MEĐUNARODNA TRGOVINA

1. MEĐUNARODNA TRGOVINA

2. POJMOVI • oblik međunarodnih ekonomskih odnosa • međunarodna podela rada

3. Glavni svetski trgovinski putevi, 1400-1800 Baltic Centralna Azija Zapadna Evropa Severna Amerika Kina Hormuz Havana Canton Mexico Indija Pacifik Aden Zapadna Afrika Karibi Manila Pacifik Istočna Afrika Malacca Aceh Southeast Asia Indijski okean Peru Brazil Atlantik Trgovinske rute Dominantni tokovi kapitala

4. Udeo trgovine u svetskom GDP, 1998

5. SVETSKA TRGOVINA • Slobodna trgovina- svetska i regionalna privreda • Zone slobodne trgovine - integracije

6. Nivoi ekonomske integracije političkaunija Zajednička vlada Zajednička valuta, harmonizovane poreske stope, zajednička moneta i fiskalna politika: EU (delimično) Ekonom. unija Zajedn. tržište Faktori proizvodnje se slobodno kreću među članicama Nivo integracije Carinska unija Zajedničke spoljnotrgovinske tarife Slobod. trgovina Slobodna trgovina među članicama: NAFTA, Mercosur, ASEAN (delimično) Složenost

7. TRGOVINSKI BLOKOVI • Američkih kontinenata: Sev., Cent, i Juž. Amerika • Pacifičkog pojasa – istočna i jugoistočna Azija, Australija sa N.Zelandom i prema pacifičkoj obalai Amerike • Evroazijski – Evropu, bivši SSSR, neke zemlje Azije (Turska) i zemlje Indijskog potkontinenta

8. Glavni trgovinski blokovi, 2005

9. Trgovina među najvećim blokovima

10. Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT) – 116 zemalja i 90% sv.trgovine

11. Ciljevi GATT-a: • 1) ukloniti faktore koji ometaju trgovinu u čitavom svetu • 2) podržava nediskriminatornu, slobodnu i poštenu trgovinu • 3) promovisati regionalni razvoj kroz slobodnu razmenu izvozne robe i veći priliv ulaganja u manje razvijene regione • 4) odgovrno upravljanje regionalnim trgovinskim blokovima

12. Globalne promene u svetskoj trgovini posle 1970 pre 1970 Razvijene zemlje Razvijene zemllje Zemlje u razvoju Zemlje urazvoju Tokovi sirovina tokovi ind.robe Industrijski pol

13. 10 najvećih izvoznika i uvoznika u svetu, 2002

14. status najpovlaštenije nacije (MFN)– povoljan položaj među sve većim brojem članova koji ostvaruju korist isključivo na osnovu bilateralnih sporazuma o slobdnoj trgovini, a koje regulišu vlade dveju država.

15. SAD • Vodeća zemlja u međunarodnoj trgovini • Softverska industrija • Industrija multimedija • proizvodnja, korišćenje i izvoz informacionih usluga • Najveći svetski izvoznik usluga

16. KANADA • najveći bilateralni sporazumna svetu je između SAD i Kanada • Izvozi: automobile i transportnu opremu, mašine i opremu, drvo, gvozdena ruda, nafta i gas, metali, ugalj • Uvozi: industrijsku i mašinsku opremu, kao i proizvode softverske industrije iz SAD, neke poljoprivredne proizvode

17. EU • najveći trgovinski blok na svetu • najveći izvoznik i uvoznik je Nemačka, pa slede Britanija, Francuska (više je poljoprivredno orijentisana od Nemačke) i Italija

18. LATINSKA AMERIKA • Meksiko: radno-intenzivnim industrijskim i poljoprivrednim proizvodima, poluproizvodi (industrijska roba i oprema) • Argentina: uvozi kompjutersku i industrijsku opremu, kapitalna dobra i telekomunikacionu opremu, a izvozi poljoprivredne i industrijske proizvode • Brazil: izvozi primarne proizvode, kao što su soja, kafa, gvozdena ruda, a uvozi: industrijsku opremu, mašine, gvožđe i čelik, hemijske proizvode.

19. JAPAN • Najbrže rastući region na svetu – istočna Azija • druga svetska ekonomija • izvoz visoko obrađene industrijske proizvode • uvozi: dominiraju sirovine za industriju, energenti i deo poljoprivrednih proizvoda

20. KINA • strateška partnerstva i otvaranje specijalnih ekonomskih zona duž obale (SEZ) • izvozni partneri Kine su SAD i Japan, a u strukturi uvoza dominira Japan, a potom slede EU i Tajvan, pa tek na četvrtom mestu SAD

21. Vrednost kineskog izvoza i SDI, 1983-2002 (mjd. $US)

22. INDIJA • izvozi: tekstil i odeću, primarne proizvode (ali ne prehrambene jer se najveći deo troši na velikom domaćem tržištu), industrijsku robu • uvozi: industrijskih mašina i opreme koje uvozi, kao i naftu, hemijske proizvode, gvožđe i čelik • Najveći izvozni partneri Indije su SAD i Japan, a potom sledi nekadašnji kolonizaotor, Velika Britanija i ostale zemlje EU

23. AUSTRALIJA • Najveći deo izvoza Australija plasira u Japan (20%), potom u EU (11%), Južnu Koreju (10%), pa slede Novi Zeland, SAD, Kina i Singapur • IZVOZI: rude (prvi izvoznik rude gvožđa i boksita), metali (drugi i treći svetski izvoznik nikla, uglja, cinka, olova, zlata, uranijuma), ugalj, vuna, žitarice, vino. • UVOZI:industrijska roba i oprema, automobili.

24. RUSIJA • Slom SSSR-a i tranzicija • Ekonomski oporavak • izvozi naftu i gas, kao i značajan deo ruda, a uvozi industrijsku opremu, poljoprivredne proizvode i hranu

25. BERZE • Robne berze: poljoprivredni proizvodi i drvo,više od polovine obrta otpada na gorivaplemeniti metali (30%), obojeni metali (20%) • SAD, Japan, V. Britanija

26. Svetski finansijski centri Hinterlend Telekomunikacije prostor vreme London Tokyo New York Los Angeles Hong Kong Singapore Period rada berzi

27. Specijalizovane robne berze • žitarice - Čikago, Antverpeno, London, Liverpul, Milan, Roterdam; • pamuk– Bremen, Liverpul, Nju Jork, Nju Orleans, Čikago; • neoprana vuna – Antverpen, London, Nju Jork, Rube; • juta – Kalkuta; za svilu – Jokohama, Kobe; • obojeni metali – London, Nju Jork; za kaučuk – Amsterdam, London, Nju Jork, Singapur; • kafa – Amsterdam, London, Nju Jork, Roterdam, Havr, Hamburg; • šećer – London, Nju Jork, Hamburg; • kakao– London, Nju Jork, Amsterdam.

28. Druge berze: • fondovske berze su u Njujorku, Tokiju, Frankfurtu na Majni, Londonu • Vodeći trgovinsko-finansijski centri u svojim regionima su Tokio, Singapur, Hong Kong, Bombaj, Kuvajt, Sao Paulo • Elektronske berze ili “berze nove ekonomije”:NASDAK, EASDAK, NOJER MARKET, NUVO MARŠE

29. Druge berze: • Berze za fjučersne poslove: • MATIF u Parizu - finansijskim i sirovinskim ugovorima (pšenica, repica, kakao, kafa i drugo), • LIFE- berza za šećer, kafu, kakao, kaučuk, pamuk, • Njujorška trgovinska berza- naftom, benzinom, prirodnim gasom, platinom, • specijalizovane robne berze koje trguju fjučersima: Njujorška pamučna berza, Njujorška berza za šećer, kafu i kakao; • Čikaška berza- pšenicom, svinjskim mesom i sojom, • berza u Mineapolisu- pšenicom. • -WCEu Vinipegu (Kanada) - sirovine, • Tokijska berza za šećer, • Sidnejska fjučersna berza.