Dr. Somogyi Sándor, Emeritus Prof. 24 000 Subotica – Lifka Sándor u. 29 024 542 265

1. Treći krug razgovora u okviru projekta:Communication of People’s Representatives with Rural Multiethnic CommunitiesRukovodilac projekta: Balassa Endre Dr. Somogyi Sándor, Emeritus Prof. 24 000 Subotica – Lifka Sándor u. 29 024 542 265 Bio-nat-yu@tippnet.rs (1)

2. ZAŠTO JE VAŽNA OVA INICIJATIVA?U ERI KOMUNIKACIJSKOG “BUMMA” NEDOSTAJE DOVOLJNO INTENZIVNA, NA KVALITET ORIJENTISANA KOMUNIKACIJA*Komunikacija je orijentisana na efikasno zataškavanje stvarnih namera i manipulisanje drugih *Ako projekat da doprinos pozitivno orijentisanoj komunikaciji, izmedju Vas, onda će postići svoj cilj*Obaveza opreza ostaje!Mogu i drugi da Vas manipulišu!(2)

3. IDENTIFIKOVANI PROBLEMI U RANIJEM RAZGOVORU • SOCIJALNI PROBLEMI • POLJOPRIVREDA • ŠKOLOVANJE MLADIH • STATUS LOKALNIH ZAJEDNICA • JEDNAKOST – NEJEDNAKOST RAZVOJNIH ŠANSI • GRADJANSKA AKTIVNOST I INFORMISANOST U RURALNIM PODRUČJIMA • (3)

4. KRIZA • KRIZA ĆE POJAČATI IDENTIFIKOVANE PROBLEME • ALI, SVAKA KRIZA JE I ŠANSA! • * • KAKO ĆEMO PREBRODITI KRIZU? • SPAŠAVANJEM RADNIH MESTA KOJI PROIZVODE NEDOVOLJNO TRŽIŠNE PROIZVODE? • RAZVIJANJEM NOVIH KVALITETA? • * • Zakonito je da iz svake krize se može izaći: • inovacijama • novim tehnologijama • novim pozicijama na tržištu • (4)

5. Paul Krugman: Revenge of the Glut, (Osveta prezasićenosti) NYT, 02.03.09 • Strujanje novca u Aziju, (setimo se Azijske krize), pa kinezkog novca u USA (kupovinom državnih papira USA) je prouzrokovao rast potrošnje i proizvodnje. • Sada su svi počeli suludo štedeti i ulazimo u spiralu smanjenja potrošnje i proizvodnje uz zaostajanje kreditnih obaveza primljenih za vreme rasta monetarnog mehura. • U Nemačkoj nije zavladao monetarni mehur, jer su bili proizvodno i izvozni orijentirani i nisu povećavali potrošnju bazirano na lansiranju kredita bez realne procene dugoročne likvidnosti korisnika kredita. (5)

6. Neizbeživi zadaci(Seneca: Kasna je štednja, kada je imovina na izmaku.) • Zaboraviti vladajući pristup – kako doći do para i kako potrošiti • Treba da uvidimo da su velike pare potrošene, ali ne za stvaranje nove vrednosti, nego u proizvodnjom ne podržano povećanje kvaliteta života • Oni koji su vešto nabavljali kredite i trošili sada su u najdubljim problemima i mogu kriviti tržište • Tržište se ne brani, ne diskutuje, nego nemo škartira • Staviti u prvi plan proizvodnju – stvaranje nove vrednosti i profitno orijentisano ulaganje novca • (6)

7. HIJERARHIJA DONOŠENJA ODLUKA • POLITIČKE ODLUKE • EKONOMSKE ODLUKE • TEHNIČKE ODLUKE • Operativne svakodnevne odluke Problemi nastaju ako donosilac odluka zaboravi na hijerarhiju: Pri donošenju tehničke odluke koristi generalizaciju – adekvatnu političkom nivou Pri donošenju političke odluke a koristi kriterijume nižih nivoa odlučivanja Odluke treba doneti tamo gde je raspoloživo najviše informacija (7)

8. ŠKOLOVANJE

9. PROBLEMI ŠKOLOVANJA (NE SAMO MLADIH) • Zbog dinamike razvoja, čovek je više puta izložen novim zahtevima za znanjem u radnom veku • U školi stečeno znanje zastareva za 5- 6 godina • Radni vek i proces učenja se sve više preklapaju • Mlade frustrira jaz izmedju školskih sadržaja i zahteva života • Zaraženost filozofijom potrošačkog društva: • Izražavamo svoj interes i pravo na potrošnju • Rad i stvaranje novog osećamo prinudom • Šta činiti? • (9)

10. Neuskladjenost školske mreže i potreba • Vojvodina je jedini deo Srbije sa jednim državnim univerzitetom na 2 miliona stanovnika • Privatni univerziteti manje razvijenih područja nude svoje obrazovne usluge Vojvodini • Dileme koncentracije školovanja u gradove – školske centre ili decentralizacija • Doškolovanje, dokvalifikacija odraslih • Permanentno obrazovanje • Poljoprivredno savetodavstvo i poljoprivrednici • (10)

11. POLJOPRIVREDA

12. TENDENCIJE • Globalizacija proizvodnje hrane • Promene u organizovanosti prometa hranom • Razvoj vertikalnih integracija po proizvodima • Zaoštravanje zahteva kvaliteta • Porast zavisnosti poljoprivrede od tržišta • Tranzakcioni troškovi i problemi investiranja podstiče preradjivače da saradjuju sa manjim brojem, bolje opremljenih primarnih proizvodjača • (12)

13. NEKE VAŽNE DILEME (1) • Da li je poljoprivreda strateška i razvojno –motorna grana privrede? • Strateška – jeste, jer je izvor hrane • Razvojna – nije, zbog sledećih OGRADA: • Socijalna ograda – Svaki čovek ima pravo na hranu • Tržišna ograda – Egzistiranje agrarnih makaza • Razvojno koncepcijska ograda – Poljoprivreda se tretira kao “crna kutija” iz koje se izvlači: jeftina hrana, akumulacija, radna snaga • (13)

14. NEKE VAŽNE DILEME (2) • Organizovanost, tj. odnos veleposeda; farmerskih gazdinstava; poljoprivrede kao dopunske delatnosti • Menedžment kvaliteta • Nije li tu vreme da se traže sredstva i za: • menedžment kvaliteta okoline i pejsaža, • čuvanje biodiverziteta, • čuvanje podzemnih i površinskih voda. • Odnos usitnjene poljoprivrede i ukrupnjene preradjivačke industrije i prometne sfere • (14)

15. Neka pitanja od značaja i u Vojvodini • Sitni proizvodjači kako mogu postati partneri u logističkom lancu hrane? • Kakva može biti njihova uloga? • Šta je uloga vlade? • Kakva je naklonost za saradnju? • Da li kanali snabdevanja poljoprivrede i snabdevanja stanovništva hranom mogu biti inkorporirani u strategije razvoja rurala? • Horizontalna, vertikalna integracija, kooperacija, zadrugarstvo • (15)

16. Problem subvencija • Eksternalije multifunkcionalne poljoprivrede: • Jednak dostup hrani • Uslovi ruralnog života • Zaštite okoline • Ruralu nadoknadjuju subvencijama protuvrednost eksternalija, koje nemaju tržišnu cenu • * • Usitnjenost naših gazdinstava ne udovoljava ekonomiji veličine • Gazdinstva kako –tako rešavaju socijalni problem na selu • Moramo tolerirati, dok ostali sektori ne zaposle viškove radne snage iz ruralnih domaćinstava * (16)

17. Budućnost mladih u poljoprivredi • Starosna struktura poljoprivrednika je problem u celokupnom razvijenom svetu (Prosečna starost poljoprivrednika u Japanu je 72 godine) • Broj domaćinstava sa mešovitim prihodima se stalno povećava (USA – oko 70 % prihoda farmera je nepoljoprivrednog porekla) • Ne treba se protiviti “poljoprivredi na mesečini” uz zapošljavanje • Zadrugarstvo • – centralizacija nabavno – prodajne funkcije • - razvoj pružanja usluga • (17)

18. DIVERZIFIKACIJA • Ruralni turizam, ugostiteljstvo, lov, ribolov, seoski dani i druge manifestacije • Proizvodnja lokalnih specijaliteta • Realizacija proizvoda na piacama, sa farmi • Proizvodnja energije za sopstvene potrebe • Proizvodnja energije za tržište samo pri visokoj ceni nafte i zemnog gasa: • - Biodizel, etanol – garantovane cene • - Korišćenje vetra i sunca • mogućnosti ograničeni u Vojvodini • garantovane cene • (18)

19. „SOCIJALA”(Socijalni problemi i / ili Socijalni kapital?)

20. Socijalne dileme • Koliki socijalni teret može podnositi naša privreda? • Penzijski sistem da li je održiv? • Demografska kretanja – starenje stanovništva? • Starosna piramida • Socijalno staranje o nezaposlenima • Staračka domaćinstva na selu • Zdravstveno stanje stanovništva i potreba kasnijeg penzionisanja • Nezaposlenost i potreba kasnijeg penzionisanja • (20)

21. Socijalni kapital • Ulažemo li napore da gradimo društvo sa jakim lokalnim mrežama, civilnim inicijativama (socijalnim kapitalom), ili atomizirano društvo s kojim lakše manipuliše politika? • (21)

22. STATUS LOKALNIH ZAJEDNICA

23. DILEME • Stepen centralizovanosti – decentralizovanosti zemlje • Beograd - 49 % zaposlenih Srbije • - samo 30 % nacionalnog dohodka • - 65 -66 % spoljnotrgovinskog deficita • Stepen zavisnosti opština od centralne vlasti • Kako bi se formirala uticajnost centralne vlasti pri većem stepenu razdrobljenosti opština? • Centralizovano ili decentralizovano prikupljanje budžetskih prihoda. • Nivo poreskih opterećenja 45 - 49 %- poželjno bi bilo 30% • Mesne zajednice kao teren civilnih inicijativa • Strateški planovi – Da li su dali neki rezultat? • Urbanistički planovi – na bazi kakvog projektnog zadatka izraditi? • (23)

24. JEDNAKOST – NEJEDNAKOST RAZVOJNIH ŠANSI

25. Investicije po glavi stanovnika(2004)

26. DILEME • Mesne zajednice ne raspolažu imovinom • Da li opštine raspolažu svojom imovinom? • Društveno vlasništvo i imovinsko – pravni problemi • Treba li industrijska zona uz svako naselje? • * • Drugi aspekti jednakosti – nejednakosti: • Infrastruktura društvenog života • Dostupnost zdravstvene infrastrukture • Dostupnost do školskih centara • Uslovi za kulturni život • (27)

27. GRADJANSKA AKTIVNOST I INFORMISANOST

28. BARD – švedski sociolog • Ideologija nacionalne države je na zalasku • Nivoi globalizacije: politička, ekonomska, kulturna • * • Poslovne veze - veći kapital od novca • Korišćenje blagodeti informatike: • Netokrate ( Internet+aristokratia) – buduća vlast • Obama • Sergey Bin, Larry Page – vlasnici Google • Konzumtariat (Konzum+proletarijat) (31)

29. Regionalni razvoj i klasteri • Praksa velikih preduzeća • - koncentrišu se na svoj primarni zadatak a • - sekundarne funkcije organizuju u okviru sistema regionalne mreže svojih dobavljača. • Klasteri povećavaju konkurentnost finalizatora kvalitetom usluga nosioca sekundarnih funkcija: • -smanjenjem transakcionih troškova – nosioca primarnih i sekundarnih zadataka • - smanjenje troškova traženja partnera, • - bržim prepoznavanjem potreba tržišta, • - rastom poverenja izmedju partnera, itd. • (32)

30. Prednost učesnika klastera zbog iskorišćavanja lokacionih prednosti • Smanjenje transakcionih i transportnih troškova • Brži i tačniji protok informacija • Upoznavanje organizacionih i tehnoloških iskustava • Stalni transfer i zamena znanja • Podržavanje lokalne zajednice, obrazovnih institucija, razvoj infrastrukture i sl. • Brže tržišno prilagodjavanje. • (33)

31. HVALA NA PAŽNJI !