Osvrt na razvoj ekonomske misli o agraru

1. Osvrt na razvoj ekonomske misli o agraru Poljoprivreda kao ljudska delatnost Razvoj sistematizovanih znanja o poljoprivredi

2. Poljoprivreda je najstarija ljudska delatnost (u literaturi iz ove oblasti raspravlja se čak o deset milenijuma) • Kroz podelu rada izdvajaju se posebne delatnosti iz prvobitne osnove ljudskog stvaralaštva, a prva je delatnost usmerena ka zadovoljenju osnovne fiziološke potrebe – ishrane; • Poljoprivreda se razvijala dugim putem evolutivnih promena sve do sredine 19 veka, kada evoluciju zamenjuje prvo Poljoprivredna revolucija (traje do 1950-tih godina), a zatim Zelena revolucija I i II (od 1950-tih do danas). • Reintegracija poljoprivrede sa ostalim delatnostima koje čine savremeni agrobiznis imperativ je razvoja ove delatnosti danas.

3. Sistematsko izučavanje društveno-ekonomskih aspekata poljoprivrede • Naučne discipline koje se bave problematikom agrara su relativno mlade (ekonomika agrara, agrarna politika, farm menadžment, zadrugarstvo, sociologija sela...). • U različitim zemljama postoje različiti pristupi izučavanju ovih predmeta, uz egzistenciju zajedničke note: oni su, manje-više, svuda dvojni u smislu njihovog razgraničenja na makro i mikro aspekt. • Status predmeta Ekonomika agrara se razlikuje na poljoprivrednim i ekonomskim fakultetima.

4. Gde su koreni nastanka sistematizovanog skupa znanja o poljoprivredi? • XVIII vek – Fiziokrati • Kraj XVIII i prva polovina XIX veka – Arthur Young + Racionalistička škola • Druga polovina XIX veka – Američka škola agrarne ekonomije + ruska agroekonomska misao

5. Razvoj nauke o agraru svoju osnovu nalazi u tekstovima koji su nastali mnogo pre XVIII veka n.e. • VI vek p.n.e – Solonove i Pizistratove reforme u staroj Grčkoj bile su usmerene ka stvaranju klase slobodnih seljaka i rešavanju pitanja seljačkog duga. • Pokrenuta pre 25 vekova ova tema ostaje aktuelna do danas (kriza prezaduženosti). Šta su osnovni razlozi ovakvog stanja? • Jedan od rezultata Zelene revolucije jeste stalna prinuđenost poljoprivrednika da u raspodeli stvorenog kolača učestvuju sa sve manjim delom, pri čemu su neophodna značajna ulaganja u novu tehniku i tehnologiju na gazdinstvu.

6. Stara kineska civilizacija IV vek p.n.e Učenje Šan Jana • Učenje Šan Jana je sistematizovano u Knjizi vladara oblasti Šan koja je do danas sačuvana. • Šan Jan je izradio dva programa preuređenja kineskog društva – ekonomski i politički. • Osnovne postavke ekonomskog programa su sledeće: • “Mudrac zna šta je suština dobrog upravljanja državom, zato on primorava ljude da sve svoje misli ponovo okrenu ka zemljoradnji.” • “Upravljajući državom pametan vladar je dužan...tako da učini da zemljoradnici ne napuštaju svoju zemlju, da mogu da prehrane svoje roditelje i izađu na kraj sa svojim porodičnim poslovima.” • “Imati ogromnu zemlju i ne uzorati ledinu isto je što i nemati zemlju.” • “Ako u narodu postoje ljudi koji imaju viškove žita, neka im se za predaju žita dodele činovničke dužnosti i plemićka zvanja.” • “Ako se u jednoj ruci usredsredi pravo svojine na planine i jezera, tada ljudi koji mrze zemljoradnju, lenštine i oni koji teže da izvuku dvostruku dobit neće imati čime da se hrane.” (predlog o uvođenju carskog monopola u raspolaganju prirodnim resursima)

7. XIII vek n.e. – Toma Aquinski • “Poziv poljoprivrednika pripada veštinama koje treba negovati.” • “Briga za ishranu naroda na vlastitom području mora vladaru biti časnija nego trgovački posao oko uvoza hrane”. • Osnovni zadatak svake vlade u domenu agrara jeste obezbeđenje zdravstveno-prihvatljive hrane i prehrambene sigurnosti vlastitog stanovništva. • Kategorije uključene u bilans poljoprivrednih proizvoda jesu: (1) proizvedena hrana, (2) proizvedene sirovine za dalju preradu; (3) državne rezerve; (4) mogućnosti izvoza; (5) neophodan uvoz.

8. XVIII vek – Fiziokratska škola • Fiziokrate daju prvo utemeljenje moderne nauke o organizaciono-ekonomskim aspektima poljoprivrede • Utemeljivač ove škole je Francois Quesney, koji smatra da je blagostanje poljoprivrednika od izuzetnog značaja za državu, jer “siromašni seljaci znače i siromašno kraljevstvo; siromašno kraljevstvo – siromašan kralj.” • Osnovni aspekti doprinosa ove škole razvoju ekonomske misli o agraru su: (1) prvi izučavaju odnos krupnog i sitnog gazdinstva, (2) prvi koriste kalkulacije u poljoprivredi; (3) Turgot – “Zakon o opadajućim prinosima”; (4) uticaj na klasičnu političku školu.

9. XVIII-XIX vek: Učenje Arthura Younga • Utemeljivač agro-geografskog pristupa • Prvi razmatra odnos između biljne i stočarske proizvodnje • Uvodi naučne discipline vezane za ekonomiku proizvodnje pojedinih kultura i proizvoda • Pionir u izučavanju optimalne veličine poljoprivrednog gazdinstva • Odnos mikro i makro agrarnog menadžmenta • Prvo Ministarstvo za poljoprivredu formira se u Velikoj Britaniji krajem XVIII veka

10. XVIII-XIX vek: Racionalistička škola • Predstavnici: A.D.Thaer, H.v.Thunen, F.Aeroboe i J.Brinkmann. • Osnovni aspekti doprinosa racionalističke škole razvoju ekonomske misli o agraru: (1) sistematizacija nauka o poljoprivredi (ekonomika poljoprivrede, zemljište, obrada zemljišta, biljna proizvodnja, stočarska proizvodnja); (2) postavljaju osnove teorije granične korisnosti; (3) preteče su savremenog marketing koncepta; (4) na evropskom tlu prvi koriste matematičke modele u ekonomskoj analizi agrara.

11. Druga polovina XIX veka: Američka agroekonomska misao • Predstavnici: R.T.Ely, T.N.Carker i H.C. Taylor. • Osnovni aspekti doprinosa razvoju ekonomske misli o agraru: (1) postavka teorije modernog agrobiznisa; (2) integracija ekonomike poljoprivrednog gazdinstva i agrarne politike; (3) značaj specijalizacije u poljoprivredi; (4) izučavanje troškova proizvodnje i finansiranja farmera; (5) uloga zadrugarstva u organizaciji aktivnosti u sektoru poljoprivrede; (6) upotreba ekonomsko-matematičkih modela.

12. Druga polovina XIX veka: ruska agroekonomska misao • Predstavnici: A.P.Ljudogorski, A.J.Skvorcov, V.I.Lenjin, A.Čajnov, A.Čelincev, N.Markov, Preobraženski, Buharin, Šanin... • Osnovne teme: • (1) prednost krupnih nad sitnim gazdinstvima (kolektivizacija); • (2) mesto poljoprivrede u ukupnom privrednom razvoju (model industrijalizacije). • “Neformalna” ekonomija (Šanin) – izučavanje ekonomskih tokova koji nisu zabeleženi u zvaničnoj statistici, a vezuju se za ekonomiju preživljavanja.

13. Zaključna razmatranja: Da li razvoj ekonomske misli o agraru prati univerzalni tok razvoja bilo koje pojave? Da li se može govoriti o renesansi ruralnog sveta danas? • Pređeni put od prvobitnog agrarnizma do neoruralizma imao je sledeće faze: • Merkantilizam – Kameralizam – Fiziokratizam - Industrijalizam (Zapadno-evropski model - Sovjetski model - Modeli dualne ekonomije - Ruralna industrijalizacija) ... • Renesansa ruralnog sveta danas se vezuje za multifunkcionalni model poljoprivrede obilato propagiran i korišćen u EU • Stav SAD: • multifunkcionalizam je svojevrsna oblanda za subvencionizam uspešno implementiran u “semafor sistem” Svetske trgovinske organizacije počev od sredine 1990-tih • Ali ipak primenjuju: • Program održive poljoprivrede i obrazovanja (Sustainable Agricultural Research and Education - SARE) • Program konzervacije prirodnih resursa (Natural Resources Conservation Programme - NRCP) • …