Reforme u Srbiji: dostignuća i izazovi Danica Popović Centar za liberalno-demokratske studije

1. Reforme u Srbiji: dostignuća i izazovi Danica Popović Centar za liberalno-demokratske studije Sava Centar, 20. septembar 2008

2. Indikatori ranjivosti, Srbija 2007.

3. Konsolidovana javna potrošnja u Srbiji, 2001-2008.

4. Problem: • Postojećiudeo javnepotrošnjeod preko40%BDPprevisokjeineodrživ, • a unutrašnja ravnotežana srednjirok presudnozavisiod fiskalneodrživosti. • Ekspanzivna fiskalna politika iz prethodnih godina dovela je do ubrzanog rasta realnih zarada • zarade su proseku raske 15,3% godišnje u pet poslednjih godna • dok je godišnji rast BDP u ovom periodu proseku iznosio oko 5,6%

5. Poslednjihgodinabeležise intenzivanrast kapitalnihRashodabudžeta, kojisu povećaliučešćeu BDP sa 1,9% u 2005. na 3%u 2006. i na 4% u 2007. godini, A kojise odnosena Nacionalniinvesticioniplan Problem +

6. Realni rast bruto zarada u periodu 2004-2007.

7. Bruto zarade u periodu 2004-2008 Realni rast bruto zarada u periodu 2004-2008. Predizborni rast realnih plata, maj 2006-maj 2007.

9. Двострука штета • не само да истискује приватне инвестиције и успорава привредни раст, • већ превелики део приватизационих прихода одлази у потрошњу, што представља класичан пример дезинвестирања. • Уз то, приватизациони приходи од продаје пресушују... • А сваки даљи раст фискалног дефицита повећава спољнотрговински дефицит у истом проценту

10. Званични подаци говоре да запослених има 2.488,800 а незапослених око 795 хиљада. Republika Srbija  20002001200220032004200520062007 Stopa – ukupno 21.5 22,4 25.8 26.0 25,0 26.6 26.7 24.4 Stopa - 15-64 13,26 13,36 14,47 16,00 19,53 21,83 21,56 18,8 Izvor: RZS,.NBS i Anketa o radnoj snazi 2008

11. Inflacija • Za razliku od većine bivših socijalističkih zemalja, Srbija ni posle osam godina tranzicije nije uspela da ostvari održivu jednocifrenu stopu inflacije. • Inflacija je u 2007. bila dvocifrena (10,1%) • struja, komunalne usluge, duvanski proizvodi, naftni derivati, • egzogeni poremećaji– svetski trendovi rasta cena prehrambenih proizvoda i energenata, • rast agregatne tražnje koja je akomodirala ove šokove. • Bazna inflacija je5,4%, - unutar predviđenog intervala 4–8%. • Na usporavanje rasta inflacije pre svega je delovala aktivna politika odbrane nominalnog deviznog kursa, koja je više-manje uspešno sprovođena tokom čitave prethodne godine. • Kao posledica sprovođenja ove politike, dinar je postajao sve više precenjen

12. Apresijacija

13. i spoljnotrgovinski deficit • Дефицитна текућемрачунује од почеткатранзицијепорастаоса 10% на 16,3% БДП-а. [1] Marata 2008. godine devizne rezerve iznosile su 9,553 milijarde evra.

14. Osobine deficita • Ključniizvorvelikogspoljnotrgovinskogdeficitačini(još uvek) premaliizvoz • na početkutranzicijeiznosiojedva15% ‚BDP • Izvozje u 2007.godinidostigaotrećinuBDP, a uvoz polovinuBDP (normalnevrednostiu zemljamasličneveličinesu između50 i 80% BDP) • Rastućideficittekućegračunafinansirase iz inostraneštednje,delomu formi zaduživanjaprivredei stanovništva,dok ostatakdeficitapokrivajustranedirektneinvesticije

15. Je li deficit OK? • Deficit tekućeg bilansa plaćanja, koji je za poslednju godinu dana porastao sa 3 na 5 milijardi evra (sa 12,6% na 16,3% BDP) ne treba a priori smatrati neminovnim znakom pogoršanja privrednih performansi. CAD=(Y*–Y)–(I*–I)–(G*–G), • gde je Y bruto domaći proizvod (BDP), gde zvezica označava dugoročni nivo promenljive (up. Obstfeld i Rogoff, 1996). • Upravo su sva tri fenomena vezane za prve faze tranzicije, te sa ubrzanim rastom domaćeg proizvoda i kasnijim smanjenjem jaza između potrebnih i stvarnih investicija i uz reformu predimenzionirane javne potrošnje,

16. A dug- маја 2008. године износио 17,6 млрд € од чега је приватан дуг 11,6 млрд евра.

17. Rizici likvidnosti • Srbija raspolaže deviznim rezervama koje višestruko premašuju iznos kratkoročnog duga • (u svim ostalim posmatranim zemljama situacija je najmanje tri puta lošija), • devizne rezerve su čak i za 25% veće od zbira kratkoročnog duga i ukupnog deficita na tekućem računu. • Stoga se ovaj rizik u Srbiji ne može smatrati značajnim, iako bi dalje usporavanje rasta deviznih rezervi predstavljalo vrlo ozbiljan signal o porastu ranjivosti srpske privrede

18. Greenfield SDI bi mogle mnogo da pomognu.

19. Iskustvo Portugala može biti veoma indikativno pri analizi ranjivosti Privrede Srbije • Ulaganje u sektor nerazmenljivih dobara • Visok rast plata, iznad rasta TFP • recesija!

20. Задовољавајући раст

21. Srpska ekonomska politika kao da je čitav set mera prilagodila upravo populističkim ciljevima: • precenjen devizni kurs omogućio je veći uvoz robe široke potrošnje i veći standard • visoka izdavanja za javnu potrošnju koja su u velikoj meri omogućila da rast plata daleko nadmaši rast produktivnosti rada • kašnjenje u implementaciji stečajnog zakonodavstva omogućilo je da se sačuva niz neproduktivnih radnih mesta na kojima se dobijaju nezarađene plate.

22. Dužnička kriza?

23. Zlatno pravilo: za održanje istog stepena konkurentnosti,rast produktivnosti = realni rast zarada + apresijacija valute

24. Zaključak I • Makroekonomske neravnoteže u privredi Srbije prete da osujete dalji ubrzani privredni rast. • Radi ublažavanja ključnih ranjivosti, treba • (1) smanjivati javnu potrošnju, naročito tekuće rashode • (2) privatizovati javna preduzeća i gde je god moguće stimulisati nove ulaske • (3) Nastaviti sa privlačenjem stranih direktnih investicija u sektor razmenljivih dobara, pre svega • kontrolom plata u državnom sektoru, • izbegavanjem svake dalje apresijacije dinara • i nastavkom reformi koje će povećati konkurentnost privrednog ambijenta u Srbiji.

25. Zaključak II Kako se vidi, osim smanjenja javnepotrošnje, za održanjemakroekonomske stabilnosti najveći broj uslova koje treba ispuniti nalaze se u oblasti mikroekonomije i reforme državne uprave.