1 / 14

II kolokvijum

II kolokvijum. Priprema. II kolokvijum će se održati 10. i 11. maj u salama ERC-a VIII, IX i XIV poglavlje Ukoliko niste na spisku za polaganje , koji se nalazi na sajtu prof. Dane Popović, pošaljite: Ime Prezime Broj indeksa Smer Na e-mail pedjam.mop @ gmail.com

hedda
Download Presentation

II kolokvijum

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. II kolokvijum Priprema 08. maj 2014.

  2. II kolokvijum će se održati 10. i 11. maj u salama ERC-a • VIII, IX i XIV poglavlje • Ukolikonistenaspiskuzapolaganje, koji se nalazi na sajtu prof. Dane Popović, pošaljite: • Ime • Prezime • Broj indeksa • Smer • Na e-mail pedjam.mop@gmail.com • Termin polaganja možete promeniti samo ako nađete zamenu i prijavite se kod svog asistenta Kao što znate...

  3. Cena uvoznog proizvoda pre uvođenja carine iznosi 80 RSD. Zemlja je uvela kombinovanu carinu od 15% i 1,5 RSD. Kolika je vrednost 20 jedinica ovog proizvoda? • 1860 • 1840 • 1870 • ništa od navedenog nije tačno • Srbijaimakombinovanucarinu od 10% i 3 RSD, nauvozolovkiizNemačke. Ukoliko se cenaolovki u Nemačkojpovećaza 20 RSD, kakavće to efekatimatinaprihodebudžetaRepublikeSrbije, uzpretpostavku da se ne promeniuvezenakoličinaolovki? • prihodićeostatiisti • prihodiće se povećatiza 2 RSD pojednojolovci • prihodiće se povećatiza 4 RSD pojednojolovci • prihodiće se povećatiza 5 RSD pojednojolovci

  4. Relativna cena vina u stanju autarkije u Italiji iznosi 3 evra, dok cena na svetskom tržištu iznosi 2 evra. Minimalna prohibitivna carina iznosi • 40% • 50% • 35% • ništa od navedenog • Stopaefektivnezaštitenauvozautomobila je 3%, dok je nominalna carina nauvozautomobila 3%. Carina nauvozneophodnihdelovazaproizvodnjuautomobilaiznosi • manjeod 3%, • više od 3% • 4% • ništa od navedenog

  5. Za razvijene zemlje poput SAD, carine na uvoz sirovina obično su: • jednake carinama na uvoz gotovih proizvoda • niže nego carine na uvoz gotovih proizvoda • više nego carine na uvoz gotovih proizvoda • najviše u odnosu na sve carine • Grafik prikazuje efekte uvođenja kvota na domaće tržište proizvoda Q. Ukoliko bi ministarstvo ekonomije prodavalo licence za uvoz dobra Q na aukciji koliko bi maksimalno potencijalni uvoznici zajedno bili spremni da plate? • 270.000.000 $ • 101.250.000 $ • 82.500.000 $ • 41.250.000 $

  6. U maloj otvorenoj privredi sa nesputanom spoljnom trgovinom relativna cena uvoznog automobila je 20 digitalnih kamera. Ukoliko domaći proizvođači automobila kod države izdjestvuju uvođenje carine od 100% na uvoz, relativna cena po kojoj će mala privreda razmenjivati kamere na svetskom tržištu iznosiće: • 1 automobil = 20 digitalnihkamera • 1 automobil = 10 digitalnihkamera • 1 automobil = 40 digitalnihkamera • Carina je prohibitivna, teće se mala zemljazatvoriti • Svetska cena LCD televizora je 150$ za komad. U Srbiji industrija televizora upošljava 10.000 ljudi. Ukoliko se nametne uvozna carina od 20%, broj prodatih televizora će pasti sa 100.000 na 80.000. Koliko će iznositi trošak zaštite domaće industrije po radnom mestu u tom slučaju? • 135$, • 270 $ • 150$ • nema dovoljno podataka za rešenje problema

  7. Pretpostavimo da je Srbija uvela nominalnu carinsku stopu na kompjutere od 12% i da je prosečna carinska stopa na uvezene inpute koji se koriste za proizvodnju kompjutera 18%. Na bazi prethodnih podataka, stopa efektivne zaštite industrije kompjutera u Srbiji: • Mora biti manja od 12%, i može biti negativna • Može biti manja od 12%, i ne može biti negativna • Jednaka je 6% • Prelazi 30% • Koliko iznose prihodi u državnom budžetu ako Zemlja uvede ad valorem carinu od 50%, a vrednost proizvoda je 30 evra? • 5 • 10 • 60 • 15

  8. Ukoliko na jednom tržištu dobijemo sledeće kotacije: 1EUR= 2 USD, 1USD = 2 CHF, koliko će EUR moći da se dobije za 1 CHF? • 20 • 1/20 • 4 • 1/4 • Ukoliko je na tržištu u Britaniji kurs 1 funta = 1.5 USD, na tržištu u Americi kurs 1 USD = 6 juana , a na tržištu u Nemačkoj 1 funta=10 juana, onda će pod uticajem arbitraže: • u Nemačkoj juan apresira • u Nemačkoj juan depresira • u Britaniji funta depresira • u Britaniji dolar apresira

  9. Ukoliko na jednom tržištu dobijemo sledeće kotacije: 1EUR= 2 USD, 1USD = 2 CHF, koliko će EUR moći da se dobije za 1 CHF? • 20 • 1/20 • 4 • 1/4 • Ukoliko važe sledeći kursevi : u Londonu 1$=0.7 funti, u Njujorku 170 jena = 1.3$, u Tokiju 1 funta = 200 jenaUkoliko je naša domaća valuta funta, da bi izvršili arbitražu funte prodajemo? • u Njujorku • u Tokiju • u Londonu • ništa od navedenog

  10. Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković merama centralne banke praktično je fiksirala dinar za evro pri kursu 1€=116RSD. S obzirom da će Srbija u nastavku 2014. godine i dalje beležiti platnobilansni deficit, kakav će se pritisak javiti na domaću valutu? • Nijedan od ponuđenih odgovora • Deflatorni • Depresijacioni • Apresijacioni • Ukoliko je tromesečna kamatna stopa u Južnoj Africi je niža nego u Americi, prema nepokrivenom kamatnom paritetu, očekuje se • Pad dolara • Rast dolara • Da će kurs ostati konstantan • Ništa od navedenog

  11. Finansijski derivat koji Vam daje pravo da kupite neku valutu u bilo kom trenutku pre dospeća zove se: • evropska call opcija • evropska put opcija • američka call opcija • američka put opcija • Fjučerse i opcije kupuju: • samo špekulanti • samo hedžeri (hedgers) • i hedžeri i špekulanti • niti špekulanti, niti hedžeri

  12. U kojoj situaciji postoji mogućnost pokrivrene kamatne arbitraže? • ako je kamatna stopa niska a devizni kurs visok • ako je razlika proptnog i terminskog kursa manja ili veća od razlike u kamatama između dve zemlje • ako postoji vremensko kašnjenje u poravnanju transakcija • kamatna stopa visoka a devizni kurs nizak • Pretpostavimo da japanski jen ima terminski diskont. To znači da • jen ima mali rizik deviznog kursa • jen jača u odnosu na dolar • su kamatne stope u Japanu više nego u Americi • kamatne stope u Japanu opadaju

  13. Devalvacija može da ima za razultat • rast uvoza • rast izvoza • rast ulaganja u uvozne sektore • rast ulaganja u izvozno-supstitutivne sektore • U procesu poslovnog odlučivanja na deviznom terminskom tržištu od presudnog značaja je procena • kursnog rizika • nacionalne inflacije • razlika u stopama rasta društvenog proizvoda • kretanja najvažnijih makroekonomskih realnih

  14. SREĆNO!

More Related