470 likes | 1.36k Views
Istorija razvoja računara. Generacije računara. Istoriju elektronskih digitalnih računara možemo podeliti na šest generacija u zavisnosti od faza razvoja i to:. I generacija računara.
E N D
Generacije računara • Istoriju elektronskih digitalnih računara možemo podeliti na šest generacija u zavisnosti od faza razvoja i to:
I generacija računara • Prvu generaciju (1951-1958) karakterišu korišćenje elektronskih (vakumskih) cevi kao aktivnih elemenata i kablovskih veza između elemenata. Ovi elementi su bili veliki, trošili su mnogo struje i oslobađali veliku količinu toplote. Računari su bili veliki npr. ENIAC je bio težak 30 tona i trošio je oko 174 KWh. Za skladištenje programa i podataka koristile su se različite memorije (magnetne trake i doboši). Za pisanje programa koristio se mašinski jezik;
II generacija računara • Drugu generaciju (1959-1963) karakterišu tranzistori koji su se ugrađivali umesto elektronskih cevi. Bili su jeftiniji, brži, manji, trošili manje električne energije i razvijali manje toplote. Najpoznatiji računari ove generacije bili su Philco Transac S-2000 i IBM 1401. Pored hardverskih unapređenja pojavili su se i novi programski jezici : Flow-Matic, iz kog su kasnije nastali COBOL, FORTRAN, ALGOL i LISP;
III generacija • Trećugeneraciju (1964-1970) karakterišeprimenaintegrisanih kola (Integrafed Circuit). Uvođenjeintegralnihi LSI (Large Scale Integration) integralnih kola savisokimstepenomintegracijeomogućilo je proizvodnjučipovasahiljadamatranzistora. Niskacena, visokapouzdanost, male dimenzije, mala potrošnjaelektričneenergijeibrzinaizvođenjaoperacijazačajnosuunapredilirazvoj mini računara. Zaskladištenjepodatakaiprogramakoristilesu se magnetnetrake. Ovugeneracijukarakterišuipoboljšaneperifernejedinicekojesuomogićilepovezivanjevišeperifernihuređajaipovezivanjevišeračunarapomoćutelefonskelinije.Zaupravljanjemikontroluračunararazvilisu se operativnisistemi, a zapisanjeprogramakoriste se višiprogramskijezici COBOL, FORTRAN, ALGOL iLISP.Najkarekterističnijiračunarizaovugeneracijusu IBM 360 i PDP-1;
IV generacija • Četvrtugeneraciju (1971-1987)karakterišukomponenteizrađenenabazipoluprovodničkihsklopovakorišćenjem LSI (Large Scale Integrated) i VLSI (Verrz Large Scale Integration) visokointegrisanihsklopovakojaomogućavastvaranjemikroprocesorakojipredstavljaosnovudanašnjihračunara. Poboljšanehardverskihkarakteristikadovodi do smanjenjadimenzijaračunara, povećanjakapacitetaglavneiperiferijskememorije, znatnobržeobradepodataka.Operativnisistemisujednostavnijizaupotrebuvećembrojukorisnika. Novi programskijezicisuomogućililakšepisanjeaplikativnogsoftverakoji se koristi u svimsveramadruštva.
V i VI generacija • Peta generacija (od 1990 ) zasnovana je na konstrukciji paralelne arhitekture koji omogućavaju istovremeni rad više kompjutera (procesora) na rešavanju određenog zadatka; • Šestu generaciju kompjutera (neurokopjuteri) karakteriše razvoj neuronskih mreža koje bi trebalo da istovremeno obrađuju veliki broj informacija korišćenjem više hiljada porocesora što liči na rad ljudskog mozga.