VODA I ALKOHOL

1. VODA I ALKOHOL Svetlana Stanišić

2. VODA Voda se u ljudskom organizmu nalazi najviše u mišićima, i njen procenat se smanjuje sa starenjem. U organizmu žene učestvuje sa 50-55%, a muškarca sa 55-60%, i njena osnovna uloga je formiranje uslova za odvijanje svih reakcija, u kojima učestvuje kao medijum. To znači da u organizmu od 75 kg voda učestvuje sa 40 litara.

3. U organizmu se nalazi: • 40% u intracelularnom sastavu, • 20% u vanćelijskom sastavu, što obuhvata međućelijsku tečnost, krvnu plazmu (tečni deo krvi) i tečnost koja je deo sekreta. Mišići imaju 73% vode, masno tkivo 20%. Telo može da izdrži osam nedelja bez hrane, ali samo par dana bez vode. Ovo se ne dešava zato što je voda bitnija, već zato što telo ne može da deponuje vodu.

4. Potrebe za vodom: između 2.2 l za žene i 3.0 l za muškarce (samo tečnosti)!!

5. Ljudski organizam održava ravnotežu između unosa i eliminisanja vode, uz dnevni unos od 2.5 do 3 litre. Voda koja se unosi u obliku tečnosti, ali je i sastavni deo hrane, a deo vode se oslobađa iz metaboličkih reakcija. Gubitak vode nastaje eliminacijom preko bubrega, creva, kože i pluća. Na balans vode utiču aldosteron i antidiuretski hormon.

6. Voda je rastvarač organskih i neorganskih materija, koje su hidrofilne. Njihova koncentracija u rastvoru zavisi od mesta u telu (izvan ili unutar ćelije), a kontroliše se kompleksnim mehanizmima. Funkcija vode je višestruka: • TEMPERATURNA REGULACIJA Voda se zagreva kako temperatura tela raste, i hladi telo isparavanjem znoja sa površine kože. Litar znoja koji ispari sa površine tela oduzme telu količinu toplote za čiju produkciju je potrošeno 600 kcal.

7. VODA POMAŽE UKLANJANJU ŠTETNIH MATERIJA. Kroz znoj ili urin koji se izbacuju iz tela, telo se oslobađa i produkata metabolizma, viška elektrolita itd. (npr Na u znoju i urea u mokraći). • UČEŠĆE U SASTAVU SVIH TEČNOSTI Voda ulazi u sastav tečnosti koja podmazuje zglobove, pljuvačke, žuči, amniotske tečnosti, i naravno, krvi.

8. GUBITAK VODE I TOKSIČNOST Žeđ je posledica gubitka 1-2% telesne tečnosti. Sa 4% dolazi do gubitka mišićne snage, sa 10-12% gubitka telesne tečnosti dolazi do izrazite slabosti, a sa 20% gubitka nastupa koma i smrt. Tečnost se gubi brže kada se boravi u predelima gde je vazduh suv, tako recimo, 3 sata vožnje avionom uzrokuje gubitak 1.5 litra vode iz organizma. U srednjem veku ljude su ubijali terajući ih da u kontinuitetu popiju 5 litara vode. Prekomeran unos vode izaziva glavobolju, zamagljen vid, grčeve i na kraju smrt.

9. ALKOHOL Alkohol je tema koja se razmatra među krugovima ljudi zaposlenih u zdravstvu, institucijama prava, državnim i obrazovnim institucijama, delatnostima povezanim sa razonodom, ali i među običnim svetom. Iako neesencijalni nutriciens, alkohol učestvuje sa prosečno 3% ukupnog energetskog unosa kod 50% odraslog stanovništva razvijenog sveta. Pored toga, alkoholizam je 3. na listi uzroka smrti odraslih, koji mogu biti prevenirani, odmah iza pušenja i gojaznosti.

10. Alkoholizam je bolest koja uklučuje pojavu fizioloških i psiholoških disfunkcija osobe, koje su povezane sa perzistentnim prekomernim unosom alkohola. Iako alkoholi, hemijski, predstavljaju grupu jedinjenja sa specifičnom alkil reziduom vezanom za hidroksilnu grupu, kada kažemo alkohol, mislimo na etanol. Njegova energetska vrednost je 7 kcal/g.

11. Alkohol se ne vari, već u izvornom obliku biva preuzet iz GIT*, počevši od želuca, prostom difuzijom, a na njegovu resorpciju utiče hrana sa kojom se uzima. Hrana u želucu usporava pražnjenje i stimuliše sekreciju hlorovodonične kiseline, koja razblažuje alkohol i usporava njegovu apsorpciju u krvotok. Putem krvi dospeva u sve ćelije u telu, oštećujući proteine u membrani, dok ulazi u ćeliju. Najveća oštećenja trpe GIT* i jetra, sa tim da se ćelije creva i želuca mnogo brže zamenjuju nego ćelijejetre. *gastrointestinalni trakt

12. KAKO SE PRAVE ALKOHOLNA PIĆA? Ugljeni hidrati podležu fermentaciji, ili procesu razlaganja bez prisustva kiseonika, pod dejstvom bakterija. GLUKOZA*  PIRUVAT  ACETALDEHID + CO2  ETANOL Pivo se pravi od ječma, tako što skrob iz zrnevlja biva razložen do prostijih ugljenih hidrata, koje zatim bakterije fermentišu do etanola, uz dodavanje hmelja za korekciju ukusa. CO2 koji se oslobađa u procesu fermentacije se koristi kasnije za gaziranje piva. Vino je produkt fermentacije samlevenog grožđa, od kojeg zavisi ukus i kvalitet. Posle fermentacije se čisti i smanjuje mu se aciditet stajanjem u bačvi. * ili maltoza

13. Destilisana pića se proizvode odvajanjem etanola od vode putem destilacije, zbog različite tačke ključanja, iz fermentisanog soka bilo koje vrste voća ili povrća.

14. Metabolizam alkohola zavisi od pola, rase, visine, težine, fizičkog stanja, hrane koja se konzumira, % alkohola u piću, prethodnog sna i sposobnosti za produkciju alkohol dehidrogenaze, enzima koji razlaže 90% alkohola. Razlika između muškaraca i žena je u metabolisanju alkohola još u ćelijama GIT (30% alkohola kod muškaraca, 10% alkohola kod žena) i u količini krvi u kojoj se rastvara. Mali procenat alkohola se izbacuje u nerazloženom obliku kroz urin, pluća i znoj. Veći deo se kataboliše do CO2 i vode u jetri.

15. Alkohol koji dospeva u krv ne može biti deponovan u telu, već ima prioritet kao energetsko gorivo nad svim drugim izvorima energije. Osim alkohol dehidrogenaze*, postoje još dva puta razlaganja alkohola – mikrozomalni etanol redukujući sistem (MEOS) i katalaza sistem. Sva tri za produkt imaju acetaldehid i odvijaju se u svim ćelijama organizma. *zahteva Zn za aktivnost

18. Crno vino se ističe kao najbolji izbor u nizu alkoholnih pića zbog umerenog procenta alkohola i zbog fitohemikalija (resveratrol), koje nastaju spiranjem sa opne zrna crnog grožđa. Zdravstveni benefit se postiže konzumiranjem jednog pića dnevno za muškarce i malo manje od jednog pića dnevno za žene. Preterana konzumacija doprinosi velikom broju smrtnih uzroka: KVS oboljenja, razni oblici kancera, ciroza jetre, saobraćajne nesreće i samoubistva. Povećava se rizik za: aritmiju, hipretenziju, osteomalaciju, srčani udar, osteoporozu, oštećenje funkcije mozga, kolorektalni i kancer dojki, supresiju imunog sistema, poremećaje sna, hipoglikemiju i povećane trigliceride. Alkohol smanjuje i aktiviranje masti u procesu oslobađanja energije, čime se formiraju masne naslage, naročito u predelu stomaka. Alkohol ima diuretski efekat.

22. Rizici po zdravlje se javljaju sa dve čaše dnevno alkohola za žene i 3 čaše dnevno alkohola z amuškarce. Efekti prekomerne upotrebe alkohola, po proceni, smanjuju životni vek za 15 godina. • Proteinski i vitaminski unos je izuzetno nizak, osim u slučaju piva, gde je marginalan. • Ako bi osoba koristila pivo kao izvor nutricienasa trebalo bi da unese : • 40-50 flaša za zadovoljenje potreba za proteinima • 65 flaša za zadovoljenje potrebe za tiaminom • 6 flaša za zadovoljenje potrebe za niacinom. • Za razliku od piva, crno vina ima puno gvožđa i ekstenzivan unos može dovesti do toksičnog efekta.

23. Deficijenciju nutritivnih materija alkohol daje zbog: • Niskog nivoa nutricienasa • Loše funkcije pankreasa, loše apsorpcije masti, pa time i liposolubilnih vitamina • Diuretskog efekta

24. CIROZA JETRE Prva faza masne degeneracije jetre nastaje nakupljanjem masti koje se ne troše u jetrinim ćelijama jer alkohol ima primat u oslobađanju energije. Masti ometaju normalnu ishranu ćelija kiseonikom i nutriciensima, jetrine ćelije odumiru, a na njihovom mestu se formira ožiljno tkivo. Jednom obolela od ciroze jetre, osoba ima 50% šanse da preživi četiri godine.

25. Nema tačno određene količine alkohola koji se konzumira, koja garantuje pojavu ciroze u periodu od dest godina. Po nekim istraživanjima je 80 grama alkohola dnevno za muškarce (7 piva na dan), a po nekim 40 grama za muškarce i 20 grama za žene dovoljno da izazove cirozu u periodu od deset godina.

26. ALKOHOL I MIKRONUTRICIENSI • Svi hidrosolubilni vitamini su zbog diuretskog efekta u deficitu. • Liposolubilni vitamini su u deficitu jer pankreas zbog oštećenja ne vari masti, dok jetra ne pretvara vitamin D u aktivan oblik. • Od minerala, najugroženiji je magnezijum zbog diuretskog efekta, čija je deficijencija delimično odgovorna za halucinacije koje ljudi doživljavaju u toku akutne intoksikacije, a iza toga Zn i Fe (zbog krvarenja i problema sa deponovanjem u jetri).

27. ALKOHOLIZAM Smatra se da je 40-50% rizika za alkoholizam genetski regulisano, a tendenciju imaju srodnici prvog reda. Npr. deca alkoholičara imaju 4 puta više rizika da i sami to postanu, bez obzira na eventualno odrastanje u drugoj porodici. Zato sva deca sa istorijom alkoholizma u porodici treba da budu informisana o štetnosti ove bolesti već u dobu od 10 godina. Odnos među polovima je 4:1 za muškarce, mada žene češće odbijaju lečenje.

28. Naučnici su utvrdili da postoji veza između alkoholizma i depresije, iako alkohol kratkoročno smanjuje depresiju. Najveći broj ubistava je povezan sa alkoholom. 13% stanovništva severne Amerike je pogođeno alkoholizmom, ali za razliku od belaca, crnci, Meksikanc i Azijati su skloniji ovoj bolesti. Ako se pravilno leči, smatra se da 60% ljudi može biti izlečeno od alkoholizma. Naročito je učestalo sporadično napijanje, kada su u pitanju mlade generacije, što je više od 4 pića zaredom za žene i 5 za muškarce.

29. LEKOVI KOJI SE KORISTE ZA ALKOHOLIZAM • NALTREXON, blokira endorfinske receptore za alkohol u mozgu i suprotno alkoholu smanjuje lučenje dopamina. Efekat je nedostatak zadovoljstva potaknut uzimanjem alkohola. • DISULFIRAM, izaziva povraćanje u toku uzimanja alkohola, jer blokira metabolizam acetaldehida. • ACAMPROSTAT, kao neurotransmiter, smanjuje želju za pićem.

30. HVALA NA PAŽNJI!!