Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu

1. Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu Igor Kovačević, asistent predmet: Ekonomika turizma Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu Email: igor@ekof.bg.ac.rs

2. Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu • Visok nivo i dinamika razvoja do 2000. • Stagnacija i blagi rast do 2008. • Opadanje 2008 – 2011 • Od 2011 ? • Rang regiona prema učešću u turističkom prometu: Evropa, Amerika (SAD), Istočna Azija i Pacifik, Afrika

3. Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu • Periodi promena na tržištu • 1950 – 1965 Smanjenje uloge S. Amerike, raste uloga Evrope, • raste uloga I. Azije, Pacifika, Srednjeg Istoka • 1965 – 1980 Smanjenje uloge S. Amerike, smanjenje uloge Evrope, raste uloga J. Amerike, Kariba, Afrike (avio i usluge) • 1980 – 2000 Smanjenje uloge Evrope, stagnacija Amerike, Afrike, raste uloga I. Azija, Pacifik (Kina, Makao, Tajvan, Tajland) • Privredno najrazvijenije zemlje sveta su najvažniji izvori tražnje • Zemlje u razvoju i/ili zemlje sa nižim nivoom privredne razvijenosti postaju važan izvor turističke tražnje (Kina, Japan, Indija, Poljska) • Pojavljivanje novih regiona i smanjivanje značaja razvijenih regiona (Istočna Evropa, Bliski Istok, Severna Afrika) • Period 1950 – 2000 – povoljna tendencija razvoja sa prosečnom stopom rasta turista za 4.3% i prihoda za 5.9%

4. Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu

5. Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu • 2000. – turistički promet = 687 miliona turista i $ 475 mlrd • 2009 – turistički promet = 880 miliona turista I $852 mlrd • prosečna godišnja stopa rasta turističkog prometa • 2000 – 2010 – 3.5% • 2010 – 2020 – 3.3% • - prosečna godišnja stopa rasta turističke potrošnja • 2000 – 2010 – 5.5% • 2010 – 2020 – 6%

6. Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu • Tendencije daljeg razvoja: • Turisti sa srednjim i nižim prihodima VS sa visokim prihodima • Težnja za višim nivoom usluge i raznovrsnijim sadržajem • Tri pravca kretanja turista: topla mora, planinski centri, veliki gradovi • Skraćivanje dužine boravka i više manjih odmora

7. Karakteristike turističke politike zemalja u Evropi • Evropa je najravzijeniji turistički region • 2000. apsorbovao 57.1% svetkog turističkog prometa i 49.2% prihoda realizovanih od međunarodnog turizma u svetu • Prema ostvarenom prihodu • Španija se nalazi na II mestu u svetu sa $ 34.1 mlrd (6.65%) • Italija se nalazi na IV mestu u svetu sa $ 29.8 mlrd (5.81%) • Austrija se nalazi na VII nestu u svetu sa $ 10.6 mlrd (2.04%) • Grčka se nalazi na X mestu u svetu sa $ 10 mlrd (1.95%) • Total: $ 84.5 mlrd (16.48% / 33.3%)

8. Karakteristike turističke politike - ŠPANIJA • Vodeća međunarodna turistička destinacija (receptiva) • Ostvaruje 6.65% svetkog prihoda i 13.4% evropskog prihoda • Ne predstavlja važno inicijalno područje (1.2%) • Ostvaren broj noćenja 78.92 mil i prosečna dužina boravka 6.8 dana • Prosečna potrošnja po stranom turisti je $187 uz stopu rasta 4.3% • Izražena sezonalnost (jun – septembar – 58.9%) • Najveći broj turista dolazi iz: V. Britanije i Nemačke (61.6%) kao i iz Francuske, zemalja Beneluksa, SAD tj. privredno razvijenih zemalja što je pozitivno uticalo na prihod

9. Karakteristike turističke politike - ŠPANIJA • Kapaciteti • 2.3 mil ležaja = 48.2% osnovni + 51.9% komplementarni kapaciteti • Osnovni kapaciteti = 73.8% hoteli + 26.2% pansioni • Tendencija povećanja veličine objekta (176 ležaja hoteli) • Kategorizacija hotela je po * • Struktura je piramidalnog oblika što je konzistentno sa strukturom tržišta • Visoka godišnja popunjenost smeštajniih kapaciteta • Dinamičan razvoj kapaciteta za smeštaj kao faktor razvoja destinacije za međunarodno tržište

10. Karakteristike turističke politike - ŠPANIJA • Cene usluga za smeštaj i ishranu • Do 1974. po kontrolom nadležnog Ministarstva • Cene usluga se nisu mogle menjati • Cene smeštaja – definisane su najniža i najviša cena – razlika i do 20% • Od 1974. deregulacija cenovne politike • Gubljenje stečene konkurentske prednosti (cene više 30-50%)

11. Karakteristike turističke politike - ŠPANIJA • Mere turističke politike • Centralizovana turistička politika • Najveći deo mera usmeren na intezivan razvoj materijalne baze turizma (smeštajne kapacitete) • Posebnim zakonskim propisima definisani “centri od nacionalnog turističkog značaja” – zona, centar, mesto ka kojima se usmerava plasman kapitala • Razvoj turizma država stimuliše kroz kreditiranje i izgradnjom kapaciteta u sopstvenoj režiji

12. Karakteristike turističke politike - ŠPANIJA • Mere turističke politike • - Krediti se odobravaju za: • izgradnju, adaptaciju i modernizaciju osnovnih kapaciteta • izgradnju, adaptaciju i modernizaciju kapaciteta za ishranu i piće • izgradnju ostalih objekata turističke ponude • nabavku opreme • - Kredit se odobravao na iznos 40-60% vrednosti projekta • - Rok otplate 10 – 15 godina • - Kamata 4-5% • Minimalni iznos kredita = br. soba * xyz

13. Karakteristike turističke politike - ŠPANIJA • Mere turističke politike • Specijalni krediti za aktiviranje novih turističkih područja • Odobrava se na celokupan iznos vrednosti projekta • Rok otplate do 30 godina • Država podržava gradnju lokalne infrastrukture • Dopunske mere za animiranje investitora: oslobađanje od poreza i taksi, grejs periodi • Najveći deo plasiranih kredita služio je za izgradnju novih hotela visokih kategorija, srednjih kategorija, modernizaciju i novu opremu

14. Karakteristike turističke politike - ŠPANIJA • Mere turističke politike • Mere fiskalne politike: umanjenje poreske obaveze kod kupovine zemljišta, kod zapošljavanja radne snage, niže carinske stope... • Vremenom dolazi do promene politike i iznosa kredita, koji se sada mahom usmeravaju na obnovu postojeće infrastrukture • Preko državnih investicionih banaka obezbeđivali su se dugoročni krediti uz povoljnu kamatnu stopu za razvoj turističke ponude a pre svega za modernizaciju

15. Karakteristike turističke politike - ITALIJA • Značajna inicijativna i receptivna međunarodna destinacija • Ostvaruje 5.8% ukupnih prihoda međunarodnog turizma • Ostvaruje 3.3% ukupne potrošnje međunarodnog tržišta • Razvijen domaći turizam • Ostvaren broj noćenja 95.6 mil i prosečna dužina boravka 5 dana • Prosečna potrošnjam po stranom turisti je $163 uz stopu rasta 10.4% • Izražena sezonalnost (jun – septembar – 67%) • Najveći broj turista dolazi iz: Nemačke i Francuske, SAD, Austrija, Beneluks

16. Karakteristike turističke politike - ITALIJA • Kapaciteti • 4.9 mil ležaja = 33% osnovni + 67% komplementarni • 98% osnovnih kapaciteta su hoteli • Dominantni su hoteli srednje i niže kategorije • Prosečna veličina je 42 ležaja • Prosečna popunjenost kapaciteta je 39%

17. Karakteristike turističke politike - ITALIJA • Mere turističke politike • Dugoročno i plansko angažovanje države kroz poseban državni organ • Fokus na redovne intervencije države u investicionoj i kreditnoj sferi radi obezbeđenja ravnotežnog i racionalnog razvoja turizma • Cilj je da se inostrana tražnja usmeri ka novim regionima, u kojima se vrši modernizacja smeštajnih kapaciteta • Zbog domaće tražnje pažnja se poklanja komplementarnim kapacitetiama

18. Karakteristike turističke politike - ITALIJA • Mere turističke politike • 4 zone sa aspekta razvijenosti: • Zone koje su u potpunosti valorizovane • Zone koji nisu valorizovana a imaju uslove • Zone u početnim fazama • Zone koje tek treba ispitati • 4 oblika investicione aktivnosti: • Dugoročni krediti sa povoljnom kamatom • Direktan doprinos na rate otplate kredita • Doprinos na račun uloženog kapitala • Fiskalne olakšice

19. Karakteristike turističke politike - ITALIJA • Mere turističke politike • Krediti se odobravju za: • - Izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju osnovnih kapaciteta • (25 godina /4% kamatna stopa/ 50% vrednosti projekta) • Modernzaciju, renoviranje i kupovinu nameštaja za osnovne kapacitete (10 / 4% / 5%) • Izgradnja komplementarnih kapaciteta (10 / 4% / 25%) • Izvođenje radova i nabavka opreme za sportske i rekreativne objekta • (10 / 3% / 55%)

20. Karakteristike turističke politike - ITALIJA • Mere turističke politike • Specijalni krediti: usmeravaju se ka izgradnji i modernizaciji svih oblika smeštaja u nerazvijenim delovima u iznosu od 60% ukupnih investicija, rokom otplate od 25 godina i kamatom od 3% (Sicilija) • Sve kredite odobrava komisija sastavljena od velikog broja članova iz različitih institucija • Najveći iznos kredita je usmeren na izgradnju i modernizaciju objekata za potrebe masovnog turizma kao i pratećih objekata • Upliv stranog kapitala iz SAD, V. Britanije i Francuske

21. Karakteristike turističke politike – Grčka • Značajna međunarodna destinacija • Ostvaruje 1.95% svetskih prihoda od turizma • Slaba inicijalna destinacija (0.95% ukupne turističke potrošnje) • Nerazvijen domaći turizam • Ostvaren broj noćenja 35.7 mil i prosečna dužina boravka 5.4 dana • Prosečna potrošnja po stranom turisti je $217 uz stopu rasta 15.5% • Izražena sezonalnost (jun – septembar – 64.1%) • Najveći broj turista dolazi iz: difersifikovano

22. Karakteristike turističke politike – Grčka • Kapaciteti • 0.7 mil ležaja = 60.8% osnovni + 39.2% komplemenatrni • 81.9% osnovnih kapaciteta su hoteli • Dominantni su hoteli srednje i niže kategorije • Prosečna veličina je 77 ležaja • Prosečna popunjenost kapaciteta je 65%

23. Karakteristike turističke politike – Grčka • Mere turističke politike • Stimulativni krediti za izgradnju, modernizaciju i adaptaciju hotela, restorana, objekata za sport i rekreaciju i to posebno u oblastima sa povoljnim uslovima za razvoj turizma, a koja spadaju u nerazvijena privredna područja • Različite fiskalne olakšice: mogućnost stvaranja rezervnog fonda koji se oslobađa plaćanja poreza a obuhvata 25-40% neto profita; plaćanje taksi i carina • Otvaranje posebne grupe hotela pod državnom upravom sa objektima u nerazvijenim delovima zemlje • Otvaranje luksuznih hotela pod državom upravom u razvijenim centrima • OI

24. Karakteristike razvoja turizma prethodne Jugoslavije

25. Karakteristike turističke politike – ex Ju • Zauzimala je važno mesto na međunarodnom tržištu i uvrstila se do na 25. mesto vodećih turističkih destinacija • Ostvaruje 1.1 % ukupnih prihoda međunarodnog turizma • Ostvaruje 2.2% ukupnog broja turista • 1.4 mil ležaja = 25.9% osnovni + 74.1% komplementarni (!!!) • Najveći deo kapaciteta u Hrvatskoj (66%), Srbiji (8%) • Prosečna veličina 233 ležaja • Stepen popunjenosti 20.8%

26. Karakteristike turističke politike – ex Ju • Organizacija državnih organa za turizam • Turistički savez Jugoslavije • Privredna komora Jugoslavije • Savezni komitet za turizam

27. Karakteristike turističke politike – ex Ju • Turistički promet • - 20.5 mil turista, 100.3 mil noćenja, dužina boravka 4.9 dana • 42 % su strani turisti koji su ostvarili 49% noćenja • Hrvatska je imala najveći broj turista, pa sledi Srbija • Primorska mesta ostvaruju 70% ukupnog prometa turista • Izražena letnja sezona (71.6% broj noćenja)

28. Karakteristike turističke politike – ex Ju • Različite mere stimulisanja turističke privrede • Regresi ugostiteljskim preduzećima za popuste koji su davali domaćim turistima na pansionske usluge od 40% do 60% • Stimulacije inicijativnim turističkim organizacijama za izgradnju kapaciteta za smeštaj i ishranu domaćih turista • Odobravanje kursne razlike za ostvareni devizni priliv radi razvoja inostranog turizma • Poreske olakšice

29. Karakteristike turističke politike – ex Ju • Društveni plan razvoja • Beneficirane kamate (smanjuju redovnu kamatnu stopu): • Dodatna – stimuliše izgradnju i modernizaciju osnovnih kapaciteta namenjenih stranim turistima • Uvećana dodatna • Anticipativna dodatna – kamata od 2.5% koja se obračunava unapred za ceo period, sa rokom vraćanja 15-25 godina • Regresna – odobravaju republike i opštine investitorima u ukupnoj visini od 2% • - Retencione kvote: mogućnost korišćenja 20-60% od iznosa deviznog priliva za sopstvene potrebe

30. Trenutna situacija na međunarodnom tržištu • period 1950 – 2000 – povoljna tendencija razvoja sa prosečnom stopom rasta turista za 4.3% i prihoda za 5.9% • 2000 – turistički promet = 687 miliona turista i $ 475 mlrd • 2005 - 801 679 • 2006 - 846 744 • 2007 - 900 859 • 2008 - 919 942 • 2009 - 880 852 (611€) • 2012 - milijarda 1100 milijardi • region C i I Evrope ima -10% turističkog prometa – 90 mil turista • krajem 2009 po prvi put nakon 14 meseci degresivnih rezultata, kreće oporavak

31. Trenutna situacija na međunarodnom tržištu • 2010 – turistički promet za Januar i Februar je 119 milona turista (bolje od 2007 ali ispod proseka za 2008) • 2012– najveći rast ostvare u regionu Azije i Pacifika od 10% • 2012– region Evrope ima najmanju stopu rasta od 3% • 2012– pojedine zemlje u razvoju značajno povećavju turistički promet • Estonija (14%), Izrael (37%), Makao (16%) • Top 10 destinacija po posećenosti (u milionima turista): • Francuska - 74 • SAD - 55 • Španija - 52 • Kina - 51 • Italija - 43 6. V. Britanija- 28 7. Nemačka - 25 8. Turska - 24 9. Malezija - 23 10. Meksiko - 21

32. Trenutna situacija na međunarodnom tržištu • Top 10 destinacija po prihodima (u mlrd): • SAD - 94 • Španija - 53 • Francuska - 48 • Italija - 40 • Kina - 39 • Top 10 potrošača (u mlrd) • Nemačka - 80 • SAD - 73 • V Britanija - 48 • Kina - 44 • Francuska - 38 6. Nemačka - 35 7. V Britanija - 30 8. Australija - 25 9. Turska - 21 10. Austrija - 18 6. Italija - 27 7. Japan - 25 8. Kanada - 24 9. Rusija - 20 10. Holandija - 20

33. Hvala Igor Kovačević, asistent predmet: Ekonomika turizma Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu Email: igor@ekof.bg.ac.rs