1 / 48

E- trgovina Lazar Jankovic IV4

Elektronsko poslovanje. E- trgovina Lazar Jankovic IV4 . E- trgovina. Predstavlja kori šćenje više različitih elektronskih informacionih tehnologija kao što su telefon, e-mail, faks, bar-kod, EDI, prenos elektronskih kataloga, Internet, WWW, ...

ganya
Download Presentation

E- trgovina Lazar Jankovic IV4

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Elektronskoposlovanje E-trgovinaLazar Jankovic IV4

  2. E-trgovina • Predstavljakorišćenje više različitih elektronskih informacionih tehnologija kao što su telefon, e-mail, faks, bar-kod, EDI, prenos elektronskih kataloga, Internet, WWW, ... • Elektronskatrgovinau širem smislu (e-commerce) podrazumeva skup komercijalnih aktivnosti koje se vode preko elektronskih mreža (najčešće Interneta), a koje za krajnji cilj imaju prodaju, kupovinu ili razmenu proizvoda, usluga ili informacija.

  3. E-trgovina • Istorijat - Prva elektronska transakcija je realizovana u maju 1994. godine na prvoj WWW konferenciji između Ženeve i Amsterdama. - 1997. godine 52 vodeće svetske kompanije su ostvarile promet od 7 milijardi dolara, računajući i B2B transakcije. - Kompanija General Electric razvija veb koncept pod nazivom Trading Process Network (TPN) pomoću kojeg realizuje transakcije ukupne vrednosti milijardu dolara sa mrežom od 1.400 dobavljača.

  4. E-trgovina • Osnovne prednosti primene: - pristup celokupnom svetskom tržištu, - povećanje prodaje i kvaliteta usluga, - efekat lavine – sve je veća popularnost ovakvog načina poslovanja, - relativno niski početni troškovi, - neograničeno radno vreme – 24/7, - niži troškovi marketinga, - šansu imaju i male kompanije, itd.

  5. E-trgovina • Za realizaciju e-trgovine potrebno je obezbediti bar sledeće uslove: - Ponudu informacija o proizvodu koja je dostupna velikom broju potencijalnih kupaca (najefikasniji način pomoću Interneta) - Direktnu i brzu korespodenciju sa klijentima (npr. e-mail), - Mogućnost elektronske prodaje (plaćanja), - Mogućnost isporuke robe (elektronski ili tradicionalno) - Bezbednu transakciju

  6. E-trgovina • Proizvodi koji se najčešće trguju preko Interneta: - proizvodi visokih tehnologija (npr. digitalni – softver, muzika, itd.), - proizvodi koji su u vezi sa računarima, - proizvodi namenjeni segmentu kupaca kao što su Internet korisnici, - proizvodi koji su namenjeni geografski jako disperziranom tržištu, - proizvodi čija je upotreba bazirana na poznavanju veoma velikog broja informacija (tehnički uređaji), - proizvodi za koje je prodaja preko Interneta jeftinija nego na neki drugi način, - proizvodi čiji su kupci kolekcionari ili strasni zaljubljenici, a koji se teško pronalaze na drugi način, i drugo.

  7. Tradicionalna VS. E-trgovina Veoma je važno ostvariti međusobno poverenje učesnika u trgovanju, kao i sigurnost on-line transakcijai anonimnost kupaca

  8. Tehnologija e-trgovine Najjednostavniji način obavljanja e-trgovine podrazumeva da, kao i kod konvencionalnih oglasa, na prezentaciji postoji broj telefona i adresa za naručivanje. Sledeći način je kreiranje formulara na sajtu za istu svrhu, pa se proces delimično automatizuje – narudžbine stižu elektronskom poštom Kompletno rešenje podrazumeva kreiranje virtuelne potrošačke korpe (shopping cart) i podrazumeva sledeće korake:

  9. Tehnologija e-trgovine • Potrošač upotrebom veb pretraživača pristupa veb stranici prodavca tj. elektronskom katalogu, • Bira proizvode koje želi da kupi i stavlja ih u korpu, • Veb aplikacija prodavca generiše porudžbinu sa listom izabranih proizvoda sa pojedinačnom i ukupnom cenom, • Kupac bira sredstvo plaćanja (platna kartica, elektronski ček, digitalni novac, pouzećem, opšta uplatnica, itd.),

  10. Tehnologija e-trgovine • Prodajnom sektoru stiže generisana porudžbina sa svim detaljima kupovine, • Prodajni sektor zahteva ovlašćenje od banke kupca (u slučaju on-line plaćanja), • Kompanija kupcu šalje potvrdu o isporuci porudžbine, • Kompanija šalje proizvod ili pruža uslugu, u skladu sa porudžbinom, i • Vrši se realizacija plaćanja od banke kupca ka banci prodavca.

  11. Modeli e-trgovine na osnovu relacija između učesnika • B2C (Business-to-Consumer, kompanija-potrošač), • B2B (Business-to-Business, kompanija-kompanija), • C2C (Consumer-to-Consumer, potrošač-potrošač), • P2P (Peer-to-Peer), • Mobilna trgovina, • B2E, B2A, G2C, G2B, itd. (e-poslovanje).

  12. B2C Ovo je jedan od najpoznatijih i najčešće korišćenih tipova e-poslovanja, koji je pre svega orijentisan ka individualnom klijentu (potrošaču), koji već godinama beleži značajan rast. Odlikuje ga veliki broj relativno malih transakcija. Ekspaniziju je doživeo pojavom Interneta i World Wide Weba

  13. B2C Najveći on-line maloprodavci: • Amazon (knjige, ali i druge stvari) • Staples (kancelarijski materijal) • Apple (telefoni, računari, digitalni sadržaji) • Dell (računari) • Office Depot (kancelarijski materijal)

  14. B2C Veb sajtovi nude veliki broj informacija o proizvodima/uslugama koji se nude: • Slike i druge multimedijalne prezentacije, • Karakteristike, • Garancija, • Uslovi i način plaćanja, itd. (npr. automobilska industrija) Korisnici sada lako mogu da dođu do informacija i da upoređuju proizvode i njihove karakteristike.

  15. B2C Savremeni veb sajtovi koji podržavaju B2C model pružaju sledeće mogućnosti kupcima: • Pretraživanje kataloga sa proizvodima (baze podataka) - Fits.me, • Mogućnost on-line kupovine, • Mogućnost personalizacije: • Direktna komunikacija sa kupcima, • Kupac sam oblikuje proizvod koji želi da kupi (npr. kupovina automobila –Toyota) • Mogućnost kupovine kreditnim karticama uz podržanu bezbednost, • Neograničeno radno vreme, itd.

  16. B2C

  17. B2B – Definicija Automatizovana razmena informacija (u širem smislu te reči) između različitih organizacija (u okviru jedne kompanije, korporacije ili različitih kompanija i korporacija). Iako ovaj model, koji je pre svega orijentisan ka međusobnom poslovanju dve ili više kompanija, nije mnogo prepoznatljiv prosečnom korisniku/kupcu, on je po svom obimu mnogo veći (po prihodima i preko 10 puta) od B2C modela. Odlikuje ga manji broj relativno velikih transakcija.

  18. B2B – EDI B2B model još uvek u velikoj meri počiva na EDI (Electronic Data Intercharge, elektronska razmena podataka) tehnologiji, koja je izvorno namenjena vezi između jednog snabdevača i jednog kupca, putem privatnih mreža, mada se sve više prebacuje na Internet. Elektronska razmena podataka (EDI) je strukturirani prenos podataka između organizacija elektronskim putem. Koristi se za prenos elektronskih dokumenata i poslovnih podataka sa jednog računara na drugi, putem mreže.

  19. B2B – EDI Godine 1996,Nacionalni institutza standarde i tehnologiju(USA) je uveo sledeću definiciju EDI: “automatizovana razmena strogoformatiranihporuka kojepredstavljajudokumenta ili finansijske instrumente. EDIpodrazumevanizporukaizmeđu dve strane gde je jedna pošiljalac a druga primalac.Prenos se može ostvariti putemtelekomunikacionihveza, ilifizičkinaelektronskimmedijumimazaskladištenje."

  20. B2B – EDI Međutim, mnoge firme zamenjuju svoje EDI sisteme sa moćnim i jeftinijim veb tehnologijama koje omogućavaju i tržišne relacije više-prema-jedan i više-prema-više, gde postoji više dobavljača za jednog ili malu grupu veoma velikih kupaca, ili, u slučaju nezavisnih berzi, gde na tržištu postoji više prodavaca i više kupaca (sama EDI tehnologija-glomazna, skupa i zatvorena,nije predviđena za ovakve vrste poslovnih odnosa i zato se sve češće potiskuje). Veb tehnologije omogućavaju i integraciju tj. povezivanje aplikacija poslovnih partnera, kako velikih kompanija tako i malih firmi.

  21. B2B - Modeli U okviru ovog tipa mogu se definisati sledeći modeli: • Otvorena mrežna tržišta • E-distributer, • E-nabavka, • Nezavisne berze, • Industrijski konzorcijum, • Privatne industrijske mreže.

  22. B2B - Modeli

  23. B2B – E-distributer E-distributer • E-distributeri (e-distributor) su kompanije koje prodaju proizvode ili obezbeđuju usluge drugim kompanijama. Obično obezbeđuju on-line kataloge koji sadrže proizvode mnogobrojnih proizvođača i predstavljaju industrijski ekvivalent npr. Amazonu. Češće se koriste za jednokratne kupovine, ali su mogući i dugoročni ugovori.

  24. B2B – E-distributer KUPCI DOBAVLJAČI On-line katalog e-distributera

  25. B2B – E-nabavka E-nabavka • Kompanije e-nabavke (e-procurement) kreiraju digitalno elektronsko tržište i prodaju kompanijama pristup na njega. Obično se koriste za dugoročnu kupovinu indirektnih (pomoćnih) inputa (materijala). Obično osim ponude proizvoda, nude i dodatne usluge tj. usluge automatizacije procesa nabavke za kupca (priprema narudžbina, praćenje isporuka, plaćanje, itd.) odnosno prodaje za dobavljača (upravljanje narudžbinama, priprema računa, isporuka, itd.).

  26. B2B – E-nabavka Usluge koje se pružaju dobavljačima Usluge koje se pružaju kupcima Katalozi dobavljača Firme - kupci Tržište e-nabavke

  27. B2B – Nezavisne berze Nezavisne berze • Berze (exchanges) su nezavisna digitalna elektronska tržišta na kojima stotine dobavljača-prodavaca susreće sa manjim brojem velikih komercijalnih kupaca. Vlasnici berze su obično nezavisne, manje firme čiji je zadatak da organizuju tržište, a prihod ostvaruju kroz provizije od ostvarenih transakcija tj. model je sličan kao eBay za potrošače.

  28. B2B – Nezavisne berze Firme - kupci Elektronsko tržište Dobavljači Specijalni softver kreatora tržišta - berze

  29. B2B – Industrijski konzorcijum Industrijski konzorcijum • Industrijski konzorcijumi (industrial consortia) su vertikalna tržišta specijalizovana za određenu oblast industrije (npr. automobilska, hemijska, avio-industrija, itd.), čiji je vlasnik neka industrijska grupacija ili kompanija.

  30. B2B – Industrijski konzorcijum Firme - kupci Posebne usluge vezane za lanac snabdevanja Poseban softver kreatora tržišta Vertikalni industrijski konzorcijum Posebne usluge vezane za transakcije Dobavljači

  31. C2C • C2C model podrazumeva poslovanje tj. trgovinu između dva korisnika-fizička lica, uz pomoć on-line kompanije koja kreira tržište, obezbeđuje pretragu i plaćanje. Najbolji primeri su sajtovi za on-line aukcije i klasifikovane oglase (eBay, Craigslist, Half.com, Kupujemprodajem, Limundo, halooglasi.com, mojkvadrat.rs, nekretnine.rs, polovniautomobili.com, mojauto.rs). Pre pojave ovog modela, korisnici su svoje polovne stvari obično prodavali putem novinskih oglasa ili na specijalizovanim tržnicama.

  32. C2C • Uvođenjem on-line aukcija, kupci više ne moraju da prilikom kupovine napuštaju svoje domove, a prodavcima se nudi mnogo širi tržišni prostor. Poslovni model podrazumeva finansiranje kroz provizije na realizovane transakcije (na Half.com su 5-15%) i reklamiranje.

  33. P2P • Kao i kod C2C modela, P2P poslovni model povezuje individualne korisnike, omogućavajući im da direktno razmenjuju fajlove i računarske resurse, bez zajedničkog, centralnog servera. Fokus P2P kompanija je da pomognu pojedincima da postave informacije dostupnim bilo kome na Internetu. Istorijski gledano, ovaj model je bio pre svega korišćen za razmenu muzike, video fajlova i slika, uz kršenje autorskih prava, pa je izazov koji se postavlja pred ove kompanije da razviju održiv, legalan poslovni model kojim će ostvarivati prihode.

  34. P2P • Najznačajni primeri ovog modela su The Pirate Bay, BitTorrent, itd. Na primer, BitTorrent ima preko 100 miliona registrovanih korisnika, a procenjuje se da čini 20-40% mrežnog saobraćaja na Internetu u svetu. Primarni izvor prihoda je reklamiranje.

  35. Mobilna trgovina • Mobilna trgovina koristi već postojeće modele e-trgovine i prednosti mobilnih uređaja (pre svega pametni i mobilni telefoni, ali i netbook računari) i tehnologija za bežični prenos podataka, za mobilni pristup i poslovanje na Internetu. Bežične mreže, mobilne i Wi-Fi, koriste dostupne resurse i komunikacione protokole kako bi povezale mobilne korisnike na Internet. Najvažnija prednost m-poslovanja je da ono obezbeđuje pristup Internetu u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta, korišćenjem bežičnih mobilnih uređaja.

  36. Mobilna trgovina • Najvažnije tehnologije koje se pri tome koriste su 3G i 4G (za prenos podataka putem mobilne telefonije), Wi-Fi (vrsta bežičnih lokalnih računarskih mreža) i Bluetooth (standard za radio prenos podataka na kratkom rastojanju). Procenjuje se da je danas u upotrebi preko 6 milijardi mobilnih telefona, što daleko prevazilazi broj korisnika Interneta putem računara, pa se procenjuje značajan rast ovog vida poslovanja u skorijoj budućnosti (poslednjih nekoliko godina obim poslovanja tj. prihoda ovog modela raste po stopi od oko 100% godišnje).

  37. Mobilna trgovina • Najvažnije platforme za razvoj m-poslovanja danas su Android (iza koga stoji kompanija Google) i iPhone (kompanije Apple). Većina velikih svetskih kompanija koje posluju on-line već ima veb sajtove potpuno prilagođene pristupu sa mobilnog telefona (npr. Amazon, Google, CNN, Skype), ali i aplikacije koje omogućavaju trgovinu na ovaj način. Trenutno se najviše kupuju digitalni sadržaji, kao što su muzika ili igre.

  38. Modeli elektronskih tržišta Elektronsko tržište je elektronski sistem koji podržava bar jednu of funkcija klasičnog tržišta: • Identifikaciju partnera sa kojim će se trgovati, • Pretraživanje proizvoda, • Pregovaranje o ceni i uslovima prodaje, • Obavljanje trgovačkih transakcija, • Plaćanje, • Isporuku, • Pružanje podrške kupcu u održavanju i rešavanju problema sa proizvodom.

  39. Modeli elektronskih tržišta Modeli elektronskih tržišta: • Elektronska prodavnica (electronic shop ili e-shop) je veb mesto za oglašavanje proizvoda i usluga kompanije, kao i za kupovinu i isporuku proizvoda/usluga. Profit e-prodavnice, koja radi 24 sata dnevno, potiče od niže cene poslovanja, povećanja prodaje i jeftinije reklame. • Elektronski nabavni centar (e-procurement) velike kompanije ili javne institucije omogućava ponudu i kupovinu većih količina robe i usluga.

  40. Modeli elektronskih tržišta • Time se postiže veći izbor dobavljača, niže nabavne cene, viši kvalitet i jeftiniji postupak nabavke. • Elektronski prodajni centar (e-mall) predstavlja kolekciju elektronskih prodavnica, koje omogućavaju standardizaciju nekih aktivnosti (npr. plaćanje). Ovi centri su obično specijalizovani za određeni segment tržišta, pa tada nude i specifične dodatne usluge kao što su odgovori na na često postavljana pitanja, diskusione grupe-forumi i korisničke grupe.

  41. Modeli elektronskih tržišta Postoje i poslovni modeli elektronskih tržišta u užem smislu, a to su oni koji nude veći broj funkcija tržišta i omogućavaju susretanje kupaca i prodavaca i njihovo pregovaranje o uslovima trgovine: • Elektronski sajam (e-bazar) omogućava svojim članovima da komuniciraju i trguju. Prihod se ostvaruje od članarine i reklame.EF • Elektronska aukcija (e-auction) se zasniva na elektronskom modelu ponude, koja može korisiti multimedijalnu prezentaciju dobara, a često se proširuje i na ugovaranje, plaćanje i

  42. Modeli elektronskih tržišta • isporuku robe. Organizator aukcije ostvaruje prihod prodajom tehnologije za aukciju, naplatom po jedinici transakcije i od reklame. • Elektronsko posredovanje (e-brokerage) predstavlja posredovanje između potrošača i dobavljača. Potrošači postavljaju svoje zahteve, a posrednik traži ponude od dobavljača i bira najpovoljniju ponudu. Prihod se ostvaruje od članarine i naplatom usluge po obavljenom poslu.

  43. On-line aukcije Aukcija je procesnadmetanja u kome se više kupaca nadmeće za neki predmet, ili više prodavaca pokušava da proda svoj predmet odnosno cena se formira dinamički, licitiranjem. Tradicionalneaukcije se vrše na unapred dogovorenom mestu, u unapred zakazano vreme a svi akteri aukcije moraju fizički biti prisutni. Još jedno od ograničenja je nedostatak vremena za odlučivanje, jer ovakve aukcije obično traju kratko, pa prodavci često ne postignu maksimalnu cenu ili pak kupci plate previše.

  44. On-line aukcije On-line aukcije na Internetu se javljaju od 1995. godine i njihove osnovne karakteristike su: • Korišćenjem Interneta neograničen je broj učesnika, • Kupci imaju mogućnost da se nadmeću i kupuju sedeći kod kuće, a prodavci zahvaljujući konkurenciji maksimizuju cenu • Jednostavnost Aukcija je formalizovana procedura trgovine u kojoj partneri u trgovini postupaju po specifičnim pravilima, a aukcionar postupa kao posrednik u ovoj trgovini.

  45. On-line aukcije Postoji dva tipa aukcija: • Kada se roba prodaje (najčešće obična aukcija, B2C ili C2C model) • Kada se roba kupuje (najčešće reverzna aukcija, B2B model-velike nabavke)

  46. On-line aukcije Elementi aukcijskog poslovanja su: • Aukcionar – organizator aukcije, lice zaduženo da se aukcija sprovede u regularnim okvirima, po unapred definisanim pravilima, • Kupac, • Prodavac, • Objekat odnosno predmet trgovine (stvari, usluge, materijali, itd.) • Pravila trgovine, • Proces izvršenja transakcije.

  47. On-line aukcije Pravila on-line aukcije se odnose na: • Početak aukcije (obično kada prodavac postavi podatke o prodavanom proizvodu na sajt), • Utvrđivanje inicijalnih uslova ponude (početna cena i slično) – definiše prodavac • Vreme trajanja aukcije – definiše aukcionar-sajt ili prodavac, npr. 7 dana • Objavljivanje rezultata – na sajtu, po isteku vremena trajanja, • Plaćanje i preuzimanje robe – ili preko aukcionara-organizatora ili direktno

  48. On-line aukcije Nedostaci: • Postoji mogućnost prevare, • Odloženo preuzimanje proizvoda (vreme isporuke), itd. • Primeri: Limundo, eBay, ricardo, Kupissimo

More Related