Strategija razvoja zdravstvenog , wellness i SPA turizma Srbije - šanse i izazovi

1. Strategijarazvojazdravstvenog, wellness iSPA turizmaSrbije- šanseiizazovi Prof. Dr Milica Lazović Institut za rehabilitaciju, Beograd

2. VRMAC-PRČANJ SELTERS-MLADENOVAC Institut of Rehabilitation Belgrade, SERBIA SOKOBANJSKA BELGRADE

3. Zdravstveniturizampredstavljaznačajnukategorijuu turizmuSrbije, najvišeusledkvalitetaivelikogbrojaizvoralekovitihvoda, različitihterapeutskihsvojstava. • Očekivanirezultatisu: • Postizanjepovećanjakonkurentnostisrpskogturizma, • Povećanjedeviznogpriliva, • Domaćegturističkogprometa, • Rastzaposlenostiputemturizma, • u ciljutransformacijeRepublikeSrbije u konkurentnuturističkudestinaciju.

4. Zdravstveni turizam povezan je s klijentima sa raznim zdravstvenim problemima koji putuju radi terapija/tretmana koje će im pomoći da poboljšaju svoju zdravstvenu situaciju. Wellness turizam se tiče klijenata dobrog zdravlja a koji su u potrazi za tretmanima koji će im omogućiti održavanje tog statusa.

5. Danas su zdravstveni i wellness klijenti u potrazi: Za boljim zdravljem, Smanjenjem prekomerne težine, Smanjenjem efekta starenja, Smanjenjem bola i poboljšanjem kvliteta života, Uklanjanjem stresa, što su i glavni motivi odabira ovog proizvoda. Tražnja za spa/wellness proizvodima konstantna je tokom cele godine.

6. Medical Wellness retreats Medical Treatment Sick Well Spa treatment Check ups Leisure

7. Zdravstveni turizam Zdravstveni turizam jedan je od najstarijih specifičnih oblika turizma u okviru kojeg se stručno i kontrolisano koriste prirodni lekoviti faktori i postupci fizikalne terapije u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja, te poboljšanja kvaliteta života. Osnovu zdravstvenog turizma čini upotreba prirodnih lekovitih faktora koji mogu biti banjski, morski i klimatski. U banjama se nudi uravnotežena ishrana, isključenost od buke i zagađenja zraka, fizička aktivnost, društveni i duhovni programi.

9. Zdravstveni turizam • U balneološke faktore spadaju: - Termomineralne vode, • Peloidi (lekovita blata), • Klima, • Biljni pokrov, • Kvalitet vazduha, • Staze zdravlja, • Sunčevo zračenje.

10. Zdravstveni turizam • U klimatske lekovite faktore spadaju: • Promena klimatskog mesta, • Kvalitet zraka, • Sunčevo zračenje. • Kod klimatoterapije povoljan učinak imaju klimatski uslovi i elementi karakteristični za neko područje.

13. Zdravstveni turizam U morske lekovite faktore spadaju: • morska voda, • alge, • staze zdravlja, • biljni pokrov, • pesak, • morski peloid, • kvalitet zraka, klima. Talasoterapija podrazumeva terapijsko delovanje mora i primorja. Stručna talasoterapija sprovodi se pod lekarskim nadzorom, a samostalna izvan zdravstvenih ustanova po preporuci lekara.

15. „Wellness“ podrazumeva fizičko, mentalno i emotivno stanje čoveka. Prepoznaje se kao psihosomatski uravnoteženo stanje i stanje harmonije. „Fitness“ je fizička, mentalna i emotivna top forma čoveka. Prepoznaje se kao izuzetna vitalnost i prvoklasna fizička kondicija u većini slučajeva u kombinaciji sa optimističkim pogledom na život i odličnim/ veselim raspoloženjem.

18. Definicije "wellness" i "fitness" pokazuju povezanost sa medicinskom negom i zdravljem. “Wellness i zdravstveni centri" trebalo da imaju doktore (lekare praktičare i specijaliste), psihologe, dijetetičare, fizioterapeute i masere... Svaki wellness centar mora biti medicinski kontrolisan do određene mere, kako je dokazano, postoji mnoštvo pozitivnih faktora koji utiču na zdravlje.....

19. Normalizacija krvnog pritiska pacijenata, koncentracija holesterola u krvi je poboljšana. Pokazano je da se cirkulacija krvi u mozgu poboljšala nakon kupanja u vodi bogatoj ugljen dioksidom. Čak i godinu dana nakon lečenja bolovi su bili smanjeni. Boravak u zdravstvenim i wellness ustanovama /centrima pokazuje pozitivne uticaje kod osoba koje su pod stresom (poboljšanje raspoloženja, kvaliteta sna ali i celokupnog fizičkog stanja).

20. Svetski trendovi na turističkim tržištima nagoveštavaju dalji rast zdravstvenog turizma, uglavnom usled promena u načinu života. Broj banja i kvalitet voda na kojima se njihovo poslovanje zasniva nesumnjivo predstavlja velik razvojni potencijal i kapital Srbije za budućnost. Potrebno je značajno ulaganje u proizvod u cilju internacionalizacijecelokupnog biznisa.

21. To podrazumeva međusobnu podelu odgovornosti i koordinaciju aktivnosti u sledećim sferama: • Upravljanje (korišćenje) termalnog izvora, • Pružanje zdravstvenih tretmana, • Hotelska i ugostiteljska ponuda, • Upravljanje prostorom (problematika "divlje gradnje" i uništavanje prostora), • Urbana estetika (čistoća, fasade kuća, novo-komponovana gradnja, parkovi i šetališta i sl.)

22. U cilju privlaćenja interesa međunarodne tražnje za proizvodom zdravstvenog turizma Srbije, potrebno je tržišno repozicionirati današnji proizvod banja/lečilišta. To će biti moguće samo kroz značajna ulaganja u proizvodnu infra i suprastrukturu.

23. Potrebno je definisanjejasnih razvojnih ciljeva, koraka realizacije i efikasnog međusobnog koordinasanja svih učesnika procesa (Lokalna samouprava, Ministarstvo turizma, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rudarstva, Ministarstvo zaštite životne sredine sl.). Činjenica da u Srbiji ima preko 50 zdravstveno-lečilišnih ustanova/destinacija (banja), kao i da je nesumnjiv kvalitet termalnih voda na kojima je bazirana njihova ponuda, ukazuju da je to veliki razvojni potencijal Srbije za budućnost.

24. Srpski proizvod zdravstvenog turizma trebao bi da bude strukturisan na sledeći način: Destination Spa – uz klasične profesionalne spa usluge, ponuda uključuje praktično sve fitness i wellness komponente, koje se nude u okviru celokupne ponude destinacije. Klijentima se, pri tom, daje mogućnost izbora sadržaja koji im popravljaju imunitet i poboljšavaju zdravlje. Uz klasični hotelski smeštaj, velika je tražnja i za kapacitetima privatnog smeštaja.

25. Medical Spa – predstavlja kategoriju koja, prema predviđanjima, ima najveći potencijal za rast u sledećih desetak godina, najviše usled sve veće tražnje za holističkim medicinskimtretmanima i terapijama. Usluga se bazira nasvim, zdravstvenim i wellness komponentama, u ambijentu koji integriše klasične i posebne tretmane i terapije. Drugim rečima, ovaj segment proizvoda "Zdravstveni turizam" zahteva izvesna poboljšanja, dopune i prilagođavanja današnje ponude srpskih banja.

26. Mineral Springs Spa – kao tipična vrsta proizvoda u evropskom spa/wellness sektoru, ovaj segment proizvoda bazira se na ponudi prirodnih, mineralnih i termalnih izvora, odnosno ponudi različitih hidroterapeutskih tretmana. Ovaj segment proizvoda, u odnosu na proizvod srpskih banja, traži relativno manji obim investicija i ima potencijal relativnobrzog međunarodnog pozicioniranja.

27. Resort / hotel Spa – ovaj proizvod je posledica sve veće tražnje u međunarodnim razmerama, ali i nastojanja hotelskih kompanija i/ili individualnih vlasnika hotela za povećanjem sopstvene profitabilnosti.

28. STRATEGIJA • Najveći potencijal za razvoj proizvoda zdravstvenog turizma Srbije proizlazi iz njegove dominantne usmerenosti prema lečenju i rehabilitaciji, budući da je međunarodna tražnja za specijalizovanim zdravstvenim tretmanima u stalnom porastu.

29. STRATEGIJA Visoke investicije u celokupnu turističku ponudu banjskih mesta! Izabrati strategiju fokusiranja! Ovde su naročito važna tržišta nekoliko jakih zemalja (Nemačka, Francuska i Skandinavija) koje će zbog liberalizacije zdravstvenih usluga unutar ujedinjene Evrope, jake pozicije privatnih zdravstvenih osiguranja u tim zemljama i posebno visokih troškova zdravstvenih tretmana u tim zemljama, doći do seljenja tržišta u druge prihvatljive zemlje. Rusija!

30. Zdravstveno – banjski centri Srbije obiluju izvorima termo-mineralnih voda, a hoteli, uz tradicionalne programe lečenja i rehabilitacije, sve više uvode wellness ponudu i antistres programe, masaže, aromaterapije, fitness treninge i slično. Ovakve inicijative dobra su osnova za razvoj proizvoda "Medical Spa" i "Mineral Springs Spa". Ove proizvode treba značajno osvežiti kroz finansijska ulaganja, posebno u kvalitet smeštajne ponude, kao i opreme za rekreaciju i rehabilitaciju.

39. Srbija je naistorijskojprekretnici Srbijajenaosnovuregionalnihakcionihplanovadefinisalaklastere, gdećesopstvenimsnagama, ali i uz pomoć i podršku međunarodne zajednice, izgraditi strategije rasta konkurentnosti u sektorima s objektivnim šansama za uspeh. Trenutne aktivnosti brojnih međunarodnih institucija i fondova upućuju da jevećzapočeointenzivanprocespodizanjakonkurentskogkapacitetainstitucija, preduzećaipojedinaca.

40. Najnovija svetska praksa upućuje da razvoj turizma ima smisla samo u slučaju kad on dugoročno doprinosi razvoju blagostanja stanovništva na održiv način. Aktivirati brojna netaknuta područja planina, ruralna područja, područja u i oko banja, te ih dovesti na nivo internacionalno konkurentnih turističkih proizvoda, nije jednostavno, niti je lako.

41. Tradicionalne razvojne turističke politike su bile bazirane na tzv. komparativnim prednostima: - Povoljni makroekonomski uslovi razvoja (jeftin kapital, niske plate zaposlenih, niski porezi....), - Nedovoljno kontrolisana potrošnja nacionalnih prirodnih i kulturnih resursa i atrakcija. Finansijska podrška države?

42. S obzirom da primeri drugih zemalja upućuju na zaključak da je na međunarodnom tržištu lakše uspeti ako se u razvoj krene selektivno, fokusirano ipostepeno (Mađarska, Češka). Srbija u inicijalnoj fazi mora da podrži one sektore i proizvode gde će na najbrži način i uz najmanje napora moći da izgradi konkurentske prednosti, odnosno da ponudi najbolje iskustvo gostima.

43. Konkurentnostse gradiunutarturističkog klastera, s obziromda se "turističkoiskustvo" događa na relativno malim geografskim područjima kojasutradicionalnopoznatakao"turističkedestinacije". • Upravo u tim mikrolokacijama mora dase izgradikonkurentskilanacvrednostikojičini"turističko iskustvo". • Samo na tim lokalitetimamoguće je izvestikonkurentskeaktivnostikojesurazličite od konkurenata. • Samo se na tim lokalitetimaturističkaindustrijasuočava spozitivnimi/ilinegativnimuticajimavlastitogdijamantakonkurentnosti.

44. Klasterpredstavlja geografsku koncentraciju određenog brojapreduzećai/iliinteresnihprivatnihijavnihsubjekata, gde je članstvo u grupi važno za rastnjenekonkurentnosti. Klastermoradaraspolažeimoradabude u stanjudaupravljasvojimsopstvenim "portfoliomturističkihproizvoda" nanačindakreiraspecifičnekonkurentskeprednostiza svaki odabrani proizvod, budući da svaki od njih podrazumevaposebnoturističkoiskustvo.

45. Wellness klaster Klaster za Zdravlje, Wellness i spa turizam prvi je klaster u Beogradu i Srbiji bez Vojvodine u oblasti zdravlja, wellnessa i spa turizma. Klaster se sastoji iz 19 vertikalno povezanih kompanija, preduzetnika,obrazovanih institucija i nevladinih organizacija usmerenih na zdravlje, wellness i turizam. Članovi klastera su lideri u oblasti zdravlja, wellnessa i spa turizma u Srbiji sa referencama na domaćem i međunarodnom tržištu. Većina njih se nalazi u Beogradu i nedaleko od Beogrda ili u blizini prirodnih resursa (termalnih voda).

46. Članice klastera • Članice klastera su i izvozno orijentisane sa referencama u Srbiji i zemljama regiona i imaju kapacitet za uspostavljanje saradnje sa: • klasterima zdravstvenog, • velnes i SPA turizma iz zemalja regiona.

47. Sunny d.o.o. • UNISET • Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Prolom banja” • InstitutzarehabilitacijuSrbij • BG Projekt studio DOO • Medicolined.o.o. • Aleksandar MN d.o.o. • Massage Club “Professional” • Arhitektonski biro “Maldini” • Elizij DOO • Dino-San d.o.o. • OpštinaVrnjačkaBanja

48. Nolimit Production Visoka medicinska škola strukovnih studija “Milutin Milanković” Opština Čajetina Estetik studio “Niki line” Studio za negu lica i tela “Delfin” Bioclinique labs Crystal Pool d.o.o. KPN Klub Agencija za posredovanje i poslovno zastupanje Lela DM......

49. VRMAC-PRČANJ SELTERS-MLADENOVAC Institut of Rehabilitation Belgrade, SERBIA SOKOBANJSKA BELGRADE