Transgeneracijski prenos obrazaca afektivne vezanosti ili pitanje mehanizma prenosa

1. Transgeneracijskiprenosobrazacaafektivnevezanosti ili pitanje mehanizma prenosa Tatjana Stefanovic Stanojevic

2. Da se podsetimo... • Prema Bolbiju, iako se formira u prvoj godini života, afektivna vezanost, relativno neizmenjena, perzistira kroz detinjstvo i odrastanje osobe, utičući na oblikovanje svih kasnijih relacija: „Poverenje u dostupnost i podršku osobe za koju smo vezani, predstavlja značajan uslov sigurnog funkcionisanja u toku čitavog životnog veka osobe“, (Bowlby, 1969). • Dve relacije su, smatra autor teorije afektivnog vezivanja, najpodložnije uticaju rano stvorenih afektivnih veza - ljubavni odnos i odnos roditelja sa detetom.

3. URM- ASIMILACIONI MODEL • Naravno, Dž. Bolbi je pretpostavio i mehanizam koji je u osnovi afektivne vezanosti i koji omogućava ovako dugoročne i značajne uticaje. Nazvao ga je unutrašnjim radnim modelom. • Za objašnjenje funkcionisanja URM, Bolbi se, iako uveren u značaj evolucije za nastanak fenomena, ne oslanja na genetiku. Njegova ideja o načinu funkcionisanja URM može se svesti na tzv. asimilacioni model (koncept pozajmljen od Ž. Pijažea).

4. Asimilacioni model • U odnosu između roditelja, odnosno majke i deteta to bi značilo: majka tokom kontakta sa detetom interpretira signale koje dete šalje u odnosu na svoja ranije stvorena iskustva, odnosno u odnosu na URM formiran u detinjstvu. Zbog toga Dž. Bolbi kaže: „Nasleđe mentalnog zdravlja ili bolesti posredovano porodičnom mikrokulturom može biti daleko značajnije od nasleđa koje je posredovano genima“ (Bowlby, 1969, prema Belsky, 2006).

5. PROVERA: INSTRUMENTI ZA PROCENU • Najčešće su obrasci afektivne vezanosti dece procenjivani prvom i davno konstruisanom tehnikom za utvrđivanje obrazaca AV (Strana situacija, Mary Ainsworth, 1978) o kojoj je bilo reci. • Tek nekoliko dostupnih istraživanja koristilo je AQS (Attachment Question Set , Waters, E., 1985). Reč je o instrumentu koji daje informacije o kvalitetu afektivne vezanosti majke i deteta, ali ne sadrži elemente koji bi mogli biti stresni za dete, što u nekim kulturama važi za Stranu situaciju. • Značajno je i istaći da AQS tehnika procenjuje afektivnu vezanost dece uzrasta 1,6 – 3,6 godina čime je procenjivanje dece prešlo na malo stariji i za ispitivanje svakako pogodniji uzrast. Sledeća pogodnost tiče se činjenice da se procenjivanje odvija u kućnim uslovima deteta.

6. AAI • Do ekspanzije istraživanja transgeneracijskog prenosa zapravo i dolazi nakon što je postdiplomkinja Meri Ejnsvort, Meri Mein sa grupom saradnica na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji konstruisala intervju za procenjivanje obrazaca afektivne vezanosti odraslih (Adult Attachment Interview, Main, 1998) koji uz već postojeću Stranu situaciju omogućava poređenje klasifikacija obrazaca dece sa klasifikacijama obrazaca roditelja. • AAI protokol je dostupannasajtu Stony Brook Attachment Lab: • http://www.psychology.sunysb.edu/attachment/measures/measures_index.html

7. ADULT ATTACHMENT INTERVIEW • Reč je o polu-kliničkom intervjuu za procenjivanje obrazaca afektivne vezanosti u kome se na osnovu petnaestak pitanja zaključuje o kvalitetu narativa subjekata i na osnovu toga određuje kvalitet vezanosti. Za procenu je odlučujuća celokupna organizacija verbalizacije osobe prilikom opisivanja iskustava sa roditeljima, a ne konkretan sadržaj iskustva iz detinjstva.

8. Po recenicuzasvakiobrazac? • SIGURNI • ODBACUJUĆI • PREOKUPIRANI • DEZORGANIZOVANI

9. Tri velike longitudinalne studije potvđuju (68%-75%) slaganja između attachment klasifikacije u detinjstvu i klasifikacije u odraslom dobu.

10. Prvo ovakvo istraživanje sprovedeno u Londonu, na uzorku od 95 majki pokazalo je statistički značajno slaganje između roditeljskog i dečjeg attachmenta (66%). • Još nekoliko studija je ponovilo metodologiju u kojoj su odrasli intervjuisani pre rođenja deteta. U nekim studijama radilo se i o drugačijim kulturama (Sagi, 1990), a postepeno se ustaljuje i četvoro-kategorijalna klasifikacija. Svi rezultati potvrđuju značajno slaganje: za tro-kategorijalnu klasifikaciju, koeficijent korelacije je r= .46, dok je klasifikacija u koju je uključen i četvrti obrazac imala nešto niži koeficijent povezanosti, r= .44 (Fonagy, Steele, &Steele, 1991; Sagi et al., 1985; Steele, Steele, Fonagy, 1996; van Ijzendoorn 1995). Deo istraživanja bio je dizajniran tako da fokus bude na upoređivanju klasifikacija majka-dete sa klasifikacijama otac-dete. U većini pomenutih istraživanja, korelacija između majke i deteta veća je od korelacije otac-dete (Main et. al, 1985, Steele et. al, 1996).

11. Tri generacije • Ideja o prenošenjuobrazacaizgeneracije u generacijuproveravana je studijamadizajniranimtakodasu u istraživanjeuključene tri generacije. Jednoodprvihistraživanjaovevrsteurađeno je u Kanadi. Reč je o trogeneracijskoj, longitudinalnojstudijiBenoitaiParkera, (1994). Uzorak je činilo 96 beba, majkiibakapomajci. Majkesuintervjuisane AAI intervjuom, jednomtokomtrudnoćeijednomkada je deteimalojedanaestmeseci, a bake jednom u bilokomtrenutkuistraživanja. Uzpomoć procedure Stranesituacijedecasuprocenjivanasadvanaestmeseci. • Korišćen je itro-kategorijalniičetvoro-kategorijalniklasifikacionisistem. • Klasifikacijemajkisu bile stabilnetokomdvanaestmeseci u 90% slučajeva (tro-kategorijalnaklasifikacija) odnosno u 77% slučajeva (četvoro-kategorijalnaklasifikacija).

12. Dodajmoiistraživanja u sredinamakoje se razlikujuodsredina u kojima je konceptafektivnevezanostinastao. • Istraživačisauniverziteta u Haifi (Izrael) ustanovilisupostojanjetransgeneracijsketransmisije u Izraelskimkibucima (Sagi et al., 1985). Visinaslaganja je varirala u zavisnostiod toga dalisudecaspavala u komuniilikodkuće (od 46% do 76%). • U studijiamakojeistražujupovezanostklasifikacijamajkiidece u italijanskim (N=20), nemačkim (N=28) ikanadskimdijadama (N= 60) iznose 85% (Ammaniti, Speranza and Candelori, 1996), 82% (Peters-Martin, & Wachs, (1984), prema Pederson et al. , 1998) i 80% (Pederson, Gleason, Moran and Bento, 1998).

13. Transmission gap • Svidobijenirezultati o slaganjuroditeljskihklasifikacijaiklasifikacijadece, potvrđujuhipotezu o postojanjutransgeneracijskogprenosaobrazacaafektivnevezanosti. • Međutim, iako je hipotezanaosnovuovakobrojnihempirijskihnalazapotvrđena, način na koji se ovaj prenos ostvaruje i dalje je nejasan. Pozivanje na unutrašnji radni model i asimilaciju novih iskustava u postojeći obrazac sprovodi se već automatski, ali ne govori mnogo o načinu na koji se proces odvija, a još manje o načinu na koji ga je moguće ispitati. U teoriji afektivnog vezivanja ustalio se termin transmission gap

14. Afektivno kognitivne naocari • URM je zamišljen kao afektivno-kognitivni mehanizam koji upravlja filtriranjem i procesiranjem svih raspoloživih informacija. Naravno, uglavnom su pravila nesvesna. Često se predstavljaju kao nevidljive naočari koje određuju viđenje sebe samog i sveta koji nas okružuje. Iako se URM već skoro rutinski koriste da objasne dobijenu transgeneracijsku povezanost ostaje činjenica da još uvek ne znamo dovoljno ni o načinu na koji se proces odvija, ni o načinu na koji ga je moguće ispitivati.

15. Senzitivnoststaratelja • Već pominjani holandski priholog Marinus van Ijzendoorn (1995) prikupio je, sistematizovao i uradio meta-analize na većini dostupnih podataka. Jedna od njegovih meta-analiza bila je posvećena proveri hipoteze daje senzitivnost staratelja odlučujući faktor kvaliteta afektivne veze. • U osnovi ovog očekivanja je verovanje da su sigurno afektivno vezani odrasli mnogo senzitivnijinadečijepotrebetetakouspostavljajukoddeceverovanjedaćesvakadisregulacijaemocijabitibrzoiefikasnosređena.

16. Afektivna vezanost u Africi • Naime, uz majku, o detetu se stara veliki broj staratelja. Istraživači saopštavaju i o vremenu koje bebe provedu sa drugim odraslim osobama: procenti rastu sa 39% tokom prve tri nedelje, na 60% tokom sledećih 18 nedelja. • Broj staraoca takođe raste i u proseku iznosi 14.2. Ova ekstremno gusta socijalna mreža vodi ka brzom zadovoljavanju svakog bebinog signala, što imajkamaomogućavadabudupopustljiveisenzitivnenasignalebeba. Konkretno, ovo znači da majke doje decu svaki put kada deca to zatraže, te da deca isključivo sa majkama provode noć u toku koje bivaju hranjena često i bez buđenja majki. • U svetlu podatka o većem broju staratelja istraživači su se opredelili i za donekle izmenjen način procenjivanja afektivne vezanosti: procenjivali su kvalitet afektivne vezanosti u odnosu na svaku od starateljica. • Rezultati su potvrdili dominaciju sigurnog obrasca, nađeno je samo par ambivalentnih dijada, dok izbegavajući obrazac nije identifikovan.

17. Umerena povezanost • Dakle, meta-analiza koja se bavila pitanjem da li je majčinska senzitivnost povezana sa afektivnom vezanošću deteta i koliko je ta veza značajna, a u koju je bilo uključeno 65 studija (N=4.176), potvrdila je da je veza značajna, ali umereno: r = .24, na nekliničkom uzorku (N=1.097). • Sedam studija je nedvosmisleno potvrdilo značaj senzitivnosti, u dvema se o značaju senzitivnosti posredno može zaključiti. • Na osnovu svega iznetog istraživači zaključuju da je senzitivnost staratelja važan, ali ne i jedini uslov za formiranje sigurne afektivne vezanosti-

18. ULOGA GENA • Bokhorstikolegenaosnovuanalizepodatakaistraživanja 150 parovablizanacaklasifikovanih u obrasceafektivnevezanostinaosnovuStranesituacijezaključujudabiološkonasleđe ne igraulogu u nastajanjusigurnog, odnosnonesigurnogobrascaafektivnogvezivanjasamajkom, pa čakidabiološkonasleđe ne doprinosivisiniizbegavanjaodnosnoanksioznosti (štosuključniaspektizaodređivanjeobrazaca). Zapravo, čak 52% varijanseobjašnjava se uticajimaokruženja, a 48% upada u zajedničkiskoruticajaokruženjaigrešaka u merenju.

19. URM: BIO SOCIJALNI REGULATORNI SISTEM EMOCIJA • Decakojapripadajusigurnojafektivnojvezanostiučeadekvatnuregulacijuemocija, zahvaljujućičemuostajudobroorganizovana u stresnimsituacijama, dok se izbegavajućeafektivnovezanadecasuočenasaneresponzivnimstarateljemodlučujuzastrategijunadregulacije (podignutogpragazaprepoznavanjesituacija u kojimatrebaregulisatiafekt). • Ambivalentnoafektivnovezanadecauradilasusuprotno – suočenasanedoslednoresponzivnimstarateljima, povisilasusvojeiskazivanjeuznemirenosti, spuštanjempragatolerancije, odnosnostrategijompodregulacije (spuštenpragzaprepoznavanjesituacija u kojimatrebaregulisatiafekte) i time povećalašansudaihroditeljopaziipomogne.

20. KAPACITET ZA REFLEKSIJU • Refleksivnafunkcija je sledećikorak u operacionalizaciji URM - odnosi se na kapacitet roditelja za razumevanje kako vlastitog ponašanja, tako i ponašanja drugih, a preko koncepta stanje uma. • Rezultati longitudinalne studije pokazuju da je refleksivna funkcija majke značajno povezana sa uspehom deteta: 80% dece čije majke su imale skor refleksivne funkcije iznad proseka uspešno je uradilo zadatak sa pogrešnim verovanjem, dok je isti zadatak uradilo samo 56% dece čije majke su imale skorove ispod medijane.

21. OGLEDANJE • Uloga ogledanja oslanja se na pretpostavku da sedečiji koncept emocija razvija na osnovu introspekcije. • Ovo znanje nije urođeno. Uči se: kada je dete u stanju uzbuđenosti staratelj to prepoznaje i reflektuje svoje unutrašnje iskustvo stvarajući odgovarajući responsivni izraz.

22. ORIJENTACIJA NA UM DETETA • konstrukt kojim se opisuje ponašanje majke prema detetu kao prema mislećem biću, a ne kao prema stvorenju sa potrebama koje treba što pre zadovoljiti. • Prema Elizabet Meins sposobnost majke da adekvatno razume i komentriše stanje svesti i emocije svoga deteta u osnovi je sigurne afektivne vezanosti.

23. Kvalitet braka i atmosfera u porodici • Laicima očiglednu činjenicu da je atmosfera porodice u kojoj dete živi takođe važan formativni faktor razvoja i da se može transgeneracijski preneti uvažavaju tek neki od istraživača afektivne vezanosti (J. Belsky, 2006).

24. Istrazivanje u Srbiji • Prvo istraživanje transgeneracijskog prenosa u Srbiji sprovedeno je pre skoro desetak godina u Nišu • Budući da su istraživanja u oblasti teorije afektivne vezanosti na domaćem terenu tada bila prilično retka, prevashodnicilj istraživanja bio je da se emocionalnojinterakcijimajka - dete pristupi iz ugla teorije afektivne vezanosti, a potom i utvrdidali se određenikvalitetizaistaprenosekrozgeneracije

25. Specificnost domacih uslova: oskudne mogucnosti • Specifičnost domaćih uslova ogledala se i u specifično - oskudnim mogućnostima. • Ponuda instrumenata za procenu afektivne vezanosti u to se vreme svodila samo na dostupnost instrumenta za procenjivanje afektivne vezanosti dece, ne i odraslih. • Otudaje problem istraživanja redefinisan u smislu procenjivanjavaspitnihstavovageneracijaodraslihiobrazacaafektivnevezanostidece.

26. Instrumenti • Kvalitet afektivne vezanosti dece procenjivan je uz pomoć AQS (Attachment Question Set, Waters, E., 1985). Instrument se sastoji od 90 stavki koje predstavljaju opise ponašanja deteta posmatranog u interakciji sa majkom. Ovi ajtemi obezbeđuju opis kvaliteta afektivne vezanosti na kontinuumu od optimalne do maladaptivne baze rasta i razvoja. Vaspitnistavovisuprocenjivaniupitnikomzaprocenuvaspitnihstavovaroditeljakojisunapraviliskandinavskiistraživači, Perisisaradnici(EMBU, Perris C. Jacobson L. Lindstrom H. von Knnoriing & Perris H., 1980, domaća adaptacija - Saula, B., 1989). Izbor upitnika određen je na osnovu sličnosti vaspitnih stavova koje procenjuje, sa obrascima afektivne vezanosti:

27. Vaspitnistavprihvačenosti • Vaspitnistavodbačenosti • Vaspitnistavprezaštičivanja • Vaspitnistavnedoslednosti Uzorak je obuhvatio porodice koje imaju decu starosti 2-3 godine, njihove majke i bake po majci. Izbor pola uslovljen je činjenicom da su one koje prvih godina najviše brinu o detetu – majke. Uzorak je činilo 90 ovakvih porodica. U konačnom uzorku imamo i 90+90+90 očeva, odnosno procena njihovog vaspitnog stava od strane ispitanica.

29. Porodična idila • Većina porodica stanuje u stanovima, najčešće dvosobnim, ali u njima po pravilu ne postoji prava dečija soba. • Deca spavaju u sobi sa roditeljima i dan provode u dnevnoj sobi. Najčešće su porodice sa jednim do dva deteta. Zbog nedovoljnog broja raspoloživih stanova, ove porodice često ne žive same, nego sa roditeljima jednog bračnog partnera, koji onda učestvuju u svim porodičnim aktivnostima, pa i u podizanju dece. • Iako su i žene zaposlene, u velikoj većini porodica bavljenje detetom je prevashodno ženska dužnost, očevi su retko kod kuće. • Ako pak učestvuju u bavljenju detetom, onda je to aktivnost koju oni biraju (šetnja, gledanje video kaseta ili odlazak na auto-pijacu) i u koju se uključuju povremeno i bez obaveza.

30. Pregled rezultata • Kada se radi o najmlađoj generaciji - optimalnoj bazi pripada 47% ispitivanog uzorka (obrazac sigurne afektivne vezanosti), a maladaptivnoj bazi 10% uzorka. • Više od 40 procenata ispitanog uzorka dece nalazi se između optimalne i maladaptivne baze - analiza ajtema upućuje na pripadnost obrascu ambivalentne afektivne vezanosti. • Već ovakva raspodela ukazuje na specifičnost domaće distribucije afektivne vezanosti u odnosu na dobijane distribucije u svetu (Sagi&Ijzendoorn, 1999): nešto niži procenat sigurno afektivno vezane dece i viši procenat ambivalentno afektivno vezane dece.

31. Prezaštićivanje... • U generacijama odraslih, kako kod roditelja tako i kod baka i deka, očekivano najviše je izražen vaspitni stav prihvatanja. • Vaspitni stav odbačenosti nisko je zastupljen u obe generacije i ne razlikuje se značajno u odnosu na pol. • Visoka izraženost vaspitnog stava prezaštićivanja evidentirana je u obe generacije, i samo po ženskoj liniji (bake i majke), što potvrđuje tradicionalni način odgajanja dece u koji su uključenije žene, a koji obeležava visoka kontrola i neosamostaljivanje dece.

32. KORELACIJE: MAJKA - DETE • Majkekojesu u odnosunasvojemajkeponele doživljajprihvaćenosti, grade sadetetomodnossigurneafektivnevezanosti. Ova povezanost je visoka (r = .778, p<0.01). • Nesigurnuafektivnuvezusadetetomimajumajkekojesu u odnosunasvojemajkeponele doživljajodbačenosti (r=.581 p<0.01), prezaštićenosti (r=.521 p<0.01) inedoslednosti (r=.638 p<0.01).

33. KORELACIJE: BAKA -DETE • Sa kvalitetomafektivnebazedetetaupoređivanisuivaspitnistavoviprethodnegeneracije, generacijebaka. Dodatnimotiv je već utvrđena činjenicada u domaćojsredini bake (majčinemajke) veoma često čuvajuunučiće, utičućiidirektnonaformiranjeodređenihobrazaca. • Sigurnu afektivnu vezu sa detetom najčešće grade majke čije bake su takođe negovale vaspitni stav prihvaćenosti u odnosu na svoju decu (r=.772 p<0.01). Nesigurnu afektivnu vezu sa decom grade pak majke, čije bake su odbacivale (r.515 p<0.01), prezaštićivale (r=.421 p<0.01) i bile nedosledne (r=.551 p<0.01) prema svojoj deci.

34. BAKE VAZNIJE OD RODITELJA? • Navedeni rezultati potvrđujući ideju o postojanju transgeneracijskog prenosa, otvaraju pitanje uloge baka u formiranju afektivne vezanosti. • Korelacije kvaliteta afektivne baze deteta sa vaspitnim stavovima u generaciji baka skoro da se ne razlikuju od korelacija afektivna baza deteta – vaspitni stavovi majke. • Daljim istraživanjem trebalo bi proveriti mehanizam koji je u osnovi ovog prenošenja: posredni kroz oblikovanje ličnosti buduće majke ili neposredni kroz bakin svakodnevni kontakt sa unučetom.

35. OCEVI? • Značajno lakše bilo je odgovoriti na pitanje uloge očeva. • Uporedni prikaz korelacija vaspitnih stavova očeva sa afektivnom bazom deteta u odnosu na korelacije vaspitnih stavova majki sa afektivnom bazom deteta pokazao je da su statistički značajnije korelacije po "ženskoj liniji".

37. Analiza sadržaja • Budućida je ciljutvrdititransgeneracijskiprenosodređenihkvalitetamaterinstva, jednicaanalizebilisugeneracijskinizovi. Pod tim mislimo na niz koji pripada jednoj porodici (baka, majka i dete iz iste porodice). • U okvirunizovapratilismonjihovuhomogenost. Dakle, identifikovalismokonkretnenizove u kojimasuobrasciodnošenjapremadeciistovetni u svimispitivanimgeneracijama. • Identifikovanoje 37 homogenihgeneracijskihnizova, odnosno 41%, što je većindikator o postojanjutransgeneracijskogprenosa.

38. Samom činjenicom da su identifikovani dominantni obrasci afektivne vezanosti rezultati domaćeg istraživanja potvrdili su hipotezu o univerzalnosti fenomena, a budući da je obrazac sigurne afektivne vezanosti bio najzastupljeniji i hipotezu o normativnosti sigurne afektivne vezanosti. Priroda ispitivanih varijabli ne dozvoljava zaključivanje o transgeneracijskom prenošenju obrazaca afektivne veze. Međutim, na osnovu dobijenih korelacija možemo zaključiti da u domaćoj kulturi postoji mehanizam prenošenja socijalizacijskih obrazaca kroz više generacija. O samoj prirodi mehanizma ponavljanja tradicionalnih obrazaca više će reći neka buduća istraživanja.