SAVREMENA DEFINICIJA INTELEKTUALNE OMETENOSTI AAIDD (2002. GODINE)

1. SAVREMENA DEFINICIJA INTELEKTUALNE OMETENOSTI AAIDD (2002. GODINE)

2. Gotovo sve definicije ističu ova tri kriterijuma za određivanje IO • intelektualni deficit • socijalna inkompetencija • razvojni period u kome stanje nastaje

3. Mentalna retardacija je ometenost koju karakterišu značajna ograničenja, kako u intelektualnom funkcionisanju tako i u adaptivnom ponašanju, što se ispoljava u konceptualnim, socijalnim i praktičnim adaptivnim veštinama. Ova ometenost nastaje pre osamnaeste godine života.

4. Ometenost se sagledava u kontekstu karakteristika ličnosti, faktora sredine i potrebe za individualizovanom podrškom. Na taj način se uspostavlja multidimenzionalni pristup fenomenu IO.

5. Multidimenzionalni pristup podrazumeva sagledavanje osoba sa IO kroz sledećih pet dimenzija: intelektualne sposobnosti adaptivno ponašanje (konceptualne, socijalne i praktične veštine) participacija, interakcije i socijalne uloge zdravlje (fizičko zdravlje, mentalno zdravlje i etiološki faktori) kontekst (sredina i kultura)

6. I dimenzija: intelektualne sposobnosti Inteligenciju ne treba poistovetiti sa sposobnošću sticanja školskih znanja. Ona uključuje tako različite sposobnosti kao što su: rezonovanje, planiranje, rešavanje problema, apstraktno mišljenje, razumevanje složenih ideja, brzo zaključivanje i učenje iz iskustva.

7. I dimenzija: intelektualne sposobnosti U kontekstu AAIDD definicije treba imati u vidu da: ograničenja u intelektualnom funkcionisanju treba posmatrati u svetlu ostale četiri dimenzije; merenje inteligencije može imati različiti značaj, što zavisi od toga da li se koristi u svrhu postavljanja dijagnoze ili u svrhu klasifikacije; iako daleko od savršenog, intelektualno funkcionisanje je još uvek najbolje iskazano IQ-om dobijenim adekvatnim instrumentima procene.

8. II dimenzija: adaptivno ponašanje Adaptivno ponašanje predstavlja skup konceptualnih, socijalnih i praktičnih veština kojima ljudi ovladavaju kako bi se bolje snalazili u aktivnostima svakodnevnog života. Kod osoba sa IO, ograničenja u jednoj oblasti mogu da budu praćena relativno očuvanim sposobnostima u nekoj drugoj oblasti. Ove “slabosti” i “snage” u adaptivnim veštinama treba dovesti u vezu sa kulturološkim faktorima tipičnim za tu osobu i njene vršnjačke grupe, kao i sa potrebom određene osobe za individualizovanom podrškom.

9. Konceptualne veštine Govor (receptivan i ekspresivan) Čitanje i pisanje Pojam o novcu Samousmeravanje

10. Socijalne veštine Odgovornost Vrednovanje sebe Lakovernost Naivnost Poštovanje pravila Potčinjavanje zakonu Izbegavanje situacije u kojoj bi mogli da postanu žrtve

11. Praktične veštine Aktivnosti svakodnevnog života (ishrana, kretanje, higijena, oblačenje) Instrumentalne aktivnosti svakodnevnog života (priprema obroka, održavanje stana, transport, uzimanje lekova, upravljanje novcem, upotreba telefona) Okupacione veštine Održavanje bezbednog okruženja

12. III dimenzija: participacija, interakcije i socijalne uloge Ovi elementi zavise od mogućnosti koje se pružaju osobi sa IO. Radi se, zapravo, o uključivanju individue u stvarne životne situacije u kojima ina realizuje određene zadatke. Participacija označava nivo tog uključenja, uključujući i reakciju društvene zajednice na nivo funkcionisanje određene osobe. Nedostatak participacije i interakcija može da onemogući ili umanji dostupnost službama ili sredstvima kojima zajednica raspolaže.

13. III dimenzija: participacija, interakcije i socijalne uloge Nedostatak participacije i interakcija često ograničava ostvarivanje poželjnih socijalnih uloga. Socijalne uloge predstavljaju grupu socijalno poželjnih aktivnosti koje se smatraju uobičajenim za određenu uzrasnu grupu.

14. IV dimenzija: zdravlje (fizičko zdravlje, mentalno zdravlje i etiološki činioci) • Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravlje kao stanje kompletnog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja.

15. Fizičko zdravlje Kod osoba sa IO zdravstveno stanje može bitno da ugrozi njihovu socijalnu adaptaciju. S druge strane, ima i onih osoba koje su, uprkos izraženom intelektualnom deficitu, veoma zdrave, što im omogućava nesmetano preuzimanje pojedinih socijalnih uloga u oblasti rada, rekreacije i slobodnih aktivnosti. Ako je IO praćena cerebralnom paralizom ili epileptičnim napadima, takva stanja bitno utiču na mogućnost kretanja, ishrane, na socijalnu participaciju i sl.

16. Mentalno zdravlje U populaciji osoba sa IO česta je pojava psihijatrijskih oboljenja. Neretko se dešava da se na osnovnu IO superponira psihijatrijska bolest ili se ove dve pojave javljaju istovremeno. Kada govorimo o dualnoj dijagnozi, obično mislimo na istovremeno postojanje IO i mentalne bolesti.

17. Etiološki činioci Etiologija je konceptualizovana kao multifaktorski konstrukt sastavljen od četiri kategorije riziko-faktora: biomedicinski socijalni bihejvioralni i edukacioni koji interaguju tokom vremena, kako u životu pojedinca, tako i u životima čitavih generacija.

18. V dimenzija: kontekst (sredinski i kulturološki) Kontekst omogućava da se IO sagleda iz ekološke perspektive koja uključuje tri različita nivoa: osobu sa IO, njenu porodicu i one koji se o njoj brinu (mikrosistem) komšije, lokalnu zajednicu i organizacije koje obezbeđuju edukaciju i habilitaciju (mezosistem) sveobuhvatne celine kao što su kultura, društvo, šire populacije, država ili socio-politički uticaji (makrosistem ili megasistem)