kazaa je danas vodeća P2P softverska mreža, mada i dalje pod udarom zakona o zaštiti autorskih prava
Mobilni E-komerc • Bežični digitalni uredjaji omogućavaju transakcije na Web-u • Za konekciju se koriste tzv. PDA uredjaji (Personal Digital Assistant) • Najčešće se koriste u Japanu i Evropi
Rast Interneta i Web-a • Formiran u kasnim 1960-tim • Danas povezuje oko 500 milionakomputeraširom sveta • Povezuje preduzeća, edukacione institucije, vladine agencije, pojedince i td. • Pruža servise, kao što su e-mail, document transfer, newsgroups, prodaja, istraživanje, muzika, video, vesti i td.
Rast Interneta i Web-a • Internet hostovi rastu sa stopom od 50% godišnje. U 2003. godini 170 miliona hostova sa domenskim imenom (70 miliona u 2000.god. ) • Izuzetno brz razvoj – vreme potrebno da se dostigne 30% US domaćinstava • Radio - 38 godina • Televizija - 17 godina • Internet/Web - 8 godina (1993)
Poreklo i rast E-komerca • Baxter Healthcare • Primitivna forma B2B upotrbom telefonskog modema u bolncama za naručivanje materijala (rane 1970-te) • PC-zasnovani udaljeni sistemi za naručivanje (1980-te) • Electronic Data Interchange (EDI) standardi razvijeni sa ciljem razmene komercijalnih dokumenata i obavljanje transakcija preko privatnih mreža (1980-te)
Poreklo i rast E-komerca • French Minitel videotext system (kombinacija telefona i 8” ekrana) • Prva B2C arena (1981) • 15 miliona u upotrebi u Francuskoj (karte, putovanja, maloprodaja, bakarske usluge- plaćanje sa telefonskim računom) • World Wide Web • 1993 prvi čitač (browsers) • 1995 prva reklamna poruka (banner ads)
Tehnologija i E-komerc u perspektivi Internet i Web su samo dve od mnogih tehnologija koje utiču značajno na trgovanje • Ostale tehnologije daju poslovne modele i strategije • Explosivni početni rast smenjuje zastoj a zatim dugoročno uspešno eksploatisanje
Tehnologija i E-komerc u perspektivi Iako e-komerc raste eksplozivno, nema garancija da će nastaviti isti rast • Sopstvena fundamentalna ograničenja • B2C predstavlja samo 1% od ukupne svetske maloprodaje • Uz sadašnji rast, B2C će se tek 2005 približno izjednačiti sa godišnjim prihodima kompanije Wal-Mart
E-komerc I i II • E-komerc I • Eksplozivni rast počev od 1995 • Široka rasprostranjenost reklamiranja proizvoda na Web-u • Završava se 2000 kada su mnoge dot.com kompanije kolapsirale • E-komerc II • Počinje u Janurau 2001 • Reorganizacija e-komerc kompanija
E-komerc I 1995-2000 • Za komjputerske stručnjake i informatičke tehnologije • Potvrda snage informatičkih tehnologija razvijanih u poslednjih 40 godina • Proširenje sa ranog Interneta naPC i lokalne računarske mreže • Vizija univerzalnih komunikacija
E-komerc I 1995-2000 • Za ekonomiste • Pojava potencijalno perfektnog Bertrand Market- a • na kome su cene, troškovi i informacije o kvalitetu ravnomerno distribuirane, • na kome je praktično beskonačan broj ponudjača u medjusobnoj kompeticiji • na kome potrpšači imaju pristup relevantnim tržišnim informacijama u bilo kojoj tački na svetu • Proodavci imaju ravnopravan direktan pristup milionima potrošača
E-komerc I 1995-2000 Nestanak posrednika • Nestanak tržišnih posrednika izmedju proizvodjača i potrpšača • Zamena sa direktnim pristupom proizvodjača i nosilaca usluga svojim potrošačima
E-komerc I 1995-2000 Trgovina bez trenja (Friction-free komerc) • vizija trgovine u kojoj su • informacije jednako raspodeljene • niske cene transakcija • cene dinamički podešene stvarnim uslovima ponude i potražnje • značaji posrednika minimizirani • nefer konkurentske prednosti eliminisane
E-komerc I 1995-2000 • Prvi na potezu • Organizacije koje prve startuju na tržištu i brzo ga osvajaju • Mrežni efekat • Nastaje kada korisnici imaju koristi od činjenice da i svi ostali koriste ista sredstva ili proizvode (operativni sistemi, telefonski sistemi, aplikativni softver)
Finansijska sredstva uložena u Internet kompanije u perodu 1996-2000
E-komerc II 2001-2006 • Slom akcija E-komerc I kompanijau toku 2000 predstavlja kraj E-komerc I faze razvoja • Ovo je dovelo do otrežnjavajućeg preispitivanja perspektive e-komerca i metoda za ostvarivanje poslovnog uspeha. • E-komerc II počinje 2001 i završiće se za pet godina, što je granica tržišnih tehnologija i poslovnih projekcija
E-komerc II 2001-2006 • Uzroci kraja E-komerc I faze • povećanje tehnoloških stokova usled enormnih trošenja informatičkog kapitalau cilju rešavanja Y2K problema • telekomunicaciona industrija je stvorila nove kapacitete preko brzih optičkih mreža • 1999 e-komerc Božična sezona rasprodaja je dala niže efekte od očekivanih, čime se pokazalo da e-komerc nije jednostavan (eToys.com) • nerealno visoke cene dot.com kompanija i tehnologija, čime je dovedena u pitanje isplativost ulaganja.
Uvid u poslovanje:kratka istorija dot.com IPOS • Izmedju 1998 i 2000 preduzetnički kapital u iznosu od $120 milijardi je uložen u približno 12,450 dot.com start-up poduhvata • Investicione banke su 1,262 od tih kompanija transformisale u public • Početne vrednosti akcija ovih kompanija su bile na vrednosti od oko $15, da bi često već istog dana završavale sa vrednošću od $45. • Do 2003, mnoge od ovih kompanija ostvaruju mnogo niži promet ili su zatvorene • Drugi talas ulaganja uovoj oblasti uglavnom se odnosi na akviziciju Web kompanija
Sociološke implikacije: ugroženost privatnosti • Direktni marketing/personalizacija je istovremeno i velika pomoć i velika opasnostza e-comerc, zavisno od ugla posmatranja • Clickstream—način otvaranja pojedinih sadržaja na sajtu; koristi se za formiranje korisničkog profila od strane reklamnih mreža kao što su DoubleClick, ValueClick, 24/7 Real Media • Web sajtovi takodje koriste Web logove, kolačiće (cookies), Web bubuce (bugs) i spyware/adware • Za mnoge potrošače, korišćenje ovih sistema je ugrožavanje privatnosti • Način zaštite privatnosti – politika privatnosti prodajnih i reklamnih mreža, nove tehnologije, zakonodavstvo
Studija slučaja: Kazaa • Kazaa’s Media Desktop – najveći i najuspešniji sajt za besplatnu distribuciju muzičkih fajlova; 65 miliona korisnika; 3 milion download-ova nedeljno; na raspolaganju 1 milijarda muzičkih numera • Oslanja se na softver poznat pod nazivom Fast Track; ne postoji centralni indeks, upravljanje i administracija • Zarada se ostvaruje preko reklamne mreže;razvijena je i paralelna mreža Altnet koja se zasniva na poslovnom modelu pay-for-download • U postupku je tužba RIAA i MPIA za povredu autorskih prava (Metro Goldwyn Mayer Studios v. Grokster et al.) • April 2003, sud je presudio da tuženi nisu odgovorni; slučaj je u postupku žalbe