140 likes | 298 Views
Ekonomsko pravo. Jedanaesto predavanje Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi. Odnos poljoprivrede i indistrije. Industrijski faktori neograničeni Poljoprivredno zemljište ograničeno Granična cena industrijskih faktora opada Kod poljoprivrede, raste Ekonomija obima snižava prosečnu cenu
E N D
Ekonomsko pravo Jedanaesto predavanje Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi
Odnos poljoprivrede i indistrije • Industrijski faktori neograničeni • Poljoprivredno zemljište ograničeno • Granična cena industrijskih faktora opada • Kod poljoprivrede, raste • Ekonomija obima snižava prosečnu cenu • “Zakon opadajućih prinosa”
Hipoteza: slobodna konkurencija sektora • Troškovi u poljoprivredi viši, pa bi, ako je profitna stopa ista, hrana bila skuplja • Ista masa utrošenog kapitala bi na tržištu morala da obezbedi veći prihod da bi pf’ bila ista) • Rezultat: pri paritetnim cenama, manjak hrane • Manjak hrane, cene hrane rastu iznad industrijskih cena
Posledice dispariteta • Veće učešće troškova ishrane • Problem realizacije industrijskih proizvoda • Pad životnog standarda • Nestabilnost tržišta • Neefikasnost poljoprivrede • Niski dohoci od rada u poljoprivredi
Vanekonomske implikacije • Politički problemi • Odnos grada i sela • Regionalni razvoj • Starenje i depopulacija zaleđa • Hiperurbanizacija
Razlozi za izuzimanje hrane iz režima slobodne konkurencije • Različitost uslova poslovanja • Potreba da se nepoljoprivrednom stanovništvu obezbedi jeftinija hrana radi nižih najamnina u industriji • Održavanje opšte privredne ravnoteže • Unepređivanje uslova života na selu • Nacionalna bezbednost
Suština agrarne politike • Hrana se prodaje po ceni nižoj od cene koštanja • Država subvencijama snižava troškove faktora do nivoa na kojem je kapitalu svejedno gde će biti plasiran (jednaka pf’) • Prihod proizvođača hrane se sastoji od dva dela: onog sa tržišta i onog iz subvencija
Problem poljoprivrede u EU • Da bi bilo moguće jedinstveno tržište neindustrijskih proizvoda i usluga, rada i kapitala, harmonizuje se poljoprivredna politika • Ciljevi (Rimski sporazum čl. 39): • Rast zarada u poljoprivredi • Stabilizacija tržišta • Garantovanje snabdevanja • Razumne cene hrane • Povećanje produktivnosti • Jedinstveni agrarni budžet Zajednice
Cenovni Spoljnotrgovinski Subvencije Direktna plaćanja Fiskalni Poreske olakšice Instrumenti
efekat • Dominacija cenovnih instrumenata dovodi do stalnog rasta količine proizvoda • Pošto obim proizvodnje ne zavisi od tražnje, nego od subvencija, proizvodi se više nego što je potrebno • Krajem 1990-ih pomoć poljoprivredi iznosi više od mogućeg gubitka industrije zbog (mogućeg) smanjenja tražnje industrijskih dobara • Sukobi unutar EU zbog podele pomoći • Izvoz viška hrane obara cenu hrane na svetskom tržištu • Očekivani efekti proširenja EU?
Agenda 2000 • Umesto podsticanja količine, podstiče se kvalitet • Naglasak na fiskalnoj komponenti: proizvodno nevezana plaćanja, single farm payment, prema kapacitetu u 2000 godini • Prag podrške zagarantovan, dodajna zavisi od indikatora kvaliteta • Zajednički budžet pokriva samo 25% subvencija • Funkcionalna podrška se zamenjuje statusnom
Glavna pitanja harmonizacije • Identifikacija proizvoda • Osnovna (proizvodi tla, uzgoja i ribarstva) • Analitička (pretežni deo troškova je poljoprivredni proizvod) • Identifikacija gazdinstava • Problem PDV • Definisani kapacitet
Nasleđe socijalizma • Agrarna politika u socijalizmu • Tranzicija i hrana (životni standard!) • Promena strukture gazdinstava • Naši instrumenti: regresi za faktore i za proizvode
Pravni režimi tržišta hrane i međunarodne organizacije • Rat hranom • Postojanje prepreka • EU • STO