Rod i ličnost

1. Rod i ličnost

2. Pol ili rod? • Biološki vs. socijalni kontekst • Rod kao socijalno značenje pola (Vivijen Ber) • konstelacija karakteristika i ponašanja koja se očekivano razlikuju kod muškaraca i žena u određenom društvu • razlike mogu biti realne, a može se i samo pretpostavljati da postoje • Prema Fukou, rod se, zarazlikuodpola, trebaprepoznavatiiprihvatitikaofluidnapromenljivakoja se u različitimkontekstimaivremenimamenja

3. Rodna uloga • Terminuloga se koristidaoznačida se šabloniponašanjaučeiliodigravajukaoponekomdruštvenomkodu (Ganjon & Simon 1973, prema Diamond, 2000) • Muškarciimuškeuloge se tipičnovezujuzasnaguiopasnazanimanja, dok se ženeiženskeulogenajčešćevezujuzabrigu o deciinjihovomvaspitavanju. Uprkosžilavimstereotipima, opisanerazlike se svevišesmanjuju (Diamond, 2002) • Polnaulogaobičnouključujeodigravanjebiološkihpredispozicija, doksurodneulogeonaponašanjakojenameće društvo • Rodniidentitet je subjektivniosećajpripadnostiilinepripadnostijednomod rodova. Rodniidentitetnijenužnozasnovannapolu (pravomilipripisanom), niti je zasnovannaseksualnoj orijentaciji

4. Istraživanja rodnih razlika • Istraživanja rodnih razlika u psihologiji su bila mahom nekoordinisana, puna oprečnih rezultata, pa samim tim i predmet brojnih kritika • Mekobi i Džeklin 1975. navode najčešće potvrđivane rodne razlike u četiri oblasti: • verbalna sposobnost (kod žena su razvijenije verbalne sposobnosti) • vizuelno-spacijalna sposobnost (muškarci postižu bolje rezultate na testovima vizualno-spacijalnih sposobnosti) • matematička sposobnosti (muškarci imaju razvijenije logičko-matematičke sposobnosti) • agresivnost (žene postižu niže skorove na skalama agresivnosti, tj. muškarci su agresivniji)

5. Rodni stereotipi • muškarci se češće opisuju kao odlučni, racionalni, kompetentni, hrabri i efikasni (adaptivno-instrumentalne osobine) • žene se uglavnom opisuju kao emotivne, tople i usmerene na socijalne odnose (integrativno-ekspresivne osobine) • Vilijams i Best su u svom kros-kulturalnom istraživanju koje je obuhvatalo 14 zemalja i u okviru koga se procenjivala maskulinost i femininost putem samoopisa ispitanika utvrdili: • u svim zemljama, bez obzira na nivo ekonomsko-socijalnog razvoja, maskulinost se smatrala poželjnijom crtom, tako da je idealni self ispitanika i muškog i ženskog pola zamišljen kao maskuliniji nego što zapravo jeste • razlike između muškog i ženskog self-koncepta bile manje u razvijenijim društvima u kojima žene provode više vremena van kuće, u kojima ima više univerzitetski obrazovanog stanovništva i u kojima postoje modernija shvatanja muških i ženskih uloga

6. Rodni stereotipi • Analize školskih udžbenika i materijala koji se koriste u svakodnevnoj nastavi pokazale su visoku zasićenost stereotipnim prikazima muškaraca i žena, kao i to da se muški „likovi“ češće javljaju kao model. Osobe muškog i ženskog pola prikazuju se u tradicionalnim ulogama i aktivnostima. • Nastavnici na različit način opažaju i tretiraju učenike i učenice • Dečaci su, navodi se, sposobniji a devojčice upornije i istrajnije u radu, čime se opravdavaju njihovi rezultati (intelektualni vs. vanintelektualni činioci kao faktori uspeha dečaka i devojčica) • Vokerdajn navodi da se neuspeh u postignuću u matematici pripisuje različitim činiocima s obzirom na pol. Kod dečaka je najčešće u pitanju spoljašnje ometanje usled čega izostaje uspeh, dok se neuspeh kod devojčica smatra pokazateljem nedostatka sposobnosti (intelektualni vs. Vanintelektualni činioci kao faktor neuspega dečaka o devojčica)

7. Teorije razvoja rodnog identiteta • biološki pristup • pristup koji naglašava uticaj socijalizacije • kognitivni pristup • psihodinamski pristup

8. Biološki pristup • uticajgenaihromozoma, polnihhormona • polnerazlikeanatomskeifunkcionalneorganizacijemozga • tokomprenatalnograzvojamuškiiženski plod izloženirazličitimhormonalnimuticajima, štopredstavljajednuodinicijalnihikrucijalnihrazlika u pogledupsihičkogifizičkogfunkcionisanjajedinke • evolucionističko gledište:polnerazlike u pogleduponašanjamuškaracaiženaformiranetokomfilogenetskograzvojasu se zadržaleusled toga štosu bile funkcionalne

9. Pristupkojinaglašavauticajsocijalizacije • ističerazličittretmankojidecamuškogiženskogpoladobijajuodstraneroditelja, ostalihčlanovaporodice, aliisvojihnastavnikaidrugihvažnihodraslihosoba • zasniva senatradicijiBandurineteorijeučenja, koja se baviuticajimanagradaikazniiučenjaputemposmatranja • naglašavase uticajsredstavainformisanjaimedija (kaoštosutelevizija, knjigeifilmovi) narazvojrodnogidentiteta • ovaperspektiva je posebnozanimljivazatošto se baviistereotipima u pogledurodnogidentitetairodnihuloga, kaoikakavuticajoniimajunaformiranjerodnog identiteta kod dece • klasične studije Malinovskog i Margaret Mid jasno govore o socijalizaciji kao glavnom agensu formiranja rodnih razlika među pripadnicima različitih kultura • teorijasocijalnogkonstruktivizmanaglašavadasushvatanja o rodu, rodnimulogamairodnomidentitetusamokonstrukcijekojeutičunaponašanja, kognicijuisocijalneinterakcije

10. Kognitivistički pristup • proučavanjenačinanakoji se dečijashvatanjarodamenjajutokomnjihovograzvoja • Kolbergovakognitivnorazvojnateorija, u okvirukoje se razmatraju tri faze razvojarodnogidentiteta: • u prvojfazi, koja se naziva “fazomimenovanjaroda” decaučedarazlikujumuškarceiženenaosnovufizičkihkarakteristika, kaoštosuodevanje, frizurai sl. • udrugojfazi, koja se zove “fazarodnestabilnosti”, decashvatajudasuterazlikestabilnetokomvremena, aliidaljepostojiodređenistepenkonfuzije, • u trećojfazikonačnoshvataju rod kaopermanentankrozvremeirazličitesituacije. Ovo je “fazarodnekonzistencije” iutvrđuje se nauzrastuod 6 do 7 godina. • po Kolbergu, dete na uzrastu od 4 godine može ispravno da odgovori na pitanje „da li si dečak ili devojčica?“, ali isto tako je u stanju da kaže da dečak može da bude i devojčica ukoliko to želi, ako, na primer, promeni frizuru i odeću. Smatra se da se stabilnost u razvoju rodnog identiteta može uočiti ukoliko dete tačno odgovori na pitanje „da li si bio/la dečak ili devojčica kada si bio/la beba?”

11. Psihodinamski pristup • psihoanalitička teorija razvoja rodnog identiteta • identifikacija deteta sa roditeljom istog pola i razrešenje Edipovog kompleksa

12. Teorija rodne sheme • u procesurazvojarodnogidentitetadeteučiinformacijespecifičnogsadržaja, posebnaponašanjaiatributekojetrebadapovežesapolom (Bem, 1981). • Sandra Bempretpostavljadarodnashemaorganizujeivodipercepcijuindividue • rodnashemanijejedinapostojeća, ali je jednaodnajbogatijihshemajer je idihotomija “muško-žensko“ jednaodnajbogatijihsadržajemodsvihdihotomija u ljudskomiskustvu • uporedosaučenjemsadržajarodnesheme, deteučikojiatributitrebadabudupovezanisanjegovimsopstvenimpolomistogaisanjimsamim

13. Rodno tipiziranje • proceskojim se kodindividuerazvijajusvojstva (ponašanje, crte, emocionalnereakcije, stavoviiverovanja) naznačenakaoodgovarajućaza rod u jednojkulturi, naziva se rodnotipiziranje (Smiljanić, 1985) • muškarciižene se ponašajurazličitousled toga štoevaluirajuiusklađujusvojaponašanjasaonimšto se u društvuprihvatakaotipičnomuško, odnosnoženskoponašanje • kodosobakojesuizrazitorodnotipiziranedolazi do procesapodelesvegaštopercipiraju u dvevelikekategorije: onošto je tipičnozamuškarca, s jednestrane, ionošto je tipičnozaženu, s druge.Sadržajovihkategorijadefinišekultura, i to je onoštopojedinac ne dovodi u pitanje • oveosobine, bilodasugrubosvrstane u kategorijumaskulinihilifemininih, kodrodnotipiziranihosobapostaju standard zaobrasceponašanja

14. Proces tipiziranja • rodne uloge se uče još od najranijeg detinjstva i socijalizacija se uglavnom odvija po principu da ono što priliči dečacima ne priliči devojčicama i obratno. Naročito se obraća pažnja na to da se deca igraju na pravi način pravim igračkama (Kandido-Jakšić, 1995) • brojna istraživanja potvrđuju da se oba roditelja različito ponašaju prema svojoj muškoj i ženskoj deci i da, naročito očevi, mnogo više kažnjavaju i potiskuju feminino ponašanje kod dečaka, nego maskulino kod devojčica

15. Psihološki profil rodno tipiziranih osoba • Bemova ističe da visok nivo rodne tipiziranosti nije poželjan • Visoka femininost kod žena često je povezana sa visokom anksioznošću, niskim samopoštovanjem i slabom socijalnom prihvaćenošću • Izrazita maskulinost kod muškaraca povezana je sa boljom psihološkom prilagođenošću u periodu adolescencije, ali i sa visokom anksioznošću, visokim neuroticizmom i slabim samoprihvatanjem u odraslom dobu • Individue koje karakteriše izrazita rodna tipiziranost, odlikuje i niži nivo opšte inteligencije, slabije razvijena spacijalna sposobnost, kao i manja kreativnost (Bem, 1975) • Međutim, kod osoba koje su inverzno tipizirane (visoko feminini muškarci i visoko maskuline žene) uočen je bolji intelektualni razvoj (?)

16. Maskulinost i/ili femininost? • naglašeni oblici maskulinosti i femininosti imaju negativan efekat na psihičko zdravlje. Oba ekstrema nepoželjna su kako na psihičkom, tako i na društvenom planu • pozitivan ishod skladno integrisanih i maskulinih i femininih kvalitetaunutar ličnosti • „u današnjem društvu bolje je biti androgin (i maskulin i feminin), jer i muškarci i žene moraju biti adaptibilni i spremni da menjaju sve vrste poslova, bez izgovora da je jedan posao isključivo muški ili isključivo ženski” (Kandido-Jakšić, 1995)

17. Maskulinost i femininost kao dimenzije • Bemova je tretiralamaskulinostifemininostkaoortogonalnedimenzije, tj. dimenzijekoje ne stoje u korelaciji. Ona time uvodinovinu u odnosunaprethodneteorije, tj. tvrdida se ne radi o jednomkontinuumunačijem je jednomkrajumaskulinost, a nadrugomfemininost, većdasu to dvaposebnainezavisnakonstruktakojimogukoegzistiratikodjedneindividue, takodasvakaosobaimaimaskulinuifemininustranu (Bem, 1981). • Bemposmatraandroginekaovisokomaskulineivisoko feminine, • konstruisala je instrument zaispitivanjerodnihuloga – BSRI (Bem Sex Role Inventory), kojim je ispitankedelila u četirigrupe: maskuline, feminine, androgine (ispitanicikojisuistovremenomaskuliniifeminini) inediferencirane (ispitanicikojinisunimaskulininifeminini)

19. Maskulinost

20. Femininost

21. Androginost

22. Nediferencirani

23. Rod i mentalno zdravlje • Muškarci- javna sfera (posao, finansije) eksternalizujući poremećaji • Poremećaji ponašanja, agresivnost, antisocijalnost, zloupotreba supstanci, alkoholizam • Žene – privatna sfera (briga o deci, socijalni odnosi, osećanja) internalizujući poremećaji • Depresija, anksioznost, fobije • Ne postoje rodne razlike u pogledu učestalosti javljanja mentalnih poremećaja, već samo u pogledu vrste poremećaja • Socijalni uzroci naspram bioloških (zaposlene žene su manje depresivne i anksiozne od njihovih nezaposlenih muževa)

24. Rod i mentalno zdravlje • Stresori relevantni za identitet (Thoits) • Razlike u : • Iskustvu (okolnostima) • Personalnim resursima u stresnim situacijama • Strategijama za prevladavanje stresa • Normama za izražavanje osećanja (“pravila osećanja”)