OSNOVNE INFORMACIJE

1. OSNOVNE INFORMACIJE dr Vojin Vidanović ponedeljak, 14. oktobar 2013

2. Lična karta predmeta • Studijski program: Socijalna politika i socijalni rad • Vrsta i nivo studija: osnovne akademske studije • Nastavnici:prof.dr Kočović R. Dragoslav • Broj ESPB: 8 • Status predmeta: Obavezan • Broj časova aktivne nastave predavanja: 4 vežbe: 1 • Metode izvođenja nastave: Predavanja i vežbe

3. Jedinice: • Teorijska nastava: • Osnovne kategorije i pojmovi; Polititka i politički procesi kao faktor socijalne politike Srbije; Stanovništvo kao faktor socijalne politike Srbije; Nauka, ideologija, običaji i tradicija kao faktori socijalne politike Srbije; Istorija socijalne politike- Srednjovekovna Srbija; Socijalna politika između dva rata; Socijalno-politički aspekt siromaštva u Srbiji; Socijalno-politička dimenzija nezaposlenosti u Srbiji; Socijalne nejednakosti u Srbiji; Socijalna politika i tržišna politika u Srbiji; Principi socijalne politike Srbije; Socijalni dijalog u sistemu socijalne politike Srbije; Savremena socijalna politika; • Praktična nastava: • Vežbe, Drugi oblici nastave, Studijski istraživački rad

4. Cilj predmeta • Izučavanjem razvoja socijalne politike naših naroda studenti se upoznaju sa shvatanjem i poimanjem čoveka i društva, relacije čovek-čovek, i čovek-društvo. • Kroz nastanak i razvoj naših naroda od roda kao društvenog oblika i forme života do savremene države.U tom pogledu stiču znanja o ulozi pojedinca i njegovoj odgovornosti za sebe i njegove porodice, pomoći društva u opstanku sopstvenog naroda i ugroženih kategorija. • Upoznaje se sa tradicijom, običajem, religijom i ulogom države u delu životnih uslova ljudi kao što su stanovanje, obrazovanje, lečenja, rad i dr.Kao i ostvarivanje socijalne sigurnosti od rizika bolesti, invalidnosti, povreda, materinstva, nezaposlenosti, siromaštva i bede.

5. Ishod • Student stiče znanja o toku socijalno-ekonomsko-kulturnog razvoja naroda kome pripada kao i odnosa naše države (u ovom delu) prema drugim državama kroz nacionalno zakonodavstvo, bilateralne, regionalne multilateralne odnose sa drugim zemljama. • Na osnovu stečenog znanja i teorijsko-metedoloških sposobnosti pomaže društvenoj praksi, prosvetiteljski deluje u sredini života i rada kroz oblikovanje društvenog života (običaj i pravna norma) u cilju prosperiteta, saradnje i blagostanja na osnovama ličnog rada i odgovornosti kao i odgovornosti društva za svoje članove na osnovama rada, solidarnosti, socijalne pravde, humanizma i slobode kao trajnih vrednosti.

6. Ocena znanja • usmeni ispit 50; • kolokvijumi 30; (2x15) • aktivnost u toku predavanja: 20 • Pisani rad – prezentacija: 10 (+ max10)

7. Stil rada • Kratak kviz kao rekapitulacija na početku narednih vežbi • Prezentacija i diskusija za aktivnost • Diskusija za aktivnost • Min prezentacija: 10 bodova • Max prezentacija: 20 bodova Za max broj bodova: 10 bodova – materijal iz ubžbenika 5 bodova – kreativnost u prezentovanju 5 bodova – proširenje znanja / multimedija

8. Datumi vežbi • 14.10 / 21.10 – Uvodno predavanje asistenta Dogovor o radu, predstavljanje studenata • 28.10 / 04.11 – Rekapitulacija 1.1.,1.2,1.3. (3 studenta) + Prezentacije:Sloveni na Balkanskoj poluostrvu 1.1,1.2.,1.3,1.4 (4 studenta) • 11.11/18.11 – Rekapitulacija osnovno+Sloveni, Prezentacije: Srednjovekovna Srbija (2.1-2.7) – 7 studenata

9. 25.11 / 02.12 – Rekapitulacija: srednji vek Prezentacije: YU pre ujedinjenja (8 studenata) radnički pokret, KRJ, KPJ (4-6 3 studenata) • 09.12/16.12 – rekapitulacija: Yu pre ujedinjenja Teorijsko idejne osnove SP SFRJ (3 studenata) 8,9 (5 studenata) • 23.12/30.12 – rekapitulacija: prethodno, Prezentacije 10,11,12 (10 studenata) • Zaključno predavanje, upis bodova

10. MISAO I PRAKSASOCIJALNE POLITIKE dr Vojin Vidanović vojin.vidanovic@fpn.bg.ac.rs

11. Nastanak i razvoj • Teško je utvrditi šta se pre javlja – misao ili praksa SP • Ipak postoji saglasnost da se začeci SP misli javljaju u Staroj Jevrejskoj državi, a da se razvija u Grčkoj, Rimu, Egiptu (antički period) • Prva praksa je socijalno staranje u rodovskoj zajednici (“meh. solidarnost”) • Važno: u pitanju je traganje za početcima, moderna praksa i teorija se razvijaju od 19. veka

12. Razvoj SP misli • SP se dakle kroz istoriju razvijala neujednačeno u vremenu i prostoru, javljali su se veliki prekidi i zastoji što je uticalo na bogatstvo/siromaštvo sadržaja, ciljeve, mesto i ulogu SP u društvu. Neujednačenost se kretala od epohe do epohe i između zemalja u istom periodu: primer na dnu strane 17 • SP se razvijala u okviru širih misaonih celina i trpi uticaj filozofije, politikologije, ekonomije, sociologije. • Tek u XX veku se SP izdavaja u samostalnu naučnu disciplinu i izučava na akademskog nivou

13. Uticaj filosofije • Filozofi: Platon, Aristotel, Sokrat, Seneka, Zenon, Diogen, Solon, Hesiod. Stoici se protive razlikama među ljudima. • Doprinos filozofije antičkog doba: traganje za suštinom stvari, klasna struktura, podela rada • Pitanja dužnosti, socijalne pravde, jednakosti • Jasno se razlikuju humanistička i utilitaristička filozofija • Pored njih je značajan uticaj filozofije religije – starojevrejske religije (pravne i religijske norme jedno)

14. Praksa u Antici • Judaizam: SP mere zasnovane na religijskim obavezama (“svi smo braća po Bogu”) • Pored milorsđa i javni radovi (Perikle, Solomonov hram) • Stari Rim: klasa plebejaca (agrarne reforme, brisanje dugova, zabrana zelenašenja, komunalna higijena) • Bogata SP praksa Hrišćanstva • Odlika: SP mere u starom veku se odnosi samo na slobodne a siromašne

15. Srednji vek • Srušeno robovlasništvo, uspostavlja se feudalizam • Feudalna piramida na dnu ima kmetove, kolone, siromašne seljake i trgovce • Ruše se dostignuća Zapadnog R.carstva, opstaje Vizantija • Ruši se Vizantija, prodor Osmanlija • Iako se kulture mešaju dolazi do velikih soc. problema: glad, siromaštvo, beda, smrtnost • Istaknuta uloga Hrišćanske crkve: staranje o ubogim i nemoćnim, doktrina papstva do 1891.

16. Manufaktura i zanatstvo • Razvijena faza feudalizma nastupa od XII do XV veka • Razvoj proizvodnih snaga i zanatstva uslovljava pojavu ESNAFA i GILDI. Esnafi su novčani fondovi – bratimske blagajne zanatlija – preteča savremenog soc. Osiguranja a GILDE (guild) strukovne organizacije • Razvijaju se gradovi države koji se brinu o snabdevanju, komunalnoj higijeni i zdravlju • Manufakturni način proizvodnje je stvorio uslove za uvećanje proizvodnje i zapošljavanje ali nije apsorbovao armiju nezaposlenih, te su posledice beda, siromaštvo, glad, skitničenje

17. Krvavo zakonodavstvo • SP probleme država nije rešavala konstruktivnim već represivnim merama – nisu dale očekivane rezultate, pa se pristupilo delimično konstruktivnim merama • Od Henrika VII 1530, primer kažnjavanje sposobnih za rad koji prose • Primer delimično konstruktivnih mera je Elizaveta 1601. sa “sirotinjskim porezom” (od bogatih preko opština redistribucija) • Organizovani sistem zaštite Zakon o sirotinji 1834, a Zaštite na radu 1802 (V. Britanija)

18. Doba otkrića i građanska država • Otkrića u XVI i XVII veku, i prelazak na industrijski način proizvodnje omogućili su masovnu i jevtinu proizvodnju – bolje zadovoljavanje ljudskih potreba, ali ne i otklanjanje socijalnih problema • Povećava se klasno raslojavanje, beda i siromaštvo zahvataju radnike, seljake, trgovce i zanatlije • Sa podelom vlasti na sudsku, izvršnu i zakonodavnu država postaje “noćni čuvar” sa zadatkom da obezbedi mir i bezbednost

19. Ka SP koja je više od staranja • Narastanje radničke klase prinudilo je državu da rešava probleme konstruktivnim SP merama, čime SP postaje posebna grana državne delatnosti • Bogatstvom sadržaja se prevazilazi doktrina staranja, odnosno samo socijalna zaštita siromašnih i lica bez porodičnog staranja • SP pitanja postaju centar sukoba interesovanja u filozofiji i političkoj sociologiji

20. Racionalna SP misao • Razvijaju se tri koncepcije SP: spontanizam (Maltus), harmonizam (Smit, Rikardo), Solidarizam (Dirkem) • Crkva 1891 javno priznaje da država treba da ostvaruje socijalnu zaštitu građana, odričući se vekovne doktrine da ona treba “da pomaže i vlada” • Sadržajnu SP su zagovarali Mor, Simon, Furije i Oven. Zalagali su se za SP na osnovama rada, solidarnosti kritikujući privatnu svojinu - UTOPIZAM

21. Doktrine i praksa 20. veka • Doktrina interventne politike države 30-ih godina 20 veka, namesto korektivne funkcije (Nju Dil 1932, Atlanska Povelja 1941, plan Beveridža 1942) • Posle II svetskog rata sve zemlje Zapadne Evrope vode sadržajnu SP u uslovima doktrine države blagostanja sve do EU • Socijalističke zemlje razvijaju nov originalan pristup SP • Reforma SP na Zapadu delom od straha od prodora socijalizma (humanizacija društva)

23. HVALA NA PAŽNJI