NEOKLASIČNA TEORIJA

1. NEOKLASIČNA TEORIJA • Predstavnici: Senior, Kerns, Tausig, Maršal, Vajner... • Nadogradnja teorije komparativnih prednosti: • Odnos cena proizvoda nije obavezno jednak odnosu utrošenog rada; • Rad nije jedini faktor proizvodnje; • Cene treba izražavati u novcu.

2. NEOKLASIČNA TEORIJA • Komparativne prednosti zemlje pored proizvodnih mogućnosti zavise i od cena faktora proizvodnje! Tabela proizvodnih mogućnosti • Pretpostavka: nadnica u zemlji A je 20$, a u zemlji B 10$. Cene proizvoda u $: Posledica: zemlja A nema komparativnih prednosti

3. NEOKLASIČNA TEORIJA • Komparativne prednosti zavise od: visine: • nadnice (cene rada), • rente (cene zemljišta) i • kamate (cene kapitala).

4. TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE • TEORIJA RASPOLOŽIVOSTI FAKTORA • HEKŠER-OLIN-SAMJUELSON MODEL (1879-1952.) (1899-1979.) (1915- )

5. TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE • Komparativne prednosti zemlje zavise od raspoloživosti proizvodnih faktora (rada, kapitala, zemlje). • Zemlja bi trebalo da se specijalizuje i da izvozi one proizvode u čijoj proizvodnji dominira relativno obilan faktor u toj zemlji, a da uvozi one proizvode u čijoj proizvodnji dominira u toj zemlji redak faktor proizvodnje.

6. TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE • Relativna obilnost nekog faktora proizvodnje podrazumeva i njegovu relativnonisku cenu, zbog čega i proizvodi u kojima dominira upotreba tog faktora imaju relativnonisku cenu. • Relativna retkost nekog faktora proizvodnje podrazumeva i njegovu relativnovisoku cenu, zbog čega i proizvodi u kojima dominira upotreba tog faktora imaju relativnovisoku cenu.

7. TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE • Prema dominaciji faktora u proizvodnji, proizvode delimo na: • radno-intenzivne, • kapitalno-intenzivne i • zemljišno-intenzivne. • Primer: Relativna obilnost radne snage u odnosu na kapital u nekoj zemlji podrazumeva relativno nisku cenu rada i visoku cenu kapitala, pa samim tim i relativno nisku cenu radno-intenzivnih, a visoku cenu kapitalno-intenzivnih proizvoda.

8. TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE • Primer 2: Relativna obilnost kapitala u odnosu na radnu snagu u nekoj zemlji podrazumeva relativno nisku cenu kapitala i visoku cenu rada, pa samim tim i relativno nisku cenu kapitalno-intenzivnih, a visoku cenu radno-intenzivnih proizvoda. • Zaključak: Zemlja sa obiljem radne snage ima komparativne prednosti u radno-intenzivnim proizvodima, a zemlja sa obiljem kapitala u kapitalno-intenzivnim proizvodima.

9. TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE • Posmatramo dve zemlje (A i B) i dva faktora (rad i kapital). • Pretpostavimo da zemlja A ima obilje radne snage, a zemlja B obilje kapitala. • Primer radno-intenzivnog proizvoda je tekstil, a kapitalno-intenzivnog automobil. • Tačka A je ravnoteža u autarhiji zemlje A, a tačka B ravnoteža u autarhiji zemlje B. tekstil A • B • I automobil

10. TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE • Na osnovu raspoloživosti faktora možemo zaključiti da je tekstil jeftiniji u zemlji A, a automobil u zemlji B. • Zemlja A ima komp. prednosti u proizvodnji tekstila, a zemlja B u proizvodnji automobila. • Razliku u cenama dva proizvoda vidimo i na osnovu krivih ta i tb. Strmija linija cena znači relativno veću cenu proizvoda na x-osi. tekstil tA A • B • I tB automobil

11. TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE • Zbog razlika u ceni dva proizvoda među zemljama postoji motiv za međusobnu trgovinu. • Zemlje se specijalizuju i izvoze onaj proizvod u kome imaju komparativne prednosti (relativno jeftiniji proizvod). • Cena po kojoj trguju (odnosi razmene) su date pravom ti. tekstil A’ • • A • B • B’ tI automobil

12. TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE • Zemlja B izvozi automobile i uvozi tekstil. • Tačka potrošnje posle trgovine je C. • Zemlja A izvozi tekstil i uvozi automobile. • Tačka potrošnje nakon trgovine je C. • Tačka C je na višoj krivoj indiferencije nego što su to bile tačke ravnoteže u autarhiji A i B. • Zaključak: specijalizacija i trgovina su donele koristi obema zemljama. tekstil A’ • • A C • • II B • B’ tI automobil

13. MEĐUNARODNA TRGOVINA I CENE FAKTORA PROIZVODNJE • Uključivanje zemlje u međunarodnu trgovinu menja strukturu njene proizvodnje (specijalizacija). • Veća proizvodnja proizvoda u čijoj proizvodnji dominira obilan faktor proizvodnje povećava tražnju tog faktora, pa dolazi do rasta njegove cene. • Manja proizvodnja proizvoda u čijoj proizvodnji dominira redak faktor proizvodnje smanjuje tražnju tog faktora, pa dolazi do pada njegove cene.

14. MEĐUNARODNA TRGOVINA I CENE FAKTORA PROIZVODNJE • Zaključak: Međunarodna trgovina dovodi do rasta cene obilnog faktora proizvodnje i do pada cene retkog faktora proizvodnje. Tako se postiže izjednačavanje cena faktora proizvodnje u zemljama koje trguju. • Primer: U zemlji sa relativnim obiljem radne snage i retkim kapitalom, međunarodna trgovina dovodi do rasta cene rada i pada cene kapitala. • Primer 2: U zemlji sa relativnim obiljem kapitala i retkom radnom snagom, međunarodna trgovina dovodi do rasta cene kapitala i pada cene rada.

15. MEĐUNARODNA TRGOVINA I RASPODELA DOHOTKA • Međunarodna trgovina menja cene faktora proizvodnje (nadnicu, kamatu, rentu). • Rast cene obilnog faktora proizvodnje povećava dohodak vlasnika obilnog faktora proizvodnje. • Pad cene retkog faktora proizvodnje smanjuje dohodak vlasnika retkog faktora proizvodnje.

16. MEĐUNARODNA TRGOVINA I CENE FAKTORA PROIZVODNJE • Zaključak: Međunarodna trgovina dovodi do relativnog rasta dohotka vlasnika obilnog faktora proizvodnje i pada dohotka retkog faktora proizvodnje. Tako dolazi do preraspodele dohotka unutar zemlje. • Primer: U zemlji sa relativnim obiljem radne snage i retkim kapitalom, međunarodna trgovina dovodi do rasta dohotka radne snage i do relativnog pada dohotka vlasnika kapitala. • Primer 2: U zemlji sa relativnim obiljem kapitala i retkom radnom snagom, međunarodna trgovina dovodi do rasta dohotka vlasnika kapitala i do relativnog pada dohotka radne snage.

17. LEONTIJEVLJEV PARADOKS • Vasilij Leontijef je testirao teoriju raspoloživosti faktora (Hekšer-Olinov model) na primeru izvoza i uvoza SAD krajem 1940-ih. • Pretpostavka od koje je pošao je da je u SAD relativno obilan faktor proizvodnje kapital, a relativno redak rad (u odnosu na ostatak sveta). • Prema toj pretpostavci, SAD bi trebalo da izvoze kapitalno-intenzivne, a da uvoze radno-intenzivne proizvode.

18. LEONTIJEVLJEV PARADOKS • Na osnovu istraživanja, Leotijef je došao do paradoksalnog zaključka: SAD su izvozile radno-intenzivne, a uvozile kapitalno-intenzivne proizvode.

19. LEONTIJEVLJEV PARADOKS • Neka od objašnjenja ovog paradoksa: • Posmatranje samo količine raspoloživog rada i kapitala, bez uzimanja u obzir njihove efikasnosti. • Ne uzimanje u obzir carinskih barijera i ostalih instrumenata spoljnotrgovinske politike koji su uticali na strukturu izvoza i uvoza SAD. • Ne uzimanje u obzir različitih tehnologija proizvodnje u različitim zemljama. • Razlike u razvijenosti utiču na kupovnu moć građana, a ona dalje utiče na strukturu uvoza.