GEOLO Š KI RESURSI

1. GEOLOŠKI RESURSI

2. POJAM • Litosfera • Energetski i mineralni resursi

3. ENERGETSKI IZVORI • “krvotok moderne ekonomije” • zemlje siromašnog Juga sa oko 75% svetske populacije troše svega oko 30% proizvedene energije u svetu • Istorijska perspektiva: • ljudska i životinjska snaga, • vodna energija, • drvo • vetar (u pomorstvu) • Ugalj • Nafta • Nuklerano gorivo • Alternativni energetski izvori

4. OSNOVNI IZVORI ENERGIJE • Sunčevo zračenje (solarna energija); • kretanje i gravitacija Sunca, Meseca i Zemlje; • geotermalna energija; • nuklearna energija; • energija hemijskih reakcija.

5. Primarni izvori energije: drvo, ugalj, nafta, zemni gas, kinetička energija vode, radioaktivni izvori i organski otpad. • obnovljive i neobnovljive • Sekundarni izvori energije: koks, briketi, koksni gas, naftni derivati, električna struja, toplota.

6. Geografija energetike • istraživanjem, pretvaranjem, prenosom i korišćenjem energije u prostornom aspektu.

7. Potrošnja energije u svetu • SAD • Najveća potrošnja energenata po glavi stanovnika: Kanada, Japan, Norveška, Švedska, Japan, Australija i Novi Zeland

8. Potrošnja energije u svetu

9. FOSILNA GORIVA • 90% energije iz neobnovljivih izvora, a od toga 90% je od fosilnih goriva • fosilni ostataci biljaka i životinja, nataloženih u Zemljinoj kori, izloženih jakom pritisku ili velikoj toploti tokom miliona godina, pri čemu su se transformisali u ugljovodonike.

10. Vrste fosilnih goriva • Nafta; • Prirodni (zemni) gas; • Ugalj; i • Treset • Kina, Kanada, Rusija, Indonezija, Rusija, SAD • Švedska, Irska,Finska, Rusija

11. UGALJ • Karbonifikacija drvne mase • Kameni ugalj - sa 85% ugljenika i 1% pepela (antracit , od 4-7% isparljivih supstanci); • Mrki ugalj – od 65-80%, a prilikom sagorevanja oslobađa nešto manju količinu energije (16-24 mJ/kg); • Lignit – od 60-65% ugljenika, 25% vode i 8-13% pepela, drvenasti ugalj ima najmanju energetsku vrednost (10-16 mJ/kg)

12. Ograničavanje upotrebe uglja • Sagorevanje uglja oslobađa velike količine štetnih gasova u atmosferu • Eksploatacija uglja je komplikovanija od eksploatacije nafte i prirodnog gasa (podzemni kopovi su opasni i skupi, a površinski narušavaju okolinu); • Ugalj je teret koji je kabast i težak za transport na velike razdaljine; • Ugalj je nepogodan energent za mobilne jedinice, kao što su moderni vozovi ili automobili.

14. Rezerve: • SAD (27,1%); • Rusija (17,3%); • Kina (12,6%); • Indija (10,2%); • Australija (8,6%); • Južna Afrika (5,4%).

17. Svetska proizvodnja uglja

18. Izvoz uglja

19. Najveći potrošači uglja

21. NAFTA • od masnih i voštanih supstanci različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama (planktona), koji se posebnim geohemijskim procesima pod koji se odvijaju u dugim vremenskim periodima, a pod visokom temperaturom i pritiskom (pod naslagama sedimenata)

23. Naftni regioni u svetu • Bliskoistočni; • Evroazijski; • Afrički; • Američki; • Evropska ležišta

24. Arktički naftni region?

25. Najveći proizvođači nafte

26. Naftne kompanije • Kartelski ugovor (Ahnakara) • Standard Oil Company (danas sastavni deo velike kompanije ExonMobile), • Royal Dach Shell • Anglo Persian Oil Company (danas British Petroleum) • Texaco (danas sastavni deo velike kompanije Chevron) • Vakuum Oil (danas sastavni deo velike kompanije ExonMobile) • Standard Oil of California (SoCal) - danas sastavni deo velike kompanije Chevron • Gulf Oil (danas sastavni deo velike kompanije Chevron) • France du Petrol (danas Total C.A.) • ConocoPhillips

27. OPEK

28. Potrošnja nafte u svetu

29. Transport nafte • Tankeri • Cevovodi • naftovod Družba, dužine oko 4000 km • naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan (BTČ) ili transkavkaski naftovod, 1760 kilometara • Dalekoistočni naftovod, dužine oko 4200 km

33. Lokalizacija rafinerija: • U izvoznim lukama blizu naftnih polja: Abadan (Iran), Bahrein, Ras Tanura (Saudijska Arabija), Mina Al Ahmadi (Kuvajt), Novorosijsk (Rusija), Ventspils (Litva); • U uvoznim lukama: Roterdam (Holandija), Antverpen (Belgija), Rijeka (Hrvatska), Trst (Italija), Fos-sur-Mer kod Marseja (Francuska); • Na trasama uvoznih naftovoda, blizu potrošača: Ingolštat (Nemačka), Karlsrue (Nemačka), Bomont u Teksasu (SAD); • Na ključnim tačkama međunarodne plovidbe, između izvoznika i uvoznika: Sardinija (Italija), Aden (Jemen), Singapur, ostrvo Santa Kruz (Kanari, Španija), Kejptaun (JAR), Dakar (Senegal).

34. Cene nafte

35. PRIRODNI GAS

36. Trgovina gasom

37. Ograničenja u korišćenju gasa: • Transport (cevovod i tečni gas – gudi do 25% energetske vrednosti) • Skladištenje

39. NUKLEARNA ENERGIJA • Uran i torijum • Nuklearna fisija • Obninsk (kod Moskve) i u Kalder Hol (V. Britanija)

40. Rezerve uranove rude

41. Najveći proizvođači uranove rude

42. Najveći proizvođači nuklearne energije: • Francuska (50% svoje energije dobija iz nuklearnih centrala), Belgija, Švedska, Nemačka, Finska,Mađarska • Japan (25% ukupne energetske proizvodnje), Južna Koreja, Tajvan • SAD, Kanada, Rusija

43. Nuklearna postojenja u svetu

44. Problemi u korišćenju nuklearne energije: • Radioaktivni otpad • Visoki troškovi izgradnje i održavanja atomskih centrala • Nuklearna fuzija?

45. HIDROENERGETSKI POTENCIJAL

46. Korišćenje hidroenergetskog potencijala

47. Najveće hidrocentrale

48. Najveća hidrocentrala na svetu: “Tri klisure”

49. Alternativni izvori energije • Solarna • Geotermalna • Snaga vetra • Biomasa

50. Slorna energija