Biljni organi

1. Biljni organi

2. Podela biljnih organa • Vegetativni, koji održavaju biljku u životu: • koren, • stablo • list • Reproduktivni (generativni) organi koji omogućavaju razmnožavanje jedinki i biološki opstanak vrste: • cvet - cvasti, • plod i • seme.

3. Koren • Koren je osovinski vegetativni biljni organ; uloge: • biljka se pričvršćuje za podlogu i • upija vodu sa rastvorenim mineralnim materijama. . • Na vrhu korena nalazi se vegetaciona kupa čijom aktivnošću koren raste neprekidno tokom života. • Vegetaciona kupa je zaštićena korenskom kapom (kaliptrom) da se ne bi oštetila pri probijanju kroz podlogu

4. Građa korena • Na korenu se morfološki razlikuje više delova (zona): • zona korenske kape • zona rastenja • zona izduživanja • zona apsorpcije • zona provođenja.

5. Građa korena • Zona korenskih dlaka • površinske ćelije obrazuju dlake za upijanje vode iz zemljišta. Zona korenske kape • površinski sloj grade mrtve, osluznjavele ćelije koje se ljušte i tako smanjuju trenje pri rastu korena. • Ćelije korenske kape se stalno obnavljaju deobama ćelija vegetacione kupe • Zona izduživanja • ćelije koje se izdužuju (rastu u dužinu) • zona rastenja • deo vegetacione kupe • Koren deobama ovih ćelija raste.

6. Zona rasta Zona korenske kape

7. Anatomska građa korena • Ako se u zoni korenskih dlaka napravi poprečan presek korena, uočiće se njegova primarna građa: • na periferiji korena je rizodermis (epiblem), • višeslojna zona primarne kore i • u centru je centralni cilindar .

8. PRIMARNA GRAĐA KORENA Poprečni presek korena iznad zone korenskih dlaka centralni cilindar rizodermis (epiblem) zona primarne kore

9. Rizodermis je površinski sloj mladih, vršnih delova korena. Ćelije ovog tkiva obrazuju korenske dlake kojima se upija voda i u njoj rastvorene mineralne materije. • Primarna kora je građena od više slojeva parenhimskih ćelija. Poslednji sloj kore, koji je naslonjen na centralni cilindar, sadrži ćelije propusnice. One propuštaju vodu sa mineralnim materijama, koju su upile ćelije rizodermisa, u centralni cilindar.

10. Poprečni presek radijalnog provodnog snopića • Centralni cilindar se sastoji od provodnih elemenata ksilema i floema. • Ksilem se nalazi u centru, a floem na periferiji centralnog cilindra. Ksilem ima oblik zvezde između čijih zrakova su umetnuti elementi floema.

11. Detalj radijalnog sprovodnog snopića: 1. parenhim kore2.endodermis2a.ćelija propusnica 3.pericikl4.ksilem5.floem 2a

12. Sekundarna građa korena I kora sa peridermom II kambijum III sekundarno drvo

13. Uzdužni presek korena u zoni korenskih dlaka apoplast Ćelijski zid simplast

14. Korenov sistem A. Osovinski korenov sistem Koren koji nastaje od korenka klice naziva se glavni koren (pravi koren). Na izvesnoj udaljenosti od vrha on se grana i obrazuje bočne korenove, koji su obično slabije razvijeni od glavnog korena. Svi bočni korenovi zajedno sa glavnim grade korenov sistem. Ovaj tip korenovog sistema razvijen je kod golosemenica i dikotila. • Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke. B. Žiličast korenov sistem Kada klicin korenak rano prestane sa rastom, onda sa stabla polaze korenovi koji se nazivaju adventivni (dopunski korenovi). Žiličast korenov sistem izgrađen je od velikog broja podjednako razvijenih adventivnih korenova i imaju ga monokotile. Adventivni korenovi se kod nekih biljaka obrazuju i na listovima koji su u dodiru sa podlogom.

15. Metamorfoze korena • Osim glavnih uloga, koren može da dobije i neku drugu funkciju. Tada se oblik i građa korena menjaju i on je metamorfoziran. • Najčešća dodatna uloga korena je magacioniranje hranljivih materija: • ako se hrana nagomilava u glavnom korenu, onda on zadebljava i preobražava se u repu (npr. šargarepa). • kada se hranljive materije negomilavaju u bočnim korenovima, onda postaju krtole (npr. kod georgine). • kod nekih tropskih biljaka koje žive na muljevitoj podlozi razvijaju se korenovi za disanje koji izbijaju iznad površine i snabdevaju podzemne organe vazduhom.

16. Metarmofoze korena - repast (glavni) koren Beta cicla cvekla

17. Metarmofoze korena - repast (glavni) koren Daucus carota subsp. sativus

18. Metarmofoze korena - repast (glavni) koren

19. Skrobna zrna u parenhimskimćelijama Ficaria verna,koren

20. Daskasti korenovi tropskog drveća

21. IZDANAK

22. IZDANAK (stablo sa listovima i pupoljcima) TEMENI PUPOLJAK • Stablo sa listovima, pupoljcima, cvetovima i plodovima naziva se izdanak! BOČNI PUPOLJAK NODUS INTERNODIJA • Izdanak se nalazi u vazdušnoj sredini LIST • Uloge: fotosinteza, transpiracija i razmena gasova

23. STABLO • Stablo je osovinski deo izdanka koji raste neprekidno tokom života biljke • Osnovne uloge stabla su: • provođenje vode sa mineralnim materijama od korena ka listovima, a u obrnutom pravcu rastvorenih organskih materija • stablo nosi listove i postavlja ih u najpovoljniji položaj za primanje Sunčeve svetlosti.

24. Građa izdanka • Izdanak raste vrhom, na kome je vegetaciona kupa (vršni pupoljak) • Pri osnovi vegetacione kupe pupoljka obrazuju se začeci listova. U pazuhu listova obrazuju se bočne vegetacione kupe (bočni pupoljci) iz kojih se razvijaju bočni izdanci (grane) • Deo stabla sa koga polaze listovi naziva se čvor (nodus), a deo stabla između dva čvora je članak (internodia)

25. Apikalni meristem stabla (Vegetaciona kupa izdanka) Vegetaciona kupa stabla se sastoji od: Protoderma (epidermis); Osnovnog meristema (parenhim); Prokambijum (provodna I mehanička tkiva)

26. PUPOLJAK • TEMENI PUPOLJAK • BOČNI ILI PAZUŠNI PUPOLJAK ADVENTIVNI PUPOLJCI

27. Sistem izdanaka • Izdanak se razvija od pupoljčića klice, i onaj izdanak koji raste direktno iz klicinog pupoljčića naziva se osnovni izdanak • Bočni izdanci su oni koji nastaju od bočnih pupoljaka • Pupoljakje mlad, još nerazvijen izdanak, čiji je najvažniji deo vegetaciona kupa • Odmah ispod vrha vegetacione kupe začinju se listovi, a u pazuhu starijih lisnih začetaka obrazuju se bočni (pazušni) pupoljci iz kojih postaju bočni izdanci! • Tako nastaje grananje, odnosno obrazuje se sistem izdanaka, kojim se postiže povećanje površine biljnog tela.

28. cvet Temeni pupoljak Nodus ili cvor internodija Bocni pupoljak Sistem Izdanaka Temeni pupoljak Lisna drska Lisna ploca List Stablo Osovinski koren Korenov sistem Bocni korenovi

29. Tipovi grananja izdanka • Razlikuju se tri osnovna tipa grananja: • dihotomo • monopodijalno • simpodijalno

30. Tipovi grananja izdanka • Monopodijalno grananje (monos= jedan; podien= nožica, osovina) - jedna osovina je glavna (naziva se monopodijum) i ona stalno vuče rast, dok bočne grane polaze sa nje i zaostaju u rastu (npr. četinari) • Simpodijalno grananje - glavna osovina ne raste stalno vrhom, već prekida rastenje, a jedna od bočnih grana preuzima pravac rastenja glavne osovine - to se stalno ponavlja tokom rasta biljke (npr. jabuka) • Dihotomo grananje

31. GRANANJE 2. 3.

32. Monopodijalno grananje Simpodijalno grananje Quercus sp., hrast Picea omorica, Pančićeva omorika

33. Vrste izdanaka • U zavisnosti od dužine članaka izdanci mogu biti: • kratki, kod kojih su listovi približeni i • dugi, kod kojih se listovi nalaze na odgovarajućoj udaljenosti • Kod nekih biljaka, npr. kod maslačka, listovi su zbijeni (članci su veoma kratki i čvorovi su približeni) pa grade rozetu • Kod voćaka postoje i kratki i dugi izdanci, pri čemu dugi nose listove, a kratki cvetove (tzv.rodne grane).

34. DUGI I KRATKI IZDANCI KRATAK IZDANAK DUGI ZDANAK DUGI I KRATKI IZDANCI ARIŠA

35. Metamorfoze • Nadzemni izdanak, takođe, može da metamorfozira obavljajući neku drugu funkciju: • trn ima zaštitnu ulogu, • rašljike služe za prihvatanje za neku čvrstu podlogu, • stolone u vidu dugačkih izdanaka služe za vegetativno razmnožavanje, • filokladije su listoliki izdanci na kojima se razvija listić i u njegovom pazuhu cvet i plod.

36. METAMORFOZE NADZEMNOG IZDANKA FILOKLADIJE Ruscus hypoglosumL.

37. KLADODIJE predstavnici fam. Cactaceae, kaktusi

38. REPASTO ZADEBLJALO STABLO Brassica oleraceae var. gongyloides, keleraba

39. STOLONI kod jagode, Fragaria vesca

40. IZDANCI PREOBRAĆENI U TRNOVE Gleditschia sp., gledičija

41. IZDANCI PREOBRAĆENI U RAŠLJIKE

42. Kod nekih biljaka, izdanci se razvijaju ispod površine podloge pa se nazivaju podzemni izdanci. Njihovi listovi su nerazvijeni i ljuspasti, a sami izdanci su zadebljali usled magacioniranja hrane. Razlikuju se od korena po tome što koren nikada ne nosi listove. Sa podzemnih izdanaka polaze adventivni korenovi. Takvi izdanci su metamorfozirani i mogu biti u obliku: rizoma, krtole i lukovice.

43. METAMORFOZE PODZEMNIH IZDANKA RIZOM Zingiber officinale Rosc., đumbir

44. KRTOLA Solanum tuberosum L., krompir Krtola krompira poreklom od izdanka i krtola georgineporeklom od korena su ANALOGNI organi. (imaju istu građu i funkciju ali surazličitog porekla). HOMOLOGI organi imaju isto poreklo ali različite funkcije (fotosintetički listovi, krunični listići i čašični listići)

45. LUKOVICA Allium cepa L., crni luk Gagea sp., baloće

46. Urginea maritima, primorski luk sa najvećom lukovicom u Evropi

47. Primarna i sekundarna građa stabla • U početnim fazama razvića izdanka stvara se njegova primarna građa. • Kod monokotila ta građa ostaje tokom čitavog života, dok se kod dikotila i golosemenica primarna građa zamenjuje sekundarnom.

48. Apikalni meristem Primarni meristemi Protoderm Osnovni meristem Prokambijum floem kambijum Primarni ksilem epidermis primarna kora srž Provodni snopić Lisni trag ANATOMIJA STABLA Stablo primarne građe

49. Primarnu građu stabla, kao i kod korena, čine tri zone : • epidermis, koji se najčešće sastoji od jednog sloja ćelija; • primarna kora koju čini nekoliko slojeva živih parenhimskih ćelija i mehaničke ćelije (najčešće kolenhim). • centralni cilindar, koga izgrađuju provodna tkiva (floem i ksilem) i tkivo srži. • Provodni snopići su kod monokotila razbacani, dok kod dikotila obrazuju prsten. • Između floema i ksilema, kod dikotila, nalazi se primarni kambijum.

50. Aristolochia sp. I EPIDERMIS II PRIMARNA KORA PERICIKL III CENTRALNI CILINDAR