230 likes | 669 Views
Hiperinflacija u SR Jugoslaviji. (1992 – 1994).
E N D
Hiperinflacija u SR Jugoslaviji (1992 – 1994)
U ekonomiji, hiperinflacija je inflacija koja je „potpuno van kontrole“, stanje kada cene veoma brzo rastu dok valuta gubi svoju vrednost. Nijedna od definicija hiperinflacije nije opšte prihvaćena. Prema jednoj definiciji, hiperinflacija je slučaj kada je inflacija više 20% ili 30% na mesečnom nivou.
Hiperinflacija koja je u periodu od 1992. do 1994. godine postojala u SR Jugoslaviji jeste pojava koja je po dužini, intenzitetu i razornim posledicama faktički nezabeležena u privrednoj istoriji. • Taj ekstremni stadijum razvoja inflacije, s rastom cena na mesečnom nivou iznad 50%, odraz je i generator privrednog sloma, ekonomskog sloma i špekulativnog ponašanja.
Negativni efekti hiperinflacije dodatno su podstaknuti dužinom njenog trajanja, po čemu hiperinflacija u našoj zemlji zauzima treće mesto:
Po intenzitetu hiperinflacije u svetu se nalazimonadrugommestu sa prosečnom mesečnom hiperinflacijom od 760,7 % (januar 1992 – januar 1994). • Na prvom mestu nalazi se Mađarska sa 19.800% prosečno mesečno (april 1945 – jul 1946). • U januaru 1994. godine hiperinflacija je dostigla 5.578.000.000.000.000.000 % godišnje ili oko 113% na dan.
Okolnosti u kojima je sprovođenačvrsta monetarna politika bile su izuzetnosložene u 1991. godini. • Devizne rezerve iz jula 1990. su prepolovljene. • Međunarodnifinansijski kursevi suuočili nedostatak monetarnog suvereniteta iotkazaliaranžmane zapodršku reformama. • 1992. godina dovelaje do eksplozija cena i heperinflacije na memorijumu Republika u novoj zajednici. • Uprkost preduzetim merama, proizvodnja je stalno opadala, a cene su svebrže rasle.
Zbog veoma male proizvodnje i skoka cena, rafovi u prodavnicama su bili sve prazniji, a redovi ispred pekara sve duži!
U prva tri meseca 1993. godine cene supovećaneza 1,938% • Sva privredna aktivnostpodržavana je kreditima iz primarne emisije. • Krajem 1993. Narodna banka se našla u simulaciji dafizički nije mogla daodštampapotrebnukoličinu gotovog novca. • Vrednostnemačke marke u odnosu na dinar uvećavala se dnevno 10,16%, a američkog dolara 10,18% • U opticaju je bio pušten i apoen od 500 milijardi dinara. • Došlo je do potpunog monetarnog sloma.
Zbog hiperinflacije i bezvrednog novca koji je iz dana u dan i iz sata u sat opadao, štampali su se bonovi za hleb, mleko, benzin itd.
Radile:Ivana Leban III4 Kaća Tomić Hvala profesorki Juliji na pomoci