Sadržaj

1. Sadržaj I deo – Kontekst medjunarodnog računovodstva • Značaj izučavanja i uzroci razlika • Glavne medjunarodne razlike u finansijskomizveštavanju • Regulativa finansijskog izveštavanja u V.Britaniji,SAD, Australiji i Kanadi • Harmonizacija finansijskog izveštavanja II deo – Sistemi pojedinih izabranih zemalja • Finansijsko izveštavanje u Severnoj Americi • Finansijsko izveštavanje u V.Britaniji i Australiji • Finansijsko izveštavanje u Francuskoj • Finansijsko izveštavanje u Nemačkoj • Finansijsko izveštavanje u Holandiji • Finansijsko izveštavanje u Japanu • Finansijsko izveštavanje u Centralnoj i Istočnoj Evropi

2. 2. Harmonizacija finansijskog izveštavanja

3. Sadržaj 4.1. Uvod 4.2. Razlozi za harmonizaciju, prepreke za njeno ostvarivanje i merenje harmonizacije 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde 4.4. Druga medjunarodna tela 4.5. Harmonizacije u okviru EU 4.6. Rezime

4. 4.1. Uvod (1) • Razlike u praksi finansijskog izveštavanja • Prethodna izlaganja upućuju na zaključak da postoje značajne razlike izmedju zemalja u praksi finansijskog izveštavanja koje komplikuju pripremanje, konsolidaciju, reviziju i interpretiranje publikovanih finansijskih izveštaja • S obzirom da se priprema informacija za interne potrebe prepliće sa pripremom informacija koje se publikuju eksterno, situacija se još više komplikuje, posebno u praksi multinacionalnih kompanija • Nekoliko institucija u svetu učestvovalo je u naporima da se harmonizuje ili standardizuje računovodstvo, pri čemu su i tržišni faktori tome značajno doprinosili

5. 4.1. Uvod (2) • Harmonizacija i standardizacija (1) • Harmonizacija je proces povećavanja kompatibilnosti računovodstvenih praksi putem utvrdjivanja granica dozvoljenog stepena odstupanja (razlika) • “Harmonija” (sklad) je stanje u kome je dostignuta kompatibilnost • Standardizacija računovodstvenih praksi je nešto uži pojam i podrazumeva korišćenje rigidnog i relativno uskog skupa pravila • Reč “harmonizacija” ima veze sa transnacionalnom legislativom koja potiče iz EU • Reč “standardizacija” se odnosi na aktivnosti Odbora za medjunarodne računovodstvene standarde (International Accounting Standards Board – IASB, bivši IASC)

6. 4.1. Uvod (3) • Harmonizacija i standardizacija (2) • Harmonizacija i standardizacija su postale tehnički termini u računovodstvu i nije moguće praviti precizniju razliku u njihovom značenju • U nastavku će se koristiti reč “harmonizacija”, jer ona ipak ima šire značenje od reči “standardizacija” • Razlikuju se harmonizacija “de jure” i “de facto” • “De jure” – kada se harmonizuju pravila • “De facto” – kada se harmonizuje praksa • “De facto” harmonizacija/standardizacija je puno korisnija od “de jure” harmonizacije/standardizacije • “Uniformnost” (jednoobraznost) je stanje u kome su dva seta pravila (ili dve računovodstvene prakse) potpunojednaka

7. 4.1. Uvod (4) • Harmonizacija i standardizacija (3) • U principu, “harmonija” (sklad) može biti ostvarena bez “uniformnosti” i obrnuto (1) • Na primer: Procena zaliha i obračun troškova po FIFO ili LIFO metodi • Ako dva skupa pravila zahtevaju samo FIFO metod, onda su oni “de jure” uniformni • Biće uniformni i “de facto” ako se u praksi poštuju ta pravila • Ako su dva skupa pravila identična i oba dozvoljavaju FIFO i LIFO metodu, onda se može reći da su oni uniformni de jure, što ne mora da znači da će i praksa biti uniformna • Neke kompanije će koristiti FIFO, a neke LIFO, s obzirom da su oba metoda dozvoljena

8. 4.1. Uvod (5) • Harmonizacija i standardizacija (4) • Ako pravila zahtevaju da svaki korisnik LIFO metoda, mora da otkrije u napomenama i informacije po FIFO metodi, onda to znači punu “de facto” harmoniju bez pune “de facto” uniformnosti • Svi korisnici finansijskih izveštaja će moći da dodju do istog zaključka o vrednosti zaliha, koristeći informaciju o vrednosti po FIFO metodi • Kao što je već rečeno, moguće je imati “de jure” harmoniju bez “de facto” harmonije ako se kompanije ne pridržavaju pravila • Sa druge strane, “de facto” harmonija može biti ostvarena bez potrebe za “de jure” harmonijom, usledtržišnih uticaja na kompanije • Na primer, u Nemačkoj, Švajcarskoj i Japanu, kompanije dobrovoljnopublikujufinansijskeizveštaje na engleskom jeziku, prema američkim ili prema medjunarodnim pravilima (standardima)

9. 4.2. Razlozi za harmonizaciju, prepreke za njeno ostvarivanje i merenje harmonizacije (1) • Razlozi za harmonizaciju (1) • “Proizvodi” računovodstva (finansijski izveštaji) u jednoj zemlji koriste se i u drugim zemljama • Stoga, razlozi zbog kojih se primenjuju nacionalni računovodstveni standardi važe i na medjunarodnom planu • Pritisci da se radi na medjunarodnoj harmonizaciji dolaze od: • Regulatora sistema finansijskog izveštavanja (državnih organa i/ili profesionalnih asocijacija računovodja i revizora koji donose propise, pravila i standarde) • Računovodja koji pripremaju finansijske izveštaje • Korisnika finansijskih izveštaja

10. 4.2. Razlozi za harmonizaciju, prepreke za njeno ostvarivanje i merenje harmonizacije (2) • Razlozi za harmonizaciju (2) • Investitori i finansijski analitičari bi trebalo da razumeju finansijske izveštaje stranih kompanija čije akcije žele da kupe • Oni hoće da budu sigurni da su izveštaji, koji potiču iz različitih zemalja, pouzdani i uporedivi ili bar da im bude jasno kakva je priroda i obim razlika • Njima je takodjeneophodnopoverenje u kvalitetrevizije • Stoga, različite medjudržavne institucije žele da zaštite investitore unutar njihove sfere uticaja (Komisija EU, agencije UN, IOSCO i dr.) • Ukoliko se inostrane akcije kotiraju na domaćoj berzi, ta berza ili njen regulator može zahtevati finansijske izveštaje konzistentne sa domaćom praksom ili medjunarodnim standardima

11. 4.2. Razlozi za harmonizaciju, prepreke za njeno ostvarivanje i merenje harmonizacije (3) • Razlozi za harmonizaciju (3) • Takođe, kompanije koje emituju akcije na medjunarodnom tržištu, imaju interes da se harmonizacija povećava, jer to doprinosi promociji njihovih emisija • Medjunarodne kreditne organizacije, kao Svetska banka, imaju takođe interes u harmonizaciji jer se susreću sa brojnim poteškoćama prilikom komparacije i analize finansijskih izveštaja • Harmonizacijuzahtevaju i kompanije koje ne posluju na medjunarodnom tržištu, ali je ona mnogo značajnija i korisnija za multinacionalne kompanije

12. 4.2. Razlozi za harmonizaciju, prepreke za njeno ostvarivanje i merenje harmonizacije (4) • Razlozi za harmonizaciju (4) • Koristi harmonizacije za multinacionalne kompanije: • Izveštaji za interne potrebe kompanija koje posluju u različitim zemljama moraju biti uporedivi da bi se ocenila uspešnost poslovanja različitih filijala • Ogroman napor računovodja prilikom sastavljanja i konsolidacije finansijskih izveštaja bi bio olakšan ukoliko bi se oni širom sveta sastavljali na istoj osnovi • Ocena opravdanosti investiranja i evaluacija uspešnosti izvršenja se znatno olakšavaju • Procena vrednosti kompanija koje su predmet interesovanja stranih investitora se takodje olakšava • Multinacionalne kompanije tako mogu lakše da premeštaju računovodstvene stručnjake iz jedne zemlje u drugu

13. 4.2. Razlozi za harmonizaciju, prepreke za njeno ostvarivanje i merenje harmonizacije (5) • Razlozi za harmonizaciju (5) • Medjunarodne računovodstvene firme lakše izvršavaju svoju misiju zato što je harmonizacija je u interesu njihovih velikih klijenata • Poreske vlasti lakše obavljaju svoj posao u slučaju multinacionalnih kompanije jer se lakše utvrdjuje profit (poreska osnovica) ostvaren od poslovanja u različitim zemljama • Zemlje u razvoju lakše mogu da razumeju i kontrolišu rad multinacionalnih kompanija na svojoj teritoriji • Sindikalne organizacije mogu lakše da štite prava zaposlenih kada je poslodavac multinacionalna kompanija • Konačno, većom pouzdanošću i uporedivošću računovodstvenih izveštaja snižavaju se troškovi kapitala zbog smanjenja rizika za investitore

14. 4.2. Razlozi za harmonizaciju, prepreke za njeno ostvarivanje i merenje harmonizacije (6) • Prepreke za harmonizaciju (1) • Najvažnija prepreka harmonizaciji je obim postojećih razlika izmedju računovodstvenih praksi različitih zemalja • Opšta dihotomija u pogledu bazičnih ciljeva finansijskog izveštavanja - istinito i pošteno za akcionare nasuprot konzervativnog prikaza za kreditore i poreznike – je prepreka koja se nije mogla eliminisati bez značajnih promena u stavovima i zakonima • Čestose postavlja pitanje da li ovakve prepreke treba uopšte preovladavati, jer ako se predominantni ciljevi finansijskog izveštavanja toliko razlikuju od zemlje do zemlje onda bi i njihova računovodstva logično trebalo da se razlikuju • Harmonizacija je najkorisnija u situacijama kada slični korisnici (sadašnji i potencijalni investitori) dobijaju informacije od kompanija iz različitih zemalja

15. 4.2. Razlozi za harmonizaciju, prepreke za njeno ostvarivanje i merenje harmonizacije (7) • Prepreke za harmonizaciju (2) • Ne postoji medjunarodna regulatorna agencija • Evropska unija deluje samo u jednom delu sveta • Medjunarodna organizacija čiji su članovi komisije za hartije od vrednosti (IOSCO) ima uticaj samo na kompanije listirane na berzama • Odsustvo jakih i uticajnih profesionalnih računovodstvenih tela u pojedinim zemljama • Usled toga organizacije kao što je IASC/IASB, koje deluju preko nacionalnih računovodstvenih tela zemalja članica, neće biti jednako efikasna u svim zemljama

16. 4.2. Razlozi za harmonizaciju, prepreke za njeno ostvarivanje i merenje harmonizacije (8) • Prepreke za harmonizaciju (3) • Nacionalizam • Neprihvatanje kompromisa koji podrazumeva promene računovodstvenog sistema i njegovo uskladjivanje sa sistemima drugih zemalja • Neprihvatanje može biti od strane računovodja i kompanija ili od strane države koja ne želi da izgubi svoj suverenitet • Posebna manifestacija nacionalizma može biti nedostatak znanja o računovodstvu u drugim zemljama ili nedostatak interesa za računovodstvo u medjunarodnim okvirima • “Ekonomske konsekvence” računovodstvenih standarda • Ukoliko se prilikom donošenja standarda vodi računa o njihovim “ekonomskim konsekvencama” na pojedine zemlje, onda to vodi ka deharmonizaciji

17. 4.2. Razlozi za harmonizaciju, prepreke za njeno ostvarivanje i merenje harmonizacije (9) • Merenje harmonizacije • Mnogi autori, koji se bave medjunarodnim komparativnim računovodstvom, razvijali su statističke metode za merenje harmonizacije • Postoje različiti indeksi za merenje harmonizacije, a za svaku zemlju je karakterističan specifičan indeks “de facto” i “de jure” harmonizacija : • U pojedinim zemljama postoje vrlo razvijena pravila (standardi i zakonski propisi), ali se ona uglavnom ignorišu u praksi, pa je indeks “de jure” harmonizacije na visokom nivou, a indeks “de facto” harmonizacije na niskom nivou • U pojedinim zemljama se primenjuju pravila iz anglo-američke prakse, iako nisu obavezna po zakonu, jer je to u interesu pojedinih kompanija (zbog njihove tržišne pozicije), pa je indeks “de facto” harmonizacije relativno visok

18. 4.2. Razlozi za harmonizaciju, prepreke za njeno ostvarivanje i merenje harmonizacije (10) • Institucije koje se bave harmonizacijom • Postoji mnogo medjunarodnih institucija koje se bave harmonizacijom • Institucije koje pripadaju medjunarodnim političkim asocijacijama • UN na svetskom nivou • EU na regionalnom nivou • Institucije koje su formirane od strane profesionalnih asocijacija • Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde – IASC (od 2001. godine Odbor za medjunarodne računovodstvene standarde- IASB) • Medjunarodna federacija računovodja (IFAC) • Evropski savez računovodja - na regionalnom nivou • Pored pomenutih institucija i druge institucije koje se bave privredom, trgovinom i računovodstvom imaju harmonizaciju u delokrugu svog rada (u većoj ili manjoj meri)

19. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (1) • Istorijat i ciljevi Komiteta (1) • Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (International Accounting Standards Committee – IASC) i njegov naslednik (od 2001. godine) Odbor za medjunarodne računovodstvene standarde (International Accounting Standards Board – IASB) predstavljaju najuspešnije institucije koje se bave harmonizacijom • Rad ova dva tela treba posmatrati kao kontinuirani proces • IASC je osnovan 1973. godine od strane računovodstvenih tela iz devet zemalja (Australija, Kanada, Francuska, Japan, Meksiko, Holandija, Velika Britanija, SAD i Nemačka) • Prethodnik IASC je bio AISG (Acountants International Study Group) • Odluka o osnivanju je doneta 1972. godine na Medjunarodnom kongresu računovodja u Sidneju

20. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (2) • Istorijat i ciljevi Komiteta (2) • Važan faktor za osnivanje je bilo i priključenje Velike Britanije Zajedničkom tržištu (kasnija EU) 1973. godine • Pripadnici računovodstvene profesije u Americi i Velikoj Britaniji su bili nezadovoljni radnim nacrtom IV direktive, koji je sadržao neatraktivna računovodstvena pravila za britanske kompanije i filijale multinacionalnih kompanija na teritoriji EU • Ključne zemlje za funkcionisanje IASC su bile Velika Britanija, SAD, Kanada, Australija, Francuska, Japan, Holandija i Nemačka • Računovodstvene organizacije iz ovih zemalja su bile osnivači i stalni članovi upravnog odbora IASC • Računovodstvena profesija je u ovim zemljama bila najrazvijenija, a neke od njih imaju veliko iskustvo u procesu uspostavljanja standarda • Holandija je uključena zbog duge tradicije inovacija u računovodstvu i najstarijeg tržišta hartijama od vrednosti na svetu

21. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (3) • Istorijat i ciljevi Komiteta (3) • IASC je od 1983. godine uspostavio tesne veze sa IFAC-om tako da su nakon odredjenog vremena imali identično članstvo. • Dok se IFAC koncentriše na problematiku revizije, upravljačkog računovodstva, etičkih standarda i medjunarodnih kongresa IASC se fokusirao isključivo na MRS. • Ciljevi Komiteta • Da, u interesu javnosti, formuliše i objavljuje računovodstvene standarde kojih bi trebalo da se pridržavaju kompanije koje prezentiraju finansijske izveštaje • Da obezbedi prihvatanje i poštovanje računovodstvenih standarda širom sveta

22. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (4) • Istorijat i ciljevi Komiteta (4) • Upravni odbor IASC je činilo 17 članova koji su finansirali 90% budžeta. Ostatak budžeta je popunjavan iz članarina ostalih članica koje su prvo uplaćivane IFAC-u, odakle su refundirane IASC-u. • Četiri mesta u upravnom odboru su bila rezervisana za organizacije iz Konsultativne grupe IASC-a kao što su Svetska banka, IOSCO, SEC, Komisija EZ, FASB itd., preko kojih je kasnije ostvarivan i najveći uticaj za potrebe primene MRS. • Članovi IASC su se obavezali da pomažu širenje i implementaciju standarda u svojim zemljama, odnosno da vrše uticaj na vlade, berze i ostala tela da ih prihvate.

23. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (5) • Istorijat i ciljevi Komiteta (5) • Poslednji sastav upravnog odbora IASC 2001. godine: 1. SAD 2. Velika Britanija 3. Australija 4. Kanada 5. Nemačka 6. Francuska 7. Japan 8. Holandija 9. Južna Afrika 10. Malezija 11. Meksiko 12. Indija 13. Nordijski savez računovođa 14. Federacija Švajcarskih industrijskih holding kompanija 15. Međunarodni savet asocijacija za investiranje

24. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (6) • Standardi • IASC je objavio ukupno 41 standard, a IASB je sve te standarde usvojio 2001. godine • Nakon 2003. godine, IASB je napravio više značajnih promena i dodataka uz pojedine standarde • Donošenju standarda prethodila je izrada nacrta, koji je mogao biti objavljen ako ga odobri dvotrećinska većina u upravnom odboru • Za usvajanje samog standarda bila je potrebna tročetvrtinska većina u upravnom odboru • Zemlje koje su najviše učestvovale u donošenju standarda bile su najspremnije i da ih usvoje i primenjuju • Osim samih standarda, IASC je objavio i Konceptualni okvir koji je veoma sličan okviru objavljenom od strane FASB

25. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (7) • Standardi • Anglo-saksonske zemlje koje su imale najviše iskustva u donošenju lokalnih standarda i bile su inicijalno najspremnije usvoje i primenjuju MRS • Ove zemlje su preko svojih članica uvek imale najveći uticaj na rad IASC. Kao posledica toga, radni jezik IASC je bio engleski, sedište je bilo u Londonu itd. • Stoga ne čudi što su mnogi autori smatrali da Standardi IASB predstavljaju kompromis izmedju američkih i britanskih nacionalnih standarda, ali je takvo gledište bilo i predmet žestokih rasprava neistomišljenika

26. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (8) • Primena standarda (1) • U početku je najveću prepreku za širenje standarda predstavljao veliki broj opcija sadržanih u njima • IOSCO je krajem 80-ih godina najavila mogućnost da njeni članovi (SEC, na primer) prihvate MRS kao osnovu za sastavljanje finansijskih izveštaja stranih kompanije koje se kotiraju na njihovim berzama. • Medjutim, glavni preduslov za to je bilo radikalno smanjenje broja opcija sadržanih u dotadašnjim verzijama Standarda. • Najveće kontroverze su bile pristutne u domenu vrednovanja zaliha, amortizacije goodwill-a, aktiviranja troškova istraživanja i razvoja, odloženih poreskih obaveza itd.

27. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (9) • Primena standarda (2) • U medjuvremenu je tradicionalni otpor nekih zemalja prema uvodjenju koncepta fer vrednosti prouzrokovao nove opcije (mogućnost korišćenja i istorijskog troška i fer vrednosti za pojedine stavke imovine). • Nakon obimnog preispitivanja od 1995.godine na snagu je stupilo 10 revidiranih i poboljšanih standarda, znatno kompatibilnijih sa Američkim i Britanskim standardima. • Konačno, 2000.godine IOSCO je preporučio svojim članicama (nacionalnim komisijama za hartije od vrednosti) da na berzama pod svojom ingerencijom prihvataju finansijske izveštaje sačinjene u skladu sa MRS. • Iste godine je i Komisija Evropske zajednice iznela svoj plan o obaveznom korišćenju MRS za sve listirane kompanije koje konsoliduju svoje finansijske izveštaje.

28. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (10) • Primena standarda (3) • Komitet inače nije imao ovlašćenja da zahteva obaveznu primenu standarda • To su jedino mogle da učine organizacije iz zemalja članica Komiteta (na primer IOSCO kao član Konsultativne grupe) • Generalno posmatrano, uticaj profesionalnih računovodstvenih institucija na formulisanje i primenu računovodstvenih standarda varirao je značajno od zemlje do zemlje • U Nemačkoj i Francuskoj profesionalne institucije ili nisu imale mnogo uticaja na računovodstvenu praksu (jer je zakonska regulativa vrlo detaljna - zakon o preduzećima i opšti računovodstveni plan) ili nisu bile članice Komiteta

29. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (11) • Primena standarda (4) • Velika Britanija, Irska, Novi Zeland i Kanada • Nacionalni standardi su donošeni od strane istih računovodstvenih institucija koje su bile i članice Komiteta, pa su zato i MRS primenjiviji • SAD • Dve računovodstvene institucije koje se najdirektnije bave donošenjem i primenom domaćih standarda (FASB i SEC) nisu bile članice IASC, ali su se sa naklonošću odnosile prema njegovoj aktivnosti. Kasnije su i FASB i SEC bili članovi Konsultativne grupe. • Sa druge strane, veoma uticajni AICPA je član IASC. • Jedan od problema u primeni MRS je i što je lojalnostKomitetu od strane nekih nacionalnih profesionalnih institucija slabila tokom vremena • Nacionalne institucije nisu želele da otkrivaju slučajeve neprihvatanja standarda ili pogrešne primene standardapreko revizorskih kvalifikacija

30. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (12) • Da li je Komitet bio uspešan? (1) • Osnovni cilj Komiteta je bio da objavi standarde i da promoviše njihovo prihvatanje širom sveta • Po nekim autorima ovo je bio preambiciozan, a po nekima nedovoljno ambiciozan cilj • Pokušaj da se izvrši standardizacija u svetskim razmerama je u početku mnogima izgledao kao beznadežan (a i bespotreban) pokušaj, jer je skoro nemoguće računovodstvenu praksu u svim zemljama dovesti na isti nivo razvoja. • Na primer, tada je izgledalo gotovo nemoguće postići prihvatanje MRS u zemljama kao što su Sovjetski Savez i Kina, pri čemu bi čak i eventualno prihvatanje donelo veoma malo koristi

31. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (13) • Da li je Komitet bio uspešan? (2) • Činilo se da standardizacija ima najviše efekta u zemljama razvijenog Zapada, sa multinacionalnim kompanijama koje imaju inostrane investitore, revizore i preduzeća majke ili kćerke • Vremenom se iskristalisao novi fundamentalniji cilj: progres ka lakšoj i pouzdanijoj uporedivosti publikovanih finansijskih izveštaja u različitim zemljama ili barem ka otkrivanju prirode i obima postojećih razlika.

32. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (14) • Da li je Komitet bio uspešan? (3) • OBJAVLJIVANJE STANDARDA je cilj koji je svakako uspešno ispunjen, jer je IASC objavio ukupno 41 standard, zajedno sa Konceptualnim okvirom i pratećim publikacijama. • Iako su standardi u početku kritikovani zbog velikog broja opcija u njima, upravo je ta njihova karakteristika omogućila rani progres u njihovom prihvatanju • PROMOCIJA I PRIHVATANJE STANDARDA širom sveta je cilj koji je bilo znatno teže ostvariti zato što IASC nije imao moć da nametne direktno prihvatanje standarda kompanijama u različitim zemljama. • Neophodno je analizirati uspeh u prihvatanju MRS u četiri tipa zemalja: zemlje u razvoju, bivše komunističke zemlje, zemlje Zapadne Evrope sa Japanom i Anglosaksonske zemlje sa razvijenim tržištima kapitala.

33. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (15) • Da li je Komitet bio uspešan? (4) • U ZEMLJAMA U RAZVOJU najveći uspeh je postignut 90-ih godina kada je veliki broj ovih zemalja prihvatio MRS (Nigerija, Malezija, Singapur itd), bez ili sa vrlo malo amandmana u korist lokalnih standarda • Za ovakve zemlje je mnogo jeftinije i racionalnije rešenje da prihvate MRS nego da razvijaju domaće standarde. • Osim toga, za neke od ovih zemalja bi prihvatanje američkih ili britanskih standarda bila politički neatraktivna alternativa • Postoje mišljenja da primena kompleksnih i zahtevnih MRS u ovim zemljama sa malim brojem listiranih kompanija može da prouzrokuje veće troškove od koristi • Medjutim, trend prihvatanja MRS u zemljama u razvoju se nastavio do danas

34. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (16) • Da li je Komitet bio uspešan? (5) • U BIVŠIM KOMUNISTIČKIM ZEMLJAMA (Istočna Evropa i Kina) bila je neophodna brza i korenita promena računovodstvene prakse, koja je do tada egzistirala u ekonomijama “bez profita”, bez akcionara, bez revizora i bez tržišta kapitala • Na finansijsko izveštavanje u bivšim komunističkim zemljama su u toj fazi pokušali da utiču: Britanska računovodstvena tela, Francuska vlada, Nemačke banke i EU • Međutim, IASC je i u ovim zemljama (kao i u zemljama u razvoju) uspeo da ostvari najznačajniji uticaj, jer je za bivše komunističke zemlje takođe bilo mnogo racionalnije da prihvate MRS nego da razvijaju domaće standarde

35. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (17) • Da li je Komitet bio uspešan? (6) • U ZEMLJAMA ZAPADNE EVROPE I JAPANU su postojali najambivalentniji stavovi prema aktivnostima IASC na planu harmonizacije • Sve do kraja 90-ih godina u pojedinim Nemačkim i Italijanskim računovodstvenim krugovima, kao i u delu Evropske Komisije MRS su smatrani “trojanskim konjem” koji je poslat od strane Anglo-Saksonskih zemalja da podrije temelje tradicionalnog računovodstva kontinentalne Evrope • Medjutim, početniotpor ka filozofijiuspostavljanjastandardaiidejiservisiranjatržištakapitala “fer” informacijama je vremenomsplašnjavao • IASC nije bio dovoljno moćna institucija i nije mogao direktno da utiče na zemlje kao što su Francuska, Italija ili Nemačka, ali je na njih veći uticaj imala Komisija EU

36. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (18) • Da li je Komitet bio uspešan? (7) • Vremenom je IASC uz pomoć EU ostvario značajan uticaj i u ovim zemljama, a ostali faktori koji su na to uticali su: • Nacionalni delegati iz ovih zemalja (koji su i trebali da vrše uticaj u svojim zemljama za prihvatanje MRS) su bili obučavani u multinacionalnim računovodstvenim kompanijama i nisu bili birokrate lokalnih vlada • Želja nekoliko zemalja članica IASB (Italija, Francuska) da modernizuju svoja računovodstva i ojačaju tržišta kapitala • Davanje sve značajnijih pozicija u Komitetu predstavnicima zemalja Kontinentalne Evrope i Japana • Globalizacija finansijskih tržišta koja je rušila nacionalne barijere • Želja evropskih zemalja da se izbegne dominacija SAD u računovodstvenim pitanjima, pa se IASC i njegovi MRS činio kao povoljnija alternativa

37. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (19) • Da li je Komitet bio uspešan? (8) • Proces harmonizacije u ovim zemljama nije tekao lako jer su mnoge ideje u MRS bile strane ustaljenoj praksi (fer vrednost, kapitalizacija troškova lizinga, odložene poreske obaveze itd.) • Kontinuirana debata sa predstavnicima vlada najvažnijih zemalja ipak je dovela do ublažavanja protivrečnih stavova i prihvatanja da se promeni lokalna računovodstvena praksa u mnogim bitnim pitanjima • Možda je najveću pomoć IASC-u na planu širenja uticaja pružila želja brojnih evropskih multinacionalnih kompanija (posebno iz Švajcarske i Nemačke) da koriste MRS kao osnovu za svoje glavne ili suplementarne finansijske izveštaje. • Stoga su vlade pojedinih zemalja i bez Direktiva EZ dobrovoljno donosile zakonske odredbe kojima se dozvoljava primena MRS pod odredjenim uslovima (na primer, u Nemačkoj je 1998. dozvoljeno kompanijama da koriste MRS za konsolidovanje ukoliko su uskladjeni sa Direktivama EZ)

38. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (20) • Da li je Komitet bio uspešan? (9) • Konačno, usledila je i reakcija EU čija komisija je 2000.godine predložila da se MRS obavezno koriste kao osnova za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja svih listiranih evropskih kompanija, i to počevši od 2005.godine. • U ANGLOSAKSONSKIM ZEMLJAMA SARAZVIJENIM TRŽIŠTIMA KAPITALA od ranije dominira ideja publikovanja fer, konsolidovanih i revidiranih finansijskih informacija do kojih se došlo primenom seta profesionalnih računovodstvenih (nevladinih) standarda • Stoga je sadržaj MRS (posebno nakon projekta njihovog revidiranja i unapredjenja) u velikoj meri bio kompatibilan sa računovodstvenom praksom pomenutih zemalja • Zato i početni utisak da su ove zemlje više uticale na rad IASC nego obrnuto

39. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (21) Da li je Komitet bio uspešan? (10) Medjutim, vremenom je rastao uticaj IASC, pa su u praksi i ove zemlje sve češće menjale svoju lokalnu praksu i pravila kada nisu bila konzistentna sa MRS Na primer ASB (Accounting Standards Board) u Velikoj Britaniji je isprva koristio IASC-ov Konceptualni okvir, a kasnije doneo i svoj sopstveni koji je bio gotovo identičan Tela koja se bave uspostavljanjem standarda u Kanadi, Velikoj Britaniji i Australiji obično prvo prouče relevantne MRS pre nego što pristupe menjanju sopstvenih i osećaju se mnogo sigurnije kada su oni na kraju konzistentni sa MRS IASC je realizovao nekoliko zajedničkih projekata u saradnji sa ovim zemljama

40. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (22) Da li je Komitet bio uspešan? (11) Australija je krajem 90-ih otpočela proces potpunog uskladjivanja lokalnih standarda sa MRS IASC je imao malo direktnog uticaja na nelistiranekompanije koje ne sastavljajukonsolidovanebilanseu ovim zemljama jer su one imale zakonsku obavezu da koriste nacionalne standarde, medjutim i to je počelo da se menja u poslednjih 10-ak godina Može se zaključiti da se period postojanjaIASC-a poklapa sa porastom harmonizacije računovodstva u svetu Ugled Komiteta se stalno povećavao i njegov uticaj na računovodstvenu praksu je u mnogim zemljama sveta bio vrlo značajan

41. 4.3. Komitet za medjunarodne računovodstvene standarde (23) • Da li je Komitet bio uspešan? (12) • Najveći uspesi Komiteta zabeleženi su posle 2000. godine, kada su medjunarodni računovodstveni standardi počeli da se primenjuju u znatno većem broju zemalja • Najvažniji uspeh je potpuna standardizacija izveštavanja za konsolidovane izveštaje kompanija listiranih na berzama (kroz obaveznu primenu MRS) • IOSCO je 2000. godine konačno predložio svojim članicama da prihvate MRS na berzama pod svojom ingerencijom • Paralelno sa pomenutim uspesima, Komitet se 2001. godine reformisao, pa je stvoreno više značajnih medjunarodnih računovodstvenih tela, a direktan naslednik Komiteta postao je IASB

42. 4.4. Druga medjunarodna tela (1) • Medjunarodna federacija računovodja (International Federation of Accountants - IFAC) • Osnovan je 1977. godine sa ciljem da se bavi razvojem i koordiniranjem računovodstvene profesije na globalnom planu • Članovi IFAC-a su računovodstvene institucije i asocijacije iz raznih zemalja sveta (ima ih 173 iz 129 zemalja) • Ima stalni sekretarijat u Njujorku i slično je organizovan kao i IASC • Bavi se donošenjem medjunarodnih standarda revizije, donošenjem etičkog kodeksa za računovodje, pripremom uputstava za upravljačko računovodstvo, organizacijom svetskih kongresa i donošenjem uputstava za obrazovanje i sertifikovanje računovodja i revizora • Značaj i uticaj IFAC-a se stalno povećavao i danas je to vodeća medjunarodna računovodstvena institucija

43. 4.4. Druga medjunarodna tela (2) • Evropski savez računovodstvenih eksperata (Federation des Experts Comptables Europeens - FEE) • Počeo je sa radom 1987. godine i njegovi članovi su računovodstvene asocijacije iz mnogih evropskih zemalja • Proučava razlike u računovodstvenim sistemima i pokušava da doprinese njihovom otklanjanju • Uticajan u Briselu, povezan sa EU i savetuje Komisiju EU oko privrednog zakonodavstva i harmonizacije računovodstva • 2001.imao odlučujuću ulogu prilikom osnivanja EFRAG (European Financial Reporting Advisory Group), koja savetuje Komisiju EU u vezi prihvatanja novih ili revidiranih IASB-ovih standarda • Od 1989.bavi se i računovodstvenom praksom u Istočnoj Evropi

44. 4.4. Druga medjunarodna tela (3) • Ostala regionalna tela • Postoje institucije i u drugim regionima (slične FEE-u), kao što su Interameričko računovodstveno udruženje (IAAA) i Savez računovodja Azije i Pacifika (CAPA) • G4+1 – sastavljen od tela koja se bave uspostavljanjem računovodstvenih standarda u SAD, Velikoj Britaniji, Kanadi i Australiji, dok su se u ulozi posmatrača nalazili predstavnici IASC • Članovi su sebe smatrali sposobnim da idu brže i dalje od IASC u procesu harmonizacije • Nakon osnivanja IASB G4+1 prestaje da postoji, a veliki broj njegovih članova postaju uticajni članovi IASB • Smatra se da je ova organizacija iz senke vršila možda i najveći uticaj na aktivnosti IASC/IASB

45. 4.4. Druga medjunarodna tela (4) • IOSCO (International Organization of Securities Commissions) • Medjunarodna organizacija komisija za hartije od vrednosti je osnovana 1983. godine i okuplja vladina regulatorna tela iz različitih zemalja • Ova tela odlučuju o tome da li su strani računovodstveni standardi prihvatljivi za sastavljanje finansijskih izveštaja stranih ili domaćih kompanija listiranih na lokalnim berzama • IOSCO i IASC su krajem 80-ih sklopili sporazum o unapredjenju kvaliteta MRS kako bi ih IOSCO preporučio svojim članicama. Zato se smatra da je većina aktivnosti IASC tokom 90-ih bila usmerena ka zadovoljenju zahteva IOSCO. • IOSCO je bio redovan posmatrač na sastancima upravnog odbora IASC i član Konsultativne grupe IASC.

46. 4.4. Druga medjunarodna tela (5) • IOSCO (International Organization of Securities Commissions) • 2000. godine IOSCO je prihvatio MRS i preporučio ih ostalim Komisijama za hartije od vrednosti nakon čega su one dozvoljavale primenu MRS od strane listiranih stranih kompanija, čak i kada su lokalni nacionalni zakoni zahtevali korišćenje domaćih standarda • IOSCO i SEC (koja je prihvatila MRS tek 2007.) su imali veliki uticaj prilikom osnivanja IASB • Neračunovodstvena tela • Komisija EU uticala je na promene u računovodstvenim sistemima zemalja članica • Organizacija za ekonomsku kooperaciju i razvoj (OECD) publikovala je uputstvo za multinacionalna preduzeća koja su se odnosila uglavnom na razne vrste otkrića u finansijskim izveštajima

47. 4.5. Odbor za medjunarodne računovodstvene standarde (1) • IASB – International Accounting Standards Board • Nakonuspešnogokončanjaključnogprojektanaunapredjenju MRS (pokrenutog pre sveganazahtev IOSCO) unutarsamog IASC su se krajem 90-ih godinačulamišljenja o potrebinjegovogreformisanja. • Osnovnirazloziza to subili: • smanjenjepritiskanapredstavnikeUpravnogodborakojinisubiliangažovani u punomradnomvremenu, a ponelisunajvećiteretprilikomrealizacijeprojekata • omogućavanjedaširikrugzemaljaiorganizacijabuduzastupljeni u Upravnomodboru • jačanjepartnerstvasaostalimorganizacijamakojedonosenacionalnestandarde, kako bi se jošvišepovećalakonvergencijaizmeđuračunovodstvenihstandardaširomsveta

48. 4.5. Odbor za medjunarodne računovodstvene standarde (2) • Reforma se zasnivala pre svega na ideji da treba povećati stepen nezavisnosti osoba koje su uključene u proces donošenja standarda. • Polazilo se od mišljenja da će najkvalitetnije MRS, koji su u interesu najšire javnosti, moći da kreira samo uzak krug potpuno nezavisnih računovodstvenih eksperata, angažovanih u punom radnom vremenu na aktivnostima donošenja standarda. • Pokazalo se da eksperti koji su do tada bili uključeni u proces donošenja standarda na ugovornoj osnovi nisu bili dovoljno nezavisni jer su radili za multinacionalne kompanije ili računovodstvene firme.

49. 4.5. Odbor za medjunarodne računovodstvene standarde (3) • Odluka o prestanku rada IASC doneta je 2000. godine, a od 1.4.2001. godine zvanično počinje sa radom njegov formalni pravni naslednik - IASCF (International Accounting Standards Committee Foundation). • “Produžena ruka” Fondacije i njen najznačajniji deo koji se bavio izvršnim poslovima bio je IASB. • Pored IASB Fondaciju čine i Savetodavni komitet za standarde, koji čine finansijski analitičari, revizori i ostali članovi koji savetuju IASB u njegovom radu. • Treće telo unutar Fondacije je Monitoring grupa koja bira predstavnike u Fondaciji, a čine je SEC, Komisija EZ, IOSCO itd.

50. 4.5. Odbor za medjunarodne računovodstvene standarde (4) • Najvećiuticajna IASB itokomosnivanjaitokomkasnijegradasuimalipredstavnicianglosaksonskihzemaljakoji se bavedonošenjemstandardainjihovomprimenom , kaoštosu FASB i SEC • u upravnomodboru IASB kojije u početku brojao 14 članovanalazilo se čak 5 predstavnikaiz SAD i 2 izVelikeBritanije • izmedju FASB i IASB bilisučestislučajeviprelaskazaposlenihizjednog u drugi “tabor” • Pored toga, najvećibrojčlanovaupravnogodborabivšeg IASC (aliiostalihorganizacijakaošto je G4+1, ASB itd.) prešao je u redove IASB