ISTORI J SKI /POVIJESNI/ HISTORISKI RAZVOJ RAČUNARA

1. ISTORIJSKI/POVIJESNI/HISTORISKIRAZVOJ RAČUNARA

2. Potreba za sredstvima koja će omogućiti čuvanje, prijenos i obradu informacija postoji od prvih dana ljudske civilizacije. • Posljednjih sto godina dolazi do naglog razvoja tehnologija koje znatno unapređuju čuvanje i prenos informacija (fotografija, kinematografija, telefon, radio, radari i televizija).

3. Tokom razvoja ljudskog društva problem obrade podataka je stalno prisutan. • U početku je ljudski mozak jedino sredstvo koje može da primi i koristi podatke. Porastom broja podataka čovjek traži pomoćno sredstvo za lakšu obradu. • Prve table za računanje zvale su se abaci i nisu samo omogućile računanja nego su i uvele koncept pozicionog označavanja, koji i danas koristimo.

4. ABAKUS • Prvo sredstvo koje je pomoglo prilikom obrade podataka zvalo se abakus (engl. abacus) – (500 g.p.n.e.) . • Abakus je mehaničko pomagalo koje se koristi za računanje. • Na standardnom abakusu može se sabirati, oduzimati, dijeliti i množiti.

5. Abacus je pravougli okvir s nekoliko paralelnih žica. Svaka žica ima sedam kuglica, dvije iznad i pet ispod horizontale. • Brojevi se predstavljaju pomicanjem kuglica. Gornje dvije kuglice imaju vrijednost 5 a donje 1. Pomoću ove sprave se mogu vršiti sve aritmetičke operacije.

6. Odlučujući korak u razvoju računara napravila je tehnika proizvodnje satova. • Prvi mehanički kalkulator konstruisao je Wilhelm Schickard (Vilhem Šikard) 1623. godine.

7. Blaise Pascal (Blez Paskal) • Veliki doprinos automatizaciji procesa računanja dao je francuski matematičar, fizičar i filozof Blaise Pascal (Blez Paskal) (1623-1662). • On je bio "čudo od detete" čijim se obrazovanjem bavio njegov otac. Dao je veliki doprinos matematici i fizici. Zbog svega toga jedan programski jezik koji je nastao 70-tih godina XX vijeka nazvan je paskal.

8. Paskal je 1642. godine, kada je imao samo 19 godina, otpočeo rad na mehaničkom kalkulatoru koji se naziva Pascaline. • Prvi model je izrađen 1645. godine, a 1652. godine izrađeno je već 50 prototipova. • Cijena i složenost mašine onemogućili su dalju proizvodnju, kao i činjenica da je samo Paskal lično mogao da je popravi. U to vrijeme, on je već imao druga naučna interesovanja.

9. Rad kalkulatora se zasnivao na zupčanicima. Kasnije verzije su imale 8 zupčanika, što znači da je kalkulator mogao da računa sa vrednostima do 9,999.999. Zupčanici su se okretali samo u jednom smeru pa direktan rad sa negativnim brojevima nije bio moguć, već se za negativne brojeve koristio takozvani "komplement (do 9) broja".

10. Njemački matematičar i filozof Gottfried Wilhelm Leibniz (Gotfrid Vilfelm Lajbnic) je 1671. godine izumio spravu - računaljka s bubnjem(Stepped Reckoner) - koja je mogla da obavlja sve četiri osnovne aritmetičke operacije, kao i da izračunava kvadratni koren.

11. Prvi zaista uspiješni kalkulator je kreirao Šarl Savijer Tomas de Kolamr (Charles Xavier Thomas de Colmar) (1785-1870) 1820. godine koji je nazvan aritmometar. On je mogao da sabira, oduzima i množi, a i dijelio je uz intervenciju korisnika. Ove velike sprave (zauzimale su cio sto) ušle su u široku upotrebu i prodavale su se još 90 godina.

12. 1833 Charles Babbage: Mašina sa Ulazom, Spremištem, & Izlazom. • 1941 Konrad Zuse je razvio prvi digitalni kompjuter namijenjen za opšte potrebe koji je bilo moguće programirati sa svim aritmetičkim operacijama, nazvan Z3. • 1944 Howard Aiken i Grace Hopper razvili MARK I, elektro-mehanički kompjuter, korišten u US mornarici za ozbiljnije proračune.

13. Mašinu Z3 koju mnogi smatraju da predstavlja prvi elektromehanički digitalni računar koji je potpuno pod kontrolom programa. Ovaj računar je uništen 1944. godine u toku rata. Računar je izgrađen od 2000 releja, za računanje je koristio binarnu aritmetiku.

14. 1945 • Grace Murray Hopper je radila u privremenoj zgradi iz Prvog svjetskog rata na Univerzitetu Harvard. • Na računaru Mark II ona je pronašla prvu računarsku bubu koja je nastradala od struje. Prilijepila ju je na dnevnik računara i kad bi kasnije mašina stala (što se često dešavalo) rekli bi Howardu Aikenu da "uklanjaju bube" (engl. debugging) iz računara. • Prva buba i dalje postoji u National Museum of American History of the Smithsonian Institutions. • Riječ buba i koncept uklanjanja ranije je vjerovatno koristio Edison, ali se pretpostavlja kako je ovo prva potvrda da se taj pojam primjenjuje na računare.

15. 30. jun 1945: John Von Neumannov (Fon Nojman) je napisao naučni rad u kojem je opisao princip rada računara u kojem su pohranjeni programi. On je omogućavao pohranjivanje programa i podataka u memoriju računara.

16. 1946-1948

17. 1951

18. 1954 IBM

19. Od sredine 70-tih godina počeo je razvoj mikroračunara na bazi mikroprocesora. • Prvi takav računar je Altair 8800 iz 1975. godine zasnovan na Intel procesoru 8080A. Imao je 256 bajtova memorije, nije imao nikakav softver, a programirao se na mašinskom jeziku. • Zanimljivo je da su programski jezik Basic za Altair razvili Bil Gejts i Pol Alen koji su kasnije osnovali firmu Microsoft.

20. U našoj zemlji je posebno bio popularan računar Sinclair Spectrum koji je za to vrijeme podržavao jako dobru grafiku i omogućavao razvoj jako dobrih igara. Kao izlazni uređaj koristio je standardni televizor, a za ulaz i skladištenje korišćen je standardni kasetofon.

21. Početkom 80-tih godina (1981) i prestižna firma IBM je pustila svoj prvi personalni računar, takozvani IBM Personal Computer (IBM-PC) koji je bio zasnovan na procesoru Intel 8086. • Prvi IBM-PC su imali brzinu procesora od 4.7MHz, unutrašnju memoriju od 128KB, disketnu jedinicu od 5.25", a disk (koji nije bio obavezan) je imao kapacitet od 10MB.

22. 1976Apple I je u svojoj garaži sastavio Steve Jobs. • 1981Microsoft DOS, operativni sistem programiran u IBM PC. • 1985Microsoft Windows, Microsoft je razvio OS sličan kao Apple-ov. • 1990  pojavljuje se Geoworks, konkurencija Microsoft Windows-a, ali nije dobro prošao.