Ekonomsko pravo

1. Ekonomsko pravo Treće predavanje

2. Zakoni u nauci • Kauzalni i funkcionalni zakoni • Zakoni strukture • Korišćenje naučnog zakona • Makro – privredno odlučivanje • Koncept sistemskog zakona

3. Privreda kao sistem • Direkt(iv)no upravljanje suviše komplikovano • Upravljanje kontrolisanjem ključnih tačaka • Analogija sa opštom teorijom sistema • Obeležja sistema: • Veći broj elemenata • Povratna sprega • Stabilizatori otvorenost

4. Privreda odgovara svim elementima teorijskog pojma sistema: • Delatnosti i subjekti • Tehnološke veze i input-output tabela, motivacija i učinak • Ekonomski zakoni kao spontani stabilizatori ex post • Ekonomsko pravo kao svesni stabilizator ex ante • Otvorenost prema inostranstvu, demografskim promenama i tehnološkom razvoju • Privredni razvoj kao funkcija sistema • Entropija sistema i privredni kolaps • Primena teorije sistema u upravljanju privredom

5. Društvo, privreda i pravo • Privreda je samo jedan podsistem u velikom društvenom sistemu • Pravo kao stabilizator ima različite karakteristike u podsistemima društva i deluje u različitim okruženjima • Problem kriterija za definisanje podsistema je uslov za adekvatno definisanje uloge prava: • Opšti princip ljudske delatnosti, celishodnost, se različito ispoljava u različitim podsistemima • Tri tipa ciljeva: materijalni, mešoviti i nematerijalni • U privredi – kao efikasnost, tj. rentabilnost – maksimizacija rezultata, minimizacija utrošaka • Profitabilnost – oblik rentabilnosti

6. Normiranje odnosa u privredi • Pravo kao dodajni stabilizator mora da deluje sinergično sa osnovnim – ekonomskim zakonima • Pravo se prilagodjava privredi uvažavanjem specifičnosti podsistema 1. Identifikacija privrednih odnosa pomoću cilja (uvek: imovina, bogatstvo, materija, novac...) cilj je jasno izražen u svesti pojedinca 2. Sfera društvenih delatnosti – nestabilna ravnoteža kriterija potreba i doprinosa faktora – konkurencija interesa 3. Sfera društvene nadgradnje – isključivo društvena procena značaja - cilj je isključivo interpersonalan, u svesti makro subjekta

7. Sferu privrede regulišemo normama imovinskog prava, jer vlasnici u sopstvenom interesu slede princip rentabilnosti. Iz privatne svojine sledi sloboda preduzetništva (izbora zanimanja i delatnosti) i ugovaranja • Društvene delatnosti zahtevaju materiju isto kao i privreda, ali je njihov cilj dvostruk: jedan princip ograničava drugi. Česte deformacije, posebna pravila tzv. javnog sektora • Odnosi nadgradnje: materija nebitna i kad je prisutna. Izrazita zabrana korišćenja maaterijalne motivacije

8. Privredni subjekti • Subjekti na koje deluje ekonomsko pravo • Nastanak osnovnih privrednih jedinica: Društvo sastavljeno od srodnika (krvna i teritorijalna povezanost) - društvena podela rada – tehnološko diferenciranje – društveno osamostaljivanje – razmena viška (sporadično tržište)– proizvodnja viška – tržište povezuje privatne vlasnike – društvo sastavljeno od privrednih jedinica • Nastanak makro subjekata – teritorijalno povezivanje

9. Mikro i makro subjekti • Mikro subjekti donose četiri osnovne privredne odluke: šta, kako, za koga, šta posle. Pravni okvir za odluke: pravo svojine i samostalnost – privredno društvo • Dopunska varijanta: tehnološko shvatanje koje ne podrazumeva samostalnost (samo u širem zajedničkom svojinskom okviru) – preduzeće • Kompleksni subjekti : teritorijalni i funkcionalni, omogućavaju uštedu troškova osnovnim, obezbedjujući im eksternu ekonomiju

10. Privredni ciljevi • Individualna svest uvek postoji, ali je nebitna za konceptualizaciju • Pravo mora da opredeli ciljeve, radi kategorizacije subjekata • Pravo prepoznaje samo prosečne, odnosno objektivizirane ciljeve i štiti ih • Ciljevi koji odgovaraju samo ekonomskim principima – legitimni • Ciljevi koji odgovaraju i pravnim principima – legalni • Legitimni ciljevi mogu da budu moralni, nemoralni i zabranjeni

11. Jedinstvo elemenata • Konkurencija nije samo uslov za efiksana tržišta proizvoda, nego je i pretpostavka (na tržištima faktora) • Priznavanje ravnopravnosti ciljeva omogućuje povezivanje u subjekte i ciljevi podvode pod jedinstveni (profit) u privrednom društvu i (društveni ciljevi) u ustanovama • Subjekti su u konfliktu interesa – horizontalnom i vertilkalnom.