Integritet političkih partija u Srbiji

1. Integritet političkih partija u Srbiji Biro za društvena istraživanja

2. Teorijsko-pojmovni okvir istraživanja .

3. INSTITUCIJE- definicija- • Društveni entiteti kroz koje pojedinci, grupe i organizacije ostvaruju i regulišu svoja prava, obaveze i interese. • Svaka institucija ima svoje komponente: • materijalno-tehničku (tehnička opremljenost, materijalna sredstva), • personalnu (znanja, veštine, interese, vrednosti aktera), • organizacionu (koordinacija, komunikacija među akterima) • normativno-vrednosnu komponentu (statuti, pravilnici, kodeksi...).

4. INSTITUCIJE- analiza - • Prvi aspekt analize odnosise na utvrđivanje u kojoj meri, i na koji način se ostvaruju interesi, potrebe i prava pripadnika institucije, klijenata i društva kao sistema. • Drugi aspekt analize – karakter strukture institucije koju čine: • vrednosni sistem (vrednosne orijentacije), • normativni sistem (norme), • organizacijski sistem (status i uloge), • kadrovski sistem (kadrovi-akteri), • komunikacijski sistem (informacija).

5. Holistički pristup integritetu • Svaka institucija ima strukturu i funkcije. • „Održivost“ institucije - mera usklađenosti struktura i funkcija. • Institucija je održiva ako postoji sklad (funkcije i strukture) • Interesa, potreba i prava pripadnika institucije sa njenom strukturom – interna održivost, • Interesa, potreba i prava klijenata institucije sa njenom strukturom – eksterna održivost, • Interesa, potreba i prava društvnog sistema sa njenom strukturom – sistemska održivost.

6. Shema (ne)održivosti institucije NARUŠAVANJE PRINCIPA LEGITIMITET – POTREBE I INTERESI NARUŠAVANJE PRINCIPA LEGALITET – PRAVA NEODRŽIVOST INSTITUCIJE upravljačka normativna kadrovska tehnološka materijalna javna (funkcionalno okruženje) DEZORGANIZACIJA INSTITUCIJE Nemogućnosti institucije da zadovolji potrebe i prava DEVIJACIJA ALTERNATIVNE STRUKURE I FUNKCIJE na personalnom na grupnom na institucionalnom nivou INOVATIVNA DEVIJACIJA KORUPTIVNA DEVIJACIJA POTREBE, INTERESI I PRAVA PRIPADNIKA I KLIJENATA INSTITUCIJE

7. Šta je (sve) korupcija? • Stanje društva – dominacija principa moći nad principom vlasti i zakonitosti • Stanje države – zarobljena država (TransparencyIndex) • Stanje institucija – neodrživost institucija usled koje nastaju alternativne strukture i funkcije • Stanje pojedinca – anomijska razmena javnih dobara

8. Šta je (sve) korupcija?- istorija definicije- • U prvu grupu objašnjenja korupcije ubrajamo Platonovo, Aristotelovo, Polibijevo i Monteskijeovo objašnjenje korupcije kao kvarenja vlasti, vladanje koje nije u opštem interesu, tj. interesu političke zajednice – države/pokrajine/grada. • Drugi pristup o korupciji razvili su Makijaveli i Ruso, koji su smatrali da je korupcija moralno kvarenje građana, odnosno poništavanje društvenih vrednosti i vrlina kod građana.

9. Šta je (sve) korupcija?- aktuelno stanje - U savremenoj literaturi postoje tri grupe definicija ove pojave: • Administrativno definisanje korupcije – korupcija je devijantno ponašanje pojedinca u odnosu na formalnu ulogu • Ekonomsko definisanje korupcije – korupcija je maksimizacija profita, kršenjem zakona i morala • Javno-interesna definicija korupcije – korišćenje javnih sredstava za lične interese Tri definicije koje se najviše koriste: • Zloupotreba javnih resursa zarad ličnih interesa (Svetska banka) • Narušavanje principa nepristrasnosti (Vito Tanci) • Devijantno ponašanje u odnosu na formalnu ulogu (Nye i Khan)

10. Šta je INTEGRITET? • Integrtet je čestitost, doslednost, postojanost, principijelnost, funkcionalnost • Nivoi: • Lični • Građanski • Profesionalni • Institucionalni

11. Principi etičkog upravljanja • Javne službe morajuimatijasan sistem odgovornosti • Jasan institucionalno-normativni okvir za sankcionisanja prestupa

12. KANADA primer • Na nivou federalnih organa i pokrajina ustanovljeni su povereniciza etiku, etički savetnici koji su zaduženi za sprovođenje kodeksa – savetodavno-informativna funkcija • Oni,za potrebe parlamenta i vlade, vrše istraživanja i daju komentare • Polazni stav je da su javni funkcioneri moralni

13. SAD primer • 1978, Vlada SAD osnovala je Službu za etičnost koja je organizovana na nivou ministarstava (129 službenika) • Svako ministarstvo ima službenika za etiku • Poslovi izrade etičkih programa kao i edukativno-savetodavno-informativna aktivnost

14. AUSTRALIJA primer • Zakon o etici u javnom sektoru iz 1994. • Zakon se sastoji od „Pet moralnih obaveza“ • Poštovanje zakona i parlamentarne demokratije • Poštovanje ličnosti • Integritet • Održi i unapredi poverenje u čestitost javne administracije • Održi i unapredi poverenje da javne administracije rade za dobro zajednice • Ne koristi neprikladnosvoja ovlašćenja i položaj • Izbegavaj konflikte interesa • Otkrivaj i prijavljuj slučajeve neetičkog ponašanja i korupcije • Marljivost • Ekonomičnost i delotvornost

15. Integritativna definicija političkih stranaka Političke partije su politički agensi u društvu koje putem javnog, zakonitog, etičkog i nediskriminativnog postupanja za račun i u interesu građana, u mandatu ako su vladajuća politička stranka, vrše upravljanje i realizaciju javnih interesa i javnih politika kroz institucije i servise, odnosno ako su opoziciona stranka vrše kontrolu rada vladajućih stranaka i predlaganje alternative u skladu.

16. Principi integriteta političkog organizovanja: • Zakonitost (poštovanja zakona) • Racionalnost i legitimitet (zaštita javnog interesa) • Ideološki integritet (javne politike, zakonska rešenja, predlaganje i selekcija javnih funkcionera u skladu sa ideološkim okvirom stranke i u funkciji njegovog istraživanja) • Reprezentativni integritet (shodno svom ideološkom okviru koji je izraz stremljenja članstva, politička partija zastupa interese određenog dela društva čineći njihove interese vidljivim i relevantnim procesima kreiranja javnih politika i zakona na zakonit, nediskriminatorni i nekoruptivni način

17. Principi integriteta političkog organizovanja: • Transparetnost (kako unutar stranke, tako i prema javnosti: upravljanja, odlučivanja, kreiranja politika i zastupanja interesa, finansiranja/doniranja) • Odgovornost(polaganja računa unutar stranke i prema javnosti, posebno biračima prema napred definisanim kriterijumima i planiranim rezultatima) • Posvećenost (javnim postupanjem što političkih stranaka, što javnih funkcionera čime se jača poverenje u inegritet političkog delovanja, političara, javnih funkcionera i u parlamentarnu demokratiju)

18. Principi integriteta političkog organizovanja: • Borba za integritet u politici, odnosno sprečavanje rizika od korupcije u političkim institucijama adekvatnim sankcionisanjem i izgradnjom mehanizama prevencije zloupotreba političkih institucija, pojedinaca i procesa. • Kažnjivost (sprovođenje etičkih i podrška sprovođenju pravnih sankcija od strane državnih organa) • Kompetitivnost (izbor za unutarstranačke i javne funkcije vrši se po jasno definisanoj proceduri i sa jasnim kriterijumima)

19. Metodologija .

20. Tehnika prikupljanja podataka • PoIu-strukturisan intervju „face to face“, prosečno trajanje 60 minuta • Predstavnici političkih stranaka • Stručnjaci za oblast političkih stranaka i borbu protiv korupcije • Sekundarna analiza postojećih istraživanja

21. Nalaziistraživanja

22. O političkom životu, u načelu: • Garniture vlasti - nova generacijastranaka zadobija poverenje na akumulacijinezadovoljstvagrađana postojećom vlašću, i u dezideološkomprocesumenjaaktuelnu vlast • Dezideologizacija • Dvopartijskopolarizovanje (plitkaponuda) • Percepcijaideološkedezorganizacijeipolitičkeanomije • Značajanuticajtajnihslužbi • Odsustvosuočavanjasanasleđemkomunističkogperioda

23. Političke stranke - reprezentativna (ne)funkcionalnost • Neadekvatnonormativnoregulisanjeprostorazadelovanjestranakaproizvodi manjakintegriteta • Strankeizgubilesvojufunkciju • Nezastupanjainteresaodređenihdruštvenihgrupa • Na krajupostajuprivatnefirmeliderastranke • Postaju svrha same sebi • Bez poverenja građana • Usmerene su ka običnom, prosečnomčoveku(nemaju utemeljenja u društvenim slojevima, bez „klasne“ profilacije)

24. Političke stranke – ideološka (ne)funkcionalnost • Internaideološkanehomogenoststranka (od levice preko liberala do desnice u jednoj stranci) • Ideološkanekonzistentnost (primeri: Palma-Milićević, Karadžić-Krstić, Jeremić-Mićunović…) • Dezideologizacija velikih stranaka • Strankevodepopulistikojidobijujuglasovenaličnimpriotetima, a bezideologije

25. Političke stranke: upravljačko-organizaciona (ne)funkcionalnost • Postojisvest o potrebiunutrašnjedemokratzacije, pre svega o unutarstranačkimizborimanakojima bi glasali isimpatizeristranke • Nestalnapartijskainfrastruktura 2008- DS do 2012 SNS, pre SRS, 2014 DS raspad(reaktivne/privremenepartijskestrukture) • Dominacijaneformalnestrukture/oligarhijenadprocedurom • Strankamavažnabrojnost, a ne ideološkikarakterčlanstva • Dominirakomunističkonasleđe • Manjastranka, većaoligarhičnost • Partijski nepotizamiendogamija • Latentna funkcionalnost - Birozazapošljavnaje • Postojeprakseunutarstranačkihizborazastranke, ali je pitanje u kojojmerisudemokratskiirelevantni u pogledu kandidata, programaifinansiranja • Personalizacijakrozizbor/aklamacijulidera

26. Upravljanje na nivou stranke • Poštuje se normativniokvirzaupravljanjeu formalnomdelu, o neformalnom se ne priča • Glavniodbor je pod uticajempredsednikastranke, mora se uvestiizbornisistemkojigarantujepersonalizaciju • Postojipodelanacentralniilokalninivokojiimadeosvojeautonomije;Izvestaji o radušalju se centrali • Otvorenostorganastrankeza nečlanove (LDP) • Normiranoistvarno • Promene se dešavajukadastrankapadnesavlastiili dođe do sukoba

27. Komunikacija unutar stranke • Doživljava se jednosmernoinedijaloški • Sastanci • Neformalni razgovori • Bilten • Socijalnemreže

28. O liderima • (Ne)formlanojaklideruzdiskrecionopostupanjepopostojećimineformanim (običajnim)mehanizmimaintegriteta • Liderske partije, autoritaransistemkojisvojubazuima u većinskomsistemu • Nekažnjivostliderastranka (izuzev DS, DSS iURS) • Liderkontrolišesve, uključujućikoće da dobijekojufunkciju, koće da budenalisti • Legitimitetliderudajenepolitička/neideološkaiinstumentalna/karijernamotivacijakojane ograničavasamovolju • Liderisuneretkoneprincipijelni,tako da stupaju u koalicijesastrankamarazličiteideologije da bi „preživeli“

29. Članovi stranke • Motivacijavrločestoinstrumentalna, a ne ideološka • Profesionalizacijačlanstva, zanimanje „članstranke“

30. Odnos građana i stranaka • Niskopoverenjeu stranke • Građaniliderskiorijentisani • Građaniniskozainteresovani, neobrazovani, nemajudemokratskoiskustvo, nizakpolitičkiaktivitizam • Korupcija u politicistvaražalkodgrađanazajednopartijskimsistemom • Nedovoljnazrelostzademokratijutakođe stvara žal za jednopartijskimsistemom • S jednestrane – kritika, s druge strane – nespremnost da se utičena rad strankeipozovenaodgovornost

31. Prijem članstva • Najčešćenemajasnodefinisanihkriterijumazaprijem • Dovoljno je da se popunipristupnicaipostane se član,nemanikakvekontrole • Izjašnjenjedaprihvata program istatut, nemadrugihuslova • Kod velikih stranaka odlučuje lokalni odbor, kod manjih – viši organi stranke (predsedništvo ili UO/IO) • Neformalni kriterijum: dali je ličnost od integriteta

32. Mehanizminapredovanja/nazadovanja • Postoje,alinisuformalizovani(angažovanost, posvećenost, rad u interesustranke, motivisanostirezultat), običajnapravila;nisujasnoprofilisana • U nekim slučajevima, višinivoodlučuje o napredovanjuiznižegnivoa, rukovodeći se znanjem i veštinama • U nekim slučajevima, odlučuje menadžment stranke, u nekim postojikadrovskakomisija stranke • Neformalni kriterijumi/mehanizmi: minulirad, lobiranje, previranje, rezultatna izborima • Stranketežemasovnosti, te se teško odlučuju na otpuštanje odnosno sankcionisanje člana • Postavljanjenajavnefunkcijeljudikojisuekonomskislabašniizavisni („da nahranidecu“)

33. Izbor na javne funckije • Izbor vrši najviši organi stranke na ili bez predloga predsednika stranke (formalno ili neformlano) • Kriterijumi nisu formalizovani • Neformalni kriterijumisu motivacija, rezultati ispremnost da se braneinteresi stranke, odnosnoideologija • Postojisvest o potrebi detaljnije regulacije • Biranjeposlanikaneposredno (DSS), na skupštini

34. Kontrola stranačkih funkcionera • Postojeinternaakta, alionakaotakvanisudovoljnopreciznaisprovodljiva • Nadležnostpredsednika je velika u tojoblasti, kao organ kontrole javlja se predsedništvostranke ili GO, ali to je u današnjojSrbijijakoteško sprovodljivo • Izveštaj se podnosiusmenoineformalno • Obavljanje više funkcija ne kontrolišese od stranestranke

35. Stav prema relevantnim antikorupcijskim i regulatornim telima • Postojinapredak u delukontrolefinansiranjastranaka • Skupštinanedovoljnodobrosprovodisvojukontrolnuulogu • Izveštajikontrolnihtela se usvajaju, ali se ne kontrolišenjihovaprimena • NezadovoljstvoradomAgencijezaborbuprotivkorupcije • NepreciznakontrolaodstraneAgecije u slučajustambenihobjekata,npr. izjednačava se „straćara“ i „zgrada“ • Neadekvatnarešenostkumulacijefunkcijaiprincipazaodređivanjesukobainteresa • Nesamostalnii neradenaefikasannačin

36. Antikorupcijskiinstumenti • Javne nabavke imaju, ali nisu sigurni da ih treba kontrolisati jer su u najvećoj meri male vrednosti • Donatorstvo – ako su pravno nevini onda mogu biti prihvatljivi, imaju nepisana pravila, tema za vrh stranke • Antikorupcijska edukacija potrebna, više članstva manje funkcionera • Planovi integriteta potrebni, ali postoji pesimizam u pogledu ostvarljivosti • Kažnjivost je niska i obično ne zbog kršenja statuta; Statutarne komisije • Etička tela i kodekse većina nema, ali ima svest o potrebi, postoji opasnost zloupotrebe u međupartijskim obračunima

37. Korupcijska formula Dezideologizacija stranke + članstva + glasača + Novac + moć + vlast - Kažnjivost + Odgovnost = Korupcija u političkoj stranci

38. Karakterologija korumpirane stranke • Dominantanlider – čuvar institucije i ideje • Lojalna oligarhija koju je izabrao lider • Princip „vlast odozgo, potčinjenost odozdo“ • Plitka normirana institucionalna organizacija koja je pod kontrolom neformalne strukture i koja počiva na diskrecionom postupanju lidera ili od njega poverenih kadrova • Javni funkcioneri i službenici su partijski vojnici/lovci koji obezbeđuju sredstva/plen za svoju političku stranku • (Polu)dezideologizovano članstvo koje je instrumentalno i reaktivno orijentisano, u više ličnoj, a manje ideološkoj vezi sa liderom stranke

39. Korupcija političke stranke • Nastanak latentnih struktura i funkcija • Biro za zapošljavanje • Zaštita od sprovođenja zakona • Mehanizmi pristrasnosti po nivou generacije, porodice/rodbine, mesta rođenja, profesije (nepotizam, kronizam) • Start-up kreditiranje • Kanal društvene pokretljivosti kršenjem zakona i etičkih standarda

40. Tačke poroznosti integriteta • Upravljanje finansijama i dobrima • Postupanje građana-birača • Postupanje lobi-grupa • Postupanje regulatornih (antikorupcijskih) tela • Primena i sadržaj normativnog okvira • Prijem u članstvo • Napredovanje unutar stranke • Imenovanje stranačkih funkcionera na javne funkcije • Postupanje lidera i užeg rukovodstva stranke pri donošenju odluka • Postupanje stranačkih funkcioner a na javnim funkcijama • Proces zastupanja interesa i ideološke legitimizacije stranke

41. Predlozi za unapređenje integriteta političkih stranaka u Srbiji

42. Dvostepeni samoregulatorni institucionalni okvir • Etičko telo na nivou stranke, bilo postojeće sa novim nadležnostima ili osnivanje takvog tela • Komisija za integritet u politici

43. Telo za integritet na nivou stranke • Postojeće sa novim nadležnostima, ili osnivanje takvog tela • Sastav: biraju članovi na predlog Skupštine stranke • Kriterijumi: integritet, stručnost, uticaj/moć, kredibilitet • Nadležnosti • Razvoj integriteta na nivou stranke • Praćenje zakonitog i etičkog ponašanja stranačkih funkcionera i delegiranih funkcionera na javnim funkcijama • Staranje o sprovođenju i praćenju unutarpartijskih akata koji doprinose integritetu stranke • Antikorupcijska edukacija

44. Komisija za integritet u politici • Sastav: • Predstavnici svih zainteresovanih stranaka (stalni članovi s pravom glasa) • Predstavnici antikorupcijskih tela, akademske zajednice, medija i civilnog društva, političkih fondacija (po pozivu, s pravom diskusije i sugestije) • Nadležnosti: • Staranje o razvoju integriteta u politici • Drugostepeni organ za stranke članice: • Etički kodeks političara • Pravilnik o izboru na javne i partijske funkcije i o polaganju računa • Dodela godišnjih nagrada za integritet

45. Politički etički kodeks • Cilj: • Iniciranje profesionalizacije politike kao profesije • Stvaranje mehanizma/agensa profesionalne socijalizacije • Sadržaj: • Odnos ka sebi kao političaru i političkom delovanju • Odnos prema političkoj partiji i njenoj ideologiji • Odnos prema građanima i javnim institucijama • Odnos prema antikorupcijskom delovanju • Potpisuje se prilikom učlanjenja u političku stranku ili doniranja/volontiranja

46. Pravilnik o izboru na partijske i javne funkcije, o pogalanju računa i opozivu • Cilj: • Sprečavanje lične anomije i institucionalne dezorganizacije kroz jasno definisanje očekivanja, nagrada, rezultata i sankcija • Sadržaj: • Kriterijumi za izbor na funkciju • Očekivani rezultati i način izveštavanja i polaganja računa • Procedura predlaganja i izbora • Procedura pozivanja na evulaciju i opoziva

47. Donatorski/volonterski ugovori • Cilj: • Unapređivanje integriteta donatorstva i volontiranja kao vrste političkog aktivizma • Sadržaj: • Lična motivacija i očekivanja volontera/donatora od volontiranja i doniranja • Očekivanje prema stranci u pogledu donacije, ka čemu da se donacija usmeri • Tehničko rešenje – online aplikacija/formular

48. Predlozi za izmene zakona • Političke stranke da postanuobveznice: • „Planova integriteta“ Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije • Zakona o slobodnom pristupu informacijama u delu za aktivnosti koje su finansirane iz javnih izvora • Zakona o javnim nabavkama za sredstva iz javnih izvora kojima se finansira nabavka roba i usluga

49. Palmotićeva 17, 11000 Beogradtel: + 381 11 3230 697; 3244 329e-mail: office@birodi.rswww.birodi.rs, www.tvojstav.com, www.mediamonitor.rs, www.cistapolitika.rs HVALA NA PAŽNJI!