240 likes | 556 Views
Muzikofilija. Projektni tim. Muzikoterapija. Izabrana knjiga. Predlozimo film. Zanimljivosti. Predlozimo muziku. Razgovarali smo sa…. Predlog naslovne strane. Projektni tim. Zorana Scepanovic II 2 Teodora Dimic II 12 К ristina Milicevic II 12 Zvezdana Jovanovic II 12
E N D
Muzikofilija Projektni tim Muzikoterapija Izabrana knjiga Predlozimo film Zanimljivosti Predlozimo muziku Razgovarali smo sa… Predlog naslovne strane
Projektni tim ZoranaScepanovic II 2 TeodoraDimic II 12 КristinaMilicevic II 12 ZvezdanaJovanovic II 12 ЕмilijaKokic II 12 IsidoraBogosevic II 12 МеlitaRandjelovic mentorka Маја Zivkovic I 9 МаrijaFilipovic I 9 Nemanja Ristivojevic I 9 Маrija Milosevic I 9 КristinaLukic I 9 Маgdi El-Asrag II 2 BojanaBorovic II 2
Muzika nas može povesti u dosad neistražene svetove. Probuditi u nama skrivene emocije. Uveriti nas da nešto kupimo, probuditi uspomene, podići iz depresije kad ništa drugo ne uspeva – ili je još dublje u nju uljuljkati. Pokrenuti na ples do poslednjeg takta. No, moć muzike, koliko god nam se činila velika, proteže se puno dalje nego što smo toga svesni. Muzika zaposeda veće područje našeg mozga od, recimo, jezika. Ljudi su stoga uistinu muzička vrsta. Neurologa Oliver Saks priča o ljudima, pogođenima, određenim neurološkim poremećajima,menjanju način na koji promišljamo o našem umu i ljudskom iskustvu uopšteno. U svojoj knjizi"Muzikofilija Priče o muzici i mozgu"ovaj neurolog istražuje ekstremne načine na koje muzika utiče na naš mozak i kako nam čak i najjednostavnija melodija može promeniti život. S medicinskim studijama koje pokrivaju sve aspekte života, od pojedinca koji nakon udara groma u dobi od četrdeset dve godine postaje pijanist, preko grupe dece s Williamsovim sindromom , do ljudi koji boluju od amuzije, odnosno gubitka ritmičkog sluha, Saks će nam pokazati kako utiecaj muzike na nečiji život može biti presudan. Radilo se o potresnim pričama s tračkom nade, poput priča o obolelima od Alzheimerove bolesti koji su u muzici našli utehu i smirenje, ili o pričama kako muzika neke od nas ponekad može doslovno izludeti, kao u slučaju muzičkih halucinacija ili moždanog crva, jedno je sigurno: muzika je neodoljiva, očaravajuća, nezaboravna, neporecivo važna stvar u našim životima, a u "Muzikofiliji" Saks će nam pokazati zašto je tomu tako.Knjiga koju je The Washington Post proglasio jednom od najboljih u 2007. godini, uz "Muzikofiliju" slobodno možete zapevati od srca, ili se jednostavno složiti da je melodija jedan od glavnih začina života.
MUZIKOTERAPIJA “Muzika pročišćava razumevanje, inspiriše ga i odvodi u područja do kojih samo nikad ne bi došlo. “ - Henry Ward Beecher Polja primene Muzikoterapija ima široko polje primene zbog toga što podrazumeva korišćenje verbalnih i neverbalnih tehnika. Muzikoterapija koristi muziku (zvuk) u dijagnostičke, terapijske i profilaktičke svrhe. Primenjuje se u svim granama medicine i defektologije, kod dece i odraslih, od najranije dobi do starosti, individualno i u grupi, u bolničkim i vanbolničkim uslovima. Može se primenjivati kod zdravih osoba u cilju podsticanja rasta i razvoja i u profilaktičke svrhe. Primena muzike u čekaonicama, u okviru radno-okupacione terapije i slušanje muzike u dokolici nije muzikoterapija. Muzikoterapija je pridružena zdravstvena struka i predstavlja nezavisnu profesiju, a primenjuje je edukovani terapeut – muzikoterapeut. Nakon postavljene indikacije, muzikoterapeut primenjuje neku od tehnika muzikotarepije koje su prihvaćene u svetu, uz prospektivno praćenje i evaluaciju dobijenih rezultata. Postoje dve velike oblasti muzikoterapije: -receptivna muzikoterapija u kojoj subjekat sluša odabrani muzički izvod koji mu pomaže da se postigne željeni psihološki efekat i - aktivna muzikoterapije gde terapeut i pacijent komuniciraju glasom ili instrumentom i ostvaruju komunikaciju kada je verbalna kominikacije otežana ili potpuno onemogućna. Vise o muzikoterapiji procitajte ovde
Sistemzdravstevenezastite Muzikoterapija se u svetu primenjuje u svim granama medicine.U psihijatriji se primenjuje u lečenju svih kategorija psihijatrijskih i psihosomatskih poremećaja: depresivnih, fobijskih i anksioznih poremećaja, poremećaja ličnosti i graničnih poremećaja, seksualnih poremećaja, različitih vrsta psihotičnih poremećaja, konverzivnih i somatoformnih poremećaja, poremećaja spavanja, kao i kod svih psihičkih poremećaja kod dece i adolescenata. U neurologiji se primenjuje kod neurodegenerativnih i neuromišićnih bolesti, epilepsije. kod poremećaja pamćenja, u motoričkoj rehabilitaciji i rehabilitaciji glasa i govora, kod komatoznih pacijenata, u jedinicama intenzivne nege; u psihoonkologiji u različitim fazama bolesti, u palijativnoj nezi; u ginekologji i akušerstvu - u inkubatorima i pripremi porođaja; u internoj medicini i pedijatriji; u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji, u terapiji bola; u otorinolaringologiji – npr. nakon ugradnje kohlearnog implanta; u anesteziologiji, stomatologiji itd. Primenjuje se u procesu rehabilitacije kod svih kategorija urođenih i stečenih obolenja i poremećaja – kod dece i odraslih sa cerebralnom paralizom, kod slepih i slabovidih, kod lica sa poremećajima sluha, oligofrenih osoba, autističnih i dr.
Evokako je Marija Milosevic, ucenica I 9, videlanaslovnustranuknjige “MUZIKOFILIJA price o muziciimozgu” : Predlog naslonvne strane
Instrument Romeo I Julija Ploca Svadba Kompozitor Tragicna Mjuzikl Poljubac MUZIKA LJUBAV MUZIKOFILIJA OLIVER SAKS KNJIGA O dzungli Pisac Lekar Stranica Skola Psiholog Znanje Neurolog
Ekipa emisije ,,TREZOR'' u našoj školi 28. februara 2013.godine, našu školu posetila je TV ekipa RTS-a. Povod posete bio je snimanje priloga za emisiju TREZOR, koja se bavi projektom izdavačke kuće CLIO-Internest. Bila je ovo sjajna prilika da članovi projektnog tima razgovaraju sa autorkom emisije Bojanom Andrić i upoznaju je sa dosadašnjim učešćem naše škole u projektu Internest;zahtevima projekta i ličnim dobitima koje učenici imaju od projekta.
Ekipa biblioteke plus u poseti nasoj skoli Predavanje : Medijska arhiva,predavač Velimir Ćurgus Kazimir 18.marta 2013.godine, našu školu posetila je ekipa Biblioteke plus: direktor izdavačke kuće CLIO, direktor arhiva EBART Velimir Ćurgus Kazimir i reditelj Dragomir Zupanc. Povod posete bio je susret sa članovima projektnog Internest tima naše škole. Razgovarali smo o planovima i aktivnostima u sklopu ovogodišnjeg projekta. Velimir Ćurgus upoznao nas je sa značajem, ulogom i mogućnostima arhiva Ebart, načinom prikupljanja arhivske građe i njenog korišćenja. Snimak predavanja možete pogledati na internet stranici http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=pdodL9gefYo
Mladilideri – kulturnadiplomatijamladih Udruženje Biblioteka plus i Internest tim u saradnji sa Institutom za kulturnu diplomatiju (ICD) iz Berlina organizovali su više aktivnosti posvećenih kulturnoj diplomatiji mladih. Povodom toga u utorak, 16. aprila, grupa učenika (Marija Pavlović, Iva Tomas, Kristina Lukić i Marija Milošević I-9) zajedno sa razrednim staresinom kao i pedagogom škole, Melitom Ranđelović bila je u poseti Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije. Učenike su pozdravili direktor Diplomatske akademije, Božin Nikolić, šef odseka za javnu diplomatiju Aleksandar Đukić, i načelnica odeljenja za međunarodnu, kulturnu, prosvetnu, naučnu, tehnološku i sportsku saradnju Dragana Vujić, i upoznali sa radom Ministarstva spoljnjih poslova u oblasti javne i kulturne diplomatije. Bila je to sjajna prilika da se učenici iz desetak srednjih I osnovnih škola,koje su uključene u projekat Internest, upoznaju sa značajem mladih lidera i njihovom ulogom u kulturnoj diplomatiji. Poseta je protekla u živom razgovoru domaćina i učenika. Takođe smo imali priliku da vidimo i muzejsku postavku Dva veka diplomatije u Srbiji, nakon čega je i održan mini kviz poznavanja kulturne i istorijske prošlosti Srbije, a vezan je za pomenutu postavku. Predavanju je prisustvovao i Zoran Hamović, direktor i glavni urednik CLIO-a. Dobar primer toga jeste nastup hora poznatog po obradama rok i pop pesama bez instrumenata, Viva Vox-a, u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku,SAD, povodom Srpske Nove godine.(Ovom događaju prisustvoao je generalni direktor UN Ban Ki Mun i predsednik generalne skupstine UN Vuk Jeremić.) . Nakon predavanja i aktivnosti usledio je koktel.
Strategija lobiranja I fundrraising-a u projektnom menadzmentu 16.marta 2013.godine nekoliko članova našeg Internest projektnog tima , zajedno sa drugim projektnim timovima, posetili su Dizajn inkubator NOVA ISKRA-Beograd. Tokom prepodnevnog susreta,članovi Internest školskih timova susreli su se i razgovarali sa nekoliko članova tima Dizajn inkubatora Nov Iskra : Nena Radenković,creative Hub coordinator; Relja Bobić ,programski menadžer Nova Iskra; Tamara Todorić,arhitekta,koordinator biblioteke Nova Iskra; studio autorima, arhitektama, članovima Designer lab Nova Iskra. Bila je ovo sjajna prilika da dobijemo informacije kako najuspešnjie napisati projekat, kako i gde prikupiti sredstva za realizaciju projekta.
U posetimuzickojredakciji Radio Beograd 1 10.maja 2013.godine, u jednočasovnoj poseti Muzičkoj redakciji Radio Beograda 1, imali smopriliku da susretnemo i razgovaramo sa autorima i urednicima nekolikoemisija Radio Beograda. Upoznali su nas sa uređivačkom politikom Radio Beograda 1, programskom šemom Radio Beograda 1 ,emisijama koje uređuju i vode. Veoma nas je zanimalo kako biraju goste i muziku za svojeemisije. Bila je zanimljivo razgovarati sa Biljom Krstić urednicom emisije ,,Izvorište'', Nenadom Kamidžorac, urednikom emisije Muzička pletenica,AleksandromPetrović/AcoCeltic. Upoznali smo ih sa ovogodišnjim projektom Internest i aktivnostima koje realizujemo .Izložili smo im našu iakciju emitovanja muzike putem školskog razglasa u vreme velikih odmora i međusmena. Ideja i koncept odabrane muzike koju puštamo na razglasu veoma im se svidela. Informaciju o našoj poseti redakciji možete videti na http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/1321036/Poseta+Muzi%C4%8Dkoj+redakciji+Radio+Beograd+1.html
Muzikaislepilo Autor Oliver Saks u knjizi ,,Muzikofilija Priča o muzici i mozgu'' bavi se fenomenom muzikalnosti kod slepih ljudi.On kaže ,,U raznim drugim studijama,Oklford je otkrio da je 40 do 60 odsto slepe dece kojoj je predavao imalo apsolutni sluh, a u istraživanjima koje su nedavno sproveli Hamilton,Paskval-Leone i Šlaug su našli da 60 odsto slepih muzičara ima apsolutni sluh, naspram možda 10 odsto među muzičarima koji vide. Kod muzičara s normalnim vidom, rana muzička obuka (pre uzrasta od šest ili osam godina9 ključna je za razvoj ili održavanje apsolutnog sluha-ali kod tih slepih muzičara, apsolutni sluh je bio uobičajen čak i kad se s muzičkom obukom otpočelo srazmerno kasno, ponekad tek u adolescenciji..... Tačni neurološki korelati koji leže u osnovi muzičkih veština kod slepih još nisu do kraja definisani,ali se intenzivno proučavaju u Montrealu i drugde'' ( 155-166 str knjige). U svetu muzike immo mnogobrojne primere slepih muzičara : Andrea Bočeli Ko bi pomislio da je ovaj italijanski tenor, koji je tri puta bio nominovan za nagradu Gremi – slep? Bočeli je snimio preko 20 pop i klasičnih albuma koji se nalaze u Top 10 na Bilbordovoj listi. Na američkoj listi klasične muzike on je broj jedan. Ovaj italijanski virtuoz prodao je preko 70 miliona albuma širom sveta.
Stivi Vonder (Stevie Wonder) rodjen je slep. Iako slep, on je postao poznati pevac, tekstopisac I muzicki Producent. Bio je prvi muski solo umetnik koji je osvojio 22 nagrade Gremi. Rej Čarls Ovaj afroamerički muzičar bio je na 10. mestu na listi “100 najvećih umetnika svih vremena”. Tokom 2008. godine dospeo je čak na drugu poziciju. Čarls (Ray Charles) je izgubio vid kada je imao pet godina, a potpuno je oslepeo sa sedam. Derek Paravicini Slep je i ima autizam, ali je svojim neverovatnim muzičkim talentom ne prestaje da oduševljava svet. On je sada već slavni pijanista, a dovoljno mu je da samo jednom čuje melodiju-kompoziciju, da bi je odsvirao bez problema.
Hoze Felisiano Portorikanski gitarista Hoze Felisiano (Josè Feliciano) ono je što biste mogli nazvati virtuozom na gitari. Tokom svoje karijere, duge 50 godina, svirao je skoro sve: klasiku, rok, džez i bluz. Ostao je trajno slep pri rođenju . Džon Kej Džon Kej (John Kay) je poznati pevač, tekstopisac i gitarista benda Steppenwolf. U Kanadi je dobio priznanje za svoj veliki doprinos muzici. Kej pati od povećane osetljivosti na svetlost. Ima urođenu ahromotopsiju, veoma retki defekt – potpunu slepoću za boje.
PSIHOLOGIJA I MUZIKA Bez obzira na to da li smo i u kojoj meri umetnički nastrojeni, kada se radi o muzici retko ko ostaje ravnodušan i nema nekih sopstvenih preferencija. Po muzici koju neko sluša možemo saznati nešto i o samoj osobi. Brojna su istraživanja u psihologiji koja se bave uticajem muzike na ljudsku psihu. Ova istraživanja uglavnom se dele na ona koja ispituju povezanost karakteristika osobe sa vrstom muzike koju voli i ona koja ispituju uticaj muzike na osobu, njene sposobnosti i doživljaje. Postoji i treća, mnogo manje ispitivana, ali ipak možda i najznačajnija tema iz ove oblasti - zbog čega nam je uopšte muzika toliko važna. ZASTO LJUDI SLUSAJU MUZIKU? U pokušaju da odgovore na ovo pitanje stručnjaci su krenuli najjednostavnijim postavljanjem pitanja ljudima o tome zašto oni zapravo slušaju muziku. Odgovori koji su pri tom dobijeni mogu se svrstati u u sedam osnovnih kategorija: ’Slušanje muzike je zabavno’ - na najosnovnijem nivou muzika obezbedjuje stimulaciju i otklanja osećaj dosade i monotonije. Ona može da podiže raspoloženje pre izlaska, skraćuje vreme dok se obavljaju neki ne tako zanimljivi kućni poslovi, na primer pranje sudova, pravi nam društvo dok putujemo, čitamo ili radimo nešto na računaru…
’Poboljšava energetski nivo’- muzika nas energizuje jutrom i umiruje u večernjim satima pred spavanje. Uz pomoć muzike mi možemo da utičemo na energetski nivo našeg organizma. ’Muzikom možemo utoliti glad za uzbuđenjem’ - ona nam obezbedjuje duboka i jaka emotivna iskustva. Ovakvi doživljaji su tipični onda kada muziku sami izvodimo, ali se mogu doživeti i samim slušanjem tuđeg izvođenja. ’Pomaže nam da skrenemo misli sa nečega’- ukoliko se borimo sa nekim mislima i idejama koje želimo da na neko vreme ostavimo po strani, muzika može biti adekvatno sredstvo koje nam u tome pomaže. ’Obezbedjuje nam pražjenje kada nam je to potrebno’ – ne samo što može da u nama probudi jaka osećanja, muzika može da učini da jaka osećanja koja u nama postoje budu podnošljivija tako što ih ponovo proživljavamo i uspevamo da se istih i oslobodimo. Često uz muziku, onda kada smo preplavljeni jakim osećanjima, doživljavamo iskustvo slično katarzi. ’Pospešuje mentalnu aktivnost’- muzika pospešuje sanjarenje, prepuštanje uspomenama, istraživanje i analizranje prošlosti. ’Povezivanje’ – kada više ljudi sluša istu muziku u nekom trenutku, njihova komunikacija postaje lakša i razmena osećanja i doživljaja je prirodnija. Drugi način za povezivanje ljudi preko muzike jeste povezivanje sa nekim sa kime relano nismo u kontatu, ali ga uz određenu muziku oživljavamo u sebi i osećamo povezanost. Svih ovih sedam osnovnih razloga zbog kojih nam je potrebna muzika zapravo imaju isti cilj, a to je da kontrolišu ili poprave naše emotivno stanje i raspoloženje. Iza svih ovih navedenih razloga stoji ono što je u muzici zapravo ključno, a to je njena sposobnost da utiče na naše emotivno stanje. Zbog toga se i često čuje izreka ’musica animae levamen’, muzika je lek za naše duše. Tako počinje i knjiga nemačkog muzikologa Christofera Reugera iz 1991. godine. On opisuje različite načine kojima se uz pomoć muzike otklanjaju problemi. Tu se može pročitati da slušanje Betovena pomaže u lečenju depresivnih osećanja, a da Bah umanjuje problem sa spavanjem. Iako su ovakvi navodi još uvek nedovoljno provereni, nesumnjivo je da jaka veza između osećanja i muzike definitivno postoji. Zbog čega je to tako još uvek nije dovoljno objašnjeno.
ZASTO MUZIKA IZAZIVA EMOCIJE? Prvo pitanje koje se postavlja jeste da li su emocije koje doživljavamo dok slušamo muziku iste one emocije koje doživljavamo u realnim životnim situacijama. Poznato je da osećaja imaju veliku moć i da, iako mnoge ljudske aktivnosti deluju kao svesno i razumski pokrenute, zapravo glavnu snagu crpe iz osećanja. Za svoja najveća dela čovek biva pokrenut osećanjima koja se u njemu bude. Pitanje je da li i osećanja koja doživljavamo uz muziku imaju istu takvu pokretačku moć. U psihologiji se osećanja definišu kao specifična ponašanja koja se javljaju kao odgovor na neke procese oko nas ili u nama samima. Kako su osećanja zapravo reakcija na nešto, ona su uvek po pravilu orjentisana prema tome, situaciji ili osobi koja iz nekog razloga značajna i uspeva da ih provocira. Vidimo da je za javljanje osećanja potrebno da postoji nešto što će ih pokrenuti, da je pri tom to nešto osobi značajno i da je zbog toga u tom trenutku osoba kognitivno usmerena na to. Ipak, ova definicija se ne može primeniti na osećanja izazvana muzikom. Muzika može biti pozadinska i ne mora biti u centru pažnje slušaoca, ali ipak može uticati na njegovo emotivno stanje. Realna stimulacija, koja je inače okidač za javljanje emocije, u slučaju muzike takodje izostaje. Sve ovo dovodi do pitanja da li, ukoliko se način nastanka ovoliko razlikuje, to neminovno dovodi i do razlike u kvalitetu emocije. ZASTO MUZIKA EVOCIRA USPOMENE? Ponekim autorima, emocije provocirane muzikom zapravo su samo odbljesak realnih osećanja koji se vraća onda kada nas neka melodija podseti realnih životnih situacija. Mnoge ljude neka pesma može, kao po pravilu, uvek rastužiti, dok ih druga može oraspoložiti i to sve samo zbog toga što ih podseća na neke prošle trenutke. Ipak, ne možemo sve doživljaje koje muzika izaziva u nama objasniti time što nam ona zapravo pomaže u evociranju nekih uspomena. Ukoliko bi moć muzike zaista bila u evociranju uspomena onda bi načini na koje reagujemo na različite pesme bili uslovljeni našim prethodnim iskustvima i u zavisnosti od toga se i razlikovali. Iako se ovo ponekada dešava, ipak najveći broj ljudi na istu muziku reaguje na sličan način.
I BEBE U STOMAKU REAGUJU NA MUZIKU Da je muzika zaista tu onda kada nam nedostaju reči, očigledno je i kada posmatramo decu koja još uvek nisu progovorila. Njihov način komuniciranja sa svetom, pored osmeha i mimike, je i ritam. Iako beba ne zna šta joj majka zapravo poručuje rečima, ona na osnovu ritma i tona majčinog glasa ipak može da shvati osnovnu poruku. Istraživanja su pokazala da je osetljivost bebe na različite ritmove i zvuke zapravo prisutna i u periodu dok je beba još u stomaku. U jednom takvom istraživanju ispitivana je mogućnost uticaja muzike na dete dok je ono još u stomaku. Majke koje su učestvovale u istraživanju su uz stomak stavljale slušalice preko kojih se čula muzika. Muziku su počele da puštaju u dvadeset i osmoj nedelji trudnoće i do kraja trudnoće je ukupno bilo sedamdeset sati tokom kojih su deca u stomaku bila izložena muzici. Nakon porođaja, praćen je razvoj ove dece i pokazalo se da su se u odnosu na decu kojoj nije puštana muzika dosta brže razvijala. Ova deca bolje su napredovala fizički tj brže rasla, zatim brže razvila motoriku i imala su bolju koordinaciju. MUZIKA I PAMCENJE I nakon rodjenja u prvim mesecima deca su osetljiva na muziku i pokazalo se da imaju iznenadjujuću sposobnost da je upamte iako su još uvek veoma mala. U jednom takvom istraživanju malim bebama je za nogu u krevetcu vezana vrpca kojom su mogle da pokrenu igračku koja je visila iznad krevetca. U pozadini je puštana određena melodija. Beba je bila u stanju da nauči da pokretom noge pokrene igračku i toga se sećala i sutradan nakon učenja. Ipak, zanimljivo je da je, nedelju dana nakon toga, beba mogla da se seti naučenog pokreta jedino ukoliko je u pozadini puštana ista ona muzika koja je svirala u situaciji učenja. Ovaj ekspreiment je pokazao da, iako je izuzetno malo, dete može da uči i da mnoge naizgled zaboravljene stvari zapravo samo ne mogu da prizovu u sećanje, ali su i dalje tu. S druge strane, veoma je značajno otkriće da upravo muzika može biti signal za podsećanje. Kod odraslih, muzika je takođe u vezi sa pamćenjem. Vrsta pamćenja na koje muzika ima najupadljiviji uticaj jeste takozvana autobiografska memorija. To je vrsta dugoročne memorije u koju skladištimo dogadjaje i iskustva iz sopstvenog života. Na osnovu nje zaključujemo o tome ko smo bili nekada, ko smo sada i kako sebe opažamo. U okviru porodice, zajednice ili kulture, zajednička autobiografska sećanja su ona koja su presudna za preovladjujuća uverenja i stavove. Istraživači su pokazali da je muzika u velikoj meri zaslužna za očuvanje ove memorije. Mnoge etape iz sopstvenog života pamtimo po muzici koju smo tada slušali i mnoge prelaze u životu prate i prelazi u preferencji neke vrste muzike. Istraživanja su pokazala da je za tinejdzerske dane najupadljivija veza autobigrafskih sećanja i muzike, ali da se ta veza ipak održava i ostalim periodima života.
Mocart je moćniji nego što mislite Iako je terapija muzikom relativno nova, sve brojnija istraživanja potvrđuju lekovitu moć nota. Portal„Greatist“ sabrao je na jednom mestu niz studija koje pokazuju svemoć muzike, a naročite one koju su komponovali Betoven, Mocart, Bah... Primera radi, slušanje klasičnih kompozicija sporijeg tempa ili uživanje u pop baladama umanjujestres, glavobolju, čak i simptome PMS-a. Klasika odmara mozak i u večernjim satima, pa se tako preporučuje njeno slušanje pred spavanje, kako bi na oči došao brzi i lepši san. Uz to, lagane melodije dokazano će pomoći rasterećenju mozga, usporavajući intenzivne moždane aktivnosti. Zato ne čudi što je tokom meditacije uvek preporučljivo pripremiti prikladnu muzičku podlogu. Muzika veoma delotvorno otklanja i psihološki stres, što je pokazala studija sa studentima koji su morali da pripreme naporne usmene prezentacije. Deo njih priređivao je prezentacije uz pratnju muzike, dok je deo mora da se zadovolji tišinom. Rezultati su pokazali da umilni zvuci violine pomažu smanjenju anskioznosti, usporavaju preterano brz rad srca i pozitivno utiču na krvni pritisak. Još jedna zanimljiva studija rađena je u saradnji sa pacijentima u zdravstvenim ustanovama. Tom prilikom pokazano je da je odlazak kod doktora ili pak zubara mnogo podnošljiviji ukoliko se ordinacijom šire zvuci umirujuće muzike. Kada su u pitanju manji hirurški zahvati i operacije sproveđene pod lokalnom anestezijom, pacijenti su bili znatno opušteniji kada su im na ušima bile slušalice sa muzikom. U slučajevima u kojima nije bilo potrebe za anestezijom zabeležen je manji intenzitet bola kada je pacijent bio „pod dejstvom muzike“. Grupa muzikoterapeuta sarađivala je i sa pacijentima obolelim od raka, koji prolaze kroz hemioterapiju i zračenja. Ispostavilo se da su oni koji su pristali na saradnju i svom lečenju dodali muziku, imali manje problema sa prihvatanjem medicinske terapije, stabilniji krvni pritisak i ređe probleme sa srcem.
MUZIKA KAO LEK Od davnina se smatra da vesela muzika podiŽe raspoloŽenje, a lagana nas čini tužnim jer nas takva kakva je nekako uvek podseti na neke bolne uspomene. Kakva god bila, muzika će vam ublažiti stres, bol ili strah, podići raspoloženje, stimulisati pozitivne emocije...Svet zvučnih boja sve više se koristi za lečenje, najviše u psihijatriji, a naši stručnjaci su dokazali da muzika pomaže i u lečenju srca, i to ne samo onog slomljenog zbog ljubavi, već i onog pogođenog kardivaskularnim oboljenjima. Primećeno je, na primer, da je količina lekova koju pacijenti koriste u redovnoj terapiji uz primenu muzikoterapije znatno smanjena, a remisije se postižu brže i stabilnije su. Muziku bi, precizirali su neki od stručnjaka, trebalo slušati dva puta dnevno po 12 minuta, i bićete „fit".Još je davno grčki filozof Pitagora, mnogo poznatiji po čuvenoj teoremi nazvanoj po njegovom imenu nego po svom lekarskom umeću, bio prvi koji je lečio muzikom. U Srbiji danas to radi docent kardiologije dr Predrag Mitrović sa Kliničkog centra Srbije, koji je na više stotina bolesnika dokazao da muzika blagotvorno deluje na bolesnike sa srčanom slabošću, povišenim pritiskom, dijabetesom, na one koji su preživeli infarkt...
Školski razglas i muzika koju emitujemo Projektni tim je pokrenuo ,,oživljavanje'' školskog razglasa. Naime, školski razglas postoji nekoliko godina,ali se retko koristi. Osnovna ideja bila nam je da pokrenemo korišćenje razglasa, tako što smo nekoliko nedelja, tokom trajanja projekta u vreme velikih odmora i pauze u međusmenama puštali muziku po našem izboru. Izbor muzike smo načinili na osnovu knjige ,,Muzikofilija Priče o mozgu i muzici'' O.Saksa, smernica koje smo dobili od muzikoterapeuta R.Radulović. Emitovanje muzike koncipirano je po temama-svaki dan jedna vrsta muzike(klasična muzika, narodna muzika/etno, jazz, pop muzika). Vivaldi: http://www.youtube.com/watch?v=l-dYNttdgl0 http://www.youtube.com/watch?v=xhkoUQ7HdIQ http://www.youtube.com/watch?v=nGdFHJXciAQ http://www.youtube.com/watch?v=H7hGiZ579cs Beethoven: http://www.youtube.com/watch?v=m1t3wGfDIFI http://www.youtube.com/watch?v=nT7_IZPHHb0 http://www.youtube.com/watch?v=8TIeaT3mfbE http://www.youtube.com/watch?v=e_DTCcRULCM Slobodan Trkulja I Balkanopolis: http://www.youtube.com/watch?v=7WhnRXMzTMg http://www.youtube.com/watch?v=9ywVsgt026E http://www.youtube.com/watch?v=cWr7OBgKTq8 http://www.youtube.com/watch?v=yPCiU8bGvXQ Louis Amstrong: http://www.youtube.com/watch?v=2nGKqH26xlg Nina Simone: http://www.youtube.com/watch?v=D5Y11hwjMNs Adele: http://www.youtube.com/watch?v=DeumyOzKqgI http://www.youtube.com/watch?v=hLQl3WQQoQ0&list=RD02Ri7-vnrJD3k http://www.youtube.com/watch?v=rYEDA3JcQqw&list=RD02Ri7-vnrJD3k http://www.youtube.com/watch?v=bsFCO8-oCEQ&list=RD02Ri7-vnrJD3k http://www.youtube.com/watch?v=_lWUNwxz3-U Amy Winehouse: http://www.youtube.com/watch?v=KUmZp8pR1uc http://www.youtube.com/watch?v=TJAfLE39ZZ8 Biljana Krstic: http://www.youtube.com/watch?v=zRCUkPS8uJs http://www.youtube.com/watch?v=d-rQ-uqXS_4 Jazz Compilation: http://www.youtube.com/watch?v=Zx1jU8e97ao&list=RD029tpMhl1W9-o
Projekat El Sistema Dugometražni dokumentarac nemačke produkcije u režiji Marije Stodmajer (Maria Stodtmeier) i Pola Smačnija (Paul Smaczny) "El sistema" o istoimenom projektu dečjih i omladinskih orkestara i muzičkih centara u Venecueli. Dobio je glavne nagrade u dokumentarnoj kategoriji na festivalima u Čikagu, Pragu i Solunu. Ovaj neobični dokumentarac ima elemente bajke u kojoj se fantastičnom vizijom jednog čoveka surova stvarnost pretvara u bolju budućnhost. U projektu "El sistema", koji je pre više od 35 godina pokrenuo amaterski muzičar i ekonomista Hose Antonio Abreu, na stotine hiljada mladih uči da svira neki instrument. Program je opstao pod deset različitih državnih uprava, a procvetao je 80-ih godina 20. veka. Cilj mreže 102 omladinska i 55 dečijih orkestara je da zaštiti mlade iz ekstremno siromašnih krajeva od uticaja droge i kriminala. Iako se klasična muzika smatrala elitističkom, "El sistema" je uspeo da uvede svoj program u redovnu nastavu u državnim školama. Studije su pokazale da je više od dva miliona mladih, od kojih 90 posto iz siromašnih porodica, prošlo kroz ovu edukaciju i da je time značajno smanjena stopa omladinske delikvencije. Rediteljski par kroz prikaz svakodnevnog života u nekim od najopasnijih krajeva Venecuele ponudio je sliku urbanog siromaštva koja nije patetična ni senzacionalistička, već energična i puna nade. Kritika u američkom magazinu "Star" ističe da je to "jedan od najvažnijih i najispirativnijih dokumentarnih filmova o muzici i njenom uticaju na društvene promene", dok "Njujork Tajms" ocenjuje da ovaj film "opisuje značaj umetnosti za društvo i sam život na najoriginalniji način“ U školi je organizovana projekcija filma ,,El Sistema''http://www.youtube.com/watch?v=276oR_tEmbs
Muzikotarapeut i mi U organizaciji našeg tima, školu je posetila dr sci med Ranka Radulović, psihijatar i muzikoterapeut. Prilikom posete održala je predavanje o mogućnostima muzikoterapije, slučajevima u kojima se koristi. Naglasak je stavljen na mogućnost korišćenja muzikoterapije u školama- kroz muzičke sobe.