Stra teški menadžment tehnologija i inovacija

1. Strateški menadžment tehnologija i inovacija 14.03.2013.

2. Pitanja: • Prepreke inovativnosti? • Paradigme inovacionih pristupa? • Odnos tehnika- tehnologija? • Definisanje tehnologije? • TEP- tehnološko ekonomska paradigma? • Izvori tehnoloških inovacija- P. Drucker ? • Inovativna organizaciona kultura ?

3. Prepreke inovativnosti? • Lična nespremnost za inovacije (strah, konformizam) • Neinovativna društvena klima i nerazvijena svest o značaju inovacija • Nepostojanje državne podrške za inovacije • Ekonomske prepreke (malo zatvoreno tržište, manjak kapitala, visoka ref. k.s.) • Poslovne prepreke (neinovativna org. kultura, manjak stimulacija,...)

4. Paradigme inovacionih pristupa? • Preduzetnička paradigma(KRAJ XIX, POČETAK XX VEKA)- posmatranje promena u društvu kao posledica individualnih pronalazaka (Tarde, Šumpeter) • Tehnološko ekonomska paradigma(30-40-50 GODINE XX VEKA)- tehnološki razvoj postaje ključ rasta i razvoja ekonomije. Glavni zadatak ekonomske teorije i menadžera je da razviju što efikasnije tehnološke modele. Preduzetnički model je potpuno potisnut. • Strateška inovaciona paradigma(OD 60. GODINA XX VEKA)- odbacuje prvu i drugu paradigmu i inovacije shvata kao centralno pitanje strateških menadžrskih teorija. TOP management je najodgovorniji za vođenje inovativnih procesa kao pokretača svih promena u preduzeću.

5. Preduzetnička paradigma- Schumpeter Proces ekonomske evolucije je posledica inovacije. Usvajanje i stvaranje novih vrednosti u oblasti erkonomije, tehnologije, praćen je uništavanjem ili modifikacijom prethodno važećih vrednosti. Proces tehnološke promene: • Uvođenje novih proizvoda • Uvođenje novih metoda proizvodnje • Otvaranje novih tržišta • Osvajanje novih izvora sirovina i poluproizvoda • Realizacija nove organizacione proizvodnje.

6. Preduzetnička paradigma- Schumpeter Obeležja Schumpeterovog shvatanja ekonomskih dimenzija tehnoloških inovacija: • Tehnološke inovacije nemaju ravnomeran karakter • Preduzetnici imaju važnu ulogu u ekonomskom razvoju. Oni su nosioci inovacija. • Uspeh novih tehnologija stimuliše ostale što dovodi do kumulativnog rasta preduzetnika i inovacija. • Rast ponude proizvoda utiče na pad cena. • Period apsorpcije tehnološkog progresa se odvija u vreme depresije. • Tri vrste ciklusa: dugoročni, srednjoročni, kratkoročni.

7. Tehnološko ekonomska paradigma Na ekonomski rast osim prirode, rada i kapatila utiču i nekonvencionalni faktori.Tehnološki progres se iskazuje u obliku pomeranja proizvodne funkicje. Koristi se Cobb- Douglasova funkija koja prikazuje relaciju utrošaka faktora proizvodnje i odgovarajućeg obima proizvodnje. Proizvodnja(Y) je funkcijarada (L), kapitala (K) izemlje (Q), odnosno: Y = f (L, K, Q) Američkiekonomist P. Douglas imatematičar C. Cobb dalisujednačinuzavisnostiproizvodnje od kapitalairada, ispuštajućizemljukaonepromenljivuveličinu: gdeje deltakonstantaproporcionalnostikojapokazujepromenuobimaproizvodnjeuznepromenjeneodnoseutrošakafaktora, alfaibetasuparametrikoji pod pretpostavkom da je njihovzbirjednakjedinici, označavajuprocentualnuzavisnostproizvodnje od količineprimenjenogradaikoličinekapitala.

8. Strateškainovacionaparadigma Ova paradigma nagalašava ulogu ekonomije obima, istraživanja i razvoja, ulaganja u istraživanje i ljudski kapital kao osnovu progresa. Tehnologija je centralni deo ekonomskog sistema i tehnološke promene uzrokuju rast. Nova teorija rasta polazi od sledećih činjenica: • Pronalasci su rezultat izbora i akcija • Pronalasci donose profit • Pronalasci se mogu koristiti u isto vreme od više osoba • Fizičke aktivnosti mogu biti imitirane i kopirane

9. Odnos tehnika- tehnologija? • Skuppostupakaiprocesa u raznimoblastimaljudskedelatnostipredstavljatehnologiju u užemsmislu, a zajednosatehnološkimznanjimatehnologiju u širemsmislu. Tehnologijaje skupveština, znanjaisposobnostida se praveiupotrebljavajukorisnestvari. Tehnologija se sastojiodsvihaktivnostikojekaorezultatstvarajunekuvrednost, bezobzira da li se radi o proizvoduiliusluzi. Termintehnologija se odnosikakonanajnovijepronalaske (radar, laser, ultrazvuk,mikroprocesor, telefaks, kompjuter, i sl.) takoinaprastareizume (vatra, koplje, klin, poluga,čekrk, dizalica, bakar, točak, ralo, slovai sl.). • Tehnika je opredmećenatehnologija, odnosnomaterijalni prikazakumulisanogznanjaiumećakoječovekkoristiprvenstveno u proizvodnji.

10. Definisanje tehnologije? • Tehnologija je proces, tehnikailimetodologijakoja je opredmećena u dizajnuproizvodaili u industrijskimiliuslužnimprocesima- transformišeinpute u outputevećevrednosti. • Tehnologija je procespomoćukogorganizacijatransformiše rad, kapitaliinformacije u proizvodeiliusluge • Tehnologija se odnosinateorijskaipraktičnaznanjaiveštinekoji se mogukoristitizarazvojproizvodailiusluga, kaoisistemaproizvodnjeidistribucije.

11. TEP- tehnološkoekonomskaparadigma? TEP- označavaskuptehničkihiekonomskihkarakteristikanekogtehnološkogrešenjailiinovacije, kojivršisveobuhvatanuticajnasvedeloveekonomskogidruštvenogsistema. Do početka sedamdesetih godina je dominirala TEP masovne proizvodnje, zasnovana na jeftinoj nafti. Danas dominira TEP informaciono intezivne proizvodnje, zasnovane na mikroelektronici i niskoj potrošnji energije i sirovina.

12. Postoje tri tipa tehnologije: • Makro tehnologijautvrđuje globalnu organizaciju procesa reprodukcije u svetskim razmerama. • Mezzo tehnologija- utvrđuje odnose krupnih segmenata velikih tehničko- tehnoloških sistema. • Mikro tehnologija- utvrđuje proizvodne postupke u okviru pojedinačnih operacija i procesa.

13. Izvori tehnoloških inovacija- P. Drucker Po Piteru Drucker-u evedentirani su sedam izvora inovacija, od kojih se prva četirinalaze u samoj kompaniji odnosno organizaciji dok su ostala tri van kompanijeodnosno organizacije. • Neočekivano- neočekivani neuspeh, neočekivani promašaj, neočekivani spoljni događaj • Nepodudarnost- između uočenih i stvarnih vrednosti, između realnosti i predpostavke o njoj • Potreba procesa- kada procesu kao celini nešto nedostaje • Promene u strukturi privrede ili tržišta- Ovi izvori tehnoloških inovacija su u samom preduzeću • Demografska kretanja • Promene u opažanju- istu stvar različiti ljudi vide na različite načine • Nova znanja- neophodnost velikih ulaganja u nova znanja • Ovi izvori su izvan preduzeća

14. Inovativnaorganizacionakultura ? Organizaciona kultura predstavlja skup vrednosti, verovanja i normi koje dele članovi jedne organizacije, a koji je izgrađen na bazi višegodišnjeg zajedničkog rada i iskustva. Vrednostiukazujušta u nekojorganizacijičlanoviverujui to je vrednije od onogaštaradeiliimaju. Važno je razlikovatipriznatevrednostikoje o kojima se govori, ali ne utiĉunaponašanja, od vrednostikojeistinitomotivišuponašanja u firmi. Normepredstavaljajudeljenjeverovanja o tome kakoljuditreba da se ponašaju u organizaciji, ilikako da obavljajusvojposao. Normepredstavljajuočekivaneobrasceponašanja. Praksesuformalneineformalnerutinekoje se koriste da se realizujeposao u organizaciji. Svakapraksa, formalnailineformalna, imaspecifiĉnuuloguipravilo.

15. Organizacionaklima Oranizacionaklima u smisluinovacijamožebiti: • Promotivna(pokretačka) • Restriktivna(ograničavajuća) Karakteristikepromotivneorganizacioneklime: • Rastiinovativnostsusuperorniciljevi • Visokstepensaglasnostipopitanjuorganizacionihciljeva • Menadžerinižihnivoaimajuvećaovlašćenja • Odlučivanje je decentralizovano • Postojimenadžerinovacija, kojikreirainovativnuklimuikoordinirainovativnimaktivnostima

16. Razlike između tradicionalne i inovativne org. kulture