1 / 72

Subphylum Crustacea

Subphylum Crustacea. Subphylum Crustacea. Oko 40 000 vrsta rakova – primarno vodene životinje. Većina živi u morima, nešto manje slatkovodnih; semiterestrične i terestrične forme.

gamba
Download Presentation

Subphylum Crustacea

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Subphylum Crustacea

  2. Subphylum Crustacea • Oko 40 000 vrsta rakova – primarno vodene životinje. • Većina živi u morima, nešto manje slatkovodnih; semiterestrične i terestrične forme. • Telesna veličina od 0.1mm – 60 cm; ogromna raznovrsnost formi; jastozi teški i do 20 kg; ekstremiteti džinovskih kraba dugi do 4 m-

  3. Subphylum Crustacea • Tri telesna regiona: Glava (cephalon), grudi (thorax) i trbuh (abdomen) • Glava: 5 pari ekstremiteta (antene I i II, mandibule, maksile I i II). • 1-3 para grudnih segmenata često pridodato glavenim (cefalotoraks) , ekstremiteti – maksilopede I, II i III. • Grudi, a ponekad i čitavo telo, pokrivene karapaksom.

  4. Subphylum Crustacea • Većina rakova ima dvograne ekstremitete – protopodit koji se sastoji iz koksopodita i bazipodita koji se grana na egzopodit i endopodit . Endopodit služi za hodanje. Sa osnove protopodita mogu polaziti i drugi nastavci: enditi i egziti polaze. • Ostali ekstremiteti imaju drugačiju ulogu. • Cilindrični ekstremiteti za hodanje (redukcija egzopodita – Decapoda). • Listoliki ekstremiteti – spljošteni sa tankom kutikulom – Branchiopoda – plivanje, respiracija, filtriranje.

  5. Classis Crustacea • Ekstremiteti po položaju: • Preoralni (antene I i II) • Oralni (mandibule, maksile I i II) • Trupni (grudni- pereiopodae i trbušni- pleopodae).

  6. Classis Crustacea Načini ishrane rakova: • Filtrirajuća ishrana – dlačice na ekstremitetima zadržavaju hranu. Gustina dlačica reguliše veličinu hranljivih čestica, radom ekstremiteta se obezbeđuje protok vode. • Predatori – štipaljkasti ekstremiteti. • Paraziti, komensali.

  7. Subphylum Crustacea • Staništa: 1. Bentosne vrste- dorzoventralno spljoštene – krupniji dekapodni rakovi. 2. Važna komponenta zooplanktona- izraštaji na telu planktonskih vrsta. Euphausia superba – glavna hrana za kitove u Antarktičkim morima. 3. Zarivajuće i sesilne forme (redukovan abdomen).

  8. Subphylum Crustacea • Respiratorni pigmenti: hemoglobin i hemocijanin. • Srce varira po veličini i položaju. • Škrge kao respiratorni organi su povezane sa delovima određenih ekstremiteta. • Ekskrecija: antenalne i maksilarne žlezde, škrge, nefrocite. • Složene oči (često na drškama) razvijene kod većine rakova – do 14000 omatidija. Rakovi mogu da razlikuju oblik i veličinu, neki čak i boje.

  9. AnatomijaCrustacea

  10. Razmnožavanje Crustacea • Većina rakova odvojenih polova. • Kopulacija – modifikovanim ekstremitetima mužjaka. • Spermatozoidi bez bičeva kod većine. • Ženke vode brigu o jajima- jajne kese, ekstremiteti, ležajne komore... • Partenogeneza i ciklomorfoza kod Cladocera. • Nauplius – larva većine morskih rakova i nekih slatkovodnih. • Metanauplius- Branchiopoda, • Zoea – larva viših rakova. • Oko 350 vrsta poznato za Srbiju i Crnu Goru.

  11. Larve Crustacea nauplius zoea metanauplius

  12. Klasifikacija Crustacea

  13. Subclassis Remipedia • Oko 10 vrsta – otkrivene 1981. • Žive u ostrvskim pećinama povezanim sa morem (Bahami i Kanarska ostrva, Kuba, Australija...). • Veličina tela od nekoliko mm do 5cm. • Homonomno segmentisane sa velikim brojem nespecijalizovanih ekstremiteta. • Karnivorne • Hermafroditi Speleonectes

  14. Subclassis Cephalocarida • Oko 10 poznatih vrsta – otkrivene 1950. • Veličina oko 4mm; dubinske vrste (2000m) žive u pesku ili mulju. • Homonomno segmentisane sa ekstremitetima na prvih 8 segmenata. • Hermafroditi. Hutschinsoniella

  15. Subclassis Branchiopoda • Oko 800 uglavnom slatkovodnih račića. • Najprimitivnija grupa. • Naseljavaju jezera, reke, bare, ribnjake, efemerne bare. • Većinom planktonske. • Segmentacija: homonomna ili glava, grudi i trbuh. • Druge antene glavni lokomotorni organ, prve antene redukovane. • Listoliki ekstremiteti za kretanje i disanje. • Filtrirajuća ishrana ili predatori.

  16. Subclassis Branchiopoda • Odvojenih su polova. Postoji partenogeneza. • Nauplius larva. • Usled nestabilnih staništa razvili su čitav niz adaptacija- prevremeno sazrevanje, debele jajne opne... • Ciklomorfoza kod Cladocera je postojanje morfološki različitih generacija tokom sezone.

  17. Subclassis Branchiopoda

  18. Ordo Anostraca • Oko 180 poznatih vrsta. • Nemaju karapaks. • Preko 20 segmenata- ekstremiteti na prvih 11. • Ženke sa jajnim kesama često; mužjaci drugim antenama pridržavaju ženke prilikom kopulacije. • Plivaju trbušnom stranom okrenutom na gore. 1. Artemia 2. Streptocephalus

  19. Ordo Notostraca • Dve trećine tela pokrivene karapaksom. • Preko 40 telesnih segmenata- pseudosegmentacija- 11 pari grudnih ekstremiteta. • Bare i ribnjaci. • Predatori- riblja mlađ, jaja vodozemaca, larve insekata... • Triops, Lepidurus.

  20. Ordo Conchostraca • Bočno spljošteni- telo zatvoreno u dvokapku ljušturu. • Trup bez jasne granice između grudi i trbuha sa 10-32 segmenta (ekstremiteta). • Mužjaci- prva dva para ekstremiteta za pridržavanje ženki. • Žive uglavnom u manjim efemernim baricama. • Cyzicus, Imnadia (I. banatica, I. panonica...).

  21. Ordo Cladocera • Vodene buve- najbrojnija i najrasprostranjenija grupa Branchiopoda. Telo, osim glave u dvokapkoj ljušturi. 5-6 pari grudnih nogu, abdomen redukovan. • Najbrojnija komponenta zooplanktona stajaćih voda- bentosne oko vodenog bilja. • Ciklomorfoza i partenogeneza. • Daphnia, Bosmina.

  22. Ordo Cladoceraciklomorfoza

  23. Subclassis Ostracoda • Oko 6000 recentnih i preko 10 000 fosilnih vrsta. • Telesna veličina nekoliko mm; dvokapka ljuštura. • Većinom bentosne, manji broj zarivajućih ili planktonskih. • Uglavnom karnivore (puževi, gliste, račići), manji broj herbivora, komensala ili parazita.

  24. Subclassis Ostracoda • Glava- najveći deo tela i trup (2 segmenta). • Ljuštura impregnirana krečnjakom. • Respiratorni i krvni sistemi uglavnom redukovani. • Ekskretorni organi: maksilarne i antenalne žlezde. • Odvojenih polova- krupni spermatozoidi- neke vrste veličine 1mm- spermatozoidi do 6mm. • Nauplius larva; bioluminescencija mužjaka- seksualni atraktant. Cypris sp.

  25. Subclassis Copepoda • Oko 8500 uglavnom marinskih vrsta- slatkovodne i semiterestrične. Veličina od 1-5mm. • Značajna komponenta zooplanktona u morima- hrane se uglavnom filtriranjem fitoplanktona; ishrana larvama komaraca. • Bentosne kopepode: predatori, herbivore i omnivore. • Oko 1000 vrsta su ekto i endoparaziti kičmenjaka (riba) i beskičmenjaka (gliste, školjke, bodljokošci)- modifikovan usni aparat, crvoliko ili končasto telo. • Ciliondrično telo- glavenogrudni (glava + 1-2 grudna segmenta), grudni i trbušni region. • Antene I snažno razvijene; naupliusovo oko.

  26. Subclassis Copepoda • Ženke: spojeni prvi i drugi trbušni segment. Nose jajne kese. • Ekskrecija-maksilarne žlezde; respiratorni, ponekad i krvni sistem redukovan. • Odvojenih polova; nauplius larva. Najčešće Cyclops spp.

  27. Subclassis Copepoda Ženke nekih kopepoda (oko 150 vrsta) su paraziti.

  28. Subclassis Branchiura • Ektoparaziti riba (morskih i slatkovodnih), retko vodozemaca ili beskičmenjaka • Hrane se krvlju i sluzi. • Telo dorzoventralno spljošteno sa karapaksom. • Trbuh redukovan: 4 grudna segmenta. • Prve antene transformisane u kandžice, a osnove maksila I u pijavke. Argulus sp.

  29. Subclassis Cirripedia • Oko 900 vrsta sesilnih marinskih rakova. • Oko 1/3 komensali i paraziti kičmenjaka i beskičmenjaka. • Većina vrsta sa filtrirajućom ishranom, manji broj predatora. • 6 pari ekstremiteta sa cirama- respiracija i filtriranje. • Okrenute glavom ka podlozi.

  30. Subclassis Cirripedia • Dve grupe: vrste sa drškom i bez drške. • Muskulozna drška i capitulum pokriven karapaksom sa različitim brojem ploča. • Većina hermafroditi; polni dimorfizam- kod nekih mužjaci sitniji i žive pričvršćeni na ženkama. • Nauplius (cypris) larva. • Lepas, Balanus- pričvršćuju se za trupove brodova i čamaca- smanjujući brzinu za oko 30%. Balanus sp.

  31. Subclassis Cirripedia

  32. Subclassis Cirripedia Ciripedije pričvršćene za grbavog kita

  33. Subclassis Malacostraca • Oko 23 000 poznatih vrsta: marinske, slatkovodne i terestrične. • Broj telesnih segmenata i ekstremiteta konstantan. • Glava 5 segmenata sa 5 pari ekstremiteta. • Grudi 8 segmenata sa 8 pari ekstremiteta; 1-3 pari maksilopeda, preostali ekstremiteti jednograni samo sa endopoditom. • Trbuh 6 segmenata sa 6 pari nogu. • Šesti par čini uropodu (repna lepeza), preostali ekstremiteti dvograni sa više funkcija: plivanje, respiracija, zarivanje, nošenje jaja, kopulacija.

  34. Subclassis Malacostracarazmnožavanje Muške gonopore uvek na 8, a ženske na 6. grudnom segmentu. direktno ili preko zoea larve.

  35. Superordo PhylocaridaOrdo Leptostraca • Oko 20 vrsta živi u muljevitim morskim plićacima. • Filtrirajuća ishrana. • Jedine malakostrake sa 7 trbušnih segmenata. • Najstariji fosili- Kambrijum. Nebalia

  36. Superordo HoplocaridaOrdo Stomatopoda • Oko 300 marinskih, dorzoventralno spljoštenih rakova; veličina 5-40 cm. • Žive u šupljinama stena, korala ili zarivene u pesak ili mulj; kratak karapaks omogućuje veliku pokretljivost u dupljama i kanalima (i do 4m); veoma izražena teritorijalnost. • Predatori. Kamufliranje u pesku. 2. par grudnih nogu prilagođen za lov. Oči na drškama, prepoznaju boje i likove.

  37. Superordo HoplocaridaOrdo Stomatopoda • 6-8 par grudnih nogu dvogran. • Trbuh širok. • Škrge na trbušnim ekstremitetima. • Ženke i mužjaci zajedno samo za vreme parenja, kod većine. • Ženka leži na jajima i ne hrani se. • 50.000 jaja. • Zoea larva. • Squilla spp. • Squlla mantis

  38. Superordo Peracarida • Oko 30% svih rakova. • Ležajna komora (marsupium) kod ženki- formira se od koksi grudnih ekstremiteta. • 1 par maksilopeda.

  39. Ordo Amphipoda • Oko 6000 uglavnom marinskih račića; slatkovodni i terestrični; 5-15mm. • Većina vrsta su bentosne i pelaške, manji broj zarivajućih i komensalnih i ektoparazitskih. • Ishrana detritusom, lešinama, filtriranjem; mali broj herbivora.

  40. Ordo Amphipoda • Telo bočno spljošteno. • Nemaju karapaks. • 1 ili 2 grudna segmenta ulaze u cefalotoraks. • 2 i 3 par grudnih nogu- gnatopode za ishranu. • Škrge na grudnim segmentima. • Ekskrecija antenalnim žlezdama. • Jaja u ležajnoj komori. • Direktno razviće.

  41. Ordo Amphipoda • Oko 70 vrsta u fauni Srbije, mnoge endemične: Gammarus G.pljakici, Niphargus cvijici. • Indikatori čistih voda, veoma osetljivi na najmanja zagađenja.

  42. Ordo Isopoda • Oko 4000 uglavnom marinskih rakova; slatkovodni i terestrični; 5-15mm. • Uglavnom žive u bentosu, manji broj zarivajućih ili ubušujućih vrsta. • Omnivorne, ređe herbivorne; česte parazitske vrste. • Terestrične forme (Oniscoidea)- vlažna staništa većinom- manji broj sa trahejama- pustinje.

  43. Ordo Isopoda • Dorzoventralno spljoštene. • Nemaju karapaks; 1 ili 2 grudna segmenta u sastavu glave. • Fuzionisanje trbušnih tergita. • Škrge na trbuhu. • Maksilarne žlezde. • Prva dva para trbušnih nogu- kopulacija. • Zoea larva. • Oniscus spp. • Asellus (indikator zagađenih voda).

  44. Ordo Isopoda štetočine na drvetu

  45. Superordo Eucarida • Karapakspokrivačitave grudi. • Škrge i srce na grudima. • Oči na drškama.

  46. Ordo Decapoda • Oko 10 000 uglavnom marinskih rakova, manji broj slatkovodnih; terestrične krabe. • Veličina nekoliko mm, do 4m dugih ekstremiteta japanske krabe. • Koriste se u ishrani ljudi (škampi, jastozi, krabe, rečni rakovi); važna komponenta lanaca ishrane.

  47. Ordo Decapoda • Imaju 5 pari grudnih nogu- prvi par masivan, kleštolik (helipede). • 3 para maksilopeda. • Dvograni ekstremiteti na trbuhu i repna lepeza na kraju.

  48. Ordo Decapoda • Većina vrsta bentosne, dorzoventralno spljoštene; kreću se po dnu pomoću ekstremiteta, žive u šupljinama. • Kozice (Penaeidae) jedina pelaška grupa- važni u lancima ishrane. Simbioze sa ribama i morskim sasama. kozica

  49. Ordo Decapoda • Najuspešnija grupa- krabe (Brachyura)- 4500 vrsta- trbuh redukovan i savijen ispod cefalotoraksa. • Sve vrste su bentosne sa veoma raznovrsnim staništima- dubinska do plićaka u udarnoj zoni talasa.

More Related