EVIDENCIJA PLASMANA I IZVORA SREDSTAVA BANKE

1. EVIDENCIJA PLASMANA I IZVORA SREDSTAVA BANKE

2. Banka svoja novčana sredstva plasira drugim bankama i ostalim komitentima u vidu kredita, u hartija od vrednosti ili ih udružuje • Velikim kreditom, se smatra kredit , odnosno, drugo potraživanje i garancija koji su dati jednom zajmoprimcu koji je veći od 20% kapitala banke. Najvećim mogućim kreditom se smatra kredit koji ukupno iznosi do 30% kapitala banke • Ukupan iznos velikih kredita i najvećih mogućih kredita ne može biti veći od 80% kapitala banke • Banka je dužna da obim i strukturu svojih rizičnih plasmana održava u odnosima koje propisuje Narodna banka • Zavisno od toga na koje vreme ih plasira, razlikuju se kratkoročni i dugoročni plasmani. Kratkoročni – do jedne godine, dugoročni – više od jedne godine • Plasmane i date kredite banka eviedentira na kontima klasa 1 i 2, koje su po grupama predviđenih konta paralelne klasama 4 i 5, predviđenim za evidenciju izvora sredstava

3. Evidencija kratkoročnih i dugoročnih plasmana i kredita • Kratkoročni i dugoročni plasmani banke evidentiraju se na kontima: klase 1 – Krediti i plasmani bankama i klase 2 – Krediti i plasmani komitentima Izvršni i kreditni odbor poslovne banke odobravaju kredite i odlučuju o izdavanju garancija i supergarancija

4. Banka može odobravati sledeće kratkoročne kredite: • Za posebne namene • Za obrtna sredstva • Na podlozi hartija od vrednosti • Ostale kratkoročne kredite U kredite za posebne namene ubrajaju se krediti za izvoz robe i usluga Krediti za uvoz robe i usluga iz određenih valutnih područja i zemalja u razvoju koji se mogu monetizovati odobravaju se prvenstveno osnivačima banke za uvoz određene robe, osnovnih proizvoda i dr proizvoda Krediti za sezonske zalihe određenih proizvoda obuhvataju: kredite za proizvodnju određenih poljoprivrednih proizvoda, kredite za tov stoke, kredite za proizvodnju i pripremu robe za izvoz Kratkoročni krediti za obrtna sredstva se odobravaju preduzećim akod kojih je došlo do neusklađenosti između proizvodnje i prodaje, između nabavke i prodaje, do poremećaja na tržištu, i dr. Kratkoročni krediti za proizvodnju stanova za tržište odobravaju se pod uskovima za dugoročne kredite za ovu namenu , ali da rok vraćanja ne bude duži od godinu dana Da bi zajmotražiocu bio odobren kratkoročni kredit, on najpre mora podneti zahtev

5. Zahtev za odobrenje kratkoročnog kredita podnosi se banci u pismenoj formi • Ugovor o kreditu mora obavezno da sadrži: • Iznos i namenu kredita • Način korišćenja kredita • Dokumentaciju neophodnu za korišćenja kredita • Rok za vraćanje kredita • Obezbeđenje naplate potraživanja iz kreditnog odnosa • Stopu kamate, uz koju se odobrava korišćenje kredita

6. Redovna kamata se obračunava sve vreme korišćenja kredita, od dana puštanja kredita u tečaj pa do dana njegovog vraćanja. Kamata se obračunava kvartalno i tako obračunata se knjiži na odgovarajući račun • Zatezna kamata se obračunava po ugovorenoj stopi kamate na iznos kredita koji nije vraćen u ugovorenom roku, i to za vreme od dana dospeća kredita pa do dana njegove nplate • Sredstva iz kredita puštaju se u tečaj u korist tekućeg računa korisnika kredita nalogom za prenos

7. Krediti i plasmani čiji je rok vraćanja duži od jedne godine tretiraju se kao dugoročni • Prema nameni za koje se daju, dugoročni krediti se mogu podeliti na: • Investicione • Kredite za stambenokomunalne poslove U investicione kredite ubrajaju se : • Krediti za osnovna sredstva • Krediti za trajna obrtna sredstva Investicioni krediti se odobravaju uz posebne uslove davanja, na osnovu investicionog programa Predmetni krediti se puštaju u tečaj na osnovu obračunske situacije izvođača radova, fakture i druge propisane dokumentacije Rokovi i način otplate, keo i pošetak otplate ovih kredita, utvrđuju se konkretnom odlukom, odnosno, ugovorom o odobravanju kredita, a ne mogu biti duži od deset godina od početka otplate, osim kredita za turističke objekte