Download
1 / 17
E N D
U početku, pre mnogo godina, nije bilo ljudi. Nije bilo čak ni zemlje. Nije bilo ni sunca na nebu, ni meseca, ni zvezda. U velikim prostranstvima svemira nije bilo ničega. Samo je Bog postojao. On je bio svuda prisutan. Tada je odlučio da stvori ljude i zemlju.
Zatim je Bog stvorio zemlju koja je u početku bila obavijena vodenom parom i tamom kao najmračnijom noći. “Neka bude svetlost!” – reče Bog i nasta svetlost. To je bilo prvo jutro.
Prošao je prvi dan i svetlost se povukla. Nastupila je noć. Zemlja je ponovo bila obavijena tamom. Ali, posle nekog vremena nad izmaglicom koja se kovitlala nad zemljom,opet je zasijala svetlost. Bog je tada progovorio i jedan deo vodene pare se podigao uvis, a drugi se pretvorio u vodu na zemlji. Tako je sada bilo vode u nebeskim visinama i svuda na zemlji. Onda se svetlost opet povukla i ponovo je nastala noć. Osvanulo je zatim treće jutro. Zemlja se još uvek nalazila pod vodom. Bog je zapovedio vodi da se povuče i ostane samo u provalijama i izdubljenim mestima. Tako su samo doline i nizine ostale pod vodom. Otuda okeani, mora, jezera i reke.
Bog je zatim opet progovorio i iz zemlje su nikle biljke. Izraslo je drveće, žbunje i trava koji su prekrili zemlju. Između okeana, mora, jezera i reka svuda se zelenilo. Opet je osvanulo jutro – četvrti dan. Toga dana Bog je postavio velika svetla na nebeskom svodu. Stvorio je sunce da sija danju, a mesec i zvezde da sijaju noću.
Petoga dana Bog je zapovedio i postale su ribe i ptice. Bilo je toliko riba da je sve vrvilo uvodi, a ptice su pevale i lepršale u vazduhu. Šestoga dana Bog je stvorio životinje koje su bile sasvim slobodne.
Tako je postao naš svet. Kad je Bog pogledao zemlju i sve što je stvorio na njoj, bio je veoma zadovoljan. Ali njegov rad još nije bio završen. Kada je stvorio životinje, Bog je rekao:“Hajde da načinim čoveka. On će paziti na sve što sam stvorio na zemlji.”Ovoga puta Bog je uzeo malo zemlje i od nje načinio čoveka. Napravio je savršeno ljudsko telo koje je imalo ruke, noge, glavu, oči, nos i usta. Zatim mu je zadunuo svoj životni dah i čovek je primio život od Boga. Stajao je pred njim lep i snažan. Bog ga je nazvao Adam.
Bog je stvorio i divan vrt, Edemski. U njemu je bilo svakojakog cveća i drveća sa ukusnim plodovima. Potom je postavio Adama u taj vrt i naredio mu da ga pazi i čuva. Adam je bio veoma srećan u vrtu. Zatim je Bog doveo sve životinje pred Adama da im on da imena. Životinje se nisu plašile Adama, a Adam se nije plašio životinja. Znao je kako da nazove svaku od njih i kada je to učinio, one su odjurile u polja i šume. Međutim nijedna od njih nije mogla da razgovara sa Adamom. Bog je znao da je Adam usamljen i zato ga je uspavao. Dok je Adam bio u dubikom snu, Bog mu je izvadio jedno rebro i od njega načinio Evu.
Mesec i zvezde su sijali nad Adamom i Evom koji su mirno spavali u divnom vrtu. Osvanulo je novo jutro, sunce je sijalo i ptice su pevale. Adam i Eva su se probudili. Bog je gledao zemlju i sve što je stvorio na njoj i bio je zadovoljan. Sada je sve završeno i Bog se odmarao. Bio je to sedmi dan.
